Lokalna samouprava raspisala je konkurs za dodelu stipendija i podsticaja visokoškolskih ustanova studentima sa teritorije Grada. Pravo da učestvuju imaju studenti, kao i studenti sa hendikepom i hroničnim bolestima prve i svih ostalih godina studija koji se školuju u obrazovanim ustanovama čiji je osnivač ili su akreditovane u republici Srbiji.
Za studente prve godine potrebno je da su dobitnici titule „Učenik generacije“, članovi MENS-e, dobitnici „Vukove diplome“, da su ostvarili prvo mesto na rang listi prilikom upisa, da su u četvrtom srednje imali prosek najmanje 4,50.
Studenti druge i ostalih godina studija treba da imaju najmanju prosečnu ocenu 8,50 na prethodnoj godini studija, da su redovni studenti, da u toku studiranja nisu izgubili nijednu godinu studija, da su položeni svi ispiti iz prethodnih godina studija ili da su preneta najviše tri ispita, da su student osnovnih studija. Pravo na stipendiju takođe imaju i studenti druge i viših godina sa hendikepom i hroničnim bolestima.
Rok za prijavljivanje na konkurs je do 1. marta. Prijave se predaju na pisarnici Uslužnog centra, šalter broj 5 ili poštom na adresu Grad Kikinda sa naznakom: Javni konkurs za dodelu stipendija i podsticaja studentima visokoškolskih ustanova sa teritorije Grada Kikinde za školsku 2023/2024. godinu, Trg srpskih dobrovoljaca 12, 23.300 Kikinda.
Prošle godine iz gradskog budžeta izdvojena su sredstva za svih 367 studenata koji su se prijavili na javni konkurs. Tako je deo njih dobio pun iznos stipendije od 9.000 dinara, za deo je obezbeđeno 5.000 hiljada dinara, dok je deo studenata dobio iznos od 3.000 dinara. Iznos je određen prema broju bodova i utvrđenoj rang-listi, shodno Pravilniku o studentskim stipendijama Grada Kikinde.
Neophodne obrasce i tekst konkursa zainteresovani mogu da pronađu na sajtu Grada Kikinde.
Kompanija „Seba med“ organizovala je izbor za pedijatra godine, a pobednik je pedijatar neonatolog iz Kikinde dr Biljana Plemić. Glasanje je trajalo do 31. decembra i organizovano je na instagram stranici Seba med. Najbolji je biran na osnovu broja glasova, a nominovani su bili dečiji lekari iz čitave Srbije.
-Puno mi znači što sam proglašena za pedijatra godine. Nisam očekivala da ću baš ja zauzeti to, teško osvojivo, prvo mesto. Nada je postojala, ali neznatna. Ipak, uz podršku sugrađana i medija osvojila sam najviše glasova i hvala svima koji su glasali za mene. Ništa nema lepše kada dobijete dokaz da ste u svom okruženju prihvaćeni i da se rad i trud cene i vrednuju – istakla je dr Plemić.
Nominovano je bilo puno pedijatara iz Beograda, Novog Sada, ali i drugih mesta i gradova većih do Kikinde.
-Posebno bih istakla činjenicu da je među lekarima za koje se glasalo i dr Katarina Milošević, pulmolog sa Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj, ali i drugi beogradski pedijatri za koje sam bila ubeđena da će imati više glasova. Nagrada je podstrek za još bolji rad i dokazivanje u struci koju sam odabrala. U kikindskoj Bolnici pedijatrija i neonatologija su na zavidnom nivou što se vidi i po podršci sugrađana – navela je dr Biljana Plemić.
Naša sugrađanka je lekar sa dugogodišnjim iskustvom, stručna, vredna i veoma posvećena svom poslu.
-Svaka poseta malih pacijenata pedijatru predstavlja izazov i oni u velikom broju slučajeva reše zdravstveni problem. Ipak, za sve složenije probleme novorođenčadi konsultuje se neonatolog čiji posao traje 24 sata. Briga o bebama u neonatalnom boksu zavisi od zajedničkog angažovanja medicinskih sestara i pedijatara. Ovaj posao pun je odricanja i nemerljive sreće – kaže dr Plemić.
Dr Biljana Plemić napominje da je uz nesebičnu pomoć pedijatara dr Gordane Bistričić i dr Dragice Mitrić na najbolji mogući način savladala sve veštine. Pedijatriju je učila od vrhunskih stručnjaka sa beogradskog Instituta za majku i dete, a neonatologiju od najboljih sa novosadskog Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.
