јануар 31, 2026

Актуелно

Ritam Evrope

Сарадња Културног центра и Града Кикинде са програмом за децу и младе „Ритам Европе“ биће настављена и у наредној години.

Градоначелник Никола Лукач изразио је велико задовољство што ће деца и омладина Кикинде имати прилике да на Првој телевизији и у 2023. години представљају свој град и своје музичке и плесне таленте.

„Ритам Европе” као највеће дечије музичко такмичење овог типа у Европи на Првој српској телевизији омогућава деци и омладини узраста од 14 до 21 године да на високом нивоу унапређују кореографска знања и технике певања.

Danica_Grujičić

Министарка здравља, др Даница Грујичић, изјавила је да ће, од друге половине децембра, бити укинуто заказивање термина код лекара од 1. до 5. у месецу преко ИЗИС-а и да ће пацијенти имати могућност да прегледе у болницама закажу током целог месеца.

– Ми који радимо у клиникама, једном недељно имамо свој амбулантни термин и нисмо ни били свесни да је то заиста само од 1. до 5. Наравно да сво време треба да буду отворени термини. Мени је потпуно нејасно зашто је то било од 1. до 5. – навела је Грујучићева за РТС.

Она је објаснила да сви лекари специјалисти раде по истим протоколима, по истим принципима, те да нема никаквог разлога да пацијенти траже старијег или млађег лекара.

– Али ако неко хоће одређеног лекара, онда ће можда сачекати недељу или две, али је важно да доктори у домовима здравља не морају да гледају првих пет дана у екране, већ да заказују кад год им дође пацијент и то ће бити у стању да раде било када у месецу, радним данима. Оно што је хитно, иде у Ургентни центар.

Свакодневно заказивање термина за преглед специјалисте почеће да се примењује од 20. децембра, најавила је министарка и додала да ће увек морати да буде отворених термина.

– Ако не могу да се попуне, онда су одговорни директори. Значи, стално мора да буде зелено. Нека буде 25 прегледа што да не, колико пута сам остала до 7 сати увече да прегледам пацијенте. Нека се плати то људима, ја немам ништа против, прековремени сати, како год, али не може да се деси да ја прегледам петоро у државној служби, а онда 25 у приватној – истиче министарка.

Минситарка је рекла да сви који имају проблем са заказивањем могу да јој се обрате на мејл danica.grujicic@zdravlje.gov.rs.

– Стално гледам мејлове, ако пацијенти имају било какав проблем да било шта закажу, нека пишу на ту мејл адресу. Прво ћемо им заказати, а друго, ја ћу да видим због чега људи морају да се обраћају Министарству да би дошли до термина.

Такође, указала је да су апарати набављени и да ће сада свака болница имати скенер.

– Немогуће је да људе шаљу приватно то да раде. Ако директор није у стању да своје радиологе организује тако да они морају да приме пацијента који има државно здравствено осигурање, е па онда неће бити директори – поручила је министарка.

Такође је изјавила да је дигитализација веома важна за здравствени систем и да је битно довести оптички кабл до амбуланти у сваком селу.

Pijaca nova

На састанку представника Министарства финансија и Удружења пијачних продаваца Опстанак усаглашено је да се до 31. децембра 2023. продужи рок у коме обавезу фискализације немају обвезници фискализације који се баве прометом добара и услуга на пијачним тезгама, речено је Танјугу у министарству.

Министарство финансија ће иницирати одговарајућу измену Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко електронског уређаја.

Пијачни продавци су били изузети од примене новог закона о фискализацији до почетка наредне године, а сада ће им бити рок продужен до краја 2023. године.

 

пудер од лудаје 1

Пољопривреднo газдинство Крстоношић посвећено је производњи здраве хране. Производњу хладно цеђених уља, почели су пре две године. Њихови производи наишли су на велико интересовање купаца, а недавно су проширили  асортиман производњом биљних путера. Пробна серија путера од семена лудаје голице планула је током протеклих Дана лудаје.  Укусан и здрав намаз произведен је без икаквих додатака, а погодан је и за вегетаријански или постан режим исхране.

-Добија се од благо печеног семена голице када се самеље на млину велике снаге и са великим бројем обртаја. Није потребно додавати ни кап уља, никакву течност, ни зрно соли нити шећера, само 100 одсто семе голице. Помеша се са сопственим уљем и претвори у пасту, попут путера од кикирија,  истом технологијом се добија.Неутралног је укуса, ни слано ни слатко. Као намаз  је најпопуларнији, а има доста рецепата на интернету како се све може употребити- каже Владимир Крстоношић.

