Ekonomija Arhive | Page 3 of 13

Iđoš dobija dve solarne elektrane: U toku je rani uvid u Plan detaljne regulacije

Aleksandra Djuran October 30, 2025

Lokalna samouprava oglasila je rani javni uvid u Plan detaljne regulacije za izgradnju solarnih elektrana Nicco i GreenCo Energija u Iđošu. Pomenute kompanije su investitori i obe imaju sedište u Beogradu.

Prostor se nalazi u vangrađevinskom području Iđoša i Kikindea, obuhvata poljoprivredno zemljište u privatnom vlasništvu, nekategorisane puteve i kanale, i prostire se na oko 34,82 hektara.

U okviru Plana predviđena je realizacija dva nezavisna infrastrukturna kompleksa solarnih elektrana sa instalisanom snagom do 10 MW svaka. Paneli će biti raspoređeni u blokove sa pristupnim putevima koji služe i kao koridori za srednjenaponsku mrežu koja će dovoditi energiju do transformatorskog postrojenja.

Postrojenja će biti opremljena potrebnom elektroenergetskom i komunikacionom infrastrukturom, dok se ne planira potreba za vodoprivrednom ili termoenergetskom infrastrukturom. Pristup do transformatorskog postrojenja omogućiće interna mreža puteva, sa priključcima na postojeći nekategorisani put.

Rani javni uvid traje do 13. novembra.

„Kikindski mlin” dobija novog zakupca: Proizvodnju bi trebalo da zakupi „Klas“ iz Sarajeva

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Novi zakupac proizvodnog dela „Kikindskog mlina”, kao saznajemo, trebalo bi da postane firma „Klas“ iz Sarajeva. Reč je o najvećoj mlinsko pekarskoj industriji u Bosni i Hercegovini. Bave se proizvodnjom brašna, testenina, poslastičarskih i konditorskih proizvoda. Još uvek se ne zna kada će započeti proizvodnju u Kikindi ali se očekuje da to bude uskoro.

Većina od oko sedamdesetak zaposlenih u „Kikindskom mlinu“ trenutno je bez zaposlenja, ali se očekuje da ponovo počnu da rade na starim radnim mestima pošto sarajevska firma započne proizvodnju.

Kako saznajemo silosi, ali i sušara za suncokret i kukuruz ostaje u vlasništvu „Dijamanta“, a nastaviće se i otkup pšenice, kukuruza i suncokreta. Godišnje je mlinu otkupljivano 40 hiljada tona pšenice, dnevno se mlelo od 125 do 130 tona , a mesečno od 3.800 do četiri hiljade tona. Radilo se u četiri smena i proizvodili su se svi tipovi brašna kojih je bilo preko 20 vrsta. Testenine su se proizvodile po italijanskoj recepturi i to oko dve hiljade tona godišnje. Još 2017. godine ova firma bila je jedna od 80 sa spiska za prodaju „Agrokora“, a 2022. kada je proslavljeno 160 godina postojanja i dalje je bio u vlasništvu ove kompanije. Izgrađena je i nova sušara u koju je uloženo 280 hiljada evra. Moderna sušara radi od 2016. godine i ima kapacitet od oko 15 hiljada tona kukuruza i suncokreta.

Napomenimo i to da je mlin u ulici Kralja Petra Prvog, koji je deo „Kikindskog mlina“, poznati Danfil, otkupila kikindska poljoprivredna firma „Bajša agrar“ za potrebe skladišta.

„Kikindski mlin“ osnovan je davne 1862. godine i jedno je od najstarijih preduzeća u regionu. I ovu, kao i ostale firme , pratila su dobra i loša vremena izazvana dešavanjima u svetu i državi. Od početka 2022. „Kikindski mlin“ je i zvanično postao jedan od brendova kompanije „Dijamant“ iz Zrenjanina“ čiji je vlasnik beogradski „Frikom“ tačnije „Agrokor“ iz Hrvatske. Raspolaže značajnom imovinom, između ostalog silosima u Kikindi i Novom Miloševu za skladištenje 82.000 tona pšenice, magacinskim skladištima, proizvodnim pogonima i drugim, koja su u Kikindi na posedu površine veće od 30 hektara i u Novom Miloševu na 14,5 hektara.

A.Đ.

