децембар 6, 2025

Бележница

Duhovi 1

Духови се празнују 50 дана после Васкрса, па се зову и Педесетница. На Педесетницу се светкује спомен на силазак Светог Духа у Јерусалиму на апостоле. То је један од највеличанственијих хришћанских празника још из апостолског времена.

Назив Духови је дословце преузет из старословенског, где је то датив једнине, а у ствари се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова ,како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи.

Хришћани овај празник славе и као дан „рођења Цркве” будући да Дела апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се „дало крстити те су примили Духа Светога”.

На овај празник, назван и Тројице, јер се физички појавило и Треће Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна црква украшава храмове у које се уноси зелена трава.

По значају то је трећи празник, после Ускрса и Божића, и као и они, слави се три дана.

 

Обичај је да се из манастира понесе освештана водица како би у наредних годину дана било мира и склада у кући. Нарочито се препоручује болесним или грешним особама да на данашњи дан посете неку светињу – како би потражили лек и спасење или опрост.

Празновање се наставља целе седмице, не пости се и то је такозвана трапава недеља. И Духовски понедељак и Духовски уторак обележени су црвеним словима у календару.

У православном живопису Силазак Светога Духа је представљен како апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (замишља се да је ту Господ Христос, који се десет дана раније вазнео на небо), међу којима је Богородица; изнад њих је Свети Дух изображен у виду огњених језика како силазе на њих.

Данас је Спасовдан – Васкрсење Христово

Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник, који се слави у 40. дан после Ускрса.

Према хришћанском веровању, Господ је, васкресењем, показао да је јачи од смрти – четрдесетог дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тада им се Христос поново јавио и рекао: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен“.

Да би у томе успели, Христос им је обећао Духа Утешитеља и заповедио им да, до силаска Духа Светога, не излазе из Јерусалима. Тако су могли да пренесу Христову веру у свет и тиме да спасавају људе у вери – одатле назив Спасовдан.

Подигнутих руку, Христос је ученике и благословио, након чега је почео да се  узноси на небо. Узнесењем се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.

Неким градовима Спасовдан је крсна слава: Београду, Бањалуци, Источном Новом Сарајеву, Невесињу, Чачку.

Čirilo i Metodije

Српска православна црква данас слави успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и Дан словенске писмености и културе.

Ћирило и Методије, упамћени као „словенски апостоли“, створили су прво писмо Словена, глагољицу. Преводили су литургијске и библијске књига и поставили темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.

Старији Методије и његов брат Ћирило рођени су у Солуну, у дому високог византијског војног и управног вође Лава, 815, односно 826. године.

Када је 862. године, великоморавски кнез Растислав тражио од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповедају хришћанство на народном језику, браћа су била идеална за тај посао. Знали су словенски језик, па су саставили писмо и превели јеванђеља.

Са тим преводима кренули су у моравско-панонску мисију, ширили су писменост и хришћанство међу Словенима, преводили и друге богослужбене књиге и служили литургију на словенском језику. Симбол су словенске писмености и просветитељства.

Храм „Св. Кирил и Методиј“ – Прилеп

Као просветитеље словенских народа, Црква их молитвено истиче као равноапостолне. После смрти солунске браће, њихови ученици, Климент и Наум, наставили су њихов просветитељски рад.

Сваки од браће има свој дан а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије.

Осим код нас, Дан Ћирила и Методија прославља се и у Словачкој, Чешкој, Пољској, Русији, Украјини и Северној Македонији.

Према веровању, на овај дан сви ученици и студенти би требало да „загреју столицу“ и читају књиге, како би добро учили током целе године.

Manastir Ostrog

Православни верници данас славе успомену на Светог Василија Острошког.

Рођен је као Стојан Јовановић у Поповом пољу код Требиња, а већ у 12. години послат је у манастир Завала, где је његов стриц био игуман. Након што је завршио манастирску школу, добио је монашки чин и постао парох Поповог поља.

Службовао је у многим градовима, од Мостара, Херцег Новог и Пљеваља, Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића. Преминуо је 1671. године. Његове мошти чувају се у манастиру Острог, у стенама планине Острошка греда у Црној Гори.

У његову моћ исцељења верују припадници различитих конфесија.

Фото: Манастир Тврдош

Постоје бројна сведочења људи да су молитве упућене Светом Василију Острошком услишене. Писани траг о томе многи верници остављају у Горњем манастиру, а монаси их сакупљају у књигама.

Људи често преноће под окриљем овог манастира. Одређеним данима, рука Светог Василија је откривена да би је верници целивали.

Многи верују да ће, ако се заветују да ће на празник Светог Василија отићи у манастир Острог, њихова, или болест некога њима ближњег, нестати „као руком однесена“.

Често се догађа да се заветују и католици и муслимани јер су, на овим просторима, сви уверени у велике чудотворне моћи Светог Василија, па се тако верује и да ствари које преноће код његових моштију лече све болести.

