Економија Архиве | Кикиндски портал

У „Този Марковићу“ завршен ремонт: Производња почиње у мају

Aleksandra Djuran April 27, 2026

У фабрици „Тоза Марковић“ завршен је ремонт машина и опреме који није рађен више од деценије. Он ће омогућити да цреп из кикиндске циглане буде квалитетнији, а производња ће се обављати без непотребних застоја, истакнуто је приликом посете градоначелника Младена Богадна и његових сарадника, фирми која ова године обележава 160 година постојања.

-Озбиљна средства су уложена, а урађено је све – истакао је Мирослав Гајић, директор. – Ремонт су водили инжењери и запослени у одржавању и према њиховим сугестијама. Почео је 12. јануара и након више од три месеца све машине у фабрици доведене су у исправно стање. У мају планирамо да покренемо производњу и очекујем да улагања донесу позитивне ефекте.

У компанији ће бити запослено 350 радника, колико је неопходно за оптималну производњу. Конкурс за посао је отворен јер, како наводи Гајић, долази до природног одлива запослених који су стекли право на пензију:

-На заједничком колегијуму донећемо одлуку о тачном датуму покретања производње. Запослени, који тренутно примају зараду од 65 одсто, као ни сви остали не треба да брину о томе да ли ће фабрика поново почети да радом. Чекамо праве услове, а очекивани профит, захваљујући ремонту само једне пресе, биће осам милиона динара већи месечно. Поставили смо и метал детектор, репарирали смо пећи и сушаре. На глинокопу је 70.000 тона одлежале глине и све то донеће нам квалитетан производ – цреп.

У овом тренутку на лагеру је нешто више од 8,5 милиона комада црепа прве класе. Значајна су померања на тржишту у претходном периоду, пре свега сировине и репроматеријала, што је довело до његове нестабилности.

-На заједничком колегијуму донећемо одлуку о тачном датуму покретања производње. Запослени, који тренутно примају зараду од 65 одсто, као ни сви остали не треба да брину о томе да ли ће фабрика поново почети да радом. Чекамо праве услове, а очекивани профит, захваљујући ремонту само једне пресе, биће осам милиона динара већи месечно. Поставили смо и метал детектор, репарирали смо пећи и сушаре. На глинокопу је 70.000 тона одлежале глине и све то донеће нам квалитетан производ – цреп.

„Тоза Марковић“ је међу најстаријим фабрикама, не само у Србији, него и у региону, подсетио је градоначелник Богдан. И поред непроверених гласина производња у фабрици заустављена је искључиво због ремонта.

-Што боље пословање и унапређена производња пуно значи за све нас. Фабрика црепа у нашем граду старија је и од многих држава које постоје у свету и на свима нама је да се боримо да је сачувамо јер је она богатство града, не само у области економије, већ и традиције. Где год да одемо прва једна од првих асоцијација на Кикинду је управо „Тоза Марковић“. Поред геополитичких кретња, производњу у овој, али и многим другим фирмама пореметила је и унутрашња нестабилност, те и овог пута желим да позовем на смиривање тензија. Криза која траје дуже од 18 месеци негативно утиче на све сфере живота – прецизирао је Младен Богдан.

Петар Зарић, руководилац техничких послова напоменуо је да ће поред олакшаног рада, ремонт допринети и уштедама за фабрику.

-Ово је велики искорак у односу на прошлу годину и донеће бољитак како за фирму, тако и за све запослене.

Директор производње грубе керамике Драган Ђукановић наводи да ће ремонт допринети да погонска спремност буде максимална, али и да производња тече без застоја:

-И ранијих година било је ремонта, али никада није био овакав, свеобухватан. Реконструкцију вагона пећи урадили смо у потпуности. Они су били у лошем стању, па је такав био и производ. Сад смо допринели да производ буде одличног квалитета.

Ремонтоване су две циглане, као и глинокоп, а први човек града искористио је прилику да руководству „Тозе“ уручи плакету Црвеног крста приликом опремања простора кухиње у којима се припремају оброци за најугроженије.

А.Ђ.