Imate problem u otplati kredita? Moguće razne vrste olakšica

Jelena Trifunović October 19, 2025

Svi korisnici kredita u Srbiji koji imaju problem u otplati od 15. oktobra mogu da računaju na olakšice Narodne banke Srbije, koje će im omogućiti da lakše otplaćuju rate u slučaju finansijskih poteškoća.

Pravo na olakšice imaju oni koji ostanu bez posla, pretrpe značajan pad prihoda, obole od teške bolesti ili dožive tešku povredu koja smanjuje radnu sposobnost. To mogu da budu i naročito teške porodične prilike, kao što je teška bolest ili smrt supružnika ili dece, kao i razvod braka ako su supružnici bili solidarni dužnici po kreditu ili je jedan od supružnika jemac.

Što se tiče vrsta olakšica koje se mogu odobriti, one mogu biti produženje roka otplate, promena vrste ugovora, odloženo plaćanje, smanjenje kamatne stope, neotplaćivanje kredita u određenom periodu, promena valute u kojoj je izražena obaveza, delimična otplata duga, delimičan oprost i konsolidacija duga, kao i proglašenje zastoja u otplati kredita.

Svako ko ima problem u otplati kredita, zahtev podnosi u svojoj banci, a ona je dužna da ga u roku od 30 dana obavesti da li je prihvaćen njegov zahtev.

Ukoliko korisnik bude odbijen, ima pravo na podnošenje žalbe takozvanoj komisiji za olakšice, koja potom još jednom razmatra prijavu.

Nemačka gasi fabrike: Boš najavio 13.000 otkaza, stiže oštar odgovor sindikata

Jelena Trifunović September 25, 2025

Kompanija „Boš“, jedan od najpoznatijih snabdevača automobilske industrije u Evropi, objavila je da će do kraja 2030. godine ukinuti čak 13.000 radnih mesta u Nemačkoj. Kako su naveli iz sedišta kompanije u Gerlingenu, razlog za ovu odluku leži u „smanjenoj potražnji“ i „sporijem razvoju električne mobilnosti“, zbog čega su, kako tvrde, ovakve mere neizbežne, piše portal Srpski ugao.

Otpuštanja će najviše pogoditi sektore vezane za mobilnost, a posebno lokaciju u Roitlingenu, gde je predviđeno ukidanje 1.100 radnih mesta. Kompanija planira da kroz ovu racionalizaciju ostvari godišnju uštedu od 2,5 milijardi evra.

Vest je naišla na oštro protivljenje najjačeg nemačkog sindikata IG Metall. Njihova predsednica Kristijane Bener poručila je da rukovodstvo Boša „gazi principe odgovornosti i fer odnosa prema radnicima“, te upozorila da bi masovna otpuštanja mogla ozbiljno da poremete ne samo porodične budžete, već i industrijsku mrežu čitavog regiona.

“Nakon vaših najava, Robert Boš bi se okretao u grobu”, poručila je Benerova u zvaničnom saopštenju.

Sindikat traži hitan dijalog sa upravom i apeluje da se pronađu druga rešenja pre nego što se zatvore pogoni i ljudi ostanu bez posla.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Dok najveće privrede Evrope zatvaraju fabrike, Srbija uspeva da sačuva radna mesta i privuče nove investitore. Primer iz Vranja to najbolje potvrđuje. Kada je italijanski Geox 2021. godine zatvorio fabriku obuće i otpustio više od 1.200 radnika, činilo se da će grad teško prebroditi taj udar. Međutim, već naredne godine turski Teklas otvorio je fabriku auto-delova u istom gradu, na istoj lokaciji. Nova proizvodnja je brzo krenula, a stotine bivših radnika Geoxa ponovo su našli posao.

Izvor: Srpski ugao

Klub “Privrednik” pozdravio novi paket mera Vlade Srbije

Jelena Trifunović September 23, 2025

Srpski poslovni klub “Privrednik” pozdravlja novi paket ekonomskih mera koje je usvojila Vlada Republike Srbije, saopšteno je.
Udruženje koje okuplja najveće i najuglednije privrednike Srbije sa ciljem unapređenja poslovnog ambijenta i razvoja domaće privrede, kao naslednik bogate tradicije okupljanja privrednika koja traje više od jednog veka, navodi:

“Smatramo da će mere doprineti poboljšanju ekonomskog položaja zaposlenih, podstaći privredni rast i ublažiti pritiske koje građani osećaju usled rasta troškova života. Posebno ističemo da su usmerene na povećanje kupovne moći i smanjenje inflacionih pritisaka, što može stvoriti stabilnije poslovno okruženje i olakšati funkcionisanje kako privrede tako i domaćinstava”, kaže se u saopštenju Srpskog poslovnog kluba.
Predstavljene mere, smatraju u tom udruženju, ujedno mogu biti dobar početak procesa reindustrijalizacije Srbije, jer stvaraju osnovu za jačanje domaće proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta, prenosi Srbija danas.

