April 20, 2026

Град

profesorice-deska-(3)

Visoka škola uspostavila saadnju sa vrtićem i srpskim institucijama u Deski u Mađarskoj

Aleksandra Djuran February 23, 2025

U okviru saradnje Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi i Srpskog kulturnog obrazovnog i duhovnog centra „Sveti Sava” u Deski, u Mađarskoj, profesorice dr Dragana Malešević i dr Danijela Radlović Čubrilo bile su na studijskom putovanju.

Osim Deske, posetile su Segedinu i Budimpeštu gde su se se upoznale sa radom srpskih institucija u Mađarskoj, krenuvši od zabavišta, osnovnih škola, Gimnazije “Nikola Tesla” i Pedagoškog centra, pa sve do samouprave Srba u Mađarskoj kao krovne institucije. Dr Malešević i dr Radlović Čubrilo prisustvovale su raznim aktivnostima Kulturnog i medijskog centra „Srpski venac” i Srpskog pozorišta.

„Poseban utisak na nas su ostavili ljudi koji rade u ovim institucijama. Njihova posvećenost i spremnost da rade van okvira svog posla i radnog vremena, sa višim ciljem i misijom da se očuva jezika, kultura i tradicija srpske zajednice u Mađarskoj“ – istakle su profesorice.

U Deski su više saznale o radu u vrtiću, posetile su pravoslavnu crkvu, crkvenu biblioteku, prisustvovale su časovima u školi, probi folklorne grupe i drugim aktivnostima. Sa direktoricom ustanove Spomenkom Đukin Brcan i vaspitačicom Sanjom Simulov razmenile su iskustva o razlikama i sličnostima vaspitno- obrazovnog rada u Srbiji i Mađarskoj.

„Centar „Sveti Sava” u Deski nas je osvojio svojom životnošću, uključenošću svih članova zajednice u njegovo funkcionisanje i porodičnim duhom koji u njemu vlada. Radionica sa decom i zaposlenih i čuveni srpski zlatovez najviše nas je zainteresovao. Planirano je da svoje iskustvo sa studijskog putovanja prenesemo kolegama, kao i da se prilikom narednog susreta u Visokoj školi u Kikindi prikažemo didaktička sredstva, materijalei i deo naših aktivnosti, čime će se nastaviti i produbiti ova dragocena saradnja“ – zaključile su dr Dragana Malešević i dr Danijela Radlović Čubrilo.

A.Đ.

muzej-heraldika-(5)

U Narodnom muzeju organizovana „Mala škola heraldike“

Aleksandra Djuran February 22, 2025

Povodom 250 godina osnivanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta, a u okviru izložbe u Narodnom muzeju „Okrug zlatnog lava“, organizovana je radionica pod nazivom „Mala škola heraldike“. Kustos istoričar Miloš Pušara okupljene je upoznao sa grbovima, zastavama i simbolima na njima.

-Smatram da svaka izložba mora da živi kroz bogate prateće programe. Imali smo radionice o dolasku graničara u ove krajeve, o ekonomskoj istoriji Distrikta, o revoluciji 1848-49. godine i o heraldici. U okviru svakog vođenja bilo je u proseku dvadesetak posetilaca, što govori u prilog tome da Kikinđane zanima lokalna istorija. Svi oni saznali su nešto novo, videli su odličnu izložbu, a putem programa i svi mi koji smo ih osmislili saznali smo puno toga o naši posetiocima. Retko ko postavi pitanje otkud heraldika, šta ona tačno proučava, odakle potiče potreba za grbovima i amblemima. Asocijacija na reč heraldika kod većine je lav koji se nalazi na zastavi koji je otvorio čeljust – naveo je Pušara.

Posetioci su imali priliku da prošire znanje o ovoj oblasti, ali i da sami osmisle svoj ili grb svoje porodice koristeći najčešće motive poput goluba, maslinove grane, oružja i slično. Miloš Pušara kroz interaktivno predavanje pojasnio je koje elemente grb treba da ima i koja je njegova uloga.

