Актуелно Архиве | Страница 15 од 25

Из КЦ у 2023. нове прилике за стварање културних програма: манифестација „Кикинди с љубављу“

Igor Crnogorac јануар 3, 2023

У Културном центру Кикинда, поред постојећих, веома успешних манифестација, за 2023. планирају и сасвим нове садржаје. Један од њих биће програм под називом „Кикинди с љубављу“.

– По угледу на Дане Београда, ми бисмо, у Кикинди, направили манифестацију посвећену нашем граду. Замисао је да то буде између два значајна датума из историје Града – 12. новембра, датума када је проглашен Диштрикт и 21. новембра, Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату – каже в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев. – Укључили бисмо све установе културе у граду, које би приредиле програме о Кикинди – из историје, културе, уметности, да суграђани имају прилику да виде, подсете се или сазнају све што, можда, не знају о свом граду и људима који су живели у њему.

Међу бројним програмима и манифестацијама које Културни центар приређује током године, посебно се истиче хорски фестивал „Мелодианум“ који је, за само три године, достигао завидан интернационални углед. Најновији програм, „Кикинди с љубављу“, требало би да буде иницијална каписла и за остале културне институције да, у својој области, дају допринос очувању историје, традиције, сећању на људе који су, са истим ентузијазмом стварали и чинили дух овог града.

„Културиста” за Кикиндски портал: Кикинда је рекордер серијала по броју емисија

Jelena Trifunović јануар 2, 2023

У путописном серијалу „Културиста“ који нас упознаје са природним и културно-историјским лепотама, Кикинда је, за сада, рекордер са снимљених чак седам епизода. Аутор и водитељ Бошко Козарски у потрази за истинским бисерима природног и културног наслеђа, открио је гледаоцима приче о мамутици Кики, борби гусана у Мокрину, „Тери“, совама, бундевама, чуварима старих заната… Кикинда очигледно има шта да понуди, а ми се трудимо да то представимо, каже у разговору за Кикиндски портал Бошко Козарски.

Шта од свега тога посебно препоручити у Кикинди?

-Интернационално је занимљива „Тера“- музеј, атеље, галерија на отвореном. То апсолутно не постоји у главама домаћих туриста, а још ако би се направио неки водич кроз ту причу јер видети уметничко дело је једно, а чути причу о томе нешто друго, мислим да би то био добар додатни потез да се „Тера“ више афирмише. Борба гусана је свакако веома занимљива прича – каже Козарски.

Комбинацијом истраживања и туризма, „Културиста“ је овековечио интригантне и занимљиве путописне приче. На питање коју би нам дестинацију, мање познату, топло препоручио, спремно одговара:

– Село Доброселица на Златибору је неоткривени туристички бисер. Тамо се налази пећина Прераст коју можете да уђете, нема наплате улазница, у којој се налази река Понорница. У селу се налази црква брвнара која је 2021. године напунила 200 година на месту где је данас, а пренета је са друге локације у истом селу која се зове Црквине. Ту се налази манастир са изузетном причом, јер су на рушевине манастира са Хиландара дошли монаси и пронашли два ћупа са златом, а од тог злата је никао нови манастир на литици реке. У том селу је најлепши видиковац, снимано је неколико филмова међу којима је и Кустуричин „Живот је чудо“.

А да живот јесте чудо, неретко спој наизглед неспојивих контраста, сведоче истраживачке авантуре „Културисте“, међу којима је и прича из Горњег Бичумета код Медвеђе, где је налазиште драгог и полудрагог камења.

-Људи тамо живе на ивици егзистенције, а од драгог и полудрагог камења зидају штале, бунаре, чак и пољске тоалете. Јувелири ту масовно долазе камионима, комбијима, односе оно поред пута. Питао сам мештане зашто то дозвољавају, а они ми кажу па ми тога имамо колико хоћеш. Видео сам тамо код човека који чува пет коза, и од тога и живи, да има невероватну ограду од тог драгог камења. Замислите колико би коштала у Београду или Кикинди…А њему је то био једини материјал при руци. До тог села сада постоји пут, али немају водовод, бунари су им често празни, и муче муку са тим. Лако је да довуку потребне количине воде за људе,али за стоку је проблем.