“U tom smislu, verujemo da je potrebno dalje razvijati strategije koje će: podstaći ulaganja u proizvodne kapacitete kroz poreske olakšice i povoljne izvore finansiranja, obezbediti stabilnu energetsku i saobraćajnu infrastrukturu, snažnije povezati privredu sa naučno-istraživačkim institucijama radi podsticanja inovacija, fokusirati se na strateške sektore koji mogu obezbediti dugoročan rast i veću konkurentnost Srbije na međunarodnom tržištu”, navode iz “Privrednika”.

Klub poručuje da podržava nastojanja Vlade da kroz ovakve odluke unapredi ekonomski i socijalni ambijent u zemlji i izražava spremnost da, u okviru svojih mogućnosti, pruži doprinos kako u realizaciji mera, tako i u kreiranju politika koje će obezbediti novi talas industrijskog razvoja naše zemlje.

Unapređenje poslovanja pomoću veštačke inteligencije

Jelena Trifunović September 18, 2025

Poslovna akademija Privredne komore Srbije i Regionalna privredna komora Severnobanatskog upravnog okruga u Kikindi organizovali su besplatnu radionicu na temu „Kako unaprediti poslovanje malih i srednjih preduzeća pomoću veštačke inteligencije“.

Brojni predstavnici male privrede, preduzetništva i javnog sektora imali su mogućnost da od stručnjaka za veštačku inteligenciju Stefana Dailovskog saznaju koje su sve mogućnosti primene veštačke inteligencije u njihovom poslovanju i svakodnevnom radu.

Tokom jednodnevne radionice tridesetak polaznika su imali mogućnost da saznaju više o alatima, kao i da se upoznaju sa primerima primene veštačke inteligencije (Artificial intelligence) u poslovnim procesima, kao i njenim korišćenjem za optimizaciju poslovanja.

Primena veštačke inteligencije u radu malih i srednjih preduzeća postala je sve prisutnija zbog prednosti koje omogućava. Veštačka inteligencija pruža automatizaciju procesa rada i marketinga, virtuelni asistenti odgovaraju na pitanja zainteresovanih kupaca 24/7, AI radi analizu tržišta, unapređuje efikasnost poslovanja, utiče na povećanje preciznosti…

U finansijama postoje alati za automatsko generisanje faktura, praćenje troškova, ona vrši kategoraziaciju računa, može da prognozira novčane tokove, optimizuje zalihe…Takođe, veštačka inteligencija može da pomogne u pronalaženju optimalnog kandidata za određeno radno mesto, da čita komentare kupaca i korisnika, da prevodi na više jezika, itd. Sa razvojem tehnologije veštačka inteligencija ima potencijal da transformiše društvo i ona će biti ključni faktor u ljudskoj civilizacije modernog doba.

DEVET INOVATIVNIH ALATA

Privredna komora Srbije je lider u našoj državi u promociji i primeni veštačke inteligencije u poslovne svrhe. Nedavno je plasirano devet inovativnih digitalnih alata za privredu čiji je cilj povećanje konkurentnosti mikro, malih i srednjih preduzeća, ne samo na domaćem već, kako na tržištu Evropske unije, tako i u globalnim razmerama. Inače, Poslovna akademija Privredne komore Srbije organizuje brojne stručne radionice i specijalističke obuke u različitim oblastima koje su namenjene malim i srednjim preduzećima (https://akademijapks.rs/) u cilju usavršavanja i sticanja novih znanja i veština.

Kikinda postaje grad u kojem je lešnik primarna voćarska kultura

Aleksandra Djuran September 10, 2025

Kikinda postaje grad lešnika stoji u kvartalnom biltenu Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Najveće površine zasada u vlasništvu su firme „Agroitali”, koja pripada grupaciji „Roncofreddo Holding SRL” iz mesta Froli u Italiji.