Izložba „Okrug zlatnog lava“ u Galeriji „Nova otvorena je do 12. marta.

A.Đ.

idjos-radovi

U Mesnoj zajednici Iđoš: Nastavljaju ulaganja u Dom kulture

Aleksandra Djuran February 22, 2025

Uređenje Doma kulture, tačnije zamena krova, najvažnija je investicija koja je realizovana prošle godine u Mesnoj zajednici Iđoš.

-Najbitnije je bilo da se krov uradi na delu koji je bio i najkritičniji, a posao je obuhvatio i deo krova stare zgrade Zadružnog doma gde su zamenjeni i prozori. Popravljen je i deo oko odžaka gde je i najviše prokišnjavalo. Stavljeni su novi limovi i stari crep zamenjen je novim. Orezali smo i stabla čije grane su jednim delom bile uzrok lošem stanju crepova. Zgrada je stara i prokišnjavala je, tako da su se sada stekli uslovi da radimo na unutrašnjosti – istakla je predsednica Saveta MZ Iđoša Ivanka Grujić.

Radovi su finansirani u okviru donacije NIS-a vredne dva miliona dinara, i u okviru projekta ofarbani su prozori i vrata, a saniran je i deo fasade i sam ulaz u Dom kulture.

-Restauriran je i spomenik u centru sela, posvećen žrtvama Drugog svetskog rata. Očišćen je i postavljene su nove ploče s obzirom na to da su stare počele da otpadaju i nisu bile stabilne. Ovaj posao je važan zbog bezbednosti jer se deca često igraju u ovom delu centra. Od prošle godine imamo i novi prostor u kom se nalazi mesna biblioteka – napominje naša sagovornica.

U protekle tri godine značajna sredstva, 12 miliona dinara, uložena su u bolje uslove rada u Osnovnu školu „Milivoj Omorac“ u Iđošu. Radovi su finansirani iz gradskog budžeta i pokrajinskih sekretarijata, a nova oprema dobijena je na konkursima republičkih ministarstava. Adaptirane su učionice, sanitarni čvorovi, kabineti i sve što je bilo potrebno. Prošle godine postavljeni su novi podovi u učionicama, hodnicima i prilazima školi, učionice su, kao i hodnici, okrečeni, opremljena je školska biblioteka i formiran je kabinet za tehniku i tehnologiju .

U planu za ovu godinu je da se uradi drugi deo krova na Domu kulture.

 

-Neophodno je zameniti deo dotrajalih nosećih greda i crep koji napukao. Zgradu koriste sva udruženja građana, a deo prostorija na spratu je neiskorišćen. Ideja je da se u jednoj od njih otvori kutak za decu, kao i da se u delu prostora otvori etno soba ili mini muzej jer imamo znatan broj starih predmeta koji svedoče o istoriji sela – dodala je Ivanka Grujić.

ULICE I TROTOARI

U ovom mestu nadaju se da će u narednom periodu presvučen asfalt u dvema ulicama.
-Putevi su u dobrom stanju, osim u ulicama Zmaj Jovinoj i Karađorđevoj. Takođe imamo i ulicu, Jamurska, koja nikada nije rađena, ima zemljani put u dužini od 250 metara, te planiramo i ovde da uradimo asfalt -otkriva naša sagovornica.

U planu je i sanacija trotoara u delu glavne ulice, ispred Doma kulture, zgrade Lova i dela kod crkve. Postoji i inicijativa Iđošana za izgradnjom nekoliko parking mesta ispred ambulante Doma zdravlja.

A.Đ.

 

 

Turisticka-sajam-(1)

Turistička organizacija Grada na Sajmu turizma u Beogradu – izuzetna zainteresovanost za jubilarne Dane ludaje

Igor Crnogorac February 21, 2025

Našu ponudu na najvećoj turističkoj manifestaciji u jugoistočnoj Evropi, 46. Međunarodnom Sajmu turizma, i ove godine predstavlja Turistička organizacija Grada Kikinde.