Емисије овог серијала емитују се на каналу „Балкан трип“, а доступне су и на јутјубу.

-Драго ми је што људи гледајући „Културисту“ нису стекли дистанцу. Приликом недавног снимања у Кикинди, били смо на улици и један човек који се у радном оделу враћао с посла, пришао је и питао да се сликамо. Волим такве тренутке спонтаности, да ме доживљавају да сам неко ту из краја, тако ми и прилазе и обраћају ми се. То ми је потврда да радимо праву ствар.

У радној биографији нашег саговорника је и продукција за децу- од емисије „Поп рок кидс“ до позоришних представа и синхронизације цртаних филмова.

-Позајмио сам глас Фреду Кременку, капетану Пећинку, разним цртаним јунацима. Било ми је занимљиво да гледам своју ћерку кад први пут гледа те цртане филмове. Њој су фаворит били негативци. Лепа успомена је и представа за децу „Миња и тајни агенти“. Писао сам, режирао и играо у тој представи која је била на сценама широм Балкана три године. Поред Миње Суботе, ја сам био негативац Злоћко, а Мињини тајни агенти су били Леонтина, Тијана Дапчевић и Ивана Негатив. Мој задатак је био да деци украдем забаву, а Миња се борио против мене квалитетном дечјом песмом, док сам им се ја супротстављао неким треш, турбо фолком…У београдској „Арени“ смо имали преко 10.000 малишана у публици што је несвакидашње за дечју позоришну представу- испричао је за Кикиндски портал Козарски.

Престижна признања у Москви

У конкуренцији 600 пројеката за „Кристални компас“, националну награду коју додељује Руско географско друштво, „Културиста“ је освојио високо друго место. Признање се додељује у различитим категоријама-за ново географско достигнуће, за књигу, телевизијски пројекат итд. Награда је позната и као „географски Оскар“.

–Били смо у Москви на свечаности доделе награда које је уручио Стивен Сигал. Прво место је припало руско естонској копродукцији за један филм о експедицији. Представник Француске је јахао коња од Париза до Москве, а крај пројекта је био обнова гробља руских царских коња коју је он финансирао својим новцем јер је велики заљубљеник у коње. Сам улазак у финале за мене је био велико признање. Добили смо прелепу плакету, импресивни су утисци које сам понео. Нисам сигуран да ли је ово дошло на време или пре времена, ипак је то државно признање Руске Федерације- искрен је Козарски.

У Русији је недавно награђен још једним значајним признањем. Од Министарства спољних послова Руске Федерације „Росотрудичества“ добио је медаљу за јачање мира, пријатељства и сарадње. Највише одличје тог министарства уручио му је Јевгениј Примаков.

Посебно запажен код публике је и серијал од шест епизода „Културисте“ о Краснодарском крају, истинском бисеру југа Русије.

(Фото: фејсбук Бошко Козарски)

Пронађено 109 ирегуларних миграната од којих двојицу траже светске полиције

Jelena Trifunović децембар 29, 2022

Радна група за борбу против кријумчарења људи и ирегуларних миграција, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Суботици и Тужилаштвом за организовани криминал и међународну координацију Републичког јавног тужилаштва, данас је на подручју Радановачке шуме код Суботице пронашла 109 ирегуларних миграната, од којих је 25 безбедносно интересантних лица, против којих ће бити предузете мере у складу са законом, саопштио је МУП.

Међу пронађеним мигрантима, откривена су два лица која потражују светске полиције због више различитих кривичних дела. Током акције, полиција је претрагом терена пронашла аутоматску пушку са два припадајућа оквира и муницијом, као и мању количину марихуане. Ирегуларни мигранти, који нису безбедносно интересантни биће пребачени у прихватне центре.

Припадници Радне групе спровели су и акцију појачане контроле на територији Хоргоша, где су пронашли 93 мигранта који ће бити пребачени у прихватне центре. Акције су спроведене у оквиру континуираног рада на сузбијању ирегуларних миграција, уз ангажовање припадника Радне групе формиране по налогу министра унутрашњих послова, у сарадњи са новосадским Одредом Жандармерије и Управом граничне полиције.

