April 21, 2026

Град

veliko-selo-ljudi-2

Ambiciozni planovi Velikoselaca u ovoj godini: Stižu kapitalna ulaganja

Aleksandra Djuran January 30, 2025

Tokom prošle godine Mesna zajednica Banatsko Veliko Selo pomogla je postavljanje rasvete u hramu Svetog Vasilija Ostroškog, a u martu je otvoren i novi prostor FK „Kozara“.

-Reč je o donjem spratu objekta koji je uređen po najmodernim standardima. Za ovaj posao lokalna samouprava izdvojila je 15 miliona dinara. Gornji sprat će takođe biti završen, što je u dugoročnijem planu. Predstavnici sela i grada pomogli su i akciju poljoprivrednika koji su ravnali atarske puteve u našoj katastarskoj opštini i tom prilikom uređeno je oko 70 kilometara puteva. Očišćena je i deponija i posut je sloj zemlje, za šta je utrošeno osam miliona dinara. Pošumljavanje koje je planirano je odloženo s obzirom na to da je vrlo brzo nakon čišćenja izniklo novo smetlište – kaže Mira Pećanac, predsednica Sveta MZ.

Uređen je i deo krova iznad ulaza u prostorije mesne zajednice koji je prokišnjavao, a sređen je i plafon i krov iznad prostorija u koje koriste članovi KUD -a „Marija Bursać“, nekadašnja bioskopska sala. Sređena je i sala za venčanja, ima novu rasvetu, pod, okrečena je i može da se koristi i za sastanke i druge događaje.

-U ovoj godini u planu je izgradnja mini postrojenja za preradu pijaće vode što će biti jedna od najvećih i najvažnijih investicija u selu u prethodnoim godinama. Pored toga zameniće se deo vodovodnih cevi i kompletan ovaj projekat mesna zajednica ne bi mogla da realizuje bez grada, ali i Pokrajine. Očekujem da ćemo urediti i deo trotoara i kolovoza koji su u lošem stanju, kao i mostić u Omladinskoj BB koji spaja delove sela, kao i kanal u ulici Marka Oreškevića koji odvodnjava višak voda. Cilj nam je da se i unapredi centar sela ispred zgrada u Omladinskoj ulici zacevljenjem kanala – istakla je predsednica Saveta MZ.

 

Mesna zajednica pomaže i funkcionisanje 12 udruženja. Sva dobro rade i trude se da organizuju manifestacije koje će doprineti promociji Banatskog Velikog Sela.

-U proteklom periodu imamo i zainteresovanih mladih bračnih parova za kupovinu kuća u selu. Nadam se da će ih biti još više i da će se i oni priključiti udruženjima – dodala je Mira Pećanac.

Velikoselci se iskreno nadaju da će moći da se obezbede sredstva od Ministarstva za brigu o selu kako bi se u selu otvorio ugostiteljski objekat u kom će se meštani okupljati.

A.Đ.

Radovi-na-putu

Sanira se kolovoz na deonici Kikinda -Nakovo: Izmenjen režim saobraćaja

Aleksandra Djuran January 30, 2025

Režim saobraćaja biće izmenjen danas, 30. januara i sutra, 31. januara na deonici od Kikinde do Nakova.

Kako su saopštili „Putevi Srbije“, oba dana od 8 do 16 časova, saniraće se kolovoz na navedenoj deonici. Tokom radova saobraćaj će se odvijati naizmeničnim propuštanjem vozila.

Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Dr-Sanja-Brusin-Belos

Istine i zablude o ishrani i put do zdravih navika: Razgovor sa dr Sanjom Brusin Beloš

Igor Crnogorac January 30, 2025

Pravilna ishrana je tema o kojoj se mnogo priča, ali i dalje postoje brojne zablude i pogrešne prakse koje mogu negativno da utiču na zdravlje. Da li je hleb zaista glavni krivac za višak kilograma? Koliko su popularne dijete, poput “keto” režima, dugoročno održive? I da li su dodaci ishrani zaista neophodni? Na ova i druga pitanja odgovara dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene i načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje u Kikindi.