U toku je rekonstrukcija prostora budućeg Dispanzera za žene. Nakon što se duže vreme tražio objekat za ovu službu, doneta je odluka da se iskoristi zgrada nekadašnjeg Antituberkuloznog dispanzera, podsetila je direktorica Doma zdravlja dr Biljana Marković.
-Radovi se obavljaju u drugoj polovini zgrade, iz dvorišta, koja nije sanirana godinama unazad. Punu podršku dobili smo od lokalne samouprave koja je prepoznala potrebu da se za Dispanzer za žene iznađe adekvatan prostor. Iz nekadašnjeg Antituberkuloznog dispanzera izmešten je rendgen, a stručnjaci Instituta „Vinča“ pregledali su prostor i utvrdili da nema zračenja, tako da nema bojazni – istakla je dr Marković.
Dispanzer za žene do kovid pandemije bio je smešten u Opštoj bolnici. Kako je Bolnici bio potreban prostor za kovid centar ova služba je iseljena i već tri godine nalazi se u delu Medicine rada.
-Tada je to bio jedini slobodan prostor i na nama je bilo da ga što pre dovedemo u red kako bi Dispanzer za žene mogla da radi. Pošto se situacija sa korona virusom stabilizovala i Medicina rada je počela ponovo da radi, počeli smo da tražimo odgovarajući prostor. U nekadašnjem Antituberkuloznom dispanzeru ima dovoljno mesta za zaposlene i sve potrebe pomenute službe. Trenutno imamo tri ginekologa i mesta ima za još jednog – napomenula je naša sagovornica.
Dispanzer za žene imaće dve ambulante za preglede koje će moći da rade u isto vreme, i po jednu za ultrazvučni pregled i citologiju, kao i posebna prostorija za pregled trudnica. Biće mesta za prostor za intervencije, čekaonicu, kartoteku i sve ostalo što je neophodno. U planu je i da se Centar za mentalno zdravlje preseli na novu lokaciju, tako da se razmatra da se u ovaj objekat prebaci i Patronažna služba koja se nalazi u podrumu ambulante u ulici Kralja Petra Prvog 106.
-Prostor je neuslovan i neadekvatan i cilj je da i njima obezbedimo bolje uslove rada. Kako su ove dve službe usko povezane najbolje bi bilo da su u jednoj zgradi – kaže dr Biljana Marković.
Radovi na Dispanzeru za žene napreduju željenom dinamikom i biće završeni tokom proleća.
PROJEKTUJE SE NOVA ZGRADA DOMA ZDRAVLJA
Ono što bi na najbolji način rešilo probleme neuslovnih prostorija i ulaganja u stare zgrade u kojima se nalaze ambulante Doma zdravlja u gradu jeste potpuno nova zgrada.
-U toku je izrada projekta za novi objekat koji će se nalaziti u okviru prostora nekadašnje kasarne „Servo Mihalj“. Očekujemo u narednom periodu i zgradu Doma zdravlja koja će imati sve – precizirala je dr Marković.
OPREMLJENOST ODLIČNA
U prethodnim godinama zanovljena je medicinska i druga oprema za Dispanzer za žene.
-Medicinski aparati su moderni i novi, a usled nedostataka prostora nemamo gde da stavimo svu opremu koju imamo tako da je to razlog što nije u funkciji – saznajemo od naše sagovornice.
Adam Grosman, Peter Knies i Peter Bartl bila su trojica pripadnika nemačke poljske policije kojima se 24. avgusta 1941. godine izgubio svaki trag, nakon što su krenuli u velikokikindski atar. Nemačke policijske vlasti utvrdiće „napornim i dugotrajnim nastojanjima“ da su, vozeći se svojim biciklima na putu Velika Kikinda-Bašaid, naišli na pripadnike dragutinovačkog partizanskog odreda koji su ih ubili i zakopali u obližnjem kukuruzištu. Njihovi leševi pronađeni su poslednjeg dana 1941. godine. Uslediće surova osveta.
Trećeg januara 1942. godine u parku pored Sokolane u centru Kikinde, prvo je organizovana pogrebna svečanost za pobijene Nemce, a potom javno streljanje u dvorištu Kurije. Zbog ubistva trojice nemačkih poljočuvara, pogubljena su devetorica rodoljuba iz Dragutinova i Beodre, među kojima je bio i komandant Odreda Lazar Pajić.
