Друштво Архиве | Страница 55 од 57

Дан примирја у Првом светском рату

Jelena Trifunović новембар 11, 2022

Данас се у Србији и широм света низом манифестација обележава Дан примирја у Првом светском рату, а у знак сећања на тренутак кад је примирје ступило на снагу.

Дан примирја као државни празник установљен је у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је у француском граду Компјену, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у 11.00 сати потписано примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Као главни мотив за амблем овог празника у Србији користи се цвет Наталијина рамонда.

Реч је о заштићеној врсти која је позната и као „цвет феникс“ јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи због чега је и изабрана за симбол обележавања овог значајног датума – да указује на уздизање српске државе из пепела и искушења кроз која је наш народ прошао у Првом светском рату.

Дан примирја суграђанима је честитао градоначелник Кикинде Никола Лукач:

-Србија је увек била земља поносних, часних и храбрих људи. Данашњи дан славимо као дан победе и дан слободе, са надом да смо достојни потомци својих славних предака. Честитам Вам Дан примирја у Првом светском рату.

Нови циклус за пројекте прекограничне сарадње – у Кикинди одржан први инфо-дан

Igor Crnogorac новембар 10, 2022

У свечаној сали Градске куће у Кикинди данас је одржана прва радионица – инфо дан Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија – Србија у Србији.

– Од 2002. године имплементирали смо више од 170 пројеката и, на тај начин, привукли смо око 20 милиона евра у Средњи Банат и део Северног Баната. Све активности усмеравамо ка развоју локалних самоуправа – каже Дејан Ненадовић из Регионалног центра за друштвено-економски развој „Банат“ из Зрењанина.

Прва оваква обука у новом циклусу одржана је пре два дана у Темишвару, а данас у Кикинди присуствовала јој је и директорка Програма прекограничне сарадње, Оана Кристеа. Укупан буџет циклуса који траје од 2021. до 2027. године већи је од 87 милиона евра, каже Саша Танацков, у Градском већу задужен за привреду и инвестиције.

– Први позив у овом циклусу траје од 1. октобра до 1. фебруара 2023. године и има два приоритета: заштиту животне средине и управљање ризицима, и друштвено-економски развој. За разлику од претходног циклуса, имамо само две линије за аплицирање, што значи да ће бити прилично велико интересовање за мањe oпција. За прву приоритетну линију предвиђено је преко 11 милиона евра, а за другу око 13 милиона – рекао је Танацков.

Градоначелник, Никола Лукач, истакао је да је, поверавањем организације инфо-дана, Кикинди указана врелика част.

– Индиректни и директни корисници потенцијално имају одличну прилику да конкуришу са својим пројектима. У претходна два циклуса ми смо, на квалитетан начин, искористили средства добијена на овом конкурсу. За нови циклус такође ћемо пажљиво изабрати пројекте, оне које ће Кикинди донети бенефите и побољшати квалитет живота становника – рекао је Лукач.

Градоначелник је, такође, најавио да ће Град, у наредних десетак дана, обновити братску повељу са Жомбољем, са којим се планира аплицирање по заједничким пројектима.

Обука о изради буџета пројеката привукла је велики број заинтересованих. У Удружењу спортских риболоваца и Месној заједници Наково одлучили су да конкуришу за средства како би завршили спортско-рекреативни центар у овом месту.

– Правимо комплекс око језера, иза „Полетовог“ стадиона, да бисмо и будућим генерацијама оставили нешто вредно и корисно, што ће служити на понос нашем месту. Језеро је ископано, имамо и струју и воду, и један мали објекат који смо већ изградили. Надамо се да ћемо успети да добијемо новац да завршимо цео пројекат. До сада су улагали Град и Месна заједница, добили смо и доста личних средстава, а потребно нам је још око 17 милиона динара да бисмо све завршили – каже Бранислав Чубрило – Рус, члан Савета Месне заједнице и Управног одбора Удружења спортских риболоваца у Накову.