Нови циклус „Узми рачун и победи“

Jelena Trifunović децембар 27, 2022

Влада Републике Србије, уз подршку НАЛЕД-а, организује нови циклус наградне игре „Узми рачун и победи“. Први круг трајаће од 12. јануара до 25. фебруара 2023, а уместо слања фискалних рачуна у ковертама, грађани ће право учешћа остварити регистровањем рачуна путем мобилне апликације „Узми рачун и победи“, коју је развила Пореска управа Србије.

Апликација „Узми рачун и победи“ доступна је у Гугл Плеј и Епл продавницама, а скенирање рачуна почело је од суботе, 24. децембра. У игри могу да учествују само рачуни који садрже QР код, а друга важна новина јесте да сваки рачун може да буде добитни – није прописана минимална вредност и сваки учесник може да региструје неограничени број рачуна.

Укупни наградни фонд обухвата 10 станова у Београду, укупне вредности од скоро 1,7 милиона евра. Предвиђено је пет јавних извлачења, у емисији која ће бити емитована уживо на Првом програму РТС-а, суботом од 18 часова, од 28. јануара до 25. фебруара. У свакој од емисија биће додељена по два стана. Право учешћа у првом и сваком наредном извлачењу имаће фискални рачуни унети до 12 часова на дан извлачења. Они рачуни који буду регистровани након тога или који не буду извучени у емисији, имају право учешћа у наредном извлачењу. Такође, сви рачуни који не буду добитни у овом кругу наградне игре, биће у конкуренцији за награду у другом кругу наградне игре у другој половини 2023. године.

Право учешћа имају сви пунолетни грађани са пребивалиштем или боравиштем у Републици Србији, а процедура регистрације за учешће је врло једноставна. Након преузимања и инсталирања апликације, потребно је да се направи кориснички налог. Неопходно је унети број мобилног телефона, име и презиме, место, адресу и број личне карте и означити поља која потврђују да је реч о пунолетној особи и да прихвата правила наградне игре и приватности. Након клика на дугме „Регистрација“, учесник ће на број мобилног телефона добити СМС поруку са кодом који је потребно унети у апликацију и завршити креирање профила. Сваки грађанин, поред свог, у апликацији може да отвори још четири налога, примера ради за чланове своје породице што ће олакшати старијим особама и другим лицима којима је потребна помоћ с новом технологијом, да учествују у наградној игри.

У игри могу да учествују само рачуни који садрже QR код и издати су на територији Републике Србије у складу са Законом о фискализацији. Сваки фискални рачун може да буде регистрован у апликацији на два начина – једноставним скенирањем QR кода или ручним уношењем ПФР броја и ПФР времена, који су отиснути на доњој половини сваког рачуна. Важно је обратити пажњу на то да је реч о врсти рачуна „Промет-продаја“ (ознака се налази у горњем делу рачуна, изнад списка купљених производа или услуга). Апликација ће сваком учеснику послати обавештење да ли је успешно унео рачун и неће дозвољавати регистрацију истог рачуна више пута. Такође, учесници ће моћи да остваре увид у све своје скениране рачуне путем апликације, тако да не морају да чувају рачуне у папиру.

За сваки успешно скенирани или ручно унети рачун, учесници ће добијати свој јединствени код који се састоји од два слова и шест бројева (нпр. АА000000). Уместо коверата из базена, у новој наградној игри биће извлачени ови кодови. До добитног кода ће се долазити извлачењем куглица из бубња Државне лутрије Србије, у студију Радио-телевизије Србије.

Сва питања о наградној игри грађани ће моћи да поставе контакт центру који ће водити НАЛЕД, путем и-мејл адресе kontakt@uzmiracun.rs. Као и до сад, најважније информације о „пореској лутрији“ и сузбијању сиве економије биће доступне на националном порталу www.uzmiracun.rs.

У Новој години пензије веће за 12,1 одсто

Jelena Trifunović децембар 26, 2022

Према календару јануарских исплата Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, пензије ће следеће године први добити корисници из категорије самосталних делатности и то у четвртак 5. јануара, када ће примања за децембар почети да пристижу и онима који их примају преко текућих рачуна и онима којима пензије стижу на кућне адресе или их подижу на шалтерима пошта.