Na velikim crvenim plakatima, građanstvo je obavešteno o streljanju „komunističkih zlotvora“. Šestorica su bili partizani, a trojica su optuženi da su im pomagali i pružali sklonište. Kako bi dodatno zastrašili stanovništvo, beživotna tela rodoljuba okačili su na vešala ispred pravoslavne crkve gde su visila 24 sata.
U popodnevnim satima, u zatvor Kurije, vraćen je transport kikindskih zatvorenika sa Banjice. Razloga za radost zbog povratka, ubrzo će se ispostaviti, nije bilo. Streljanje pripadnika dragutinovačkog odreda bilo je samo uvod u još svirepiji zločin.
Naredba o odmazdama predviđala je da za jednog ubijenog nemačkog vojnika, sledi smrtna kazna za 50 do 100 komunista. Paul Bader, vojni zapovednik, 22. decembra izdaje zapovest po kojoj će za jednog ubijenog Nemca biti streljano 50, a za ranjenog 25 partizana.
Kako streljanje 3. januara nije bilo u skladu sa zapovešću o odmazdama, za novo javno streljanje odabran je treći dan pravoslavnog Božića. Odsek javne bezbednosti zabranio je da se crkvena zvona oglašavaju od 9 do 11. januara kako se zvonjava ne bi protumačila kao pošta streljanim rodoljubima.
Da je na pomolu masakr, zloslutno su najavila vešala podignuta ispred Kurije osmog januara. Devetog januara pojavili su se plakati Upravnog odseka Podbanskog zvanja o streljanjima koja će uslediti istog dana u Kikindi, Mokrinu, Aranđelovu, Dragutinovu i Petrovgradu. Žrtve su 150 građana srpske i romske nacionalnosti, zarobljeni u racijama tokom jeseni 1941. godine: partizani, njihovi simpatizeri, ali i slobodarski opredeljeni ljudi koji nisu želeli da prihvate nemačku okupaciju. Na plakatu su ispisana imena sa kratkim opisom „krivice“: članstvo u SKOJ-u i KPJ, sakupljanje i prenošenje oružja, kurirska služba za partizane, skrivanje ilegalaca…
Krvava drama u dvorištu Kurije počela je u 10 časova. Pred streljački vod od 50 policajaca, izvođeni su u grupama od po deset- 25-godišnji student prava, 21-godišnji krojački pomoćnik, 56-godišnja domaćica, 47-godišnji baštovan, 36-godišnji poljoprivrednik… Izvršenje zločina praćeno je aplauzima i povicima iz gledališta. Kroz otvorene prozore Kurije, vojnici, policajci i civili posmatrali su streljanje, a neki od njih kao policijski komesar Anton Veber poveli su i svoju decu. Pobijeno je 30 antifašista- 21 Kikinđanin i 9 Mokrinčana. Pošto su žrtve 24 sata visile na vešalima, mobilisani Romi odneli su ih kolima iza katoličkog groblja kod železničke stanice i zakopali u zajedničku raku.
U svom izveštaju, sreski načelnik dr E. Kusing naveo je da su se streljani „junački držali“. Dok je prva grupa vikala oproštajne reči svojim ukućanima i rođacima, druga i treća su „klicale Sovjetskoj Rusiji i slično“.
Tog devetog januara 1942, fašisti su streljali po 30 rodoljuba u Kikindi, Mokrinu, Petrovgradu, Aranđelovu i Dragutinovu. U Banatskom Aranđelovu, za razliku od drugih mesta, žrtvama je bilo dozvoljeno da napišu oproštajna pisma.
Obeležavanje 9. januara
Polaganjem venaca i komemorativnim skupom ispred „zida plača“ u dvorištu Kurije, danas se obeležava 82 godine od svirepog zločina i odaje pošta stradalim žrtvama.
Država ulaže velika sredstva u izgradnju „Osmeha Vojvodine“ i time pokazuje koliko su nam važna sva ta mesta u Vojvodini kroz koju će proći brza saobraćajnica, istakao je predsednik Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obilašao je gradilište na graničnom prelazu sa Mađarskom u Bačkom bregu gde je počela izgradnja brze saobraćajnice koja će obuhvatiti Bački Breg – Sombor – Kulu – Vrbas – Srbobran – Bečej – Novi Bečej – Kikindu- granični prelaz sa Rumunijom u Srpskoj Crnji.