За реализацију пројеката по Програму прекограничне сарадње, на територију Града слило се преко 2,4 милиона eвра; најзначајнији су повезани са граничним прелазом Наково-Лунга.

Избори за Савете националних мањина у недељу

Jelena Trifunović новембар 10, 2022

Избори за чланове 19 савета националних мањина заказани су за недељу 13. новембар, док ће четири мањине – горанска, македонска, хрватска и црногорска, бирати представнике путем електорске скупштине.

У законском року је потврђено 50 изборних листа. На листама је троје Кикинђана: Рамона Тот, професорка мађарског језика и књижевности, налази се на изборној листи кандидата за чланове Савета мађарске националне мањине- „Мађарска слога”. Милица Ристић, струковни васпитач је на листи „За јединство Рома Србије Ибро Идић” као кандидаткиња за чланицу Савета ромске националне мањине. Жељко Раду, економски техничар, такође из Кикинде, кандидат је листе „Србија за Роме- Заједно можемо све” за Савет ромске националне мањине.

По пет листа потврђено је за албанску, бошњачку, русинску и руску мањину, четири листе поднеле су Ашкалије, по три листе имају бугарска, буњевачка, египатска и словачка национална мањина.

Између две листе бираће Роми, Румуни, Украјинци и Чеси, док по једну листу имају Немци, Власи, Грци, Пољаци, Мађари и Словенци.

Бирачка места биће отворена у недељу у 7 сати, а затворена у 20 часова. На територији Града Кикинде биће 10 бирачких места, пет у граду и пет у селима.

Редовни избори за чланове националних савета националних мањина одржавају се сваке четири године, колико према Закону, траје мандат једног сазива националног савета.

Трибина: Од ученика Економске школе до успешног стручњака

Igor Crnogorac новембар 9, 2022

У Економско-трговинској школи у понедељак је, после две године паузе због пандемије, одржана трибина под називом „Од ученика Економске школе до успешног стручњака“. За матуранте смера комерцијалиста, трибину су организовали професори економске групе предмета, Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Стручне трибине у овој школи организују се како би се ученици упознали са изазовима и приликама у нашем привредном окружењу. Своја искуства о трендовима у економији пренели су гости, некадашњи ученици Школе, Дијана Рацков, професор математике, запослена као старији
ревизор у Компанији А1 у Београду, и Томислав Јовановић, дипломирани економиста, менаџер у ДОО „Промедиа“ у Кикинди.

Гости су говорили о својим мотивима да упишу Економско-трговинску школу и закључили да је то био прави избор јер им је обезбедио добру основу за даље школовање, каријеру и будућност, уопште. Истакли су да је веома важно имати економску, односно финансијску писменост.

Препорука бивших ученика матурантима је да треба да студирају, уколико имају амбиција и материјалних могућности, као и да је веома важно да се континуирано усавршавају, да волонтирају у предузећима и организацијама, како би стекли искуство које ће им помоћи приликом запошљавања. Такође је представљено како треба да изгледа савремени CV и како се припремити за разговор за посао.

И ова трибина уприличена је како би ђаци лакше сагледали своје развојне могућности и пронашли сопствене путеве ка успеху, кажу у Економско-трговинској школи у Кикинди.

У „Школи отвореног срца“ свечано обележене 72 године рада: Кад је школа дом

Igor Crnogorac новембар 8, 2022

Било је данас и свечано и емотивно у школи „Вук Караџић“. Награђени су најуспешнији ученици и у пензију је испраћена дугогодишња директорица, Оливера Лазић.

На приредби у фискултурној сали ђаци су приказали своје таленте у инсценацијама из живота Вука Караџића и приказу народних обичаја, а наступили су и хор и музичке секције Школе.

– Данас је централни дан, иначе Дан школе обележавамо читаве седмице – сутра је спортски дан, угостићемо ученике других основних школа, а у четвртак имамо маскенбал за ниже и игранку за више разреде. Иначе, целе недеље ђаци прикупљају храну као помоћ угроженим суграђанима – рекао је директор, Иван Пантелић.