Дан касније, 6. јануара почеће исплата за војне и пољопривредне пензионере, без обзира на то за који начин исплате су се определили, док ће најбројнији, дакле пензионери из категорије запослених пензије почети да добијају 10. јануара. Тада ће почети исплата за оне кориснике који примања добијају путем текућих рачуна, а дан касније за остале.

Са децембарским чеком пензионерима ће стићи исти износи као и приликом претходне, новембарске исплате, док ће чекови за повишицом од 12,1 одсто почети да им пристижу почетком фебруара, када следује исплата пензија за јануар.

(Танјуг)

Предавање о безбедности младих на интернету у Економско-трговинској школи

Jelena Trifunović децембар 25, 2022

Економско-трговинскa школa угостила је предаваче из Министарства информисања и телекомуникације који су ђаке првих разреда и њихове наставнике упознали са темом „Безбедност на интернету и друштвеним мрежама“.

У склопу превентивних активности које Школа спроводи, одржано је предавање у организацији Националног контакт центрa за безбедност деце.

– Циљ одржаног предавања је да се подигне свест ученика и њихових наставника о добрим странама интернета, али и о свим свим могућим опасностима с којима се могу суочити. Уз савете како да се заштите на мрежи, да буду обазриви приликом саопштавања личних података и да имају на уму да на мрежи није све поуздано и да нису сви искрени, представљени су и бројни примери из стварног живота, али и начини на који млади могу да пријаве све врсте виртуелног насиља. Предавач је посебно истакла важност међусобног поверења родитеља и деце што је и први корак у превенцији свих облика насиља на интернету, јер је животно искуство одраслих незаменљиво у свим сферама интересовања младих- наводе у Економско-трговинској школи.

Министарство информисања и телекомуникација подстиче развој информационог друштва путем програма и пројеката под заједничким слоганом „Паметно и безбедно – „Smart and Safe“. Циљ ових активности је едукација и подизање свести о неопходности брзог, правилног и усмереног укључивања грађана, образовног система и привреде у савремене дигиталне токове.

Центар је први, и за сада једини, институционални механизам у региону који се бави превенцијом и реаговањем на угрожавање деце у дигиталном окружењу, пружајући могућност грађанима да се бесплатно обрате на број телефона 19833 или путем онлајн платформе Паметно и безбедно.

Кикинда међу најбогатијим геотермалним зонама у Војводини

Jelena Trifunović децембар 22, 2022

Војводина лежи на Панонском басену који се сматра једним од значајнијих европских геолошких складишта термалних вода, што је данас, у јеку енергетске кризе, важан обновљив енергетски ресурс. Нажалост, овај ресурс није довољно искоришћен, не као што је то рецимо код наших комшија Мађара, а веома далеко од Исланда.

Покрајинска влада урадила је основну студију о потенцијалима геотермалних извора који су до сада коришћени углавном за грејање.

Покрајинска влада, отишла је и корак даље, па је тако 2019. године потписан Меморандума о сарадањи са Француским удружењем професионалаца у области геотермије АФПГ- у циљу промовисања дубоке геотермалне енергије као инструмента у борби против глобалног загревања и преласка на економију са ниском емисијом угљеника.

Француска је водећа европска земља у области континенталне дубоке геотермалне енергије. У оквиру пројекта ГОСПЕЛ реализована је студија о изводљивости развоја индустријских пилот – пројеката везаних за дубоке геотермалне воде у региону АП Војводине. Влада Француске финансирала је 75 одсто пројекта, вредног 610.000 евра.
Према истраживањима које је радио НИС, интензивном експлоатацијом геотермалне воде могло би да се замени 500.000 тона увозних течних горива годишње.

Укупна количина акумулиране топлоте у геотермалним изворима до дубине 3 км око 2 пута је већа од еквивалентне топлоте, која би се могла добити сагоревањем свих врста угља из свих њихових налазишта у Републици Србији. Након првих студија о геотермалном потенцијалу и коришћењу површинске топлоте, одабране су три зоне у Војводини које нуде велике могућности за производњу топлотне енергије експлоатацијом флуида на минималној температури од 55 до 60 степени Целзијуса. То су области Суботице и Сремске Митровице, због могућности валоризовања топлотне енергије, као и Кикинде због могућности производње електричне енергије из геотермалних извора.