– Predstavili smo standardnu ponudu – podršku našim malim proizvođačima, zatim Festival vazdušnih balona, a akcenat je bio na jubilarnim, 40. Danima ludaje – kaže v.d. direktorica Turističke organizacije, Jasmina Milankov. – Naš štand je bio izuzetno posećen, ljudi su se interesovali za našu ponudu, a mi smo, uz promotivni materijal, poneli i kolače i druge proizvode od ludaje. Nadam se da će svi koji su videli i čuli za Dane ludaje, i doći u septembru.

S obzirom na to da je Turistička organizacija, upravo za ovu manifestaciju, nosilac sertifikata “Najbolje iz Vojvodine”, turistička ponuda grada ponovo je predstavljena i na  zajedničkom štandu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.

Međunarodni sajam turizma juče je otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da je septembar 2024. bio rekordan mesec u istoriji Srbije. Naveo je da je, za samo deset godina, više nego udvostručen broj dolazaka turista u našu zemlju, sa dva miliona na 4,4 miliona i da su, istovremeno, ostvareni gotovo četiri puta veći prihodi u odnosu na one koje smo imali pre 12 godina.

Ovogodišnja zemlja-partner Sajma turizma je Italija. Njegova ekselencija Luka Gori, ambasador Republike Italije u Srbiji, podsetio je da Srbija ima Italiju kao partnera u razvoju turizma, i da je saradnja naše zemlje i Italije sve jača, na svim planovima.

I ove godine, sajamskoj publici ponuđeno je da, iz bogate ponude, pronađe idealne aranžmane i iskoristi specijalne uslove za porodične odmore, egzotične destinacije, avanturistički i eko-turizam, city break putovanja, wellness i spa vikende na planinama, odmor u banjama, kongresna dešavanja, kao i posebne ponude za mlade putnike.

Na 46. Sajmu turizma nastupaju i Venecuela, Ekvador, Estonija, Kipar i Severna Makedonija. Slogan ove turističke manifestacije koja, na Beogradskom sajmu, traje do 23. februara, je „Jedna karta, bezbroj svetova“.

S. V. O.

muzej-deca-radionice-(4)

Program Narodnog muzeja „Kako je nastala Kikinda“ posvećen prvacima i predškolcima

Aleksandra Djuran February 21, 2025

Narodni muzej u Kikindi organizuje radionice za predškolce i osnovce u okviru izložbe „Okrug zlatnog lava“. Likovnoj radionici „Kako je nastala Kikinda“ prisustvovali su prvaci iz škole „Đura Jakšić“ koji su imali priliku da više nauče o naseljavanju naše sredine.

Nevena Stojanović, učenica OŠ „Đura Jakšić“ otkrila nam je šta joj se najviše svidelo:

-Prvi put sam videla stare predmete koje su koristili oni koji su u Kikindi živeli pre nas. Najviše mi se dopao čamac koji je deo izložbe i kojim su naši preci došli u ove krajeve.

Njen drugar iz razreda Dragan Mićin kaže da mu se veoma svidela izložba.

-Stare puške i predmeti su ono što je na mene ostavilo najveći utisak. Prvi put sam video kako su izgledali naši preci, kako su se oblačili i kako su živeli. Odabrao sam da nacrtam momenat kako su ljudi koji su došli pre svih nas doplovili čamcem – rekao je Dragan.

Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog istakao je da su radionice počele 18. februara i traju do 7. marta.

-Izložba je inspirativna i značajna i zaposlenima i posetiocima. Radionice za decu, koje je osmislila Katarina Dragin, muzejski edukator, jedan su od mnogobrojnih pratećih programa koji prate „Okrug zlatnog lava“. Deca najpre pogledaju izložbu uz stručno vođenje koje je primereno njihovom uzrastu, nakon čega poslušaju audio priču o nastanku grada i na kraju sve svoje utiske prenose na crtež. Puno toga mogu da saznaju o dolasku graničara, isušivanju močvarnog zemljišta, dobijanju statusa Distrikta. Ovo je način da ih motivišemo da razmišljaju o svojim precima i utičemo na razvoj identiteta – naveo je Kiurski.

