Економија

bogdan-ekspo

Градоначелник Младен Богдан обишао градилиште највећег развојног пројекта у Србији и поручио да ће Кикинда активно учествовати у приликама које доноси међународна изложба

Кикинда ће имати прилику да своје привредне, туристичке и културне потенцијале представи милионима посетилаца из целог света на међународној специјализованој изложби ЕКСПО 2027, која ће бити одржана у Београду.

Тим поводом градоначелник Младен Богдан и начелник Севернобанатског управног округа Небојша Јованов обишли су данас градилиште ЕКСПО комплекса у Сурчину, у оквиру посете коју је за представнике градова и општина организовала министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић.

Током обиласка представљена је динамика радова на једном од највећих инфраструктурних и развојних подухвата у новијој историји Србије. Будући изложбени комплекс већ сада показује размере пројекта који ће 2027. године окупити учеснике, инвеститоре и посетиоце из целог света.

Министарка Снежана Пауновић истакла је да је ЕКСПО 2027 развојна шанса за целу Србију, нагласивши да ће локалне самоуправе имати важну улогу у представљању својих потенцијала пред међународном публиком, у делу „Српска кућа”.

Градоначелник Младен Богдан оценио је да ЕКСПО 2027 представља значајну прилику за развој Кикинде и њено снажније позиционирање на домаћој и европској мапи.

– Кикинда ће бити део велике приче која превазилази границе једног града и једног региона. ЕKСПО 2027 није само догађај у Београду, већ пројекат целе Србије и прилика да свету покажемо све оно што нас чини препознатљивим, од привреде и пољопривреде до културе, традиције и иновација. Уверен сам да ће користи од овог пројекта осетити и грађани Кикинде кроз нове инвестиције, јачање туристичке понуде и додатно позиционирање нашег града. Зато је важно да будемо активни учесници овог процеса и да спремно дочекамо прилике које ЕКСПО доноси – поручио је Богдан.

За Кикинду, ЕКСПО 2027 представља прилику да своје адуте представи глобалној публици, због чега и учешће у припремама за овај догађај отвара врата новим партнерствима, инвестицијама и промоцији града какву до сада није имао.

 

nsz

Филијала Кикинда Националне службе за запошљавање, у сарадњи са компанијом Linglong Зрењанин, позвала је заинтересоване кандидате на презентацију компаније и услова запослења које она нуди.

Групно информисање ће бити одржано у среду, 17. јуна, у терминима од 10:00 и 12:00 часова, у сали на трећем спрату Филијале за запошљавање Кикинда, Доситејева 24.

Након презентације, заинтересовани кандидати имаће прилику да попуне пријавне формуларе и обаве кратке индивидуалне разговоре са представницима компаније.

Позив је упућен незапосленим лицима, као и запосленима који разматрају промену радног ангажмана, наводе у кикиндској филијали НСЗ.

stari-zanat-sredstva-(4)

Председник Владе Србије Ђуро Мацут и потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић уручили су 46 решења у оквиру програма подршке развоју старих и уметничких заната и послова домаће радиности. Влада за овај програм издвојила више од 13 милиона динара. Међу онима који су добили средства су и суграђани: Мирна Рацков, опанчарка, Смиљка Булатовић која се бави труковањем, Оливера Хас Арађански и Санела Хас Милованов које се баве алварским занатом, Жељко Зељковић, сапунџија и Љубица Ердељан.

Средства су намењена за набавку опреме и репроматеријала што ће омогућити сертификован занатлијама да буду конкурентнији на тржишту, а да притом сачувају аутентичност својих производа.

-Од грнчара и опанчара, преко ткаља, сарача и казанџија, до произвођача сувенира и уметничких предмета, сви су чувари вештина које су стваране генерацијама. Наш је задатак да обезбедимо да те вештине имају будућност. Србија која чува своје корене јесте Србија која сигурно гради своју будућност -додао је овом приликом премијер Мацут.

Министарка Месаровић је прецизирала да држава подржава људе који чувају историју и традицију наше земље:

-У времену глобализације и масовне производње, када се често губи аутентичност и вредност ручног рада, људи који се баве старим занатима чувају нешто што нема цену, а то су дух, традиција и препознатљивост Србије.

 

 

 

kinezi

Током радне посете Кикинди, у фабрици „Le Bélier“ одржан је састанак са делегацијом кинеског дистрикта Нанхаи и града Фошан из провинције Гуангдонг, која компанију „Wencan Group“ сврстава међу своје значајне индустријске пројекте у Европи.

