May 7, 2026

Актуелно

austria-euro-1200x600-direct-150kb-1-1024x512-1

Fiskalni nokaut: Austriji preti bankrot do 2030. godine

Jelena Trifunović October 3, 2025
Austriji ove godine preti budžetski minus od čak 23,1 milijardu evra, Srbija u isto vreme beleži deficit od svega 311 miliona evra, piše portal Srpski ugao.

To znači da je deficit u austrijskom budžetu čak 74 puta veći od srpskog i to u apsolutnim brojkama. Uz ovakvu dinamiku, Beč se suočava sa opasnošću potpunog fiskalnog kolapsa, dok bi Srbija uz disciplinu, mogla već oko 2038. godine da pređe u suficit i to bez drastičnih rezova, već uz godišnje smanjenje deficita od oko 50 miliona evra.

Kako je saopštila nacionalna Radio televizija Austrije „ORF“, austrijsko Ministarstvo finansija priznaje da je ovogodišnji deficit za milijardu evra veći od planiranog. Iako ministar Markus Marterbauer (SPÖ) tvrdi da savezna vlada „posluje stabilno“, podaci ne idu u prilog toj izjavi. Problem je još izraženiji na lokalnom nivou gde pokrajine, opštine i sistem socijalnog osiguranja beleže dodatni manjak od 6,2 milijarde evra.

Državna sekretarka Barbara Ajbinger-Midl (ÖVP) kao uzroke navodi rast troškova u socijalnim uslugama i proširenje brige o deci.

Ministar ostaje otvoren za povećanje poreza na imovinu, ali odbacuje ideju da se deo državnih prihoda ustupi lokalnim vlastima, ocenjujući da nisu učestvovale u rešavanju krize banaka niti imaju pravo na novac iz klimatskih fondova.

Austrija je prema ocenama ekonomista, ušla u najdužu recesiju od Drugog svetskog rata, a trend ne pokazuje znakove oporavka. U prvoj polovini 2025. deficit je iznosio 5,3% BDP-a , više nego prethodne godine, a rashodi su eksplodirali, naročito zbog plata u javnom sektoru i rastućih socijalnih davanja.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Austrijski političari još uvek govore o reformama, dok im se budžetski sistem urušava. Bankrot do 2030. godine postaje ne samo moguć, već izvestan ako se ne preseče spirala lokalne potrošnje i centralnog nečinjenja. Sa druge strane, Srbija sa znatno manjim fiskalnim prostorom, pokazuje iznenađujuću disciplinu. Ako nastavi da smanjuje deficit tempom od samo 50 miliona evra godišnje, već oko 2038. godine može da računa na pozitivnu nulu, pa i suficit.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

working-2618559-1280

Nezaposlenost se seli na Zapad: Srbija ima veći broj zaposlenih od Austrije

Jelena Trifunović October 2, 2025

Srbija se u ne tako davnoj prošlosti smatrala zemljom sa hronično visokim nivoom nezaposlenosti, ali najnoviji podaci pokazuju da je danas slika drugačija. Naime, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji trenutno ima manje od 267.000 nezaposlenih, dok je u Austriji, prema izveštaju austrijske Službe za zapošljavanje (AMS), taj broj u toku poslednjeg meseca dostigao 375.120 osoba od kojih je skoro 300.000 aktivno nezaposleno, a ostatak u procesima prekvalifikacije ili obuke, što znači da je taj broj dosta veći.

S obzirom na ukupnu populaciju obe države dolazi se do zanimljivog zaključka srazmerno broju stanovnika – Srbija ima manji broj nezaposlenih nego Austrija. Još značajnije, stopa nezaposlenosti u Srbiji je u kontinuiranom padu već deceniju, sa skoro 19 odsto u 2014. godini, na ispod 8 odsto u 2025. godini. Nasuprot tome, u Austriji stopa nezaposlenosti raste 30 meseci zaredom i u septembru 2025. dostigla je 7 odsto, što je povećanje od 0,4 procentna poena u odnosu na prošlu godinu.

Posebno je alarmantan trend rasta nezaposlenosti u ključnim privrednim sektorima Austrije, kao što su industrija, trgovina, transport i zdravstvo. Porast od čak 16,9 odsto u sektoru zdravstva i socijalne zaštite ukazuje na sistemski problem. Šef AMS-a Johanis Kopf direktno je upozorio da „na tržištu rada nema ničeg pozitivnog što bi se moglo prijaviti“.

Napredak Srbije je očigledan, zahvaljujući rastu IT sektora, investicijama, izvozu usluga i fleksibilnijem frilens tržištu, broj radno angažovanih osoba raste. Takođe, Srbija ima jedan od najviših procenata stanovništva koji živi u sopstvenim nekretninama, što smanjuje pritisak na socijalni sistem.