Foto: Fejsbuk Aleksandar Vučić
-Ova brza saobraćajnica će mnogo toga promeniti kada govorimo o putovanju kroz Vojvodinu. Investicija će približiti Sombor, Beogradu i Novom Sadu, ali i Mađarskoj i Rumuniji. Velike pare ulažemo u ovo i ovo je deo EKSPO 27, koji nije vezan samo Beograd, već za celu zemlju – istakao je predsednik Vučić dodajući da će ovo biti deo modernih i brzih saobraćajnica koje kad imate onda vam dolaze investitori.
Takođe se dotakao gasne konekcije Mokrin-Beograd i kazao da „neće industrija tamo gde nema gasa“.
Ovom događaju prisustvovali su i gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač i načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić.
Pripremni radovi na izgradnji brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“ počeli su polovinom decembra. Saobraćajnica „Osmeh Vojvodine“ biće duga oko 186 kilometara i od Bačkog Brega do Vrbasa stizaće se oko 50 minuta, a od Vrbasa do Srpske Crnje za sat i deset minuta. Projektovana je za brzinu od 100 kilometara na sat.
Na delu trase, od Sombora do Kikinde, planirana je izgradnja 46 mostova, preko kanala i prolaza za put, 34 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 35 propusta. Saobraćajnica će 13 površinskih kružnih raskrsnica i 12 petlji: Sombor, Kljajićevo, Sivac, Crvenka, Kula, Vrbas Zapad, Vrbas Sever, Vrbas Istok, Vrbas E75, Srbobran Sever, Turija i Kikinda Istok.
Vučić je ukazao da se za Vojvodinu uvek mislilo da je najrazvijeniji deo Srbije, a da su zapravo u centralnoj Srbiji razvijeniji delovi od pojedinih delova Banata.
– Zato je ova saobraćajnica važna za ceo severni Banat. Kad izgradite autoput Beograd-Zrenjanin, to vam diže ceo južni Banat…Sve oko Zrenjanina će da procveta – rekao je Vučić.
Istakao je da mora da se ulaže u Banat mnogo više, ali i u deo Južnobačkog okruga, u Zapadnobački, delove Severnobačkog i posebno u Severnobanatski okrug.
– To su stvari prema kojima moramo da promenimo svoj odnos, lakše je i bolje nego ranije, ali ovo su stvari koje moramo da napravimo i uradimo da budu mnogo bolje – rekao je predsednik Srbije.
„Izgradnja brze saobraćajnice, u dužini od 185 kilometara, koja će povezati teritorije Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja, Novog Bečeja i Kikinde, poznate kao „Osmeh Vojvodine“ – jedna je od najvažnijih vesti za Vojvodinu minulih decenija, a zajedno sa drugim projektima i cele naše države. Ovako veliku i značajnu brzu saobraćajnicu nismo gradili još od početka 70-ih godina i izgradnje auto-puta Beograd-Subotica, koji je građen u fazama“, izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u Bačkom Bregu gde su u sredu počeli radovi na izgradnji prve deonice brze saobraćajnice od granice sa Mađarskom do Srpske Crnje – graničnog prelaza sa Rumunijom.
Događaju su prisustvovali potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, ambasador NR Kine Li Ming, gradonačelnici Sombora i Kikinde Antonio Ratković i Nikola Lukač i drugi zvaničnici.
Mirović je dodao da veruje u partnerstvo Srbije i Kine koje je dokazano mnogo puta na brojnim zajedničkim projektima, te da ćemo u roku koji je predviđen ugovorom imati realizovanu ovu investiciju.
„Počeli su radovi na izgradnji auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, i na izgradnji brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“. Sa ovim, ali i sa svim drugim konkretnim projektima, u narednih sedam do osam godina, videćemo potpuno novu sliku Vojvodine, a time i cele naše države“, istakao je Mirović i dodao da je uveren da građani cele Srbije vide konkretne rezultate politike zajedništva i rada na severu naše zemlje.