Нова дигитална платформа Привредне коморе Србије представљена у кикиндској комори

Aleksandra Djuran March 25, 2026

У присуству директорице Директората за парламенте привредника Тамаре Љубовић одржана је проширена седница Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа , на којој је представљена нова дигитална платформа Привредне коморе Србије.

„Маркет Плус“ је иновативна дигитална B2B платформа направљена са циљем да модернизује пословање домаће привреде и олакша повезивање компанија. Она функционише као централни дигитални екосистем који омогућава предузећима да повећају свој видљивост, пронађу нове партнере и ефикасније управљају набавком и продајом. Платформа нуди неколико битних алата за унапређење пословања као што су претрага уз помоћ вештачке интелигенције, дигитални продајни канал, ефикаснија набавка и пласирање захтева за давање понуда…Чланство у платформи „Маркет Плус“ доноси додатну сигурност у пословању што олакша промоцију на домаћем и међународном тржишту.

На седници је било речи и о перспективама и изазовима тржишта дигиталне имовине,
како унапредити пословање уз њену помоћ и о примени дигиталних платформи као бизнис
модела. О томе су говорили мр Жељко Стевановић, координатор Сектора услуга Привредне
коморе Београда, Богдан Вујовић – директор „Digital Assets Consulting“ и заменик председника
Савета за дигиталну имовину, Александар Бонџулић из ,,ЕЦД“ и Милош Станчић.

Дигитална имовина представља дигитални запис вредности који се може електронски
куповати, продавати, размењивати или преносити. Она се користи као средство размене или у
сврху инвестирања, а њено издавање и промет у Србији су регулисани Законом о дигиталној
имовини. То су виртуелне валуте (криптовалуте) попут Bitcoinа и Ethereumа, затим дигитални
токени – врста нематеријалног имовинског права (нпр. право на коришћење неке услуге или удео у добити пројекта), као и јединствени дигитални записи који доказују власништво над дигиталним уметничким делом, музиком или предметима у видео-играма NFT (Non-Fungible Tokens).

Расписани јавни позиви у оквиру мера активне политике запошљавања

Aleksandra Djuran March 23, 2026

Национална служба за запошљавање 23. марта расписала је 11 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленим лицима, у мере активне политике запошљавања бити укључено више од 15.000 особа.

Као и претходних година, тежиште ће бити на теже запошљивим категоријама лица у које првенствено спадају: лица без основног образовања и завршене средње школе, млади до 30 година без радног искуства, жене, а посебно жене из мање развијених и девастираних подручја, особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње, корисници новчане социјалне помоћи и других услуга социјалне заштите, лица старости 50 и више година, дугорочно незапослена лица која посао траже дуже од 12 месеци, а посебно незапослени који посао траже дуже од 18 месеци, самохрани родитељи, супружници из породице у којој су оба супружника незапослена.

Већина јавних позива биће отворена до 30. новембра 2026. године, док је рок за подношење захтева за поједине мере намењене особама са инвалидитетом 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 15. маја.

Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Националне службе за запошљавање, према месту рада лица или седишту послодавца, непосредно, путем поште или електронским путем.

Све информације у вези расписаних јавних позива су доступне на интернет страници www.nsz.gov.rs, путем званичних страница на друштвеним мрежама као и у свим организационим јединицама Националне службе за запошљавање.

Градоначелник Богдан посетио погон фабрике „Тиса Аутомотив”

Jelena Trifunović March 3, 2026

Градоначелник Младен Богдан и представници Регионалне привредне коморе Кикинда посетили су производни погон компаније „Тиса Аутомотив” у Кикинди, који у нашем граду послује од 2019. године.

Погон компаније производи кабловске склопове који се користе у аутомобилској индустрији и запошљава знатан број радника из Кикинде и околине.

Како је саопштено након посете, на састанку са менаџментом потврђенa je добра сарадња локалне самоуправе и компаније. Разговарало се и о тренутним изазовима у пословању „Тиса Аутомотив” и плановима компаније у наредном периоду.

У току посете, градоначелник је имао прилику да се увери у услове рада у погону и разговара са запосленима.