Koje su najčešće zablude o zdravoj ishrani koje susrećete kod svojih pacijenata i kako ih razjašnjavate?

Najveći broj ljudi smatra da hleb goji, što je apsolutno netačno. Zapravo, hleb spada u namirnice koje imaju prosečnu količinu kalorija, i s obzirom na to da se sastoji od skroba, a ugljeni hidrati čine bazu piramide i najveći deo energije treba da potiče iz ugljenih hidrata, to je zabluda. Ljudi koji ne jedu hleb, energiju uzimaju iz drugih sastojaka, najpre iz masti, što je mnogo gore. To je jedna od zabluda. Zatim, kukuruz ima veću energetsku vrednost od pšenice, mada je isto žitarica, ali ne treba preterivati, pogotovu ako se peče na ulju i to je pitanje na kom ulju. Biljna ulja nisu za pečenje s obzirom na to da sadrže nezasićene masne kiseline koje se degradiraju na visokoj temperaturi i stvaraju se štetne materije. Ako i pečemo nešto, onda je bolje da to radimo na zasićenim masnim kiselinama, kao što su životinjske masti. Mada je od pečenja i prženja svakako bolje kuvanje i dinstanje. Žitarice treba da čine 40 odsto od ukupne energetske vrednosti koja je potrebna čoveku – tu spadaju i hleb i musliji, makaroni, ali ne i burek s obzirom na to da ima masti – 250 grama bureka sadrži hiljadu kalorija.

Koji su Vaši saveti za uravnoteženu ishranu?

U energetskom unosu, 15 odsto treba da čine proteini, između 20 i 30 odsto treba da čine masti, i ostatak, to je 55 do 60 odsto ukupne energije, treba da bude udeo ugljenih hidrata. Ali to onda treba da se preračuna u kalorije jer, na primer, jedan gram proteina i ugljenih hidrata ima 4,1 kaloriju, a jedan gram masti ima 9,3 kalorije. Tako da ovi udeli u procentima ne mogu prostom računicom da se pretvaraju u grame.

Koje su najčešće greške u ishrani u našem podneblju?

Većina gojaznih ljudi ne doručkuje, oni prvi put jedu popodne, kada dođu s posla i tada se izuzetno najedu, i drugi put jedu uveče ili noću, i taj obrok ponovo bude veoma obilan. Znači, kada vi, u dva navrata, u dva obroka, unesete veliku količinu energije,  time usporavate metabolizam. Vaš organizam iskoristi onoliko koliko može, a ostalo pretvara u masti. Jako je bitno za očuvanje idealne telesne mase da imate najmanje četiri do pet obroka dnevno i da razmak između obroka ne bude veći od tri do četiri sata. Obroci ne treba da budu obilni i treba da budu učestali jer je onda vaš biohemijski mehanizam organizma praktično stalno zauzet, i vi, na taj način, održavate metabolizam.

Koje namirnice unosimo previše, a koje premalo?

Pre svega, previše se unosi slatkiša, u svim oblicima, od čokolada do kolača i torti, dok se povrće ne unosi u dovoljnoj meri, pogotovu ne presno, sveže povrće. Po meni, i u doručku i u ručku i u večeri treba da, u izvesnoj količini, imate povrće, naročito sveže, u ručku najviše. Takođe, ima ljudi koji vole voće i jedu ga, a ima onih koji ga ne vole i ne jedu ga uopšte – i ovde treba napraviti ravnotežu, umeren unos voća je isto tako važan.

Da li je primena popularnih dijeta, poput „keto“, i sredstava za mršavljenje, zdravo i održivo?

