Економија Архиве | Страница 2 од 11

Кикинда постаје град у којем је лешник примарна воћарска култура

Aleksandra Djuran септембар 10, 2025

Кикинда постаје град лешника стоји у кварталном билтену Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије. Највеће површине засада у власништву су фирме „Агроитали”, која припада групацији „Roncofreddo Holding SRL” из места Фроли у Италији.

Ово предузеће има производњу лешника на 705 хектара у Кикинди и запошљава 13 особа, с тим да ангажују од 70, па и до 100 сезонских радника за орезивање и окопавање. Производња лешника је под системима за наводњавање, постоје савремени иригациони системи повезани са каналском мрежом ДТД на површини од 440 хектара. Поседују сопствени мини соларни парк који задовољава потребе за електричном енергијом за покретање пумпи заливног система.

-На плантажама у Кикинди заступљено је пет италијански жбунастих сорти лешника, а у плану је подизање нових засада стабластих сорти. Први засади лешника подигнути су 2017. године, и то на површини од 180 хектара, а након осам година прошлогодишњи принос био је 270 тона са почетних засада. Скоро 90 одсто лешника из Кикинде директно извозе у Италију – рекао је Саша Танацков, координатор за пољопривреду Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа.

Он истиче да се, с обзиром на климатске промене, мења и производни програм примарне пољопривредне производње у смеру подизања засада лешника – па и воћњака – на подручју Кикинде.

Србија је прошле године имала 8.718 хектара под леском, а остварен је принос од 8.910 тона, подаци су Републичког завода за статистику. Цене се крећу од 900 до 1.300 динара за килограм на велетржници.

Нови прописи за млечне производе: У РПК угоститељи и трговци упознати са Уредбом

Igor Crnogorac септембар 9, 2025

У Регионалној привредној комори Севернобанатског округа данас је одржан стручни скуп на тему примене нове Уредбе о додатним захтевима за стављање на тржиште производа који садрже палмино уље, палмину маст и друга биљна уља и масти. Она је на снази од 1. августа и предвиђа да се млечни производи морају физички одвајати од оних који садрже биљне масти. Највећа измена за купце је та што ће на сваком млечном производу морати да стоји јасна ознака да није сто одсто млечни производ, односно да садржи палмино уље или друга биљна уља. Та информација ће морати да се нађе на самој етикети производа.

Уредба се односи на правна лица и предузетнике који послују у области велепродаје и малопродаје, увоза, продаје на даљину, продаје у аутоматима за храну, као и на угоститељске објекте – ресторане, пекаре, пицерије, објекте брзе хране и све оне у којима се храна припрема и испоручује крајњем потрошачу.

Скупу је присуствовао и Јожеф Тобијаш, заменик председника Одбора за пољопривреду Народне скупштине Србије. Он је подсетио да је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић најавио да ће Уредба представљати једну од кључних мера заштите потрошача.

– Производ који садржи палмино или друго биљно уље не може се називати сиром. То мора бити јасно назначено, а декларација видљиво истакнута. Инспекције већ контролишу примену уредбе. Робу која је била на полицама пре 1. августа трговци могу да продају до 1. децембра. Очекујемо да ће резултати бити видљиви већ до краја године. Ово је тек први корак, али грађани ће бити сигурнији јер знају шта купују – истакао је Тобијаш.

Да је циљ да се на време упознају сви субјекти, нагласио је и градоначелник Кикинде Младен Богдан.

– Важно је да угоститељи буду информисани и да се предупреде могуће казне. Сви заједно, и Ветеринарска инспекција, Привредна комора Србије и Регионална привредна комора – треба да радимо у интересу потрошача, али и послодаваца – поручио је Богдан.

Саша Танацков, координатор за пољопривреду РПК, додао је да је улога стручних скупова да чланови Привредне коморе добију јасна тумачења нових прописа.

– За истим столом имамо севернобанатске привреднике, представнике државних тела која доносе законе, као и институције које контролишу њихово спровођење. Уредба је значајна и за грађане и за привреду: грађани добијају јасну информацију о ономе што конзумирају, а привреда добија равноправне услове, без нелојалне конкуренције, уз подршку домаћим произвођачима млека – објаснио је Танацков.