– Евидентно је да постоје бројни изазови и проблеми са којима се суочава аутомобилска индустрија, услед глобалних геополитичких и економских кретања и притисака на тржишту. То највише осећају запослени и због тога је важно да имамо партнерски однос са послодавцима. Морамо стратешки да размишљамо у будућност, јер људе највише интересују сигурност и стабилност радног места. Радује ме што компанија има такве планове и што ће, на позив Министарства привреде, учествовати на Пословном форуму Србија – Мађарска у Будимпешти. Важно је да се сви заједно боримо за одрживост привреде и свако радно место- поручио је градоначелник Богдан овом приликом.

Пет фирми у Србији отишло у стечај за један дан!

Aleksandra Djuran February 27, 2026

У Привредном суду у Зрењанину у само једном дану, 23. фебруара, отворено је пет стечајних поступака.

У пословним проблемима нашло се пет фирми, од оних које праве сендвиче, до оних које се баве транспортом. Заједничко свим фирмама је да су им рачуни у блокади већ дуже време, да имовина коју имају не покрива све дугове и да не постоји други начин да се извуку из проблема.
У стечају је завршила презадужена фирма МЦ Сендвичи из Кикинде. Није у стању да отплати дугове, укључујући и плату запосленој и порезе. Стечај је отворен и над предузећем Графо-комерц, такође из Кикинде, који је у сличним проблемима. И ова фирма је остала дужна за плату запосленој, која је и поднела захтев за отварање стечаја.
Ни фирма Парадизо керамика из Кикинде није имала другог начина да реши финансијске проблеме осим да прогласи стечај. Предузеће Транспорт Јакшић Д&Н из Новог Милошева у сличној је ситуацији. Рачун фирме је у блокади, постоји дуг за плате и доприносе, па је једино решење стечај.

У стечају се нашло и друштво за производњу, трговину и услуге Мај Цити Веј из Српске Црње. У образложењу је наведено да стечајни дужник не може из процеса рада да измирује своје доспеле обавезе у року, да имовина више није довољна да покрије све дугове и да је рачун фирме у непрекидној блокади од јануара 2021. године.

Извор: Телеграф Бизнис/Каматица

Завршен први круг лицитације државне земље: Највиша понуђена цена у Новим Козарцима, најнижа у Мокрину

Aleksandra Djuran February 27, 2026

Крајем јануара завршен је први круг лицитације за издавање државне земље у закуп. Надметање је, као и ранијих година, обављено електронски преко Министарства пољопривреде односно Управе за пољопривредно земљиште. Ратари су, у десет катастарских општина, на располагању имали 1.633 хектара државних ораница по Годишњем програму мера заштите пољопривредног земљишта из 2025. и површина од 34 хектара према програмима из 2019, 2020. и 2022. године, сазнајемо од секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирославе Наранчић.

-Површина од 34 хектара поново је стављена на лицитацију с обзиром на то да су раскинути уговори са закупцима услед неиспуњавања услова. Електронским путем, поднето је 18 пријава од којих једна није испуњавала услове. Земља у државном власништву издата је на 15 година, осим парцела у катастарској општини Банатска Топола где је закуп на годину дана због спорних имовинско-правних и својинских односа – истакла је наша саговорница.

Највиша понуђена цена по хектару је 55.500 динара за земљу у Новим Козарцима, док је најнижа цена за хектар излицитирана у Мокрину, 11.000 динара.

-Укупно је у првом кругу издато 55,1604 хектара државне земље. У току је потписивање уговора о закупу између Управе за пољопривредно земљиште и закупаца. По завршетку овог поступка, расписаће се и друго јавно надметање за давање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у јавној својини на територији града. Очекујем да ће други круг лицитације бити током марта – навела је Наранчић.

Највише земље за надметање било је у катастарским општинама Иђош и Сајан, где је и најмање парцела излицитирано. Наиме, у поменутим селима углавном су на располагању слатине, пашњаци и трстици, те како земља није обрадива и није високог квалитета мало је и заинтересованих за њу.

А.Ђ.