Ово пољопривредно газдинство  производи хладно цеђења уља од осам врста сировина- сунцокрета, лана, кикирикија, конопље, уљане репице, мака, уљане тиквице и црног кима. Све биљке успевају на севернобанатским пољима.

-Неке од ових уљарица сами производимо, а неке набављамо у компензацији за услуге цеђења. Почели смо пре тачно две године, када смо крајем новембра набавили пресу у чему нам је значајно помогао конкурс града. Производимо и протеинска брашна од пет врста уљарица. У почетку је продаја надмашила наша очекивања, а сада се то стабилизовало. У међувремену смо почели смо да снабдевамо једну продавницу здраве хране у Београду и једну у Косовској Митровици.

Голица је специфична врста бундеве чије семе нема опну. Семе је богато аминокиселинама, здравим масноћама, протеинима и витаминским комплексом. Поред путера од семена лудаје голице, ПГ Крстоношић производи и путер од кикирикија.

Теглица од 280 грама путера од семена бундеве кошта 650 динара, док теглица од 300 гр путера од кикирикија стаје 400 динара. Иста је запремина, али разлика у маси настаје због тога што кикирики садржи већи проценат масноће, а лудаја суве материје. Цене уља крећу се од 350 динара за уље од сунцокрета или уљане репице (0,75 л) па до најскупљег- уља од црног кумина (1 дл кошта 800 динара и 2,5 дл 1800 динара).

 

parking mesta

Приведена је крају изградња нових паркинг места на три локације у Кикинди. Након што су грађани надлежнима у локалној самоуправи оправдано указали на недостатак адекватних места за паркирање на више локација у граду, њихови апели услишени су- после ребаланса градског буџета.

Нова паркинг места изграђена су у Микронасељу, у улици Јована Јовановића Змаја, потом у улици Иве Лоле Рибара, недалеко од раскрснице са Светосавском као и на почетку улице Угљеше Терзина, код укрштања са улицом Милоша Великог.

 

 

 

ватрогасци

Статистика и искуство Ватрогасно-спасилачке јединице у Кикинди показују да смо прилично немарни када су у питању инсталације за грејање, грејна тела, одлагање пепела.

Пожара на објектима ове године било је нешто мање, али непажње и даље има, док су ризици бројни и свакодневни.

 

 

 

soja

Из буџета града у овој години је за програме подршке пољопривреди и руралном развоју издвојено 15 милиона динара. За 18 мера стигло је 605 захтева пољопривредних газдинстава, од којих су одбијена само 22 – због непотпуне документације или јер су средства за одређену меру већ била утрошена, каже руководилац Одсека за пољопривреду Градске управе, Далибор Оличков.

– Најинтересантније су биле мере набавке опреме за систем „кап по кап“ и за бушење бунара, затим мере подршке младима у руралним подручјима, субвенционисање трошкова осигурања усева и набавке опреме за пчеларство. За те четири мере било је издвојено око 8,5 милиона динара, што је више од половине буџета за ове програме. Потрудићемо се да, и наредних година, финансирамо мере које су највише тражене – објашњава Оличков

Највише захтева, укупно 194, поднето је из газдинстава која се баве ратарством и то за меру осигурања усева.

– Много захтева имали смо и за нову меру у оквиру сточарства, која је ове године први пут уведена и односи се на субвенционисање трошкова матичења – каже Оличков. – У те сврхе утрошено је милион динара.

С обзиром на то да је буџет остварен у потпуности, у Одсеку за пољопривреду су сигурни да ће за следећу годину моћи да траже и више новца, као и да ће задржати мере за које је била највећа заинтересованост. Кажу да су у сталном контакту са пољопривредницима како би сагледали њихове потребе за унапређење производње и како би што боље расподелили буџетска средства.

У овој области, Град Кикинда ће ускоро остварити још једну значајну сарадњу. На иницијативу запослених на Пољопривредном факултету у Новом Саду, ова установа и локална самоуправа ускоро ће потписати споразум о сарадњи којим ће бити омогућена размена информација, знања и искустава, каже Оличков.