„Izgradnja ove brze saobraćajnice značiće za građane Sombora, Kule, Vrbasa, Novog Bečeja, Bečeja, Kikinde, Srbobrana, ali i drugih opština koje se nalaze u široj zoni auto-puta. To će značiti nova radna mesta u budućnosti, nove industrijske zone, domaće i strane kompanije, kao i šansu za razvoj turizama“, naveo je Mirović i ukazao da će to značiti mnogo za budućnost i zajedničku borbu da ljudi ostanu u manjim mestima, da se ne sele u gradove i ne odlaze u inostranstvo, već da ovde osnuju svoje porodice.
ZA BRZINU 100 KM NA SAT
Saobraćajnica poznata kao „Osmeh Vojvodine“ odnosno „Smajli” projektovana je za brzinu od 100 kilometara na sat.
Na delu trase planirane brze saobraćajnice, od Sombora do Kikinde, planirana je izgradnja 46 mostova (preko kanala i prolaza za put), 34 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 35 propusta.
Na trasi brze saobraćajnice planirana je izgradnja 12 petlji: Sombor, Kljajićevo, Sivac, Crvenka, Kula, Vrbas Zapad, Vrbas Sever, Vrbas Istok, Vrbas E75, Srbobran Sever, Turija i Kikinda Istok. Planirana je izgradnja i 13 površinskih kružnih raskrsnica.
VELIKI DAN ZA SRBIJU I VOJVODINU
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da je ovo veliki dan za Srbiju i Vojvodinu, jer će ova saobraćajnica promeniti život građanima Vojvodine. Ovaj put važan je i za Mađarsku i Rumuniju.
„Politika predsednika Vučića je da se Srbija saobraćajno poveže što će omogućiti investicije, nova radna mesta i bolji životni standard“, rekao je Vesić i istakao da je plan da se radi i rekonstrukcija oko 400 kilometara pruge u Vojvodini, paralelna pruga sa brzom prugom za brzine od 120 kilometara na sat.
SIMBOL PRIJATELjSTVA KINE I SRBIJE
Ambasador NR Kine Li Ming izjavio je da je početak izgradnje ove saobraćajnice – događaj koji predstavlja jednu vrstu prekretnice za Republiku Srbiju.
„Kina je veoma ponosna što zajedno sa Srbijom radi na izgradnji njene infrastrukture. Današnji dan predstavlja još jedan simbol prijateljstva između Kine i Srbije“, naveo je ambasador Ming.
Pred nama je nova zimska sezona i pravo vreme da zaštitite merne uređaje od smrzavanja. Da bi se vodomeri i unutrašnje instalacije sačuvali tokom niskih temperatura, važno je da budu izolovani na adekvatan način. Praksa iz prethodnih godina pokazuje da se veliki broj vodomera nalazi u spremištima koja nisu odgovarajuća.
Bitno je napomenuti da je upravo obaveza potrošača da brinu o svojim unutrašnjim instalacijama i da se staraju da vodomerno okno bude čisto i zaštićeno od smrzavanja i mehaničkih oštećenja, ali isto tako da vodomer bude dostupan za održavanje i očitavanje, navode u JP Kikinda.
Do smrzavanja vodomera dolazi najčešće kada oni nisu propisno smešteni, naročito u podrumima bez prozora ili šahtovima bez poklopca. U takvim okolnostima predlažemo da se vodomeri utople, da se postavi neki termoizolacioni materijal preko njega (daske, slama, stiropor ili staklena vuna).
Napominjemo da zavijanje vodomera krpama ne predstavlja dovoljnu zaštitu kada su niske temperature.
Dvorišne vodovodne instalacije koje vode do česme, garaža, šupa i izdvojenih objekata koji se ne greju, trebalo bi, takođe, obezbediti.
Posebno apelujemo na vlasnike vikendica i objekata u kojima se ne boravi tokom zime da ispuste iz slavina vodu i adekvatno izoluju merno mesto.
Molimo građane da na vreme provere svoje unutrašnje instalacije i merne uređaje i time preduprede eventualne troškove uzrokovane pucanjem istih.
Kvar na vodovodnoj mreži može se prijaviti putem telefona 0230/422-760 i 062/884-48-88, ali isto tako i elektronskim putem na adresu call.centar@jpkikinda.rs svakim radnim danom od 07 do 15 časova.
Prijavu kvara nakon 15 časova kako radnim,tako neradnim danima i praznicima moguće je izvršiti putem telefona 062/884-48-88.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novčanu pomoć srednjoškolcima u visini od 10.000 dinara u narednih 10 dana.