Konačno, statistika ne laže Srbija danas ima manji broj nezaposlenih građana nego Austrija i to je činjenica koja govori o napretku države.

bos-fabrika

Nemačka gasi fabrike: Boš najavio 13.000 otkaza, stiže oštar odgovor sindikata

Jelena Trifunović September 25, 2025

Kompanija „Boš“, jedan od najpoznatijih snabdevača automobilske industrije u Evropi, objavila je da će do kraja 2030. godine ukinuti čak 13.000 radnih mesta u Nemačkoj. Kako su naveli iz sedišta kompanije u Gerlingenu, razlog za ovu odluku leži u „smanjenoj potražnji“ i „sporijem razvoju električne mobilnosti“, zbog čega su, kako tvrde, ovakve mere neizbežne, piše portal Srpski ugao.

Otpuštanja će najviše pogoditi sektore vezane za mobilnost, a posebno lokaciju u Roitlingenu, gde je predviđeno ukidanje 1.100 radnih mesta. Kompanija planira da kroz ovu racionalizaciju ostvari godišnju uštedu od 2,5 milijardi evra.

Vest je naišla na oštro protivljenje najjačeg nemačkog sindikata IG Metall. Njihova predsednica Kristijane Bener poručila je da rukovodstvo Boša „gazi principe odgovornosti i fer odnosa prema radnicima“, te upozorila da bi masovna otpuštanja mogla ozbiljno da poremete ne samo porodične budžete, već i industrijsku mrežu čitavog regiona.

“Nakon vaših najava, Robert Boš bi se okretao u grobu”, poručila je Benerova u zvaničnom saopštenju.

Sindikat traži hitan dijalog sa upravom i apeluje da se pronađu druga rešenja pre nego što se zatvore pogoni i ljudi ostanu bez posla.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Dok najveće privrede Evrope zatvaraju fabrike, Srbija uspeva da sačuva radna mesta i privuče nove investitore. Primer iz Vranja to najbolje potvrđuje. Kada je italijanski Geox 2021. godine zatvorio fabriku obuće i otpustio više od 1.200 radnika, činilo se da će grad teško prebroditi taj udar. Međutim, već naredne godine turski Teklas otvorio je fabriku auto-delova u istom gradu, na istoj lokaciji. Nova proizvodnja je brzo krenula, a stotine bivših radnika Geoxa ponovo su našli posao.

Izvor: Srpski ugao

IMG-7418-1024x512.jpeg.pagespeed.ce.OMXn79Z2YG

Eksperimenti levo-liberalne vlade gurnuli Austriju u bankrot!

Jelena Trifunović September 17, 2025

Austrija se suočava sa ozbiljnim problemima, rastući javni dug, sve glasnija upozorenja iz Brisela, neuspešne penzione reforme i inflacija koja svakodnevno nagriza životni standard. Brojke pokazuju alarmantno stanje, a građani sve više gube poverenje u institucije, prenosi portal Srpski ugao.

Prema podacima Statistike Austrije, javni dug je u prvom kvartalu 2025. dostigao 412,6 milijardi evra – 18,5 milijardi više nego krajem prošle godine. Udeo duga u BDP-u porastao je na 84,9 odsto, daleko iznad Mastrihtskog limita od 60%. Evropska komisija već je preporučila pokretanje postupka prekomernog deficita, što znači da Beč gubi finansijsku disciplinu koja je nekada bila njegov zaštitni znak.

Ova država danas ima i najveće socijalne rashode u svetu među članicama OECD-a. Prema proceni za 2024, oni iznose 31,6% BDP-a, više nego u Francuskoj i Finskoj. Iako se ovaj model predstavljao kao „socijalna država“, jasno je da je politika levičarske vlade, koja se zalaže za dolazak migranata i sve veće fondove namenjene njima, dovela do eksplozije troškova. Milijarde se izdvajaju za socijalne programe, a prosečan Austrijanac sve teže može da plati kiriju, gorivo ili grejanje tokom cele zime.

Vladajuća koalicija – Socijaldemokratska partija Austrije (SPÖ – crveni), Zeleni (zeleni) i NEOS – Nova Austrija i Liberalni forum (ružičasti), uz tihi pristanak Narodne partije Austrije (ÖVP – crni) – obećava pakete štednje, ali oni se uglavnom svode na povećanje poreza. U međuvremenu, deficit države ostaje na 4,5% BDP-a, a izgledi za smanjenje su sve slabiji. Poseban akcenat u svemu ima NEOS, najmanja partija u koaliciji, koja svojim ideološkim eksperimentima i neiskusnim kadrovima dodatno komplikuje život običnim ljudima.