Солидно пословање привреде: У прошлој години најуспешнија примарна пољопривредна производња

Aleksandra Djuran February 16, 2026

Привредним друштвима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу од јануара до краја новембра 2025. извоз је био 180,4, а увоз 120,6 милиона евра, подаци су Регионалне привредне коморе у Кикинди. Спољнотрговинско пословање било је у плусу за 142 милиона евра.

-Кикинда је и даље носилац. Спољнотрговинско пословање у нашем граду било је 236 милиона евра. Извоз је био 172,2 милиона евра, а увоз 112, 9 милиона евра. Наш град је у суфициту, односно плусу 53,9 милиона евра и поред тога што је извоз благо опао – истакао је Тибор Хорват, директор Регионалне привредне коморе.

Фирма „Банини Јафа“ је добро пословала, у прошлој години повећала је број радника за десетак одсто, а у плану им је да то ураде и у овој години. И даље су доминанти извозници они који се баве металском индустријом попут „Мекафора“, „Ле Белиера“, „Ливнице“, „Зопаса“.

-Најзначајније тржиште привредницима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу је Европска унија. Од првих десет држава, седам је из Европске уније, а преостале три су Босна и Херцеговина, Турска и Кина где је извоз порастао за 75,4 процента. Највише извозимо у Мађарску где је за 11 месеци извезено добара у износу од 51,7 милиона евра што је 30 одсто укупног извоза. Највише се извозе делови за аутомобилску индустрију – прецизира наш саговорник.

И када је реч о увозу привредна друштва окренута су ка Европској унији, Великој Британији, Кини.

У Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу ради и послује 1.267 привредних друштава, а 2024. било их је осам више. У Кикинди је највише – 450.

-Неколико година уназад расте број предузетника и сваке године имамо их пет одсто више у односу на претходну. У Кикинди је тренутно 1.703 предузетничке радње, а заједно са Чоком и Новим Кнежевцем има их 3.764. Највећим делом оне су оријентисане на услуге – закључио је Хорват.

Најуспешније су пословале фирме које се баве примарном пољопривредном производњом, посебно оне које су фокусиране на обновљиве изворе енергије, соларне панеле и биогас, као и оне које су уложиле средства на система за наводњавање и одводњавање.

У читавом округу 31. децембра 2025. било 4.768, од којих је у Кикинди 1.858 што је слично у односу на 2024. Највише је неквалификоване радне снаге. Чак 45 одсто људи без посла у нашем граду је без или само са основном школом. У округу их је 63 процента.

-Запосленост је у благом опадању. У Севернобанатском округу прошлу годину завршили смо са 37.144 запослена, од којих је највећи број у Кикинди 17.394. Запослених у привредним друштвима има највише – сазнајемо од Тибора Хорвата.

Зараде у Севернобанатском округу за 11 месеци 2025, веће су у односу на исти период прошле године, подаци су Регионалне привредне коморе. У округу је за поменути период она износила у 93.471, а у Кикинди су плате биле 90.555. У Сенти су примања била 92.259, док је у Чоки са 85.620 динара и даље најнижа зарада.

-У Севернобанатском округу зарада је од јануара до краја новембра прошле, у односу на исти период претпрошле године,већа за 11,5, а у Кикинди за 11, 6 процената. Просечна зарада у Кикинди већа је 3.200 динара у односу на Сомбор, али је за исти износ мања у односу на Суботицу и Сремску Митровицу – напомиње Хорват.

А.Ђ.

Израђује се студија и припремају развојни програми за МСК

Aleksandra Djuran February 2, 2026

Хемијска индустрија у Европи већ читаву деценију је у великом проблему. Све ово време током ког Метанол има дисконтинуитет у производњи, разлози су објективни, наводе у управи. У МСК је запослено 550 радника и ово предузеће једно је од три из петрохемијског комплекса који су предвиђени за приватизацију.