Vučić je izjavio da će u narednih 10 dana država Srbija svim lokalnim samoupravama prebaciti sredstva kako bi se svakom srednjoškolcu u Srbiji isplatilo po 10.000 dinara.
Kako je rekao, o tome je razgovarao sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim oko dodatnih mera koje se odnose velikom većinom na one koji nemaju pravo glasa.
„Isplatićemo 10.000 dinara svakom srednjoškolcu, preko majki, gde živi sa ocem preko oca, ili preko hraniteljske porodice ili posebnih centara. Smatramo da je to pred praznike važna mera i da će pomoći roditeljima da mogu da uštede. Stanje u finansijama je dobro“, rekao je Vučić.
Rekao je i da je dogovorena i druga mera – da se preko Poštanske štedionice svim korisnicima studentskih kartica prebaci 1.000 dinara, a da će država banci to nadoknaditi.
Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo je Konkurs za pohađanje selekcione i osnovne obuke za popunjavanje 200 radnih mesta u Žandarmeriji. Direkciji policije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu.
Pravo učešća na konkursu imaju kandidati koji ispunjavaju sledeće uslove:
da su državljani Republike Srbije;
da imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, najmanje jednu godinu neprekidno pre dana podnošenja prijave na konkurs;
da imaju završeno srednje obrazovanje;
da nemaju manje od 18 ni više od 24 godine starosti u momentu podnošenja prijave;
da ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova u Ministarstvu;
da poseduju vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom „B” kategorije;
da ispune uslove selekcionog testiranja;
da su sposobni za pohađanje selekcione obuke za Žandarmeriju shodno rezultatima sa prethodnog lekarskog pregleda.
Prijava na konkurs, podnosi se na propisanom obrascu zajedno sa dokumentacijom, na adresu: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za logistiku, Uprava za ljudske resurse, Bulevar dr Zorana Đinđića broj 104, 11070 Novi Beograd (pisarnica SIV-a 2 ili putem pošte), sa naznakom: “Za javni konkurs za radno mesto žandarm“ (navesti za koji Odred se podnosi prijava).
Rok za podnošenje prijave je 2. decembar. Više informacija i obrazac za prijavu nalaze se na stranici MUP-a.
Vođa opozicije Dragan Đilas na sudskoj licitaciji 2O18. godine za svega 13,2 miliona dinara kupio je nesuđenu hladnjaču, za koju je sredinom 2009. godine, posredstvom „žute“ pokrajinske vlasti, Đilasov ortak Zoran Milešević, od Razvojne banke Vojvodine uzeo kredit od 960 hiljada evra, uz obavezu da razvije posao sa voćem i povrćem, ali od biznisa nije bilo ništa, a bankarima ni dinar nije vraćen. Zastakljena zgrada na ulazu u grad, u međuvremenu je pretvorena u – odgajivačnicu nemačkih ovčara, piše u prošlom broju „Komune” Milan Ivetić.
Aktuelni vođa opozicije Dragan Đilas pokazao se i dokazao kao neko ko lako stiže do novca, pogotovo ako lovu stiče dok, kao biznismen, uporedo obavlja visoku političku funkciju, pa preko svoje partijske vrhuške (DS) dok ona „drma“ Srbijom, ugovara unosne poslove sa državom.
Tako je, kao gradonačelnik Beograda, u isti mah i vlasnik „Multikom grupe“, za kratko vreme stekao neslućeno bogatstvo. Ume, takođe, lider Stranke slobode i pravde, sada i ključni kreator i sponzor izborne liste „Srbija protiv nasilja“, i da dobitno ulaže u stanove i druge isplative nekretnine, da devize promišljeno oroči u bankama širom kugle zemaljske… Zna, opet, ovaj tajkun s političkim pedigreom i da svesno troši na nešto što, u novčanom smislu, barem na prvi pogled – ne vraća uloženo. Tako je, naime, postupio u Kikindi.