– Kada su dijete u pitanju, u poslednje vreme tu vlada određeno pomodarstvo. “Keto” dijeta je namenjena određenim bolestima, ona nije dijeta koju treba i mogu da drže svi. Mesec dana je u redu, ali ne i duže, jer je moguće da dođe do poremećaja zdravlja. To nije dijeta za skidanje, recimo, 40 kilograma. Ishrana treba da bude balansirana, vi svakoga dana treba da unesete bar ponešto iz svih grupa namirnica. Znači, ako danas unosite samo jednu grupu namirnica, sutra samo drugu, to nije dobro, jer vaš organizam nema na raspolaganju u svakom trenutku sve hranljive materije koje su mu neophodne.

Kako izgleda zdravo mršavljenje bez rizika?

– Najbolji način da smršamo jeste da smanjimo energetski unos – količinu hrane, i/ili da povećamo energetski rashod, što znači da povećamo fizičku aktivnost. Na sve ostale, veštačke načine, moguće je smršati, ali je pitanje po koju cenu i da li će doći do nekih drugih poremećaja, sa tim se ne treba igrati. Pritom ne mislim na obična mršavljenja, kada neko treba da skine dva, tri ili pet kilograma. Mislim na ozbiljno mršavljenje, kada neko treba da smrša 20, 30, 40 kilograma, to mora da bude kontrolisano.

Znači da je najbolje dobiti plan ishrane od nutricioniste i da to bude kontrolisano.

– Tako je. Smršati nekoliko kilograma nije problem, na koji god način, ali ako je u pitanju ozbiljnije mršavljenje, to mora da bude pod kontrolom stručne osobe koja će pratiti da ne dođe do poremećaja zdravlja.

Da li su dodaci ishrani zaista korisni ili mogu biti štetni?

– Postoje patološka stanja kada je neophodna suplementacija određenim vitaminima, ali ako je ishrana izbalansirana, ako svakoga dana sadrži određenu količinu svih grupa namirnica, suplementacija vitaminima nije potrebna, osim kod infekcija, nekih degenerativnih bolesti, osteoporoze, kod nekih polineuropatija, anemije. Znači, kod određenih bolesti je potrebna suplementacija, ali uzimati je nasumice, može čak da donese više štete, pogotovu kada se prekomerno unose liposolubilni vitamini – D, A, E i K vitamin, jer oni mogu da se zadržavaju, talože u organizmu, što može, pod određenim okolnostima, da dovede i do trovanja, intoksikacije vitaminima. Ako nešto od toga pijete nedelju dana, neće vam ništa biti, ali ako pijete pet meseci u kontinuitetu i to u ogromnim dozama, može da dođe do poremećaja.

Recimo, omega 3 masne kiseline naš organizam ne može da stvori i neophodno je da ih unosimo – njih ima u nezasićenim mastima, u koštunjavom voću, raznim uljima, plavoj ribi, ribama severnih mora uopšte. Ali, ako imamo izbalansiranu ishranu, nije uopšte potrebno da ih dodatno unosimo. Postoje neka patološka stanja, recimo kod karcinoma, za njegovu prevenciju ili u rekonvalescenciji, kada je važno unositi antioksidanse: C, E, A vitamine, omega 3 masne kiseline, ali to su patološka stanja, i to treba činiti u konsultaciji sa lekarom.

Pravilna ishrana nije trend, već način života. Balansiran unos svih grupa namirnica, redovni obroci i fizička aktivnost ključni su za zdravlje. Kako ističe dr Sanja Brusin Beloš, važno je slušati struku i izbegavati pomodne dijete i nepotrebne suplemente. Najbolji recept za zdravlje je umerenost i raznovrsnost u ishrani.

S. V. O.

 

klizaliste-rezime

Prevaziđena očekivanja: Klizalište zabeležilo više od 7.500 poseta

Aleksandra Djuran January 29, 2025

„Ledeno jezero“ u organizaciji „Jezerao“ u saradnji sa Turističkom organizacijom i pod pokroviteljstvom i podrškom Grada, prevazišlo je sva očekivanja. Klizalište je bilo otvoreno mesec dana, od 26. decembra do 26. januara, a zabeleženo je više od 7.500 poseta, saznajemo od v.d. direktora Kulturno – sportskog centra „Jezero“ Marka Rakina.