Ovo preduzeće ima proizvodnju lešnika na 705 hektara u Kikindi i zapošljava 13 osoba, s tim da angažuju od 70, pa i do 100 sezonskih radnika za orezivanje i okopavanje. Proizvodnja lešnika je pod sistemima za navodnjavanje, postoje savremeni irigacioni sistemi povezani sa kanalskom mrežom DTD na površini od 440 hektara. Poseduju sopstveni mini solarni park koji zadovoljava potrebe za električnom energijom za pokretanje pumpi zalivnog sistema.

-Na plantažama u Kikindi zastupljeno je pet italijanski žbunastih sorti lešnika, a u planu je podizanje novih zasada stablastih sorti. Prvi zasadi lešnika podignuti su 2017. godine, i to na površini od 180 hektara, a nakon osam godina prošlogodišnji prinos bio je 270 tona sa početnih zasada. Skoro 90 odsto lešnika iz Kikinde direktno izvoze u Italiju – rekao je Saša Tanackov, koordinator za poljoprivredu Regionalne privredne komore Severnobanatskog upravnog okruga.

On ističe da se, s obzirom na klimatske promene, menja i proizvodni program primarne poljoprivredne proizvodnje u smeru podizanja zasada lešnika – pa i voćnjaka – na području Kikinde.

Srbija je prošle godine imala 8.718 hektara pod leskom, a ostvaren je prinos od 8.910 tona, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Cene se kreću od 900 do 1.300 dinara za kilogram na veletržnici.

Novi propisi za mlečne proizvode: U RPK ugostitelji i trgovci upoznati sa Uredbom

Igor Crnogorac September 9, 2025

U Regionalnoj privrednoj komori Severnobanatskog okruga danas je održan stručni skup na temu primene nove Uredbe o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje, palminu mast i druga biljna ulja i masti. Ona je na snazi od 1. avgusta i predviđa da se mlečni proizvodi moraju fizički odvajati od onih koji sadrže biljne masti. Najveća izmena za kupce je ta što će na svakom mlečnom proizvodu morati da stoji jasna oznaka da nije sto odsto mlečni proizvod, odnosno da sadrži palmino ulje ili druga biljna ulja. Ta informacija će morati da se nađe na samoj etiketi proizvoda.

Uredba se odnosi na pravna lica i preduzetnike koji posluju u oblasti veleprodaje i maloprodaje, uvoza, prodaje na daljinu, prodaje u automatima za hranu, kao i na ugostiteljske objekte – restorane, pekare, picerije, objekte brze hrane i sve one u kojima se hrana priprema i isporučuje krajnjem potrošaču.

Skupu je prisustvovao i Jožef Tobijaš, zamenik predsednika Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine Srbije. On je podsetio da je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić najavio da će Uredba predstavljati jednu od ključnih mera zaštite potrošača.

– Proizvod koji sadrži palmino ili drugo biljno ulje ne može se nazivati sirom. To mora biti jasno naznačeno, a deklaracija vidljivo istaknuta. Inspekcije već kontrolišu primenu uredbe. Robu koja je bila na policama pre 1. avgusta trgovci mogu da prodaju do 1. decembra. Očekujemo da će rezultati biti vidljivi već do kraja godine. Ovo je tek prvi korak, ali građani će biti sigurniji jer znaju šta kupuju – istakao je Tobijaš.

Da je cilj da se na vreme upoznaju svi subjekti, naglasio je i gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan.

– Važno je da ugostitelji budu informisani i da se preduprede moguće kazne. Svi zajedno, i Veterinarska inspekcija, Privredna komora Srbije i Regionalna privredna komora – treba da radimo u interesu potrošača, ali i poslodavaca – poručio je Bogdan.

Saša Tanackov, koordinator za poljoprivredu RPK, dodao je da je uloga stručnih skupova da članovi Privredne komore dobiju jasna tumačenja novih propisa.

– Za istim stolom imamo severnobanatske privrednike, predstavnike državnih tela koja donose zakone, kao i institucije koje kontrolišu njihovo sprovođenje. Uredba je značajna i za građane i za privredu: građani dobijaju jasnu informaciju o onome što konzumiraju, a privreda dobija ravnopravne uslove, bez nelojalne konkurencije, uz podršku domaćim proizvođačima mleka – objasnio je Tanackov.