Економска анализа, која уважава најновије смернице еколошких захтева, неопходности бушења и опремања бушотине, показује да су бушотине изнад 40 степени Целзијуса и јаког излива око 60 м3 /х рентабилне, под условом да је потрошач способан да користи цео потенцијал бушотине преко 6000 ха/год. Цене геотермалне енергије су ниже од многих других енергената.

Истраживања о упоредним трошковима различитих извора енергије показују да је геотермална енергија приступачан извор енергије и да је цена повољнија у односу на друге технологије осим енергије из малих хидроелектрана, које су тренутно доступне.

Према доступним подацима процењује се да се на територији наше земље налази 360 изворишта термоминералних вода и термалних извора. Узевши тај број потенцијал развијања бањског туризма је огроман, процењује се да би око 300 бања у целој Србији могло да буде изграђено, а сада их је укупно 36. Поседујемо богата подручја са здравом климом, односно ваздухом, нека од њих су Дивчибаре, Ивањица, Рудник, Златибор и Златар са искоришћености од свега десет процената. Дијапазон цена у зависности од дубине бушотине и износи: 220,000,-500,000 € за дубине бушотина од 600-1,100 м.

Територија Војводине припада великој европској геотермалној зони која има повољне услове за истраживање и коришћење геотермалне енергије. За сада се истражује и користи хидротермална енергија. Термо минералне воде Војводине одликује сложен хемијски састав. То су топле воде природних извора и воде у стенским масама до којих се може доћи бушотинама. Најважнији и по капацитету највећи корисници енергије хидротермалних бушотина су бање. Углавном целогодишњи корисници који термалну воду користе и сезонски за загревање објеката. Актуелне цене енергије из активних геотермалних бушотина у Војводини, на бази цена воде, зависе од температуре воде на изливу.

Геотермална енергија може бити веома корисна у органској пољопривреди, с обзиром да је један од принципа коришћење обновљивих извора енергије. У агробизнису на подручју Војводине, коришћење геотермалне енергије скоро да и није заступљено.
Да Војводина може да буде Исланд, наука нема дилему, годишње се у Србији угради око хиљаду топлотних пумпи, највише у домаћинствима, што је добар тренд, али смо још далеко од западних земаља које много више користе геотермалне изворе.

(Градске инфо)

Први резултати пописа: У Кикинди 9.700 становника мање

Jelena Trifunović децембар 21, 2022

Републички завод за статистику објавио је прве резултате Пописа становништва, домаћинстава и станова који је спроведен током октобра на територији Србије. Према објављеним подацима, на територији Града Кикинде укупан број становника износи 49.691.

Према Попису из 2011, у Кикинди је живело 59.453 људи. Пад броја становника износи 9.762. Колико је становника мање у самој Кикинди, а колико појединачно у селима, знаћемо када пристигну детаљнији резултати пописа.

Укупан број пописаних домаћинстава на територији Града Кикинде је 19.576, а станова 24.070, показују први резултати Пописа које је објавио РЗС.

Према тим резултатима, у Републици Србији живи 6 690 887 становника што је скоро пола милиона односно 6,9 одсто мање него што је евидентирано на Попису 2011. године (-495.975). У региону Војводине, живи 182.453 људи мање.

Једино регион Београда бележи пораст, па је број становника повећан за 26.123.

Нова правила за електричне тротинете

Jelena Trifunović децембар 19, 2022

У тексту Нацрта закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја, који је МУП објавио на свом сајту, уводи се категорија лако електрично возило која се односи на електричне тротинете, а тиме су предложена и правила о њиховом учешћу у саобраћају.

Како је наведено, лако електрично возило може да се креће на коловозу уколико не постоји тротоар, пешачка или бициклистичка стаза и то тамо где је максимално ограничење брзине до 30 километара на час. Том приликом може да заузима један метар ширине од десне ивице коловоза, осим када се налази у раскрсници и скреће лево или врши претицање.

Возач електричног тротинета је у обавези да користи бициклистичку стазу, пешачко – бициклистичку стазу или бициклистичку траку, а уколико она не постоји, па вози на тротоару, не сме се кретати брже од пешака, а максимално пет километара на час. Возач електричног тротинета, не сме да буде млађи од 14 година, а за оне до 18 година старости прописано је обавезно ношење закопчане бициклистичке кациге на глави у току вожње.