Iz Narodnog muzeja iskoristili su priliku da pozovu predškolce iz svih vrtića da se uključe u besplatne radionice.

A.Đ.

guskovi-finale-(2)

Gusani Spasoje i Mistral u nedelju u Mokrinu nadmeću se za titulu svetskog prvaka

Aleksandra Djuran February 21, 2025

U nedelju, 23. februara sve oči biće uprte u Mokrin u kom će se održati 39. Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova. Na sredokraći u ulici Uroša Kuzmanova ispred broja 40 u kategoriji seniora sastaju se finalisti Spasoje vlasnika Milana Dražića i Mistral, vlasnika Stevana Ognjanova.

Spasoje je star tri godine i bio je pobednik lige mladih pre dve godine. Njegov vlasnik otkriva nam da je spreman za predstojeće nadmetanje.

-Nije bilo lako stići do finala. Spasoje je imao tri teške borbe, od kojih je najduža bila 12 minuta. Uveren sam da će i u finalu dati sve od sebe i već sada sam siguran da borba neće biti laka s obzirom na to da ima odličnog protivnika – navodi Milan Dražić. – Nadam se prvom mestu, ali puno toga zavisi i od sportske sreće. Pripreme za dan finala traju čitave godine. Najvažniji su dobra hrana i što češće pojiti guska sa čistom vodom. Potrebno mu je nega kako bi imao zdrava pluća i mogao da se bori. Spasoje je pre dve godine bio šampion u juniorima, a prošle godine je pauzirao. To je naša taktika i praksa i to pravi guščari rade. Guščarstvom se bavim od malih nogu. Od kada znam za sebe na arterskim bunarima, gusani su se borili za svoje jato i ženke.

Sa druge strane Mistral je star pet godina i svakodnevno se šeta do mesta gde će se boriti u nedelju, kaže Nenad Ognjanov.

-Dajemo mu vitamine i treniramo ga. Očekivanja su da će osvojiti guščarski tron. Mistral je imao teška nadmetanja do finala, ali izdržao je sve. Pre pet godina u ligi mladih bio je treći, a ima i titulu prvaka u kategoriji dvogodaca. Guščarstvom se ozbiljnije bavim od kada imamo Mistrala, pet godina, a kao osnovac imao sam guskove koji su učestvovali u nadmetanjima. Gusani su kućni ljubimci čitave porodice, a posebno sinova, na čiji nagovor sam počeo ponovo da guščarim. Osnovna je nega, treninzi i ljubav koju mu pružamo. I guske su spremne, pronele su jaja i očekujem dobro finale. Ko god da pobedi, zasluženo je – saznajemo od Ognjanova.

U ligi dvogodaca u finalu su gusani Foks Miodraga Trnića i Tajson Bogdana Ristića.
Kada je reč o ligi mladih gusak Klej Bogdana Ristića u finalu će se sastati sa gusanom Miloša Kovačića.

Program počinje u 10 sati i pored finalnih nadmetanja u sve tri kategorije prisutni će moći da uživaju u revijalnim takmičenjima.

A.Đ.

kritina-nagrada-(3)

Kristina Čipčić iz Kikinde kao najbolja sportistkinja dobila „Zlatnog orla“ Vazduhoplovnog saveza Srbije

Aleksandra Djuran February 20, 2025

Kristina Čipčić (23) iz Kikinde dobila je statutu „Zlatni orao“ koji dodeljuje Vazduhoplovni savez Srbije. Mlada sugrađanka, članica je seniorske reprezentacije Srbije u raketnom modelarstvu i prošle godine osvojila je više prvih mesta na Evropskom prvenstvu. Upravo ovaj uspeh doveo je do toga da bude proglašena za najbolju sportistkinju u 2024. godini.

