Ekonomija Arhive | Kikindski portal

Pijačni prodavci zadovoljni: Nema fiskalnih kasa ni u 2026.

Jelena Trifunović decembar 28, 2025

Pijačni prodavci u Srbiji ni u narednoj godini neće biti u obavezi da koriste fiskalne kase. Vlada je odlučila da rok za uvođenje fiskalizacije na zelenim pijacama pomeri do 31. decembra 2026. godine, što je među prodavcima dočekano sa olakšanjem.

Odluka je doneta izmenama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja. Na taj način produžen je prethodni rok, koji je isticao krajem 2025. godine, pa prodavci još najmanje godinu dana mogu da rade bez izdavanja fiskalnih računa.

Prodavci na kikindskoj zelenoj pijaci smatraju da bi uvođenje fiskalnih kasa bilo teško izvodljivo zbog same prirode pijačne prodaje. Kako navode, cene voća i povrća nisu fiksne i često se menjaju u toku dana, u zavisnosti od svežine robe i uslova prodaje.

-Mi smo zadovoljni što je odgođeno. Mislim da ne treba uvoditi fiskalne kase na ovoj zelenoj pijaci. Ne mogu da budu fiksne cene, jer povrće uvene, bacimo, spustimo cenu. Ne može biti ista cena kad je sveže i kad uvene – kaže Marko Čakar, prodavac na kikindskoj pijaci.

Sličan stav ima i Klara Božinovska, koja naglašava da se cene njene robe menjaju i po nekoliko puta dnevno. Prema njenim rečima, osetljivost robe dodatno komplikuje eventualnu primenu fiskalnih uređaja.

-Roba je osetljiva na temperaturu i vremenske uslove. Ako je previše hladno ili previše toplo, brzo se pokvari i menja boju. U toku jednog dana ima mnogo škarta. Ovo je pijaca, ljudi su navikli da se cenkaju, da spustimo cenu. Sa fiskalnim kasama pijaca bi se za kratko vreme zatvorila – ističe Božinovska.

Prodavci ukazuju i na društvenu ulogu pijace, koja prevazilazi čisto trgovinsku funkciju. Kako kažu, neposredan kontakt sa kupcima, cenkanje i mali gestovi pažnje deo su tradicije koju ne bi trebalo narušavati.

-Porez treba da se plaća, ali draž pijace ne treba da se dira. Taj duh treba da ostane – poručuju sa gradske pijace.

Iako odlaganje fiskalizacije donosi privremeno olakšanje, pitanje uvođenja fiskalnih kasa na pijacama ostaje otvoreno. Za sada je izvesno samo da će prodavci do kraja 2026. godine nastaviti da rade po postojećem sistemu, dok se u narednom periodu očekuje traženje rešenja koje bi uvažilo specifičnosti pijačne prodaje.

T. D.

Specijalizovana izložba Ekspo 2027 prilika da se predstavi Kikinda

Aleksandra Djuran decembar 18, 2025

Koordinacioni sastanak, u okviru priprema za Specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, okupio je predstavnike lokalnih samouprava i načelnika upravnih okruga, među kojima su bili i gradonačelnik Mladen Bogdan i Nebojša Jovanov, načelnik SBO. Cilj je uključivanje lokalnih samouprava u nacionalne i regionalne EXPO aktivnosti i predstavljanje privrednih, turističkih, kulturnih, razvojnih i drugih programa.

-Značajno je uključivanje Grada Kikinde u predstavljanju na nacionalnom projektu Ekspo 2027 Beograd. – naveo je prvi čovek grada. – Ovakvi projekti otvaraju mogućnosti za unapređenje infrastrukture, privrede i ukupnog kvaliteta života građana. Kikinda, kao važan centar severnog Banata, raspolaže potencijalima koji mogu biti dodatno valorizovani kroz promovisanje na ovakvom projektu i saradnju sa republičkim institucijama.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović izjavila je da je Međunarodna izložba Ekspo 2027 nacionalni projekat, koji je podjednako važan i podjednako će biti zastupljen i u najmanjoj jedinici lokalne samouprave, kao i u Beogradu, ali i velika prilika za privlačenje investitora u svim delovima zemlje. Jedinice lokalne samouprave imaće svoj paviljon na Ekspo, koji će se izvesno zvati „Srpska kuća“.