Да су овакви скупови корисни, сматра и Јелена Петровић, менаџерка ресторана „Твенти“ у Кикинди.

– Доживљавам их као превенцију. Трудићемо се да испоштујемо све што закон налаже, у сарадњи са Ветеринарском инспекцијом. Најчешће користимо палмино уље, док млечне производе набављамо у много мањем обиму. Сви производи стижу са декларацијама, али је важно да знамо шта још треба учинити како би били задовољни и гости и ми – рекла је Петровић.

Скупу је присуствовао велики број привредника из Севернобанатског округа. Како је наглашено, казне за привредни преступ по овој уредби могу бити и до три милиона динара за правна лица, док су из Уредбе изузети посластичарнице и сладолеџије.

Ванредно повећање: Минималац од 1. октобра 58.630 динара

Jelena Trifunović јул 18, 2025

Минимална цена рада у Србији биће повећана на 500 евра односно 58.630 динара од 1. октобра ове године. То представља раст од 9,4 одсто.

Минимална зарада у овом тренутку износи 53.592 динара, односно 457 евра, након што је у јануару ове године повећана за 13,7 одсто. Циљ је да до краја 2027. године, минимална зарада буде 651 евро.

„Тоза Марковић“ испунила план реорганизације: Посета представника града у циљу боље сарадње

Aleksandra Djuran јул 15, 2025

Фабрика „Тоза Марковић“ испунила је унапред припремљен план реорганизације тачније обавезе према повериоцима које су и усвојене у Привредном суду у Зрењанину, пошто је проглашен стечај, истакнуто је у оквиру радне посете градоначелника Младена Богдана и члана Градског већа Ђорђа Тешина кикиндској црепари. Почетком децембра 2024. године за генералног директора фабрике именован је Мирослав Гајић који је рекао да, заједно са сарадницима, чини све да компанији која је поново постала ДОО, врати некадашњу славу.

– У фабрици је 350 запослених, са минималном флуктуацијом с обзиром на то да је су у највећој мери то радници који су близу пензији. То је и оптималан број за садашњу производњу. Од децембра прошле године производња плочица привремено је обустављена. То је био мој први потез као руководиоца и то је урађено због економских разлога. Са нашом технологијом, ценом превоза, глине, количином, квалитетом производа, димензијама не можемо да будемо конкурентни увозној керамици из Турске и Индије. Погон керамике је конзервиран и уз одређена улагање могуће га је поново покренути. Са локалном самоуправом имамо добру сарадњу која није само декларативна што нам пуно значи – рекао је Гајић.

Посета најстаријој фабрици на територији града и шире искориштена за разговор о будућим плановима, истакао је градоначелник Богдан.

-Ова компанија је важна за нашу средину и желимо да помогнемо да пословање буде боље. Наредне године „Тоза Марковић“ обележава велики јубилеј 160 година постојања и рада што је понос за наш град, али и обавеза. Ова година је, како смо већ раније констатовали, тешка свим привредним друштвима у земљи. Да би фабрика добро радила потребна је радна снага тако да је у плану да се организују посете како би се млади и средњошколци упознали са њеним функционисањем и одлучили да се запосле у „Този Марковићу“. Како би олакшали пословање град је у два наврата конвертовао дуг компаније у капитал – прецизирао је Младен Богдан.

„Тоза Марковић“ производи седам модела црепа.

-На лагеру имамо 8,2 милиона црепа прве класе. Производња пристојно функционише и наша срећа је што имамо највеће наткривено складиште глине у Европи и на лагеру имамо око 50.000 тона сировине. Да би цреп био добар глина мора да одлежи минимално три недеље и сада су идеални временски услови за тај посао – навео је Гајић.

Плате су редовне и исплаћују се из два дела. Просек је осамдесетак хиљада.

А.Ђ.

Самозапошљавање најатрактивнија мера: Потписани уговори са незапосленима који су постали предузетници

Aleksandra Djuran јун 23, 2025

У Филијали Националне службе за запошљавање додељени су уговори незапосленима којима су одобрене субвенције за самозапошљавање. За 30 предузетника, који су регистровали своје радње, уговоре је уручио в.д. директор Националне службе за запошљавање Милан Боснић.