– Za najbolje ostvarene rezultate u sportskom vazduhoplovstvu u protekloj godini dobila sam zlatnu plaketu, ali i najviše priznanje „Zlatni orao“. Ponosna sam na svoje uspehe za koje moram da se zahvalim svojoj porodici, ocu Vladimiru koji je takođe nosilac ovog priznanja, kao i bratu Miodragu koji je „Zlatnim orlom“ nagrađen dva puta. Od malena se bavim raketnim modelarstvom i ovo je kruna mog dugogodišnjeg rada, kao i svih koji me podržavaju – istakla je Kristina Čipčić.

Kristina je bila najbolja u kategoriji S9 odnosno rakete za spuštanje autorotacijom tačnije žirokopterima. Modelari odnosno takmičari izrađuju modele koji moraju da odgovaraju zakonima aerodinamike i astrofizike da bi bezbedno odleteli i spustili se na zemlju.

I Turistička organizaciija grada nagrađena je na svečanosti u Vazduhoplovnom savezu Srbije.

-Bilo nam je zadovoljstvo i čast da budemo deo svečanosti s obzirom na to da je naša mlada sugrađanka Kristina Čipčić nagrađena najvišim priznanjem. Turistička organizacija dobila je zahvalnicu za promociju balonarstva i pomoć pri organizovanju balonarskih takmičenja odnosno prvenstvu Srbije u baloniranju. Za samo dve godine, koliko smo organizovali „Festival balona“ pokazali smo da smo ozbiljni partneri i da i u narednom periodu Vazduhoplovni savez Srbije može da računa na nas – navela je v.d. direktorica Turističke organizacije Jasmina Milankov.

A.Đ.

DDK-feb-(2)

Uspešna akcija dobrovoljnog davanja krvi u Crvenom krstu – od danas još osam novih davalaca

Igor Crnogorac February 20, 2025

U Crvenom krstu danas je održana veoma produktivna akcija dobrovoljnog davanja krvi. Od ukupno 100 prijavljenih sugrađana, 94 je ispunilo zdravstvene uslove i darovalo krv.

Organizatori akcije, Crveni krst Kikinda i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, prethodno su posebno apelovali na sugrađane sa nultom krvnom grupom da se odazovu, jer zalihe ove krvne grupe nisu dovoljne da se zbrinu svi pacijenti, i poziv je urodio plodom.

Među davaocima je bilo i  16 žena, kao i osam osoba koje su prvi put dale krv. Kao znak zahvalnosti, svi davaoci su, pored obroka, i ovoga puta dobili simboličan poklon – futrolu za novčanik.

Odziv je, od početka godine, veoma dobar, navode u Crvenom krstu i zahvaljuju sugrađanima na pokazanoj humanosti. Naredne akcije održaće se 3, 20. i 31. marta.

S. V. O.

luka-panic

Luka Panić, mlad i perspektivan rukometaš: Prošlu, 2024. godinu, pamtiće po lepom

Aleksandra Djuran February 20, 2025

Luka Panić (20) jedan je od najperspektivnijih sportista Kikinde. Da će po lepom pamtiti 2024. godinu govore nagrade i priznanja koja je osvojio. Proglašen je, najpre 2023. godine, za najperspektivnijeg, a prošle za najboljeg sportistu godine u organizaciji Sportskog saveza, a svega nekoliko dana kasnije pripala mu je i nagrada Grada Kikinde za doprinos razvoju sporta. Malo je nedostajalo i da osvoji priznanje za najboljeg pojedinca Super B lige u organizaciji Rukometnog žurnala. A kako je sve počelo.

-Sa roditeljima i bratom živeo sam u Banatskom Velikom Selu. Kao i u svakoj mesnoj zajednici postoji samo fudbalski klub i moje bavljenje sportom započeo sam u „Kozari“. Rukomet sam uvek pratio, posebno što su moje tetke Marija i Jelena Agbaba, u ovom sportu branile boje reprezentacije. Rešio sam pre sedam godina, da treniram rukomet u „Kikindi Grindeks“, gde se i danas nalazim. Tetke su mi velika podrška i ugledam se na njih – otkrio nam je Luka.