-Prvi dan je bio besplatan za sve posetioce. Sugrađani, ali i svi koji su bili u gostima u Kikindi željno su očekivali da klizalište počne sa radom, u šta smo se i sami uverili na dan otvaranja. Poučeni iskustvom iz prošle, i ovu, drugu godinu, pretpostavljali smo da će „Zimska bajka“ naići na veliko interesovanje i posetu, ali smo i mi pomalo iznenađeni ovolikim odzivom posetilaca – naveo je naš sagovornik.

Klizalište je otvoreno kako bi se ispunila želja sugrađana, pogotovo onih najmlađih. Pozitivne reakcije i komentari nisu izostali ni ove godine. „Ledeno jezero“ umnogome je doprinelo i boljoj turističkoj ponudi u gradu tokom zime.

-Broj klizača veći je u odnosu na prošlu godinu. Klizalište je bilo postavljeno na Gradskom trgu i pretpostavljamo da je to jedan od razloga ovolikoj poseti. Pored toga, oni koji su prošle godine uživali u „Ledenom jezeru“, znali su šta mogu da očekuju ove godine, s obzirom na to da su njihova očekivanja u potpunosti ispunjena – istakao je Rakin.

Najčešći posetioci bili su deca i mladi. Već sada se razmišlja o narednoj godini i razmatraće se i dodatni sadržaji, koji bi prvenstveno bili okrenuti ka deci i njihovim interesovanjima.

Podsetimo i to da nije bilo glasne muzike i buke, u skladu sa Gradskom uredbom koja se odnosi na mere zaštite zimovališta sova utina.

A.Đ.

 

autoklavi-(2)

Nova medicinska oprema stigla u Dom zdravlja

Aleksandra Djuran January 28, 2025

Dom zdravlja od nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo dobio je pet miliona dinara za nabavku medicinske opreme. Kupljena su dva autoklava, vredna tri miliona dinara, koja će uglavnom služiti stomatološkoj službi.

– Autoklavi služe za sterilizaciju medicinskih instrumenata i potrebni su kako stomatolozima, tako i u opštoj medicini, ali svaka stomatološka ambulanta mora da ima svoj autoklav. Pre tri godine kupljen je veliki autoklav od 90 litara i započeli smo proces centralne sterilizacije, međutim on se pokvario i sada nam je neophodno oko 700.000 dinara za njegovu popravku. Oko 1,5 miliona dinara utrošeno je za kupovinu dve stomatološke stolice, a preostali novac iskorišćen je za četiri pakerice koje služe za sterilizaciju instrumenata i da ih takve raznesemo u ambulante Doma zdravlja. Imamo osam objekata u gradu i devet u selima, te sterilizaciju obavljamo u nešto težim uslovima – kaže direktorica Doma zdravlja dr Biljana Marković.

Jedna stomatološka stolica biće postavljena u novoj ordinaciji u ambulanti u Svetosavskoj ulici 53, a druga će naći svoje mesto u školskoj ordinaciji ili u školi „Žarko Zrenjanin“ ili u školi „Sveti Sava“. Lokalna samouprava izlazi u susret kada god je to neophodno i kada god je hitno.

-Ambulante su razuđene u 17 objekata i svi su to stare zgrade, tako da neretko ima potreba za hitnim popravkama i sanacijama. Od lokalne samouprave dobili smo oko osam miliona dinara za ove namene – napominje naša sagovornica.

Dugogodišnji problem nedostatka lekara opšte prakse s početkom godine postao je još izraženiji.