Učesnici su se upoznali sa mogućnostima korišćenja prostornih kapaciteta hala, kao i sa vremenskim okvirom i dinamikom aktivnosti tokom trajanja izložbe. Na izložbi će učestvovati 129 zemalja, što je 129 potencijalnih prijatelja i 129 šansi da se jedinice lokalne samouprave povežu sa svojim kolegama i zemalja iz kojih će doći naši posetioci.

A.Đ.

Kadrovski izazovi u prvom planu: institucije i poslodavci zajedno traže rešenja

Tijana Despotovski decembar 2, 2025

U Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Kikindi danas je održan sastanak predstavnika NSZ, Privredne komore i Grada Kikinde sa lokalnim poslodavcima. Razgovaralo se o najvećim izazovima koji pogađaju privredu — nedostatku stručnog kadra, uticaju povećanja minimalne cene rada, zloupotrebi bolovanja i potrebi za stabilnim poslovnim okruženjem.

Gradonačelnik Mladen Bogdan i direktor NSZ Milan Bosnić istakli su značaj redovnog dijaloga između institucija i privrede, dok su predstavnici komore naglasili da je najveći problem manjak kvalifikovanih radnika, posebno inženjera i tehničkih struka.

-Voleo bih da ovo postane praksa i način na koji komuniciramo. Cilj nam je da razumemo krvnu sliku naše privrede – ko raste, ko stagnira, ko zapošljava i sa kakvim se preprekama susreće – poručio je Bosnić.

Kako je dodao, nezaposlenosti gotovo da i nema, ali je problem to što „poslodavci ne mogu da nađu ljude sa adekvatnim nivoom znanja i kvalifikacija“. Upravo zato je, ističe on, neophodno sistemski rešavati probleme koji se pojavljuju na lokalu, ali i na regionalnom nivou.

Gradonačelnik Bogdan rekao je da je sastanak organizovan kako bi se čuo što širi spektar mišljenja – i pozitivnih i onih koji ukazuju na nedostatke sistema.

-Dobro je da čujemo iz prve ruke kako firme posluju. Naš zajednički cilj je da održimo stabilnost Kikinde, da privreda živi i radi, da radnici ostanu na svojim radnim mestima i da ne dozvolimo veći odliv radne snage – izjavio je Bogdan.

V.d. direktorka Filijale NSZ Kikinda, Jelena Mitrović, potvrdila je da je nezaposlenost u okrugu na niskom nivou, ali da to istovremeno stvara nove izazove za poslodavce.

-Poslodavci se sve više okreću NSZ-u i traže kadrove, ali imamo problem da na evidenciji nađemo kvalitetnu radnu snagu. Najviše se traže radnici građevinske struke, a njih gotovo da nemamo – navela je Mitrović.

Prema rečima Tibora Horvata, v.d. direktora Regionalne privredne komore Kikinda, najkritičniji izazov sa kojim se lokalni poslodavci susreću je manjak stručnog kadra.

Kao jedno od rešenja naveo je razvoj dualnog visokog obrazovanja, kao i podsticanje kompanija da kroz stipendije i saradnju sa fakultetima „vežu“ najbolje studente za lokalnu sredinu.

Uručene nagrade Regionalne privredne komore za ostvarene poslovne rezultate

Aleksandra Djuran novembar 20, 2025

Na jesenjoj sednici Parlamenta privrednika Regionalne privredne komore Severnobanatskog upravnog okruga u Kikindi dodeljene su nagrade pojedincima i privrednim društvima koji su svojim poslovnim rezultatima obeležili prošlu i ovu godinu.

Nagradu za regionalnog lidera dobio je Živa Bajšanski, direktor i vlasnik „Bajša Agrara“ iz Kikinde.

Za poseban doprinos razvoju privrede regiona u sektoru poljoprivrede nagrađena je firma „Ninkov“ doo iz Bašaida, dok je isto priznanje u sektoru usluga pripalo preduzeću za informatički inženjering „BUS Computers“ iz Kikinde.

Kao i svake godine dodeljene su i jubilarne nagrade Privredne komore, a ovogodišnji lauerati su kikindsko privatno trgovinsko preduzeće „Royal Trade“ za tri decenije rada, dok su povodom 20 godina postojanja nagrade pripale „Labinprogresu“ iz Novog Kneževca, kikindskom „Rolomontu“, privrednom društvu „Vojvođanin“ iz Mokrina i bašaidskom „Ćorić agraru“.