Situacija podseća na staru izreku – dok selo gori, baba se češlja. Austrijski političari se bave marginalijama, a realni problemi – inflacija, deindustrijalizacija, rast migracija i demografski pad – ostaju bez odgovora. Za razliku od ove zemlje, Srbija pokazuje suprotnu sliku rast plata i penzija. Dolazak investicija iz celog sveta i veliki infrastrukturni projekti čine nas perspektivnim i sve atraktivnijom investitorima. Standard građana Srbije raste iz dana u dan, a zemlja beleži stabilan privredni rast uprkos globalnim krizama.

Vreme je da se završi sa zabludama. Austrija više nije uzor u Evropi, već propala država finansijski i moralno. Dok njihovi političari traže izgovore, Srbija izrasta u primer stabilnosti i razvoja, potvrđujući da se odgovornom politikom i jasnom vizijom može graditi uspešna i snažna država.

Izvor: srpski ugao.rs

pokrajisnka-vlada

Pokrajinski sekretarijat: Poljoprivrednici u Vojvodini imaju najveću podršku u Srbiji – blokada ispred Vlade politički motivisana

Jelena Trifunović September 15, 2025

Nakon što su poljoprivrednici danas traktorima blokirali saobraćaj ispred zgrade Pokrajinske vlade, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine poručuje da je njihov budžet za 2025. godinu veći za 219,4% u odnosu na 2015. Sekretarijat ocenjuje da je protest politički motivisan.

Saopštenje prenosimo u celosti:

– Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine dužan je da reaguje na današnje okupljanje poljoprivrednika koji su traktorima blokirali saobraćaj ispred zgrade Pokrajinske vlade.

Budžet Pokrajinskog sekretartijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine je danas veći za 219.4% u odnosu na budžet iz 2015. godine, kada je na čelu Pokrajinske vlade bio Bojan Pajtić!

Budžet za 2025. godinu iznosi 13.194.402.375,62 dinara.

Posebno podsećamo nezadovoljne poljoprivrednike blokadere da poljoprivrednik iz Vojvodine ima povlašćen položaj u poljoprivredi Srbije, jer pored podsticaja koje koristi iz budžeta Republike Srbije koristi i bespovratna sredstva iz budžeta AP Vojvodine. Svaki poljoprivrednik u Vojvodini ima pravo da konkuriše na povraćaj bespovratnih sredstava za poljoprivrednu proizvodnju na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, gde je povraćaj sredstava od 60-90%.

Najznačajniji podsticaj za individualne poljoprivredne proizviđače je nabavka mehanizacije, a samo ove godine raspisan je konkurs u visini od 550 miliona dinara. U poslednje tri godine za nabavku nove mehanizacije za poljoprivrednike u AP Vojvodini izdvojeno je preko 14 miliona evra.

Pored toga, svaki poljoprivrednik u Vojvodini ima mogućnost da konkuriše za opremu za navodnjavanje. U poslednjih pet godina Pokrajinski sekretarijat je odobrio bespovratna sredstva u vrednosti od dve milijarde dinara (17 miliona evra). U 2025. godini iznos bespovratnih sredstvata za navodnjavanje iznosi 450 miliona dinara. 459 poljoprivrednih gazdinstava u ovoj godini ostvarilo je pravo na sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje, a subvencionisana površina poljoprivrednog zemljišta na kojoj će se koristiti oprema za navodnjavanje je preko 4000 hektara .

Za ulaganje u preradu primarnih poljioprivrednih proizvoda u 2025. godini izdvojeno je 111 miliona dinara bespovratnih sredstava za individualne poljoprivredne proizvođače.

Za meru „Podrška mladima u ruralnim područjima“ u 2025. godini opredeljena su sredstva u visini od 200 miliona dinara bespovratnih sredstava za mlade individualne poljoprivredne proizvođače.

Za unapređenje stočarske proizvodnje kroz nabavku grla i odgajivački program u 2025. godini opredeljeno je 290 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Posebno se u pokrajinskom sekretarijatu vodi računa o borbi potiv suše, te se svake godine uloži više od milijardu dinara u izgradnju dvonamenskih sistema za navodnjavanje. U poslednje dve godine izvršeni su radovi na 66.377 hektara, što predstavlja sistemsku meru u borbi pritiv suše, zajedno sa sistemskim merama u pošumnjavanju u koje Pokrajisnki sekretarijat godišnje ulaže preko 300 miliona dinara.

Poljoprivrednici koji su blokirali saobraćaj ispred Banovine zahtevaju kredite sa 1% kamate. Podsećamo da u AP Vojvodini postoji Fond za razvoj poljoprivrede koji nudi kreditnu podršku upravo sa 1% kamate, kako za seme, repro materijal, tako i za opremu i nabavku stoke i podizanje višegodišnjih zasada i kupovinu poljoprivrednog zemljišta, i to godinama unazad. Fond raspolaže sa oko 800 miliona dinara za kreditnu podršku. U 2025. godini raspisano je 14 kraditnih linija za sve sektore poljoprivredne proizvodnje.