-Najvažnije je da zaposlimo lekare. U ovom momentu od 12 lekara opšte prakse koji rade u Domu zdravlja, troje je na bolovanju. Još uvek se pokrivamo jer doktori daju svoju maksimum uz nebrojan broj prekovremenih sati. Verujem da su građani nezadovoljni jer su gužve velike, ali svi hitni slučajevi se prime odmah i svi naši lekari požrtvovano rade. Puno nam pomaže i Hitna služba koja radi non -stop i koja nam puno pomaže. U pojedinim selima ukinuta je poslepodnevna smena za lekare i njih prebacujemo u ambulante u kojima je najveća gužva. Kvalitet zdravstvene usluge se ne dovodi u pitanje i pored nedostatka ljudstva – navodi dr Biljana Marković.

Uskoro će i konkurs Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Dom zdravlja planira da konkuriše za sredstva za vozilo koje im je neophodno za prevoz infektivnog otpada.

A.Đ.

Svetosavska-akademija-(5)

U svetlosti prosvetitelja: treća Svetosavska akademija

Igor Crnogorac January 27, 2025

U organizaciji Srpske pravoslavne crkvene opštine i Grada, uz brojne nastupe i dodelu nagrada najboljim učesnicima likovnog i literarnog konkursa, u Kikindi je i ove godine, na Savindan, održana Svetosavska akademija.

Svečanost, koja je okupila veliki broj građana, predstavnika Gradske uprave, sveštenstva i učenika, održana je u Narodnom pozorištu, a prisutnima se obratio arhijerejski namesnik, protojerej Boban Petrović, koji je blagosiljao skup. On je istakao značaj Svetog Save za srpsku crkvu, prosvetu i narod, naglasivši da svetosavlje nije samo sećanje, već i svakodnevni način života.

– Sveti Sava je svojim životom pokazao kako pretvarati neprijatelje u prijatelje i kako nemoguće pretvoriti u moguće – rekao je Petrović. – Obeležavanje ovog praznika u školama, gde su osvećeni slavski kolači, značajna je potvrda onoga što Sveti Sava danas za nas predstavlja.

Gradonačelnik Mladen Bogdan je naglasio da je Grad Kikinda suorganizator i pokrovitelj ove svečanosti, s ciljem da se pokaže značaj jedinstva i zajedničkog delovanja.

– Ova svečanost nije samo dan sećanja na Svetog Savu, već i poziv na očuvanje tradicije i zajedništva. Rastko Nemanjić nas je svojim životom usmerio ka očuvanju tih vrednosti. Želimo svima da prenesemo poruku da treba zajednički da delujemo, da imamo jedinstvo i sabornost u ovim izazovnim vremenima i da jedino tako možemo da prebrodimo prepreke koje su pred nama, da to treba da nam bude osnovni pravac delovanja kako bismo sačuvali tradiciju i veru – rekao je Bogdan.

U programu koji je usledio, besedio je otac Slobodan Divljakov. Prisutni su uživali i u nastupima horova “Attendite!”, “Sveti Josif Temišvarski”, Dečijeg hora “Sveti Jovan Šangajski”, Ženske pevačke grupe ADZNM “Gusle” i recitatora.

Na kraju programa, uručene su nagrade u nekoliko uzrasnih kategorija na likovnom i literarnom konkursu posvećenom Svetom Savi.

Likovni konkurs za temu je imao “Sveti Sava u narodnim pričama”, priznanja je dobilo šestoro učenika.

Prva nagrada: Milijana Jovanov, OŠ “Milivoj Omorac”, Iđoš;

druga nagrada: Sara Felbab, OŠ “Đura Jakšić”, Filip Nađalin, OŠ “Sveti Sava”, Maja Savin, SSŠ “Miloš Crnjanski” i Viktor Varga, Tehnička škola “Mihajlo Pupin”;

treća nagrada: Hana Matijević, SSŠ “Miloš Crnjanski”.

Na literarnom konkursu, u kategoriji proznih radova, nagrađeni su:

prvim mestom – Tea Savanov, OŠ “Đura Jakšić”, Sofija Reljin, Tehnička škola “Mihajlo Pupin”;

drugim mestom – Marina Stojadinović, SSŠ “Miloš Crnjanski”;

trećim mestom – Miroslava Golić, SSŠ “Miloš Crnjanski” i Katarina Golić, Tehnička škola “Mihajlo Pupin”.