Iđoš dobija dve solarne elektrane: U toku je rani uvid u Plan detaljne regulacije

Aleksandra Djuran oktobar 30, 2025

Lokalna samouprava oglasila je rani javni uvid u Plan detaljne regulacije za izgradnju solarnih elektrana Nicco i GreenCo Energija u Iđošu. Pomenute kompanije su investitori i obe imaju sedište u Beogradu.

Prostor se nalazi u vangrađevinskom području Iđoša i Kikindea, obuhvata poljoprivredno zemljište u privatnom vlasništvu, nekategorisane puteve i kanale, i prostire se na oko 34,82 hektara.

U okviru Plana predviđena je realizacija dva nezavisna infrastrukturna kompleksa solarnih elektrana sa instalisanom snagom do 10 MW svaka. Paneli će biti raspoređeni u blokove sa pristupnim putevima koji služe i kao koridori za srednjenaponsku mrežu koja će dovoditi energiju do transformatorskog postrojenja.

Postrojenja će biti opremljena potrebnom elektroenergetskom i komunikacionom infrastrukturom, dok se ne planira potreba za vodoprivrednom ili termoenergetskom infrastrukturom. Pristup do transformatorskog postrojenja omogućiće interna mreža puteva, sa priključcima na postojeći nekategorisani put.

Rani javni uvid traje do 13. novembra.

„Kikindski mlin” dobija novog zakupca: Proizvodnju bi trebalo da zakupi „Klas“ iz Sarajeva

Aleksandra Djuran oktobar 21, 2025

Novi zakupac proizvodnog dela „Kikindskog mlina”, kao saznajemo, trebalo bi da postane firma „Klas“ iz Sarajeva. Reč je o najvećoj mlinsko pekarskoj industriji u Bosni i Hercegovini. Bave se proizvodnjom brašna, testenina, poslastičarskih i konditorskih proizvoda. Još uvek se ne zna kada će započeti proizvodnju u Kikindi ali se očekuje da to bude uskoro.

Većina od oko sedamdesetak zaposlenih u „Kikindskom mlinu“ trenutno je bez zaposlenja, ali se očekuje da ponovo počnu da rade na starim radnim mestima pošto sarajevska firma započne proizvodnju.

Kako saznajemo silosi, ali i sušara za suncokret i kukuruz ostaje u vlasništvu „Dijamanta“, a nastaviće se i otkup pšenice, kukuruza i suncokreta. Godišnje je mlinu otkupljivano 40 hiljada tona pšenice, dnevno se mlelo od 125 do 130 tona , a mesečno od 3.800 do četiri hiljade tona. Radilo se u četiri smena i proizvodili su se svi tipovi brašna kojih je bilo preko 20 vrsta. Testenine su se proizvodile po italijanskoj recepturi i to oko dve hiljade tona godišnje. Još 2017. godine ova firma bila je jedna od 80 sa spiska za prodaju „Agrokora“, a 2022. kada je proslavljeno 160 godina postojanja i dalje je bio u vlasništvu ove kompanije. Izgrađena je i nova sušara u koju je uloženo 280 hiljada evra. Moderna sušara radi od 2016. godine i ima kapacitet od oko 15 hiljada tona kukuruza i suncokreta.

Napomenimo i to da je mlin u ulici Kralja Petra Prvog, koji je deo „Kikindskog mlina“, poznati Danfil, otkupila kikindska poljoprivredna firma „Bajša agrar“ za potrebe skladišta.

„Kikindski mlin“ osnovan je davne 1862. godine i jedno je od najstarijih preduzeća u regionu. I ovu, kao i ostale firme , pratila su dobra i loša vremena izazvana dešavanjima u svetu i državi. Od početka 2022. „Kikindski mlin“ je i zvanično postao jedan od brendova kompanije „Dijamant“ iz Zrenjanina“ čiji je vlasnik beogradski „Frikom“ tačnije „Agrokor“ iz Hrvatske. Raspolaže značajnom imovinom, između ostalog silosima u Kikindi i Novom Miloševu za skladištenje 82.000 tona pšenice, magacinskim skladištima, proizvodnim pogonima i drugim, koja su u Kikindi na posedu površine veće od 30 hektara i u Novom Miloševu na 14,5 hektara.