Prvi trener bio mu je Stanimir Komarek, koji je doprineo da Panić zavoli ovaj sport. Talenat je brzo uočen od strane uprave kluba i Luka nije dugo čekao da postane prvotimac.

– Ljubav, ali i naporni treninzi i rad, doveli su do toga da postanem deo juniorske reprezentacije Srbije sa kojom sam učestvovao na Evropskom prvenstvu u Sloveniji. Ove godine očekuje nas Svetsko prvenstvo na kom se nadamo što boljem plasmanu. Tri puta, kao pivotmen u timu „Kikinde Grindeks“, osvojili smo Kup Vojvodine – navodi naš sagovornik.

Rukomet opisuje kao dinamičan i težak sport.

-Mora puno da se trenira, ne samo sa loptom i na terenu, nego i u teretani. Radim dosta na tehnici, a zajedno sa saigračima, izdvajam dosta vremena na video analize protivničkih timova. Tu posebno obratim pažnju na način igre onih rukometaša koje čuvam na utakmicama, kakve finte imaju, kako šutiraju. Mnogo je faktora koji utiču na to ko će pobediti, posebno ukoliko su timovi izjednačeni u znanju i snazi – ističe Luka Panić.

Luka je završio Osnovnu školu „Slavko Rodić“ u Banatskom Velikom Selu, nakon čega se sa porodicom preselio u Kikindu:

-Želim da se zahvalim ocu, majci i bratu Milanu koji su, da bih ja mogao da treniram i dva puta dnevno. A nije bilo njihove požrtvovanosti, verujem da ne bih ima ovoliko uspeha.

Završio je i Tehničku školu „Mihajlo Pupin“, smer upravljanje CNC mašinama gde je bio proglašen za sportistu generaciju.

-Fokusirao sam se na sport. Pre podne sam u teretani i imam šuterske treninge, a poslepodne ekipno treniram. Tokom jutra radim do 1,5 sat, a uveče do dva sata – napominje Luka.
Perspektivni sportista, kaže, da nije još ostvario zacrtane ciljeve.
-Plan našeg rukometnog tima je da se vrati u najelitniji rang takmičenja Super ligu. Uveren sam da ćemo uspeti jer imamo i znanje i kvalitet. Nakon toga, moj lični cilj je da zaigram negde u inostranstvu, da budem sa vrhunskim rukometašima, da budem deo Lige šampiona – precizira Panić.

Škola je, veli važna, te će sigurno nastaviti obrazovanje u sferi sporta. I mlađi brat Milan, takođe je rukometaš i igra u prvom timu kikindskog kluba. Trenutno se nalazi na pripremama sa pionirskom reprezentacijom u Kragujevac.

-Dobar je, radi, trenira, bori se. Puno mu pomažem, tu sam da budem za njega. Ponekad nije raspoložen da ide na trening i tada prevagne moje ubeđivanje – sa osmeh napominje Luka Panić.
Ugovor sa „Kikindom Grindeks“ važi mu do kraja sezone i ukoliko uđe u viši rang takmičenja ugovor će mu važiti još godinu dana. Optimista je i uveren je da će upravo tim iz našeg grada ponovo zaigrati rame u rame sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Metaloplastikom, Pančevom…

Na samom kraju razgovora Panić je zaključio da se je Banatsko Veliko Selo selo rukometa. Tu su sestre Agbabe, braća Panić, sestre Čubrilo Ana, Nina, Nikolina i Sandra, i sve su uspešne rukometašice, Nevena Bjelić.

PRATE GA SKAUTI

Menadžeri prate utakmice i javljaju se.
-Javilo se dosta ljudi, naročito posle utakmice sa „Vojvodinom“. Ima poziva i shvatam da sam sve bliže svom cilju. Međutim fokus mi je na ostatak prvenstva u „Kikindi Grindeks“, ne žurim nigde i uveren sam da će sve doći na svoje mesto – saznajemo od Luke.