Милица Станковић из Параћина је дошла да живи у Кикинду и решила да отвори салон за улепшавање.

-Отворила сам студио лепоте. Бавим се шминкањем, сређивањем обрва, трепавица и свим услугама везаним за лепоту. Ова средства пуно ће ми помоћи на самом почетку пословања и много ми значе – рекла је Милица Станковић.

Сличним послом бавиће се и Исидор Раду из Кикинде:

-Мушки сам фризер и отворио сам салон захваљујући бесповратни средствима која сам добио на конкурсу. За 380.000 динара, колико сам добио, купио сам опрему и уплатио неколико кирија за локал. Треба времена да се посао разради, али већ сада могу да кажем да сам задовољан.

Игор Нађ из Сенте отворио је фирму за керамичарске послове.

-Бавим се облагањем подова и зидова, а новац који сам добио био је пресудан да започнем сопствени бизнис. Планирам да купим неопходне алате, а добио сам 380.000 динара. За моју струку посла има. Све мање је мајстора и мислим да моје време тек долази – појаснио је Нађ.

Самозапошљавање даје добре резултате и интересовање је велико.

-За нашу привреду је важно да је све већа заинтересованих људи за оснивање сопствених предузећа. Међу њима је све више младих који покретаћу сопствени бизнис. Национална служба за запошљавање за све њих је ту и након што добију средства. Трудимо се да имамо континуирано партнерство са новим послодавцима јер желимо да испратимо њихов раст и развој. Пружамо им помоћ од проналажења радника, до давања нових субвенција – закључио је Милан Боснић.

Директорица Филијалне НСЗ Јелена Митровић додала је да је 113 особа без посла, а који су били на евиденцији, поднело захтев за програм самозапошљавања.

-Како је наша квота била 61 уговор, ми смо је испунили. До сада смо склопили више од 50 уговора, са онима којима су одобрена бесповратна средства. До 26. јуна склопићемо и преостале уговоре. За незапослене особе и Роме субвенција је 380.000 динара, а за теже запошљиве и особе са инвалидитетом је 420.000 динара. Они са којима је закључен уговор у обавези су да се, делатношћу коју су навели у бизнис плану, баве годину дана и да уплаћују порезе и доприносе. – закључила је Јелена Митровић и прецизирала да преовлађују услужне делатности.

Према евиденцији Филијале НСЗ 70 одсто предузетника који су пре три године потписали уговоре по програму самозапошљавања и даље постоје и раде. Претпрошле године исти проценат је 87, а прошле, 2024. године 97 процената је постојаност задржавања у делатностима за која су одобрена средства.

А.Ђ.

Незапослени добили уговоре о запослењу у оквиру мера активне политике запошљавања

Aleksandra Djuran мај 23, 2025

У Филијали Националне службе за запошљавање потписани су први уговори са 17 незапослених који су посао добили преко јавног позива за учешће у мерама активне политике запошљавања.

Маша Шокловачки из Сенте имаће плаћен приправнички рад за ветеринарског техничара.

-Завршила сам средњу Пољопривредну школу у Футогу. Приправнички, који траје пола године, одрадићу у Ветеринарској станици у Чоки. За све то време добијаћу нето минималну зараду и након тога ме очекује приправнички испит – сазнали смо од Маше Шокловачки.

Канцеларија за рачуноводство „Галић“ и у ранијем периоду користила је ове подстицаје.

-Запослићемо Теу Радојчић и на тај начин повећати број радника што нам пуно значи. Биће запослена на место књиговође контисте и већ је код нас месец дана. И сама сам запослена преко конкурса Националне службе за запошљавање и искуства су одлична – рекла је Ђурђина Гавранчић из поменуте канцеларије.

Теа Радојчић (22) додала је да јој је драго што је прву прилику да дође до посла добила путем конкурса „Моја прва плата“ и што је добила прилику да остане и ради посао за који се школовала.

Већина јавних позива биће отворена до 28. новембра, док је рок за подношење захтева за појединих мера намењених особама са инвалидитетом (ОСИ) 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање био је отворен до 14. aприла.