На свечаности су награђени ђак генерације, Богдан Дејановић, и спортиста генерације, Тадија Станишић. Уручена су и признања из фонда „Велинка Тешин”, за најбоље резултате из српског језика и књижевности. Књиге су добили: Маријана Миланов, Јустина Марковић, Богдан Дејановић, Богдан Завишин и Доротеа Бореновић.

Богдан Дејановић, сада ученик друштвено-језичког смера у Гимназији „Душан Васиљев“, двоструки је лауреат за школску 2021/2022. годину.

– Мислим да сам награде заслужио успесима на такмичењима из историје и књижевности, а пре свега јер сам имао добар однос према друговима и наставницима. Знање из основне допринело је и мом бољем старту у средњој школи – каже Богдан.

Прослави су присуствовали и директори других школа, пензионери колектива и градски челници: градоначелник Никола Лукач, Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање, и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

– За мене је увек емотивно када дођем у ову школу јер смо је похађали и ја и чланови моје породице. Сигуран сам да ће нови директор, утабаним стазама, са изузетном децом и одличним наставним кадром, омогућити још боље услове за стицање знања. Деци поручујем да „краду“ знање, да се друже, како би са лепим успоменама на своју основну школу постизали успехе у будућности – рекао је градоначелник Лукач.

Посебно емотивни тренуци били су приликом приказивања филма о сада већ бившој директорици, Оливери Лазић, која је путем успеха Школу водила две деценије.

– Први пут сам данас у зграду ушла са позивницом – каже директорица у пензији. – Срећна сам што видим сва драга лица људи са којима сам сарађивала. У основи нашег успеха био је добар однос са колегама. Имали смо веома добру сарадњу, увек смо били врло јединствен колектив. И наша многобројна дружења била су корисна, на њима смо добијали идеје за рад и у томе су били наша покретачка снага и успех.

Оливера Лазић је новом директору „Школе отвореног срца“ пожелела успех и да га у послу води љубав.

Историјат школе

Основна школа „Вук Караџић”, једна од најстаријих у Кикинди, основана је 1950. године, као једна од четири осмолетке и носила је назив Осмолетка бр. 2. На самом почетку имала је седам разреда: четворогодишњу школу и три разреда Пуне кикиндске гимназије. Већ 1952. у њој је било свих осам разреда и преименована је у Осмолетку ,,Вук Караџић“.

У том периоду Школа је имала и два одељења забавишта, комбиновано одељење на Пољопривредном комбинату „Банат“, а њен простор користила је и Школа за ученике у привреди. Школа се налази у згради која је саграђена 1890. године и у потпуности је прилагођена наставном процесу.

Пре осам година отворен гранични прелаз Наково-Лунга

Jelena Trifunović новембар 8, 2022

На данашњи дан, 2014. године тадашњи премијери Србије и Румуније Александар Вучић и Виктор Понта свечано су отворили међународни гранични прелаз Наково – Лунга. Отварање прелаза олакшало је комуникацију грађана са обе стране границе, али и оснажило економске, привредне и културне везе.

-У претходних осам година, до краја септембра ове године, преко овог граничног прелаза званично је прешло 943.695 путника. Истовремено су отворена још два Врбица – Валкањ (188.999 путника) и Јаша Томић – Фењ (603.496 путника). За све ово време, преко три нова гранична прелаза, је прешло 1.736.190 путника, што значи да ја на прелазу код Кикинде, било 54,35 % од укупног броја- прецизан је члан Градског већа Саша Танацков.

Објашњава да када томе додамо да свакодневно Кикинђани запослени у фабрици „Зопас“ у Великом Семиклушу, њих око 200, мора да путује преко граничног прелаза Српска Црња – Жомбољ због ограниченог радног времена прелаза код Накова, доћи ћемо до податка да би преко ГП Наково – Лунга до сада одавно имали више од милион путника, односно просечно само у овој години минимално 50.000 више регистрованих прелазака.