U kategoriji poetskih radova, nagrade su zaslužile Staša Šugić, OŠ “Milivoj Omorac”, Iđoš, i Maja Savin, SSŠ “Miloš Crnjanski”.

Svetosavska akademija u Kikindi podsećanje je na važnost očuvanja tradicije i jedinstva. Takođe je potvrđeno opredeljenje zajednice da čuva vrednosti svetosavlja i da nastavi da ih prenosi novim generacijama.

S. V. O.

svetosavska-nagrada-1-(3)

Svetosavska nagrada Andreju Popoviću i PU ,,Dragoljub Udicki”

Aleksandra Djuran January 27, 2025

Svetosavsku nagradu za 2024. godinu, za postignute izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja i vaspitanja, unapređivanje obrazovno-vaspitne prakse i razvoj naučnih i umetničkih dostignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, dobili su Predškolska ustanova ,,Dragoljub Udicki” i Andrej Popović, maturant Gimnazije ,,Dušan Vasiljev”. Nagrade je Vladi Republike Srbije dobitnicima uručila ministarka prosvete profesorka dr Slavica Đukić Dejanović.

-Ovo je najveće priznanje koje sam dobio u našoj zemlji. Nagrada mi je pripala, ne samo zbog jednog internacionalnog takmičenja, nego zbog svega što sam uspeo da osvojim tokom srednje škole, kao i zbog podizanja svesti o nauci u javnosti. Veliko hvala pojedincima i institucijama koji su me predložili za ovo priznanje. Za mene je ovo još jedan motiv da i na fakultetu, koju ću upisati ove godine, dam sve od sebe. Primarni cilj mi je upis na Matematički fakultet u Beogradu, iako ne isključujem mogućnost da odem u inostranstvu. Ukoliko do toga dođe, i tada ću se truditi da pomognem svojoj zemlji što više mogu stečenim znanjem – istakao je Andrej Popović.

Kikindskoj Predškolskoj ustanovi nagrada je pripala za značajne rezultate i doprinos razvoju delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a u ime dece i zaposlenih priznanje je primila direktorica Kristina Drljić.

-Svetosavske nagrada predstavlja krunu dosadašnjeg profesionalnog i timskog rada i podjednako su za nju zaslužni svi zaposleni u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“. Ovim priznanjem poručujemo svima da treba da budu ponosni što je naša ustanova deo obrazovnog sistema i kao takva direktno utiče na unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada. Školska 2024/25 jedna je od najlepših za nas. Brojne medalje, pohvale, priznanja, nagrade, najviša ocena eksterne komisije koja ocenjuje rad, jubilej, sedam decenija postojanja i rada i na kraju najviše priznanje u našoj zemlji. Ponosna sam na sve što smo postigli, na tri zlatne medalje osvojene na Međunarodnom sajmu obrazovanja „Putokazi“ 2023. godine i to za izvođenje autorskih predstava za decu, rad sa decom jaslenog uzrasta i realizaciju predškolskog programa „Godine uzleta“, a bili smo prva ustanova u Banatu koja je ga je započela. Velikom zlatnom poveljom nagrađen je celokupni rad ustanove. Najviše prosvetno priznanje u našoj zemlji je i obaveza da budemo još bolji u poslu koji obavljamo. Naša ustanova je oduvek centar predškolstva naše zemlje i potrudićemo se da tako i ostane – navela je Kristina Drljić.