Како стоји у нацрту обавезујуће је и ношење рефлектујућег прслука ноћу и у ситуацијама смањене видљивости у саобраћају. Електрични тротинет, по новом закону уколико ове измене буду усвојене, неће смети да се вози приликом преласка на пешачком, осим уколико он није део бициклистичке стазе.

На електричном тротинету се не сме превозити друга особа, а возач код себе мора да има податке о техничкој спецификацији возила, и да их покаже да захтев овлашћеном службеном лицу, јер је изменама закона прописано и то да је лако електрично возило чија снага мотора није већа од 0,6 кW, и чија највећа конструктивна брзина не прелази 25 километара на час, а маса 35 килограма.

Јавна расправа о овом нацрту трајe до 31. децембра.

Светски феномен у Новим Козарцима: Књига за књигу у уличној мини-књижари

Igor Crnogorac децембар 17, 2022

Нови Козарци су главни град читалаца – први и једини у држави и у овом делу света имају сталну уличну мини-књижару из које можете бесплатно да узмете књигу коју желите и да, заузврат, оставите један од наслова из ваше кућне колекције.

Не постоји чланарина, нити цена књига. Незванична библиотека ради по принципу узми књигу, донеси другу. Књижару је, пре две године, на идеју своје ћерке, поставила Винка Грмаш, испред продавнице у Ветеринарској станици у Новим Козарцима у којој ради.

– Испунила сам ћерки жељу, она је то видела у Отави, када је тамо живела, и желела је да њене књиге, којих је било много, нађу нове читаоце. Тих, њених књига, одавно више нема – каже Винка.

Слађана је, иначе, и песникиња. Своју прву књигу поезије, „Све у своје време“, издала је када је била у осмом разреду. Још увек живи у иностранству, али је веровала да ће у Новим Козарцима бити довољно „књишких мољаца“. И није погрешила, иако су многи били скептични.

– Људи нису веровали да ће то заживети – прича Винка. – На полицама су коришћени примерци које људи поклањају, заузврат узимајући наслов који им одговара. Долазе сви, старији људи и деца, много њих има доста књига и лектиру, и једноставно донесу јер им више не треба. Одушевљена сам како су то људи прихватили.

Винка каже да је за дозволу да постави витрину питала своју директорицу у Ветеринарској станици Кикинда, Снежану Томић, која је врло радо то одобрила.

На почетку је, каже, морала сваке вечери да уноси кутију јер није била покривена. Затим јој је комшија помогао да преради један кухињски део, стављена су стакла, и сада је књижара фиксирана за тезгу на пијаци која се налази испред продавнице.

– Мештане занимају различите теме – много њих воли политичке садржаје, књиге о Титу, и често наврате да виде да ли се појавило нешто ново из области која их занима. Купци који долазе у продавницу Ветеринарске станице, прво застану испред витрине да виде шта има ново. Ако нађу нешто занимљиво, понесу, и донесу другу књигу када дођу следећи пут. Деца ме често замоле да им помогнем да нађу неку књигу за себе. Људи јако лепо сарађују и нико још није злоупотребио овај концепт. Наша песникиња, Драгана Даниловић, сваки пут поклони своју нову књигу.

Мини-књижаре за размену књига вест су где год да се појаве на планети – има их у САД-у, Немачкој, Чилеу… У Новим Козарцима, међутим, улична књижара већ има своје сталне кориснике. Никоме, осим гостима, који су одушевљени, одавно није необично да књиге стоје у витриници на улици, на дохват руке свима који су за размену исписаних речи, светова и живота.

Висока свест и поверење очигледно красе Козарчане, јер се није догодило да неко не донесе књигу заузврат узетој или да оштети библиотеку која, заштићена само стаклом, стално стоји причвршћена за пијачну тезгу у најпрометнијој улици у центру села.

Књижара тренутно има шездесетак наслова и доступна је сваког дана, осим недељом, од 7 до 18 сати. Козарчани су, сасвим сигурно, досегли нови ниво поштовања писане речи. Време ће показати да ли ће им се неко придружити у томе.