-Захваљујући отвореном граничном прелазу сада у Кикинди у фабрици „Зопас“ ради скоро 700 људи, средствима ЕУ, Владе Републике Србије, Града Кикинде и ЈП „Путеви Србије“ изградили смо гранични прелаз у складу са важећим међународним стандардима, бициклистичку стазу са соларном расветом и видео надзором, реконструисали смо део међународног државног пута…Следећи циљ је радно време 24/7 као и дозвољен прелазак аутобусима- наводи Танацков.

Прилика за студентску стручну праксу у јавној управи

Jelena Trifunović новембар 8, 2022

Министарство државне управе и локалне самоуправе организује Сајам студентске стручне праксе у јавној управи на којем ће више од 56 органа јавне управе студентима пет државних универзитета понудити 794 места за праксу. Сајам се одржава 9. новембра, онлајн је и одржава се преко платформе израђене за овај сајам виртуелизацијом Народне скупштине Републике Србије.

После прошлогодишњег првог сајма студентске стручне праксе у јавној управи – када је 18 органа јавне управе понудило студентима 400 места за стручну праксу, на овогодишњем сајму је троструко више институција.

Сајам се реализује на посебно креираним савременим платформама које виртелизују најважнија и најрепрезентативнија здања државних институција. Ове године то ће бити Дом Народне скупштине.

Сајам студентске стручне праксе у јавној управи почеће 9. новембра, у 10 сати. До касно после подне, студенте ће на трибинама, панелима и штандовима дочекати више од 90 представника органа јавне управе, од централног до локалног нивоа.

Сајам је део реформе јавне управе, која се у Србији спроводи уз подршку Европске уније. Главни координатор реформе је Министарство државне управе и локалне самоуправе.

Ветеранима Посебних јединица полиције уручене медаље

Jelena Trifunović новембар 8, 2022

За заслуге у одбрани Савезне Републике Југославије од 1998. оо 2000. године, Удружење ратних добровољаца 1912-1918. уручило је медаље „Ђенерал Божидар Јанковић- Освећено Косово“ члановима Удружења ветерана Посебних јединица полиције : Николи Марјановићу из Кикинде, Милораду Јакићу из Куле и Борису Ладишићу из Новог Сада.

-Полицајац сам од 1984.године, данас у пензији. Учествовао сам у свим дејствима на Косову и Метохији, провео дана и дане са колегама на терену. Нажалост, из Полицијске управе Кикинда погинуло је девет људи, а петнаест је рањено. Бивши сам припадник Посебних јединица полиције од оснивања до распуштања 2002. године. Удружење ветерана ПЈП је младо удружење, основано пре три године. Ово признање ми много значи- искрен је суграђанин Никола Марјановић.

Медаље су уручене у просторијама Градског одбора СУБНОР-а. Удружење ветерана Посебних јединица полиције је колективни члан те борачке организације.

-Њихови чланови су и чланови СУБНОР-а. Ускоро ћемо и основати секцију Посебних једница полиције. То су ветерани учесници у одбрани Савезне Републике Југославије на Косову. Награђенима сам и поручио да су они Обилићи двадесетог века- истакао је Саво Орељ, председник градског одбора СУБНОР-а.

Медаље „Ђенерал Божидар Јанковић-Освећено Косово” уручио је Петар Јовановић, заменик председника Удружења ветерана ПЈП. Удружење је основано са циљем очувања сећања на постојање ове јединице, као и њене погинуле, нестале, преминуле и пензионисане припаднике, бриге о породицама чланова, али и у циљу неговања традиције ПЈП, прикупљања и публиковања историјске грађе и сарадње са сродним организацијама.

-Признање је новоустановљено, добили су га заслужни појединци који су га завредели својим радом и помагањем становништву. Уручићемо га још и Небојши Краљевићу из Зрењанина- напоменуо је Јовановић.

Додељена признања названа су по истакнутом српском генералу и војном министру Божидару Јанковићу (1849-1920). Био је један од најспособнијих официра српске војске, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских ратова и Првог светског рата.

Како је протекао попис у Кикинди?