 

Andrej je svoja izuzetna postignuća iz oblasti fizike, matematike i hemije dokazao učešćem na domaćim i međunarodnim takmičenjima, u projektima i na konferencijama na kojima je osvojio preko 100 nagrada. Posebno se izdvajaju međunarodne nagrade za istraživački rad iz fizike na WISF 2021 gde je dobio srebrnu medalju i takmičenje iz kvantne mehanike i teorije relitiviteta IMPho 2023 gde je osvojio zlatnu medau. Do sada je napisao pet naučno-istraživačkih radova iz astrofizike, kvantne i nuklearne fizike, dva puta je nagrađivan od strane Srpske akademije nauka i umetnosti, a bio je i član delegacije Srbije pri poseti jednom od najvećih naučnih centara u svetu – CERN-u. Svoje znanje nesebično deli i popularizuje nauku kroz javna predavanja, radionice za mlade i putem medija, a učestvuje i u humanitarnim i društveno odgovornim akcijama (pomoć školama u ruralnim sredinama kroz realizaciju radionica za učenike). Trenira aikido i u slobodno vreme igra šah.

Predškolska ustanova ,,Dragoljub Udicki” sa 70 godina dugom tradicijom organizovanog institucionalnog vaspitanja i obrazovanja dece ranog uzrasta, kontinuirano je posvećena unapređivanju kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada u saradnji sa porodicom, partnerskim organizacijama i institucijama u lokalnoj zajednici. Vaspitno-obrazovni rad realizuje na srpskom i mađarskom jeziku. O radu ustanove svedoči i najviša ocena na spoljašnjem vrednovanju i to dva puta uzastopno, kao i brojna priznanja za kvalitet vaspitno-obrazovnog rada. Ustanova je učestvovala u brojnim programima i projektima, uključujući projektne inicijative „Podsticajno roditeljstvo” i „Rane intervencije”, organizaciju Sajma roditeljstva, uspostavljanje međunarodne saradnje sa vrtićima iz Mađarske i Rumunije. Efikasnom organizacijom, negovanjem timskog rada i otvorenošću za učenje, partnerstvom sa porodicom i lokalnom zajednicom kontinuirano obezbeđuje i unapređuje uslove za ostvarivanje kvalitetnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

A.Đ.

 

 

Sveti-Sava-plakete-(15)

Sjajni u nastavnim i vannastavnim aktivnostima – desetoro osmaka škole „Sveti Sava“ danas dobilo plakete na svečanoj akademiji

Igor Crnogorac January 27, 2025

U Osnovnoj školi „Sveti Sava“ danas je bilo svečano. Tradicionalno, na posebnoj prazničnoj akademiji, najboljim učenicima osmog razreda, onima koji su se istakli i služe na ponos škole, uručene su svetosavske plakete.

– Na svečanoj akademiji dodeljujemo priznanja đacima koji su imali odličan uspeh sa prosekom 5,00 od prvog razreda i postizali su izvanredne uspehe i u nastavnim i u vannastavnim aktivnostima. Za njih, svake godine, pripremimo i bilbord, oni su ponos naše škole – rekla je direktorica, Gordana Rackov.

Ove godine najviše priznanje Škole dobili su: Marko Klačak, Mila Pejčić, Lena Perić, Todor Popović, Miloš Reljin, Minja Babić, Iva Vulović, Aleksa Tomić, Miljana Tomić i Majda Heldrih.

Miloš Reljin kaže da je ponosan i da se već opredelio za oblast u kojoj će nastaviti školovanje.

– Najviše volim prirodne nauke. Planiram da upišem Tehničku školu „Mihajlo Pupin“, smer tehničar informacionih tehnologija, a zatim i Elektrotehnički fakultet – rekao je Miloš.

Njegova drugarica iz razreda, Lena Perić, ispričala nam je da je bila rešena da ostvari rezultate koji bi je doveli do ovakvog uspeha.

– Trudila sam se i zato sam i očekivala da ću dobiti plaketu – priznaje Lena. – Takmičila sam se u raznim predmetima, najviše iz matematike i engleskog sa kojim sam stigla do republičkog nivoa. Upisaću prirodno-matematički smer u Gimnaziji. Za fakultet još nisam sigurna, razmišljam o arhitekturi i matematici.