A.Đ.

Imate problem u otplati kredita? Moguće razne vrste olakšica

Jelena Trifunović oktobar 19, 2025

Svi korisnici kredita u Srbiji koji imaju problem u otplati od 15. oktobra mogu da računaju na olakšice Narodne banke Srbije, koje će im omogućiti da lakše otplaćuju rate u slučaju finansijskih poteškoća.

Pravo na olakšice imaju oni koji ostanu bez posla, pretrpe značajan pad prihoda, obole od teške bolesti ili dožive tešku povredu koja smanjuje radnu sposobnost. To mogu da budu i naročito teške porodične prilike, kao što je teška bolest ili smrt supružnika ili dece, kao i razvod braka ako su supružnici bili solidarni dužnici po kreditu ili je jedan od supružnika jemac.

Što se tiče vrsta olakšica koje se mogu odobriti, one mogu biti produženje roka otplate, promena vrste ugovora, odloženo plaćanje, smanjenje kamatne stope, neotplaćivanje kredita u određenom periodu, promena valute u kojoj je izražena obaveza, delimična otplata duga, delimičan oprost i konsolidacija duga, kao i proglašenje zastoja u otplati kredita.

Svako ko ima problem u otplati kredita, zahtev podnosi u svojoj banci, a ona je dužna da ga u roku od 30 dana obavesti da li je prihvaćen njegov zahtev.

Ukoliko korisnik bude odbijen, ima pravo na podnošenje žalbe takozvanoj komisiji za olakšice, koja potom još jednom razmatra prijavu.

Nemačka gasi fabrike: Boš najavio 13.000 otkaza, stiže oštar odgovor sindikata

Jelena Trifunović septembar 25, 2025

Kompanija „Boš“, jedan od najpoznatijih snabdevača automobilske industrije u Evropi, objavila je da će do kraja 2030. godine ukinuti čak 13.000 radnih mesta u Nemačkoj. Kako su naveli iz sedišta kompanije u Gerlingenu, razlog za ovu odluku leži u „smanjenoj potražnji“ i „sporijem razvoju električne mobilnosti“, zbog čega su, kako tvrde, ovakve mere neizbežne, piše portal Srpski ugao.

Otpuštanja će najviše pogoditi sektore vezane za mobilnost, a posebno lokaciju u Roitlingenu, gde je predviđeno ukidanje 1.100 radnih mesta. Kompanija planira da kroz ovu racionalizaciju ostvari godišnju uštedu od 2,5 milijardi evra.

Vest je naišla na oštro protivljenje najjačeg nemačkog sindikata IG Metall. Njihova predsednica Kristijane Bener poručila je da rukovodstvo Boša „gazi principe odgovornosti i fer odnosa prema radnicima“, te upozorila da bi masovna otpuštanja mogla ozbiljno da poremete ne samo porodične budžete, već i industrijsku mrežu čitavog regiona.

“Nakon vaših najava, Robert Boš bi se okretao u grobu”, poručila je Benerova u zvaničnom saopštenju.

Sindikat traži hitan dijalog sa upravom i apeluje da se pronađu druga rešenja pre nego što se zatvore pogoni i ljudi ostanu bez posla.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Dok najveće privrede Evrope zatvaraju fabrike, Srbija uspeva da sačuva radna mesta i privuče nove investitore. Primer iz Vranja to najbolje potvrđuje. Kada je italijanski Geox 2021. godine zatvorio fabriku obuće i otpustio više od 1.200 radnika, činilo se da će grad teško prebroditi taj udar. Međutim, već naredne godine turski Teklas otvorio je fabriku auto-delova u istom gradu, na istoj lokaciji. Nova proizvodnja je brzo krenula, a stotine bivših radnika Geoxa ponovo su našli posao.