Студентима ће бити омогућена практична настава на газдинствима и на огледним пољима Пољопривредне стручне службе. Такође, постојање споразума омогућиће Факултету и Граду да, са пројектима у области пољопривреде, заједно аплицирају за приступ ИПА фондовима.

uhapseni

Радна група, која је формирана по налогу министра унутрашњих послова, настављајући даљи рад на сузбијању илегалних миграција, у данашњој акцији, у сарадњи са припадницима Полицијске управе у Кикинди, на територији Хоргоша, ухапсила је двојицу ирегуларних миграната из Марока, због постојања основа сумње да су извршили кривична дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи.

Полиција је осумњичене пронашла у једном напуштеном објекту на територији Хоргоша, а прегледом просторије, које су користили, пронађено је 9.255 евра, 202  фалсификоване личне карте из тринаест држава Европе, 283 картице непознате намене, као и пет печата.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Суботици.

 

 

сова ушара

Додељене су дипломе и пригодни поклони за награђене колекције радова који су учествовали на ликовном конкурсу Центра за стручно усавршавање „Сова ушара редован гост нашег града“.

Ове године конкурс је био намењен деци од три до седам година. Пристигла су укупно 232 рада. Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков наградиле су пет колекција радова:

Вртић „Мендо“ васпитач Весна Мајсторoвић

радови: Дамјан Саванов, Нина Трифунац, Јована Живанов, Маријана Новак, Теа Чекић, Ванеса Барбул, Вук Зарић, Ивона Симић, Лена Удицки

Вртић „Колибри“ васпитачи Сања Коњик и Тијана Француски

радови: Андреј Панцел, Нађа Косаренко, Петра Немет, Владимир Фелбаб, Огњен Жиkић, Нађа Грујић, Јана Живанов, Анђелија Кормањош, Ведрана Мартинов

Вртић „Лептирић“ васпитач Бранислава Гецић

радови: Сара Ердег, Матеја Шанта, Александар Бербаков, Ања Ћирић, Ивана Торњи, Ленка Шибул, Михајло Терзин

Вртић „Мендо“ васпитач Љубица Чоти

радови: Вукашин Пилиповић, Тијана Катаи, Никола Миланов, Павле Бубало, Бранислав Чолак, Николина Лејић, Симона Стојков

Вртић „Бубамара“ Руско Село, васпитач Јелена Молнар

радови: Софиа Кочиш, Калина Марковић, Тања Зељковић, Мирослава Ненадић, Нина Средић, Данијел Марић

Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков посебно су похвалиле уложен труд Алесие Трие која je послала свој рад из италијанског града Аквавива деле Фонти.

Похваљени су и појединачни радови деце: Леда Рекић, Страхиња Рофа, Емилија Оторан, Михаило Комленић, Алекса Дорословац, Нађа Ромаков, Василије Крнић, Лена Шили, Стефан Зекоња, Милица Мунћан, Анђела Василев, Матеја Барта и Теа Стојиљковић

Речју ка светлости

Организација слепих и слабовидих „Северни Банат“  приредила је Зборник поезије слепих стваралаца „Речју ка светлости“ који је промовисан данас у просторијама удружења. Заступљене су песме шест аутора из целе Србије: Јелке Бота, Данке Аврамовић Мијатовић, Ратомира Шћепића, Емилије Матић, Драгана Поповића Курузлије и Јагоде Накрајкућин.

-У Зборнику чије објављивање је омогућио Град Кикинда заступљене су песме слепих и слабовидих лица из целе Србије од којих су три аутора из Кикинде.  Захваљујемо се Граду који је препознао потребе и значај пројекта како би се слепи и слабовиди песници представили широј јавности. Ово је трећи зборник који је удружење објавило- каже Јагода Накрајкућин, једна од ауторки и уредница Зборника.

Почетком новембра, Кикинда је била домаћин 23. Смотре стваралаштва слепих и слабовидих уметника Србије која је окупила учеснике из целе земље.

-Организација „Северни Банат“ је, од оснивања 2007. године, својим активностима показала да је од великог значаја за град, пре свега због организовања различитих манифестација- спортског, културног, едукативног садржаја којима окупља слепа и слабовида лица, чланове њихових породица, али и друге грађане. Сигуран сам да ће са оваквим активностима и манифестацијама наставити успешан рад- указао је Иван Нинчић, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

 

Don`t copy text!