Састанку је присуствовао градоначелник Младен Богдан са сарадницима, а том приликом истакнуто је да су очување постојећих инвестиција и стварање стабилног и предвидивог пословног амбијента међу кључним приоритетима локалне самоуправе.

Током разговора анализирани су досадашњи резултати рада кикиндског погона, као и планови за нова улагања и проширење производних капацитета. Оцењено је да најављене инвестиције представљају важан показатељ поверења у Кикинду као значајан индустријски центар.

Представници компаније „Wencan Group“ најавили су наставак улагања у фабрику у Кикинди, чиме је потврђена дугорочна сарадња са локалном заједницом и континуитет развоја производње.

Фабрика „Le Bélier Kikinda“ запошљава око 370 радника и бави се производњом високопрецизних алуминијумских одливака и машинском обрадом за потребе аутомобилске индустрије. Производи из Кикинде уграђују се у возила водећих светских произвођача, међу којима су „Mercedes-Benz“, „BMW“, „Mitsubishi“ и „Renault“.

Погон располаже капацитетом топљења алуминијума од око 20 тона дневно и користи савремене технологије гравитационог ливења, које омогућавају висок степен прецизности и поузданости у производном процесу.

 

 

smart

Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа у Кикинди била је домаћин презентације „Новог програма подршке почетницима у пословању“. Овај свеобухватни програм лансиран је крајем марта ове године као заједничка иницијатива Привредне коморе Србије и Српске фондације за предузетништво, уз подршку Владе Савезне Републике Немачке, преко Немачке развојне банке KfW.

Милана Вујовић, виши саветник Центра за програме подршке привреди и МСП Привредне коморе Србије истакла је главни циљ ове иницијативе, а то је стварање стимулативног амбијента за развој локалног предузетништва, подстицање одрживих пословних идеја и отварање нових радних места. Уз комбинацију финансијских и нефинансијских мера, понуђена је комплетна подршка свима који тек започињу сопствени посао или су у његовој раној фази развоја.

 Фото: РПК Кикинда

Програм је намењен појединцима који имају јасну пословну идеју, новооснованим предузетницима, као и микро и малим предузећима. Временски оквир за пријаву је јасно дефинисан: то могу да буду новоосновани предузетници, микро и мала предузећа која послују најдуже до 36 месеци, односно до 48 месеци, ако је реч о женском предузетништву и под условом да је већински власник жена.

Финансијски део програма реализује се кроз наменске кредите код једне од шест партнерских пословних банака, а максимални износ средстава је до 30.000 евра у динарској противвредности. Посебну погодност представљају бесповратна средства која износе до 20 одсто вредности одобреног кредита (максимално 3.000 евра). Овај грант се исплаћује на крају, као својеврсна награда за кориснике који уредно отплаћују кредит и успешно наставе да развијају свој посао.

Као обавезан услов за добијање новца, сви кандидати претходно морају да прођу кроз петодневну бесплатну обуку коју организује Привредна комора Србије, где ће уз помоћ стручњака научити како да поставе одржив бизнис план и успешно воде сопствено предузеће.

 

zopas

У Кикинду стиже нови инвеститор, најавио је градоначелник Младен Богдан. Скоро годину дана разговара са са озбиљним, европским, инвеститором који би требало да  замени „Зопас“.

-Јутрос сам добио информацију да ће финализација договора бити завршена 27. маја. Реч је о озбиљној компанији која ће преузети део власништва „Зопаса“ који ће, према најава, напустити Србију – сазнајемо од првог човека града. – Моја је молба, да се према запосленима понашају што коректније и да заједнички решавамо проблеме.

Младен Богдан најавио је и одлазак у „Зопас“:

-Већ 28. или 29. маја посетићу ову фабрику и разговарати са људима јер можемо да им помогнемо. И Министарство привреде и Развојна агенција предузели су кораке да „Зопас“ што дуже остане у Кикинди.

И фабрика „Гриндекс“ има проблема у пословању и они су почели са почетком рата у Украјини. Везани су за наплату потраживања са једне и поскупљења сировина са друге стране.

