Бадњаци, божићна пшеница, суве шљиве, грожђе и смокве, ораси и лешници, шарени слаткиши за коринђаше – обавезан су део понуде кикиндске пијаце на Бадњи дан. Ако нисте већ пазарили у неком од супермаркета, већ се одлучили да посетите градску пијацу- нисте погрешили. Понуда је разноврсна, а продавци расположени да, уз пазар, у комшијској атмосфери, са вама проћаскају и упуте најлепше новогодишње и божићне жеље.

Понуда на тезги суграђанина Драгана Токића у духу је Бадњег дана и Божића. Затичемо да како везује мале снопове сламе.

– Чини ми се да је слама интересантна људима, враћа их у прошлост. Слама се уноси на Бадњи дан у куће да би осванула за Божић, где су се деца играла у пријатној празничној атмосфери када се окупља породица. То ме заиста радује и враћа у детињство. Питају ме колико треба за сламу, а ја кажем узмите и носите, нека вам је са срећом- са осмехом прича Токић, док нам одваја сноп сламе.

-Продавнице су данас преузеле примат, али штета, ипак смо ми Кикинђани и треба једно другом дати подршку. Ми смо овде на пијаци спремни да услужимо муштерије, а на крају крајева, пијаца служи и да се мало ценкамо. Уствари то је комуникација међу нама, то нам фали. Ко је оствари, алал му вера, то је највећа срећа у животу.

У кући Токића, празнични дух обавезно унесу и коринђаши.
-Са поносом могу да кажем да код мене дође 20 до 25 коринђаша. Унука их је анимирала, жена припреми лепе и пригодне пакетиће са, између осталог, посебно ишараним и упакованим медењацима. А кад им дам неки динарчић за срећан пут, томе се највише обрадују- прича љубазни продавац.








Концерт божићних песама вечерас је, у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди одржала Женска певачка група АДЗНМ „Гусле“. У изузетно свечаној претпразничној атмосфери наступу је присуствовао велики број верника. Догађај су, у име локалне
самоуправе, подржали председник Градског парламента, Младен Богдан, и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.
им срећу и здравље у новој години. Ово је прилика да се сетимо колико је важно да будемо јединствени, да чувамо једни друге. Свима желим да ове празнике проведу у миру и благостању са својим породицама.
„Гусле“ су други пут извеле у Храму Светих Козме и Дамјана, а сама припрема концерта трајала је годину дана.
божићне песме из читаве Србије и из крајева у којима живе Срби – из Румуније, БиХ и Хрватске. Такође, вечерас промовишемо трећи аудио компакт-диск наше Женске певачке групе и хора „Корнелије Станковић“. Такође, Мушка певачка група је снимила коледарске напеве из Баната који се нису певали најмање сто година и које смо урадили према записима из арадске
жупаније, из 1912. године – рекао је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.
рекао је протојереј Петровић. – Коринђаши су симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима „Слава Богу на висини, а на земљи
мир и добра воља међу људима“. Када вам коринђаши сутра закуцају на врата, пружите им бар лепу реч. Божић има највише обичаја јер је најрадоснији празник. Важно је да сутра наши домови буду украшени бадњацима и сламом – симболом јасала у које је био положен Богомладенац Исус.
Министарка за бригу о породици и демографију, Дарија Кисић Тепавчевић изразила је очекивање да ће, средином следеће године бити, усвојен закон према којем се породиљско одсуство за прво дете продужава са 12 на 15 месеци, а за друго са 15 на 18 месеци.








Књига „Историја Немаца у Великој Кикинди“ представљена је вечерас у Народном музеју. Аутори су виши кустос историчар Владислав Вујин, кустос историчар Милош Пушара и архивар историчар Владимир Дудић.
За архивску грађу у књизи био је задужен Владимир Дудић, док је Владислав Вујин свој део изучавао десет година.
У историји Немаца који су оставили траг у својим професијама, додаје Вујин, издваја се и Артур Хорн који је у Кикинди живео само три и по године и заслужан је за стварање немачког националног идентитета поч 19. века. Као уредник новина „Gross Kikindaer Zeitung“ („Великокикиндске новине“) борио се против мађаризације немачког становништва. Пошто је побегао из Кикинде, у Минхену је написао књиггу о томе. Хорн је, током окупације, добио своју улицу када су преименовани називи свих улица у граду.
До краја Другог светског рата у Великој Кикинди 29 одсто становника чинили су Немци и оставили су траг у многим областима, а често су били и у извршној власти. Од ослобођења 1944. године њихов број се драстично смањује.
