Za pravoslavne vernike danas je Bogojavljenje, jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika, koji predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Proslavlja događaj koji se desio neposredno nakon što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Prema predanju, u bogojavljenskoj noći se otvorilo nebo, Sveti Duh je sišao u obliku golubice na Isusa Hrista i sa neba se čuo glas Boga: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji. „Tako se Bog javio u trima ličnostima: Oca, Sina i Svetog Duha.
Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima „Bog se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“. Veruje se da se u ponoć, na taj dan, 19. januara, otvaraju nebesa i da se pojavljuje Bog koji ispunjava želje onom ko taj trenutak dočeka budan.
Kao i na Krstovdan, dan pre Bogojavljenja, u crkvama se radi veliko vodoosvećenje. To je svečani obred, prisustvuju mu vernici koji osvećenu vodu nose svojim domovima. Sveta vodica čuva se u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja i koristi se samo u velikoj nuždi.
Običaj je bio da se, zbog zdravlja, u reci ritualno izvodi kupanje pred samo svanuće na Bogojavljenje. Ovaj ritual, koji mogu da izvode isključivo zdravi ljudi, prisutan je i danas. U reku se baca Časni krst, a mladići se takmiče ko će prvi da dopliva do njega, kako bi imao sreće čitave godine.
U narodu se, sa praznikom Bogojavljenje, završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića), kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten. Bogojavljenje se slavi uvek 19. januara, uoči praznika posvećenog Svetom Jovanu Krstitelju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju najradosniji među svim praznicima, Božić, dan kada se rodio Isus Hristos. Srpska pravoslavna crkva Božić slavi po julijanskom kalendaru i to tri dana, koji su obeleženi crvenim slovom.
Prema običajima, na Božić se ustaje rano, pre sunca. Čestita se rečima „Hristos se rodi“ i odgovara sa „Vaistinu se rodi“ i posle 40 posnih dana, to je prvi mrsni dan.
Simbolički predstavlja Mudrace koji su došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Položajnik se daruje jer on, za celu narednu godinu, donosi sreću u kuću.
Kada se molitva završi, pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu. Posle 40 dana posta, Božić je prvi mrsni dan.