Plakete i knjige najboljima uručene su nakon priredbe koju su pripremili mlađi učenici i kojoj su prisustvovali nastavnici i roditelji. Dobitnici su, zatim, sa veroučiteljem, jerejem Miroslavom Bubalom, rezali slavski kolač. Na kraju školske godine svakome od njih biće uručeno još jedno priznanje – Vukova diploma.

Dodela plaketa „Sveti Sava“, kao čin zahvalnosti onima koji su uložili više truda i proslavili školu, ustanovljena je 1995. godine. Danas OŠ “Sveti Sava” pohađa više od 500 đaka.

S. V. O.

penzioneri-slava-(1)

Najstariji u udruženju penzionera proslavili slavu

Aleksandra Djuran January 27, 2025

Uz rezanje i osvećenje slavskog kolača, himnu Svetom Savi, mnogobrojni članovi Udruženja penzionera u Kikindi proslavili su slavu, Svetog Savu. Obeležavanju su prisustvovali najstariji sugrađani, zajedno sa gostima iz grada i okolnih mesta, rekao je Milan Periz , predsednik Udruženja penzionera.

-Pored škola i fakulteta, Sveti Sava je i naša slava, što nam je veoma važno. Naše udruženje član je Saveza penzionera Vojvodine, ali i Saveza penzionera Srbije i prepoznati smo kao organizacija koja odlično radi, a ocenu o tome dali su najstariji. Naš cilj je da sve naše sugrađane, koji su u trećem dobu, animiramo da dolaze, da se druže, da se uključe u naše sekcije i da kvalitetno provode penzionerske dane. Naš najbolji partner je grad Kikinda uz čiju pomoć opstajemo i radimo – dodao je Periz.

Slavi su prisustvovali i predstavnici grada na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, dok je kum ovogodišnje slave bio član Gradskog veća Željko Radu .

-Počastvovan sam što sam ove godine kum slave jer je saradnja predstavnika grada i članova udruženja odlična. Najstariji sugrađani su nas puno zadužili. Svojim radom, trudom i zalaganjem za našu zemlju ostavili su neizbrisiv trag i nama, budućim generacijama dali podstreka da nastavimo njihovim stopama. Lokalna samouprava pomaže kako rad udruženja, tako i penzionere. Trudimo se da im olakšamo treće doba i da imaju svu neophodnu pomoć – istakao je Željko Radu.

Proslavi su prisustvovali i gosti iz Sremske Mitrovice, Novog Sada i Sremskih Karlovaca. Svi prisutni imali su priliku da uživaju nastupu članova KUD-a „Sunčana jesen” koji radi u okviru udruženja i učenika nižih razreda OŠ „Vuk Karadžić“. Gradsko udruženje penzionera broji oko 7.000 članova.

A.Đ.

sveti-sava-poletarac-(1)

Povodom Svetog Save svečano u vrtiću „Poletarac“

Aleksandra Djuran January 27, 2025

Školsku slavu, Svetog Savu, prvi put su obeležili i mališani u vrtiću „Poletarac“. Deca iz sve četiri vaspitno – obrazovne grupe i njihovi vaspitači potrudili su se da ovaj dan u vrtiću bude svečan.

-Program smo započeli himnom Svetom Savi, koju su izvela deca iz starije i pripremne grupe, nakon čega su naši najmlađi, koji su bili publika, mogli da čuju i pesmice o našem prosvetitelju. Imali smo i „Svetosavski bal“, pripremili smo i slavski kolač i žito kojima smo se svi počastili. Organizovali smo i izložbu likovnih radova na temu „Svetog Save“, a od materijala smo izradili manastir. Želja nam je da svih 108 mališana u našem vrtiću nauče više o jednoj od najznačajnijih ličnosti naše istorije, ali i načinu kako se proslavlja slava – istakla je Sandra Ivanović Lazarov, glavni vaspitač.

Sveti Sava bio je duhovni graditelja srpske države, prosvete i kulture.

A.Đ.