-Управо је самозапошљавање мера за коју је највише заинтересованих. До сада је поднето 113 захтева, а наша квота је 68 – навела је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић. – У сарадњи са локалном самоуправом наша Филијала склопила је уговор којим су одобрена средства за суфинансирање јавних радова за особе са инвалидитетом. Ове године ова мера није уврштена у јавни програм Републике, а интересовања има. Рок за пријаву је до 30. маја и овом приликом позива послодавце да конкуришу јер постоји могућност да се, на овај начин, запосли 28 особа.

Републичким програмом расписано је 12 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленима, бити укључено више од 15.000 лица. За мере активне политике запошљавања у овој години планирано је издвајање 6,25 милијарди динара, док ће додатна средства бити обезбеђена и од стране локалних самоуправа, како кроз заједничко финансирање са НСЗ, тако и кроз самостално финансирање, уз техничку подршку Националне службе.

А.Ђ.

Отворен кол центар за пољопривреднике: Брзи одговори и основне информације

Aleksandra Djuran мај 10, 2025

Центар за информисање о подстицајима у пољопривреди отворен је у Управи за аграрна плаћања. Брзе одговоре и основне информације пољопривредници ће добијати путем кол-центра, док ће се сложенији проблеми решавати директно, уз помоћ службеника Министарства пољопривреде. Циљ Центра да се помогне произвођачима који се нису снашли у систему Е-аграр, као и да се убрза исплата субвенција и учини процес транспарентнијим. Кол центар налази се у улици Булевар краља Александра 84 у Београду и отворен је радним данима од 07.30 до 15.30 часова.

Министар Драган Гламочић поручује да Центар за помоћ пољопривредницима није класичан шалтер, већ место за комуникацију на вишем нивоу. Додаје да ће службеници који се баве решавањем већих проблема своја запажања о честим препрекама преносити Министарству.

У кол-центру, у коме тренутно ради десет службеница, биће доступна брза упутства и сервисне информације. Од априла ове године одговориле су на више од 22.000 питања.

Најчешћа питања су: када ће бити објављени јавни позиви, зашто нисам добио новац, а комшија који је конкурисао три дана после мене јесте. Нису сви довољно вешти да прате електронску управу, платформу Е-аграр и обавештења која стижу на мејл.

Семинар у Регионалној привредној комори: О стандардима коропоративних политика

Aleksandra Djuran април 23, 2025

Семинар на тему „RBH ESG школа“ одржан је у Регионалног привредној комори Севернобанатског управног округа. Организатори су Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за зелену економију Универзитета у Крагујевцу, а разговарано је о стандардима који усмеравају корпоративне политике како би биле у складу са концептима одрживог развоја у областима животне средине, друштвене одговорности и корпоративног управљања.

-Окупљеним представницима компанија пружили смо практичан увид у почетак прикупљања података како би на што бољи начин урадили извештај који је у складу са стандардима – појаснила је Тања Линдер, пројект менаџер Responsible Busniess Hub (RBH) Привредне коморе Србије. – Наша идеја је да појаснимо како да на најбољи начин креирају документ који обухвата сет стандарда о одговорном и одрживом пословању. Извештаје представља праву слику компаније, свих њених активности током године. Он треба да има три компоненте однос према заштити животне средине, запосленима, каква је управљачка структура, пословање, али и утицај на пословну и локалну заједницу. Овим документом свака фирма представља за какав начин пословања се одлучила.

Најзначајнији елементи заштите животне средине су: коришћење природних ресурса, енергетска ефикасност, емисија штетних супстанци у воду и ваздух, емисија угљен диоксида, генерисање отпада, иницијативе одрживости. У друштвену одговорности спадају безбедност и здравље на радном месту, људска права, заштита података о личности и приватности, обуке запослених, политике различитости и могућности, програми за заједницу. Елементи управљања су: пословна етика, права власника, комуникација са заинтересованим странама, посвећеност менаџмента.

А.Ђ.

Кикиндске фирме имају поузданог партнера у локалној самоуправи: Додељено 20 уговора

Aleksandra Djuran април 17, 2025

Власници малих, микро и средњих предузећа са територије града, који су на градском конкурсу аплицирали и испуњавали услове, добили су средства за унапређење производње. На конкурс је пристигло 25 захтева, а подстицаји су одобрени власницима 20 фирми. Уговоре са њима потписао је градоначелник Младен Богдан.