Da su ovakvi skupovi korisni, smatra i Jelena Petrović, menadžerka restorana „Tventi“ u Kikindi.

– Doživljavam ih kao prevenciju. Trudićemo se da ispoštujemo sve što zakon nalaže, u saradnji sa Veterinarskom inspekcijom. Najčešće koristimo palmino ulje, dok mlečne proizvode nabavljamo u mnogo manjem obimu. Svi proizvodi stižu sa deklaracijama, ali je važno da znamo šta još treba učiniti kako bi bili zadovoljni i gosti i mi – rekla je Petrović.

Skupu je prisustvovao veliki broj privrednika iz Severnobanatskog okruga. Kako je naglašeno, kazne za privredni prestup po ovoj uredbi mogu biti i do tri miliona dinara za pravna lica, dok su iz Uredbe izuzeti poslastičarnice i sladoledžije.

Vanredno povećanje: Minimalac od 1. oktobra 58.630 dinara

Jelena Trifunović July 18, 2025

Minimalna cena rada u Srbiji biće povećana na 500 evra odnosno 58.630 dinara od 1. oktobra ove godine. To predstavlja rast od 9,4 odsto.

Minimalna zarada u ovom trenutku iznosi 53.592 dinara, odnosno 457 evra, nakon što je u januaru ove godine povećana za 13,7 odsto. Cilj je da do kraja 2027. godine, minimalna zarada bude 651 evro.

„Toza Marković“ ispunila plan reorganizacije: Poseta predstavnika grada u cilju bolje saradnje

Aleksandra Djuran July 15, 2025

Fabrika „Toza Marković“ ispunila je unapred pripremljen plan reorganizacije tačnije obaveze prema poveriocima koje su i usvojene u Privrednom sudu u Zrenjaninu, pošto je proglašen stečaj, istaknuto je u okviru radne posete gradonačelnika Mladena Bogdana i člana Gradskog veća Đorđa Tešina kikindskoj crepari. Početkom decembra 2024. godine za generalnog direktora fabrike imenovan je Miroslav Gajić koji je rekao da, zajedno sa saradnicima, čini sve da kompaniji koja je ponovo postala DOO, vrati nekadašnju slavu.

– U fabrici je 350 zaposlenih, sa minimalnom fluktuacijom s obzirom na to da je su u najvećoj meri to radnici koji su blizu penziji. To je i optimalan broj za sadašnju proizvodnju. Od decembra prošle godine proizvodnja pločica privremeno je obustavljena. To je bio moj prvi potez kao rukovodioca i to je urađeno zbog ekonomskih razloga. Sa našom tehnologijom, cenom prevoza, gline, količinom, kvalitetom proizvoda, dimenzijama ne možemo da budemo konkurentni uvoznoj keramici iz Turske i Indije. Pogon keramike je konzerviran i uz određena ulaganje moguće ga je ponovo pokrenuti. Sa lokalnom samoupravom imamo dobru saradnju koja nije samo deklarativna što nam puno znači – rekao je Gajić.

Poseta najstarijoj fabrici na teritoriji grada i šire iskorištena za razgovor o budućim planovima, istakao je gradonačelnik Bogdan.

-Ova kompanija je važna za našu sredinu i želimo da pomognemo da poslovanje bude bolje. Naredne godine „Toza Marković“ obeležava veliki jubilej 160 godina postojanja i rada što je ponos za naš grad, ali i obaveza. Ova godina je, kako smo već ranije konstatovali, teška svim privrednim društvima u zemlji. Da bi fabrika dobro radila potrebna je radna snaga tako da je u planu da se organizuju posete kako bi se mladi i srednjoškolci upoznali sa njenim funkcionisanjem i odlučili da se zaposle u „Tozi Markoviću“. Kako bi olakšali poslovanje grad je u dva navrata konvertovao dug kompanije u kapital – precizirao je Mladen Bogdan.

„Toza Marković“ proizvodi sedam modela crepa.

-Na lageru imamo 8,2 miliona crepa prve klase. Proizvodnja pristojno funkcioniše i naša sreća je što imamo najveće natkriveno skladište gline u Evropi i na lageru imamo oko 50.000 tona sirovine. Da bi crep bio dobar glina mora da odleži minimalno tri nedelje i sada su idealni vremenski uslovi za taj posao – naveo je Gajić.

Plate su redovne i isplaćuju se iz dva dela. Prosek je osamdesetak hiljada.