Izvor: Srpski ugao

Klub „Privrednik“ pozdravio novi paket mera Vlade Srbije

Jelena Trifunović septembar 23, 2025

Srpski poslovni klub „Privrednik“ pozdravlja novi paket ekonomskih mera koje je usvojila Vlada Republike Srbije, saopšteno je.
Udruženje koje okuplja najveće i najuglednije privrednike Srbije sa ciljem unapređenja poslovnog ambijenta i razvoja domaće privrede, kao naslednik bogate tradicije okupljanja privrednika koja traje više od jednog veka, navodi:

„Smatramo da će mere doprineti poboljšanju ekonomskog položaja zaposlenih, podstaći privredni rast i ublažiti pritiske koje građani osećaju usled rasta troškova života. Posebno ističemo da su usmerene na povećanje kupovne moći i smanjenje inflacionih pritisaka, što može stvoriti stabilnije poslovno okruženje i olakšati funkcionisanje kako privrede tako i domaćinstava“, kaže se u saopštenju Srpskog poslovnog kluba.
Predstavljene mere, smatraju u tom udruženju, ujedno mogu biti dobar početak procesa reindustrijalizacije Srbije, jer stvaraju osnovu za jačanje domaće proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta, prenosi Srbija danas.

„U tom smislu, verujemo da je potrebno dalje razvijati strategije koje će: podstaći ulaganja u proizvodne kapacitete kroz poreske olakšice i povoljne izvore finansiranja, obezbediti stabilnu energetsku i saobraćajnu infrastrukturu, snažnije povezati privredu sa naučno-istraživačkim institucijama radi podsticanja inovacija, fokusirati se na strateške sektore koji mogu obezbediti dugoročan rast i veću konkurentnost Srbije na međunarodnom tržištu“, navode iz „Privrednika“.

Klub poručuje da podržava nastojanja Vlade da kroz ovakve odluke unapredi ekonomski i socijalni ambijent u zemlji i izražava spremnost da, u okviru svojih mogućnosti, pruži doprinos kako u realizaciji mera, tako i u kreiranju politika koje će obezbediti novi talas industrijskog razvoja naše zemlje.

Unapređenje poslovanja pomoću veštačke inteligencije

Jelena Trifunović septembar 18, 2025

Poslovna akademija Privredne komore Srbije i Regionalna privredna komora Severnobanatskog upravnog okruga u Kikindi organizovali su besplatnu radionicu na temu „Kako unaprediti poslovanje malih i srednjih preduzeća pomoću veštačke inteligencije“.

Brojni predstavnici male privrede, preduzetništva i javnog sektora imali su mogućnost da od stručnjaka za veštačku inteligenciju Stefana Dailovskog saznaju koje su sve mogućnosti primene veštačke inteligencije u njihovom poslovanju i svakodnevnom radu.

Tokom jednodnevne radionice tridesetak polaznika su imali mogućnost da saznaju više o alatima, kao i da se upoznaju sa primerima primene veštačke inteligencije (Artificial intelligence) u poslovnim procesima, kao i njenim korišćenjem za optimizaciju poslovanja.

Primena veštačke inteligencije u radu malih i srednjih preduzeća postala je sve prisutnija zbog prednosti koje omogućava. Veštačka inteligencija pruža automatizaciju procesa rada i marketinga, virtuelni asistenti odgovaraju na pitanja zainteresovanih kupaca 24/7, AI radi analizu tržišta, unapređuje efikasnost poslovanja, utiče na povećanje preciznosti…

U finansijama postoje alati za automatsko generisanje faktura, praćenje troškova, ona vrši kategoraziaciju računa, može da prognozira novčane tokove, optimizuje zalihe…Takođe, veštačka inteligencija može da pomogne u pronalaženju optimalnog kandidata za određeno radno mesto, da čita komentare kupaca i korisnika, da prevodi na više jezika, itd. Sa razvojem tehnologije veštačka inteligencija ima potencijal da transformiše društvo i ona će biti ključni faktor u ljudskoj civilizacije modernog doba.

DEVET INOVATIVNIH ALATA

Privredna komora Srbije je lider u našoj državi u promociji i primeni veštačke inteligencije u poslovne svrhe. Nedavno je plasirano devet inovativnih digitalnih alata za privredu čiji je cilj povećanje konkurentnosti mikro, malih i srednjih preduzeća, ne samo na domaćem već, kako na tržištu Evropske unije, tako i u globalnim razmerama. Inače, Poslovna akademija Privredne komore Srbije organizuje brojne stručne radionice i specijalističke obuke u različitim oblastima koje su namenjene malim i srednjim preduzećima (https://akademijapks.rs/) u cilju usavršavanja i sticanja novih znanja i veština.

Економија