На овај велики празник и црвено слово у црквеном календару нема обичаја, осим молитви Светом Василију Чудотворцу. Верује се да ће, на овај дан свака искрена жеља, бити услишена.

Sveti Marko

Православни верници 8. маја по Грегоријансkом календару обележавају сећање на Светог Марка, апостола и јеванђелисту који је, на тај дан, погубљен у Мисиру током служења литургије у Александријској цркви.

Свети Марко је један од апостола Исуса Христа и аутор је другог јеванђеља. Његова мајка Марија била је богата жена и велики пријатељ хришћана. Као сапутник апостола Петра, Свети Марко је сматран његовим духовним сином.

Када су римски хришћани замолили Марка да напише спис посвећен Исусу Христу, он је написао јеванђеље које је апостол Петар потврдио као истинито. Свети Марко је био постављен за епископа и проповедника у Мисиру. Сматра се оснивачем цркве у Александрији.

Погубили су га незнабошци 828. године и сахрањен у Александрији. Млетачки трговци су украли његово тело и пренели га у Венецију, где његов саркофаг и данас лежи у Цркви Светог Марка.

Марковдан се у нашој земљи обележава од давнина, а веровало се да ће онога ко се на тај дан огреши, стићи казна у виду олуја и громова које ће му уништити посед и имовину. Посебно је важно да на данашњи дан земљорадници не раде ништа на њиви.

Марковдан је и кућна слава. Слави се са мрсном или посном трпезом, у зависности од тога да ли „пада“ у среду или у петак, када се слави посно.

HACAT_V46

Празник рада обележава се 1. маја у знак сећања на овај датум 1886. године када су стотине хиљада америчких радника изашли на улице Чикага да би захтевали осмочасовно радно време.

Прва два дана протеста протекла су мирно, међутим, трећег маја полиција је убила четири члана синдиката, а повређених је било много. Група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала је раднике да се наоружају и заказала, за следећи дан, демонстрације на Тргу Хејмаркет.

Овога пута дошло је само око три хиљаде демонстраната. Пред крај преотеста, под неразјашњеним околностима, неко је бацио бомбу (верује се да је то био полицијски агент, провокатор) која је убила седам радника и ранила 67 полицајаца.

Градске и државне власти ухапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт. Четворица, укључујући Парсонса и Спајса, погубљени су 11. новембра 1887. године.

Сви осуђени заговарали су оружану борбу и насиље као револуционарне методе, али нису пронађени и докази да је ико од њих бацио бомбу. Док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага како би изразили своју посрамљеност овим великим судским промашајем и своју солидарност са неправедно погубљеним радницима.

На Првом конгресу Друге интернационале, две године касније, 1889. године, одлучено је да је Први мај заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност.

У читавом свету тај дан се до данас обележава у спомен мученицима са трга Хејмаркет. Празник је, у нашој земљи, први пут обележен 1893. године великим протестним скуповима у Београду.

jaja (2)

Српска православна црква обележава Побусани понедељак, односно „Васкрс за мртве“, дан када се уређују гробови и када се на гробља износе фарбана јаја. Побусани понедељак је први дан после Томине недеље и посвећен је упокојенима. Обичај је на данашњи дан побусати, односно уредити и од корова очистити бусење на гробовима, по чему је овај понедељак и добио име.

Према обичају, на гробове се стављају обојена јаја, уз поздрав: „Христос васкрсе“, чиме се радост највећег хришћанског празника преноси и на оне који више нису са нама. Зато се овај дан зове и „Васкрс за мртве“.

У већини места јаја се боје посебно овога јутра, обавезно у црвену боју и без шара. Понегде се износе јаја од Васкрса, понегде обојена на Светли петак.

Boban Petrović 1

За православне вернике сутра је велики празник, Ускрс, који се обележава на крају Велике недеље. О догађајима који су претходили Христовом васкрсењу и о значају овог празника за вернике, за „Кикиндски портал“ говори протојер Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.

– Ниједан празник у календару Цркве не назива се великим. Сваки дан у току Велике недеље има своју симболику, подсећа нас на последње дане Христовог живота на земљи. Једно од значења је да треба да учимо на туђим грешкама, оним што су учинили људи који у Христу нису препознали обећаног Месију. Његово страдање има и тужан и радостан тренутак. Радостан, јер је тада страдао и сав прародитељски грех. Бог човека није створио да умире, него му је дао и могућност да буде смртан. Да ли ће и када постати смртан, зависило је искључиво од човека, односно од његовог поштовања Божијих заповести. Христос је, својом жртвом, понудио могућност људима, верујућима и неверујућима, да буду део заједнице Божије. Остала је дилема шта ће бити са онима који не верују. То ће Бог, по својој љубави, по својој сили Божанској, одлучити – каже протојереј Петровић.