-И у овој фирми има отпуштања, али ће они који су остали без посла имати прилику да раде и у другим фирмама јер су тражени. Нови инвеститор, чије име још увек могу да откријем,  биће значајан замајац привреде у нашем граду и верујем да ће преузети раднике „Гриндекса“ јер ће им требати оператери на ЦНЦ машинама и машински инжењери – закључио је градоначелник Богдан

 

ilija-drljic

Овогодишњи Празник рада дочекујемо у атмосфери пуној изазова, у којој се последице привредних и геополитичких дешавања у свету све јаче осећају и код нас. На то указују у Већу Савеза самосталних синдиката Србије за град Кикинду и општине Чока, Нова Црња и Нови Кнежевац уз поруку да је борба за права радника константна и да даје резултате.

Председник Већа ССС у Кикинди Илија Дрљић не крије забринутост, али ни одлучност.

-Гледајући све што се дешава у свету, последице су већ ту. Посебно нас брине структура привреде у нашем граду. Добро је што имамо пољопривреду као неку врсту ослонца. Велики број људи ради у ауто-индустрији, која је у озбиљној кризи- истиче Дрљић.

Слика тржишта рада се мења, и то не на боље. Како наводи, оно се већ донекле сузило, али се ситуација пажљиво прати и тражи одговор на нове изазове.

-Управо зато синдикати интензивирају своје активности, да заштите радна места и обезбеде што стабилније услове за запослене- наводи Дрљић.

Први мај биће обележен у духу заједништва и солидарности, уз централно окупљање у Лисовићу.

-То је прилика да разговарамо, разменимо искуства, повежемо људе из јавног и реалног сектора и додатно ојачамо сарадњу. Желимо да укључимо што више људи и покажемо да синдикат није само институција, већ заједница- каже наш саговорник.

Јасна је и порука синдиката – баланс је кључ.

-Не тражимо немогуће. Желимо да се плате повећају, али и да фирме опстану. Само тако можемо да сачувамо радна места и обезбедимо будућност- закључује Дрљић.

После празника следи нова рунда важних корака, потписивање колективних уговора у јавном сектору. Како истиче, сва стечена права су сачувана, а у најави су и нова, што би могло донети додатну сигурност запосленима.

toza-remont

У фабрици „Тоза Марковић“ завршен је ремонт машина и опреме који није рађен више од деценије. Он ће омогућити да цреп из кикиндске циглане буде квалитетнији, а производња ће се обављати без непотребних застоја, истакнуто је приликом посете градоначелника Младена Богадна и његових сарадника, фирми која ова године обележава 160 година постојања.

-Озбиљна средства  су уложена, а урађено је све – истакао је Мирослав Гајић, директор. – Ремонт су водили инжењери и запослени у одржавању и према њиховим сугестијама. Почео је 12. јануара и након више од три месеца све машине у фабрици доведене су у исправно стање. У мају планирамо да покренемо производњу и очекујем да улагања донесу позитивне ефекте.

У компанији ће бити запослено 350 радника, колико је неопходно за оптималну производњу. Конкурс за посао је отворен јер, како наводи Гајић, долази до природног одлива запослених који су стекли право на пензију:

-На заједничком колегијуму донећемо одлуку о тачном датуму покретања производње. Запослени, који тренутно примају зараду од 65 одсто, као ни сви остали не треба да брину о томе да ли ће фабрика поново почети да радом. Чекамо праве услове, а очекивани профит, захваљујући ремонту само једне пресе, биће осам милиона динара већи месечно. Поставили смо и метал детектор, репарирали смо пећи и сушаре. На глинокопу је 70.000 тона одлежале глине и све то донеће нам квалитетан производ – цреп.

У овом тренутку на лагеру је нешто више од 8,5 милиона комада црепа прве класе. Значајна су померања на тржишту у претходном периоду, пре свега сировине и репроматеријала, што је довело до његове нестабилности.

-На заједничком колегијуму донећемо одлуку о тачном датуму покретања производње. Запослени, који тренутно примају зараду од 65 одсто, као ни сви остали не треба да брину о томе да ли ће фабрика поново почети да радом. Чекамо праве услове, а очекивани профит, захваљујући ремонту само једне пресе, биће осам милиона динара већи месечно. Поставили смо и метал детектор, репарирали смо пећи и сушаре. На глинокопу је 70.000 тона одлежале глине и све то донеће нам квалитетан производ – цреп.

„Тоза Марковић“ је међу најстаријим фабрикама, не само у Србији, него и у региону, подсетио је градоначелник Богдан. И поред непроверених гласина производња у фабрици заустављена је искључиво због ремонта.