PODRŠKA NAVIJAČA

Malo je nedostajalo da postane najbolji pojedinac Super B lige.
-Vrlo malo glasova delilo me je i od ove titule. Tek tada sam uvideo koliko, prvenstveno mojih sugrađana, gledalaca koji redovno dolaze na naše utakmice, ali i kolega, me zna i pruža mi podršku. To mi je podstrek da ne odustajem, da dam sve od sebe kako bih bio još bolji rukometaš – rekao je naš sagovornik.

A.Đ.

basaid-posumljavanje-(5)

(VIDEO) Bašaid bogatiji za 200 novih sadnica: Pošumljen kružni tok i Dudarnica

Aleksandra Djuran February 18, 2025

Nakon što je u Bašaidu pre dve godine zasnovana Školska šuma o kojoj računa vode đaci OŠ „1. oktobar“, ovo mesto postalo je bogatije za još 200 sadnica. Sadnja je obavljena na potesu Dudarnica, oko stadiona, u centru sela, oko groblja, a parterno je uređen i kružni tok na ulazu u Bašaid iz pravca Zrenjanina.

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

-Pored toga što biramo sadnice koje daju lep kolorit, sadimo stabla koja su otporna na vremenske prilike koje nas svake godine iznenađuju sa ekstremno visokim temperaturama i nedostatkom padavina. Plan sadnje pripremamo u skladu sa klimatskim promenama kojima smo svedoci, te smo se opredelili za sadnice crnog bora, keleuterije,srebrne smrče, sibirski brest koji će činiti vetrozaštitni pojas oko groblja, kao i drvenaste sadnice lišćara i četinara – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Pošumljavanju je prisustvovao i gradonačelnik Mladen Bogdan, kao i predsednik Saveta MZ Bašaid Bojan Mikalački.

-Dudarnica je mesto okupljanja stanovnika Bašaida i njihovo je omiljeno izletište. Prošle nedelje, tokom posete selu, upravo meštani su bili ti koji su izrazili želju da se ovaj prostor pošumi. Osluškujući njihove potrebe, ozelenjeno je, ne samo popularno izletište, nego i druge lokacije gde je postojala potreba za novim sadnicama. Ni loše i hladno vreme nije nas omelo u nameri da što pre ispunimo zahtev koji su nam uputili naši sugrađani iz Bašaida.Kako na teritoriji našeg grada ima najmanje šuma u čitavom regionu, na nama je da to promenimo i da na što bolji način iskoristimo priliku da zasadimo nove površine. Prioritet nam je zdrava životna sredina za sve naše sugrađane – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Jesenja sadnja započeta je u novembru u Ruskom Selu, i prema planu, u svim mesnim zajednicama zasnovane su nove površine pod šumama.

-Vodimo računa i o atarskom zelenilu. U proteklom periodu ono je uvećano za 10 hektara. Sadnice, njih 3.500, smo zamenili na sedam hektara u van građevinskom rejonu, a zamenili smo i sadni materijal u vetrozaštitnim pojasevima.

Na kružnom toku biće zastupljene ukrasne i žalosne forme.

-Odlučili smo se za kombinaciju lišćara, četinara i ukrasnih, žbunastih vrsta. Cilj nam je bezbednost učesnika u saobraćaju, kao i lakše održavanje kružnog toka koji je i ulaz na teritoriju našeg grada – navela je Miroslava Narančić.

Kikinda je najnepošumljenija sredina na teritoriji Vojvodine i duže od decenije lokalna samouprava čini sve da se to promeni.

-Osim sadnje puno pažnje posvećujemo i održavanju površina pod sadnicama. Nije retka pojava da se sadnice suše i razlog tome nije nesavesno održavanje s obzirom na to da smo u okviru Javnog preduzeća „Kikinda“ oformili službu koja se bavi zalivanjem. Tu je i gradska služba koja se bavi održavanjem zelenila i prvi smo grad u Srbiji koji sa lovačkim udruženjima ima dogovor o održavanju sadnog materijala. Zajedno sa lovcima planiramo sadne vrste koje će pomoći povećanju broja divljači u lovnim područjima – dodala je Miroslava Narančić.

A.Đ.