Он додаје да је Велики петак испуњен тугом због начина на који је Христос страдао, због понижења које је доживео и због његове смрти. Велики петак, Велика субота и недеља рано ујутро проводе се у тиховању. Црква нас учи да је Христос провео три дана телом у гробу, душом у аду. Својим мировањем тела у гробу показао је да је био реалан човек.

– Како стоји у јеванђељу, трећег дана рано изјутра, жене мироносице су прве дошле на гроб, да помажу тело Христово, као што је био обичај код Јевреја. Када су виделе да је гроб празан, помислиле су да је неко украо његово тело. У врт где је Христос био сахрањен долази и Марија Магдалина и види силуету једног човека. Помисливши да је то чувар врта, обраћа му се: „Господине, да ниси ти можда узео тело Господа и Бога мога, ако јеси, кажи ми где си га склонио, ја ћу га узети и сахранити“. Тада ју је Христос позвао по имену, она је препознала његов глас и тако почиње спознаја о његовом васкрсењу. На позив жена мироносица долазе апостоли Петар и Јован, да се увере да је Христос васкрсао. Затичу Архангела који им то потврђује и каже да иду да кажу браћи, другим апостолима и народу да је Христос васкрсао и да се не разилазе из Јерусалима све док се поново не буду видели.

О Христовом страдању говори се на богослужењима у току Велике недеље и веома је важно за верујуће да им присуствују, истиче Петровић, као и да, сваки слободан тренутак проведу у читању Светог писма.

Он је позвао је вернике да дођу на ускршње литургије, поноћну и, посебно, јутарњу, на сам дан Ускрса.

– Нека дођу у цркву у којој им је срце. Најважније је да присуствују сви крштени, нарочито ми који смо се припремали да се причестимо, и да уживамо у радости која је и највећи смисао и циљ целог васкршњег поста и остварење наших надања. Позивамо све, верујуће и неверујуће, наравно и наше пријатеље римокатоличке вероисповести.

Васкршње литургије служе се у свим српским православним храмовима. Поноћне литургије у Кикинди ће бити служене у Храму Светог Николе, Храму Светих Козме и Дамјана и у Манастиру Свете Тројице.

raspeće

Хришћански празник Велики петак обележен је страдањем Исуса Христа, његовим распећем на часни крст и његовом смрћу за спасење света.

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Римски прокуратор (заступник), Понтије Пилат предао је Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер је невин. Јудеји су рекли Пилату да се Исус буни против императора и себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца.

Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Народ је тражио да ослободи Вараву и викао: „Разапни га! Разапни га!“

Христу су ставили трнов венац на главу и тешки крст на леђа и повели га путем који и данас носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи Крст Страдања.

На брду Голгота постављена су три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата поподне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља.

Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, уклесану у стени, коју је Јосиф био припремио за себе. На улаз су ставили огроман камен.

У време када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Поставља се испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници прилазе Плаштаници и целивају је.

На Велики петак се строго пости, храна се спрема на води, зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је Он Себе принео на жртву, из љубави према свима нама.

Фарбање јаја

Бојена јаја се помињу први пут у 12. веку, а код нас тек четири века касније. Народ је постанак овог обичаја сместио још у време Христовог васкрснућа. Постоји више легенди о овоме.

По једној је, на гробу Исуса Христа, након сахране, његова мајка оставила неколико обарених белих јаја. Када је у недељу Христос васкрсао, јаја на гробу су одједном поцрвенела, па због тога хришћани фарбају јаја црвеном бојом.

Црвена боја је симбол радости, живота и васкрсења. Прво кувано јаје се боји у црвено и оно се у кући чува до следећег Ускрса. То је „чуваркућа“ и приписује му се моћ да брани од болести и свега лошег, чува стоку и усеве.

Uskrs 2

Католици, протестанти, англиканци, неке православне и бројне мање цркве, прослављају данас Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу.

Ускрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих.

За католичке заједнице средиште је читаве литургијске године. Како се слави у пролеће, и само ново годишње доба симбол је поновног стварања, а сврха му је да људима донесе храброст и наду за још једну годину.

Поводом овог празника негују се бројни обичаји, од ускршњих ватри, процесија с покорничким карактером на велики петак, до бојења и украшавања јаја и даривања јајима уз ускршња весеља и игре.

Римокатоличка црква је највећа хришћанска црквена заједница на свету, а такође и једна од најстаријих црквених институција. Отуда и разноликост обичаја, мада су они у суштини слични и код православних и код католика.

Богаство обичаја и њихова испреплетаност међу различитим културама дају целом обреду још једно, посебно обележје. На Ускрс је обичај у многим крајевима да се храна, која ће се јести на празник, носи на благослов, што лепше и богатије украси сто, и припреми што више разноврсних јела.

Don`t copy text!