 

-Што боље пословање и унапређена производња пуно значи за све нас. Фабрика црепа у нашем граду старија је и од многих држава које постоје у свету и на свима нама је да се боримо да је сачувамо јер је она богатство града, не само у области економије, већ и традиције. Где год да одемо прва једна од првих асоцијација на Кикинду је управо „Тоза Марковић“.  Поред геополитичких кретња, производњу у овој, али и многим другим фирмама пореметила је и унутрашња нестабилност, те и овог пута желим да позовем на смиривање тензија. Криза која траје дуже од 18 месеци негативно утиче на све сфере живота – прецизирао је Младен Богдан.

Петар Зарић, руководилац техничких послова напоменуо је да ће поред олакшаног рада, ремонт допринети и уштедама за фабрику.

-Ово је велики искорак у односу на прошлу годину и донеће бољитак како за фирму, тако и за све запослене.

Директор производње грубе керамике Драган Ђукановић наводи да ће ремонт допринети да погонска спремност буде максимална, али и да производња тече без застоја:

-И ранијих година било је ремонта, али никада није био овакав, свеобухватан. Реконструкцију вагона пећи урадили смо у потпуности. Они су били у лошем стању, па је такав био и производ. Сад смо допринели да производ буде одличног квалитета.

Ремонтоване су две циглане, као и глинокоп, а први човек града искористио је прилику да руководству „Тозе“ уручи плакету Црвеног крста приликом опремања простора кухиње у којима се припремају оброци за најугроженије.

А.Ђ.

 

smart

У присуству директорице Директората за парламенте привредника Тамаре Љубовић одржана је проширена седница Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа , на којој је представљена нова дигитална платформа Привредне коморе Србије.

„Маркет  Плус“ је иновативна дигитална B2B платформа направљена са циљем да модернизује пословање домаће привреде и олакша повезивање компанија. Она функционише као централни дигитални екосистем који омогућава предузећима да повећају свој видљивост, пронађу нове партнере и ефикасније управљају набавком и продајом. Платформа нуди неколико битних алата за унапређење пословања као што су претрага уз помоћ вештачке интелигенције, дигитални продајни канал, ефикаснија набавка и пласирање захтева за давање понуда…Чланство у платформи „Маркет Плус“ доноси додатну сигурност у пословању што олакша промоцију на домаћем и међународном тржишту.

На седници је било речи и о перспективама и изазовима тржишта дигиталне имовине,
како унапредити пословање уз њену помоћ и о примени дигиталних платформи као бизнис
модела. О томе су говорили мр Жељко Стевановић, координатор Сектора услуга Привредне
коморе Београда, Богдан Вујовић – директор „Digital Assets Consulting“ и заменик председника
Савета за дигиталну имовину, Александар Бонџулић из ,,ЕЦД“ и Милош Станчић.

 

Дигитална имовина представља дигитални запис вредности који се може електронски
куповати, продавати, размењивати или преносити. Она се користи као средство размене или у
сврху инвестирања, а њено издавање и промет у Србији су регулисани Законом о дигиталној
имовини. То су виртуелне валуте (криптовалуте) попут Bitcoinа и Ethereumа, затим дигитални
токени – врста нематеријалног имовинског права (нпр. право на коришћење неке услуге или удео у добити пројекта), као и јединствени дигитални записи који доказују власништво над дигиталним уметничким делом, музиком или предметима у видео-играма NFT (Non-Fungible Tokens).

pexels-olly-3756693

Национална служба за запошљавање 23. марта расписала је 11 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленим лицима, у мере активне политике запошљавања бити укључено више од 15.000 особа.

Као и претходних година, тежиште ће бити на теже запошљивим категоријама лица у које првенствено спадају: лица без основног образовања и завршене средње школе, млади до 30 година без радног искуства, жене, а посебно жене из мање развијених и девастираних подручја, особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње, корисници новчане социјалне помоћи и других услуга социјалне заштите, лица старости 50 и више година, дугорочно незапослена лица која посао траже дуже од 12 месеци, а посебно незапослени који посао траже дуже од 18 месеци, самохрани родитељи, супружници из породице у којој су оба супружника незапослена.

Већина јавних позива биће отворена до 30. новембра 2026. године, док је рок за подношење захтева за поједине мере намењене особама са инвалидитетом 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 15. маја.

Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Националне службе за запошљавање, према месту рада лица или седишту послодавца, непосредно, путем поште или електронским путем.

Све информације у вези расписаних јавних позива су доступне на интернет страници www.nsz.gov.rs, путем званичних страница на друштвеним мрежама као и у свим организационим јединицама Националне службе за запошљавање.

error: Content is protected !!