Фирма „Бајша аграр“ уз помоћ локалне самоуправе осавремениће производњу.

-Први пут учествујемо на конкурсу и новац ћемо утрошити за анализатор неопходан у класификацији робе. На овај начин моћи ћемо робу да класификујемо по квалитету чиме ћемо постићи бољу цену на тржишту – рекао је Жива Бајшански. – Средства града су значајна и утицаће да побољшамо наш рад.

И Сања Крнић из пекаре „Тројка“ први пут је аплицирала за средства.

-Купићемо ламинатор за лиснато тесто. Машина ће нам убрзати производњу и самим тим подићи квалитет. Помоћ нам пуно значи – додала је Сања Крнић.

Градоначелник Богдан истакао је да је за подстицајне мере предузетницима, малим и средњим предузећима у градском буџету издвојено пет милиона динара.

-Најнижи одобрени износ је 75.000 динара, а највиши 400.000 динара. Пре свега суфинансираће се алати и машине неопходни за рад ради побољшања услова и квалитета посла. Локалне фирме нам пуно значе и у наредном периоду потрудићемо се да издвојимо још више средстава за ову меру. Иако су привредна кретања у нашем округу, према Министарству привреде, добра, суочавамо се са утицајем геополитичких кретања, али и покушајем дестабилизације земље у последњих пет месеци – прецизирао је Младен Богдан.

Весна Арамбашић, секретарка Секретаријата за пројекте напоменула је да је предузетништво замајац развоја локалне привреде.

-Желимо да пошаљемо поруку да смо увек ту за све кикиндске локалне фирме чији рад поштујемо. Позивам све да се одазову нашим конкурсима јер у нама имају сигурног партнера – казала је Весна Арамбашић.

Јавни конкурс за помоћ локалним фирмама траје од 2017. године и до сада је опредељено 12,8 милиона динара. Највише средстава по конкурсима расподељено је на области производње, хране и пића, одржавање и поправка мотора и у области грађевинских радова.

А.Ђ.

УНУТРАШЊА НЕСТАБИЛНОСТ ЛОША ЗА ПРИВРЕДУ
Потенцијални инвеститори, заинтересовани за Индустријску зону у Кикинди, у другој половини јануара одустали су од преговора.
-Разговарали смо са озбиљним људима, спремним да уложе у наш град и били смо врло близу да потпишемо уговор за ливнички погон „Алатница“ и да се већ почетком марта започне са производњом. Инвеститори су одустали због изазивања унутрашње нестабилности – навео је први човек града.

Уочи Сајма запошљавања: Пријављено 25 послодаваца и 203 слободна радна места

Aleksandra Djuran април 9, 2025

Националнa службa за запошљавање Филијала Кикинда организује Сајам запошљавања који ће се одржати петак, 11. априла од 11 часова у Спортској хали Партизан, улица Трг српских добровољаца 23.

Укупно је пријављено 25 послодаваца и 203 слободна радна места. Највише се траже особе са завршеном средњом школом, радници без квалификације, али и стручан кадар.

Међу фирмама које траже више радника су : „СП маркети“ који траже продавце, месаре, „Гордон“, која тражи шиваче, „Тоза Марковић“ која тражи 63 радника у производњи, метло глодаче, багеристе и друго, ДОО „Ћорић аграр“ који има потребу за електричарима, браварима, механичарима, књиговодственим службеницима, трактористима, „Машино плус“ којој су потребни стругари и ЦНЦ оператери, „Мекафор“ који тражи ЦНЦ оператере, раднике на завршној обради, „Јафа“ која је исказала потребу за браварима, електричарима, радницима у производњи.

Послодавци ће бити у могућности да на сајму искажу своје кадровске потребе и једноставно и брзо пронађу потребне раднике. На располагању им је и бесплатна професионална селекција приликом избора кандидата и могућност коришћења финансијских олакшица при запошљавању.

На дан 31. марта у Филијали Националне службе у Кикинди било је 1.962 незапослена од којих је 957 жена. Највише незапослених је са завршеном основном школом.

Из Националне службе за запошљавање саветују незапослене да пре доласка на сајам саставе своју радну биографију коју ће дати потенцијалним послодавцима и што боље се припреме за разговор за посао.

А.Ђ.