Đilas je, naime, 2018. godine, postao gazda nesuđene hladnjače za voće i povrće u našem gradu. Šta ga je motivisalo da olako odreši kesu i preuzme nebrigom i nehatom na rubu grada uz magistralu u pravcu Bašaida u poslovno-političkom glibu davno ukotveni, dodatno zapušteni, stakleni „brod“ u kojem je još od 2010. godine trebalo da se skladište tržišni produkti ovdašnjih voćara, vinogradara i povrtara. Kao da je, ne razmišljajući, uludo bacio pare. A nije. Da li je pazarenjem budzašto (mereno debljinom njegovog buđelara) nesuđenog privrednog profitnog objekta Đilas pokušao da barem donekle sapere poslovnu i ljudsku brljotinu ovdašnjeg tajkuna, sa kojim politički odavno tesno sarađuje i jaraniše? Prisetimo se samo kako su njih dvojica „spasavali“ od finansijske propasti svoju DS, uvlačeći je, kako mnogi smatraju u –dužničko ropstvo. To je, međutim, druga tema.
Za običnog smrtnika 13,2 miliona dinara je basnoslovna suma. Za Đilasa je taj iznos – sitnica, crkavica. Toliko je, Đilas na javnoj sudskoj licitaciji platio za zgradu hladnjače. A evo zašto je došlo do prodaje kikindskog „Skadra na Bojani“.
Printskrin
Zoran Milešević je 6. juna 2009. godine od tek osnovane Razvojne banke Vojvodine, nastale dokapitalizacijom dotadašnje Metals banke, koja je, zna se, bila pod direktnom upravom vojvođanskog ogranka tada vladajuće Demokratske stranke, uzeo strogo namenski kredit od 89 miliona dinara (po tadašnjem kursu oko 960 hiljada evra). Obavezao se, između ostalog, da zaposli određeni broj ljudi i za nekoliko meseci započne proizvodnju. Njegov paraf na bankarskom ugovoru, ispostavilo se, bio je, za nevolju – mrtvo slovo na papiru. Milešević je totalno zanemario sve preuzete obaveze. Poneo se kao da je RBV – Alajbegova slama. Tako, inače, bude kada se krediti daju na osnovu političkog, preciznije „burazerskog“, prijateljstva, a ne ekomomske logike i interesnog rezona.
Pošto nije ispoštovao ugovor, niti izmirio obaveze prema RBV, njegov dug sa kamatama i troškovima sudskog postupka narastao je na fantastičnih 172,391.585,22 dinara (pojednostavljeno na 172,4 miliona dinara). Zbog toga je Razvojna banka Vojvodine, da koliko-toliko namiri ogromnu štetu, od Mileševića oduzela hladnjaču i ponudila je na prodaju. U tu svrhu angažovan je javni izvršitelj iz Zrenjanina Dragan Nikolić. Tek u drugom pokušaju zdanje hladnjače je, za 13,2 miliona dinara, odnosno za 112 hiljada evra, kao jedini ponuđač, kupila Đilasova firma „Multikom grupa“.
Zahvaljujući D.Đ. i Z.M, Kikinda, umesto hladnjače za voće i povrće, sada ima još jednu, basnoslovno plaćenu – odgajivačnicu pasa. Poučan biznis, da se smrzneš.
NOVA NAMENA
Izjalovila su se nadanja Kikinđana da će prebogati Đilas preuzetu poslovnu akviziciju privesti projektovanoj poslovnoj nameni. Bode oči zakantačen plac nesuđene hladnjače. Svega i svačega je tu: građevinski materijal, gvožđurija, putarske, transportne i radne mašine… A unutra, u svojevrsnom „stakleniku“ – čopor Mileševićevih pasa, čiji lavež, kada se otvore vrata, odzvanja atarom budeći jezu. Nesuđena hladnjača za voće i povrće postade, eto – pored one u „Narviku“, druga Mileševićeva – pasja kuća.
ZGRNUO BOGATSTVO
Reagujući na javne prozivke da se nepošteno, do neslućenih granica obogatio, Đilas je na društvenim mrežama kuražno potvrdio da na računu ima 619 miliona evra. Mašala. Pa, ne trepnuvši, pojasni: „To su prihodi firme u proteklih 10 godina, na koje plaćam porez. Ja se ponosim time“.
A kako je stekao toliko bogatstvo najbolje je objasnila nekadašnja predsednica Saveta za borbu potiv korupcije Verica Barać. Đilas je u vreme vladavine DS mogao da funkcioniše kao gradonačelnik Beograda, u isto vreme i kao vlasnik firme koja se bavi medijima i koja je, u poslovnom smislu, vezana za budžet. Tako je lako mogao da zgrće milione. Nije to bio odraz njegove pameti niti poslovne kreativnosti, već – bezobrazluk i cinizam, rekla je svojevremeno Verica Barać.