-Чак и да нам је дозвољено да радимо са губитком, ми не бисмо имали коме да продамо робу – истакао је Мирко Латиновић, директор МСК. – Фабрика је конципирана тако да после 45 дана рада има пуне складишне капацитете. У току је израда студија, које су на линији онима у Европској унији, и за годину дана имаћемо повратну информацију куда МСК иде. Заједно са кабинетом председника Републике Србије и ресорним Министарством посвећени смо развојним програмима који ће обезбедити сигурну будућност за Метанол.

Подсетимо да је Метанол почео са радом 1987. године, али од тада до данас рад је више пута прекидан због високе цене гаса као основног енергента. Када ради ова фабрика један је од највећих извозника. Годинама уназад тражи се стратешки партнер, јер је власништво расподељено тако да 71,85 одсто капитала припада ЈП „Србијагас“, а 24, 8 процената је у власништву републике Србије.

pexels-karina-olenchenko-127741379-10832992

Отворен стечајни поступак над кикиндском фирмом „Монтингенергетикарс“

Aleksandra Djuran January 29, 2026

Привредни суд у Зрењанину отворио је стечајни поступак над предузећем „Монтингенергетикарс“ из Кикинде. За стечајног управника именован је Василије Јовановић. Прво поверилачко рочиште заказано је за 20. фебруар, а рочиште ради испитивања потраживања за 22. мај.

Стечај над предузећем Монтингенергетикарс отворен је на предлог самог стечајног дужника, које је навело да је у поступку ликвидације. У току тог поступка обустављено је обављање делатности и нису измирена дуговања, а рачун је у непрекидној блокади од јануара 2021. године.

Предузеће Монтингенергетикарс је навело и да нема имовине нити потраживања из којих би се могле измирити обавезе. Суд је констатовао да стечајни дужник, према извештају Народне банке Србије, има неизмирене обавезе у укупном износу од 813.506 динара.

Фирма је основана 2011. и бавила се постављањем водоводних, канализационих, грејних и климатизационих система.

Пијачни продавци задовољни: Нема фискалних каса ни у 2026.

Jelena Trifunović December 28, 2025

Пијачни продавци у Србији ни у наредној години неће бити у обавези да користе фискалне касе. Влада је одлучила да рок за увођење фискализације на зеленим пијацама помери до 31. децембра 2026. године, што је међу продавцима дочекано са олакшањем.

Одлука је донета изменама Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја. На тај начин продужен је претходни рок, који је истицао крајем 2025. године, па продавци још најмање годину дана могу да раде без издавања фискалних рачуна.

Продавци на кикиндској зеленој пијаци сматрају да би увођење фискалних каса било тешко изводљиво због саме природе пијачне продаје. Како наводе, цене воћа и поврћа нису фиксне и често се мењају у току дана, у зависности од свежине робе и услова продаје.

-Ми смо задовољни што је одгођено. Мислим да не треба уводити фискалне касе на овој зеленој пијаци. Не могу да буду фиксне цене, јер поврће увене, бацимо, спустимо цену. Не може бити иста цена кад је свеже и кад увене – каже Марко Чакар, продавац на кикиндској пијаци.

Сличан став има и Клара Божиновска, која наглашава да се цене њене робе мењају и по неколико пута дневно. Према њеним речима, осетљивост робе додатно компликује евентуалну примену фискалних уређаја.

-Роба је осетљива на температуру и временске услове. Ако је превише хладно или превише топло, брзо се поквари и мења боју. У току једног дана има много шкартa. Ово је пијаца, људи су навикли да се ценкају, да спустимо цену. Са фискалним касама пијаца би се за кратко време затворила – истиче Божиновска.

Продавци указују и на друштвену улогу пијаце, која превазилази чисто трговинску функцију. Како кажу, непосредан контакт са купцима, ценкање и мали гестови пажње део су традиције коју не би требало нарушавати.

-Порез треба да се плаћа, али драж пијаце не треба да се дира. Тај дух треба да остане – поручују са градске пијаце.

Иако одлагање фискализације доноси привремено олакшање, питање увођења фискалних каса на пијацама остаје отворено. За сада је извесно само да ће продавци до краја 2026. године наставити да раде по постојећем систему, док се у наредном периоду очекује тражење решења које би уважило специфичности пијачне продаје.

Т. Д.