Jelena Trifunović новембар 7, 2022

Попис становништва, домаћинстава и станова на територији Града Кикинде трајао је од 1. до 31. октобра. Град Кикинда био је подељен на 513 пописних кругова, а планиран је био обилазак 21.421 домаћинства. Било је ангажовано 86 пописивача и 13 инструктора.

-Попис у Кикинди је уредно протекао. Била је добра сарадња са инструкторима и пописивачима. Теренски рад успешно је завршен у року, с тим да су још наредна четири дана телефонским путем грађани који из неког разлога нису пописани могли да се јаве дежурним пописивачима. Попис је први пут рађен тако што су подаци уношени у електронске упитнике путем лаптопова- наводи начелник Градске управе Драгиша Михајловић.

– На ваше питање да ли је било изречених казни због одбијања да се дају подаци, могу вам рећи да нисмо имали таквих случајева. У неколико ситуација грађанима је било потребно додатно појашњење, на пример да се подаци прикупљени пописом користе само у статистичке сврхе- објашњава Михајловић.

Из појединих градова већ су објављене информације о смањењу броја становника. Јасно је да је такав тренд присутан и у Кикинди.

-Прелиминарне резултате пописа Републички завод за статистику објавиће до краја новембра, а коначне до краја јуна 2024. године- одговара Михајловић на питање о броју становника који је утврђен пописом.

У међувремену, процене о демографском кретању потражили смо из других извора. Тако је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ недавно у свом Здравствено-статистичком годишњаку, изнео податак да Град Кикинда броји 52.668 становника што је 6.785 мање у односу на попис из 2011. године. Колико је овај прорачун тачан, сазнаћемо током новембра након што податке изнесе РЗС који сваких десет година спроводи попис као најобимнију и најкомплексију статистику о становништву и стамбеном фонду у држави.

Едукативно предавање за средњошколце

Jelena Trifunović новембар 5, 2022

Заразне болести су као ајфон, сваке године изађе нови модел. Овим интригантним цитатом, проф. др Зоран Голушин, управник Клинике за кожно-венеричне болести Клиничког центра Војводине, започео је предавање кикиндским средњошколцима о полно преносивим инфекцијама- како их препознати и како се заштитити. Истакнути лекар- дерматовенеролог, родом Кикинђанин, на позив професора Томислава Бартолића, а у организацији Центра за стручно усавршавање, младе суграђане је на пријемчив начин упознао са начинима превенције, симптомима, као и лечењем полно преносивих инфекција.

-Многе од заразних болести могу се пренети полним путем. Пре месец и по дана имао сам пацијента за кога сам посумњао да има мајмунске богиње. Испоставило се да је тачно. Све те новооткривене болести често су вирусног порекла и могу се пренети и интимним контактом, при чему се не мисли на сексуални однос већ контакт коже са кожом, слузнице са слузницом. На вечерашњем предавању, средњошколцима сам говорио о полно преносивим болестима, од сифилиса који није ствар прошлости, о гонореји, херпесу, хуманим папилома вирусима и кондиломима који су најчешћи међу младима и најлакше се преносе. Кондом није стопостотна заштита, јесте од ХИВ-а и сифилиса скоро стопостотна, али код кондилома кондом пружа заштиту свега 70 одсто. Зато је вакцинација против хуманог папилома вируса важна, посебно код девојчица- истиче др Голушин.

-Све креће од едукације. Вакцинација против хепатитиса Б и хуманог папилома вируса је доступна. Код младих су најчешће полне инфекције кондиломи и трихомонас код девојака- наводи др Голушин и додаје да полно преносиве болeсти не лечи само једна струка.

Да је тематика са којом је др Зоран Голушин ближе упознао средњошколце актуелна и нарочито важна за овај узраст, потврђује статистика. Полно преносиве инфекције су, наиме, најзаступљеније код младих између 15 и 25 година. Недовољно лечене болести могу утицати на плодност, па су, поред превенције, од велике важности рана дијагностика и правовремена терапија које спречавају компликације и даље ширење инфекције.