Nakon svega urađenog, sprovedenog i ispunjenog, postavljamo pitanje, čime ste to tačno nezadovoljni?
Pokrajinski sekretarijat je uvek otvoren za razgovor, savete i sugestije, a ne i za ultimatume.

Na osnovu svega iznetog, može se steći utisak da je današnja blokada zgrade Pokrajinske vlade isključivo politički motivisana – stoji u saopštenju.

Izvor: ns uživo.rs

prodavnica

Tržišna inspekcija kontroliše primenu Uredbe o ograničavanju marži

Jelena Trifunović September 8, 2025

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da su ekonomske mere koje se odnose na sniženje cena u maloprodajnim lancima već dale efekat i da su građani zadovoljni.

Mali je izjavio da je tržišna inspekcija započela kontrolu primene Uredbe o ograničavanju marži u maloprodajnim objektima i istakao da se sa trgovinskim lancima kontinuirano vodi dijalog o snižavanju cena na koje se uredba odnosi, kao i da lanci pokazuju spremnost da snize cene.

Mali je rekao da je trgovinskim lancima dato vreme da usklade sisteme i isprave eventualne nepravilnosti.

“Tamo gde su marže više od 20 odsto cene sigurno idu dole, molim i građane da nam pomognu, ako primate nešto što mi ne vidimo. Gde možemo da usmerimo inspekciju, bez zloupotreba, to ćemo uraditi”, rekao je Mali na konferenciji za medije na kojoj je predstavljen novi krug nagradne igre Uzmi račun I pobedi, a na pitanje o najavljenoj kontroli tržišne inspekcije.

Istakao je da se posle sedam dana primene mere o snižavanju cena vidi efekat na životni standard građana u pozitivnom smislu.

Naglasio je da će izmenama i dopunama zakona o trgovini, kao i zakonom o zaštiti potrošača i zakonom o nelegalnim tržišnim praksama, koji će biti doneti ove godine, sistemski biti rešeno pitanje cena u maloprodajnim lancima.

Govoreći o tome kako će novi set ekonomskih mera uticati na životni standard građana, Mali je rekao da je ekonomska politika deceniju unazad uvek bila usmerena ka tome da građani žive bolje i da se vidi briga prema njima.

Dodao je da nove ekonomske mere imaju dva smera, jedno je sniženje cena na proizvode sa maržom većom od 20 odsto i smanjenje kamatnih stopa na potrošačke i stambene kredite, kao i smanjenje računa za struju za najugroženije.

“S druge strane imate podizanje životnog standarda direktno kroz podizanje plata, penzija,kao i minimalne zarade koja će od 1. oktobra biti 500 evra, a sa redovnim povećanjem od 1. januara 550 evra. Veliki su to pomaci napred”, istakao je Mali.

Dodao je da je pre 10 godina godina minimalna zarada 15.700 dinara, kao i da su penzije tri godine zaredom povećavane u dvocifrenom iznosu.

phot

(VIDEO) Hrvati konačno priznali: U Jasenovcu se desio genocid nad srpskim narodom

Jelena Trifunović September 2, 2025

Bivši predsednik Republike Hrvatske i poslednji predsednik Predsedništva SFRJ, Stjepan Mesić, jasno i nedvosmisleno je izjavio da se u logoru Jasenovac dogodio genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Kako prenosi ns uživo, ova izjava dolazi u okviru ekskluzivnog intervjua datog Centru za društvenu stabilnost u Zagrebu, kao deo dokumentarnog filma „Anatomija obmane – Vukovar“, poslednjeg dela trilogije koja se bavi temama rata i istine na prostoru bivše Jugoslavije.

-Samo nepismen čovek može reći da nije bilo genocida u Jasenovcu- izjavio je Mesić, komentarišući sve češće pokušaje relativizacije i negacije zločina koji su počinjeni u tom logoru smrti tokom Drugog svetskog rata.

Kompletan video njegove izjave možete pogledati ispod.

Podsećamo, u ustaškom logoru smrti Jasenovac je stradalo 700.000 ljudi, a najviše ubijenih je upravo bilo Srba.

Izvor: NS uživo

Oluja-arhiv

Tri decenije od „Oluje“: Najveće stradanje i progon Srba u novijoj istoriji

Igor Crnogorac August 3, 2025

Trideset godina je prošlo od vojno-policijske akcije „Oluja“, u kojoj je, prema podacima centra „Veritas“, sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, a život izgubilo najmanje 1.900 ljudi. Ova akcija hrvatskih snaga ostavila je trag duboke patnje i gubitka za srpski narod.

Napad je započeo u ranim jutarnjim časovima 4. avgusta 1995. i trajao do 7. avgusta, a akcije su se potom proširile i na delove Republike Srpske u septembru iste godine. Područja severne Dalmacije, Like, Korduna i Banije – koja su bila pod zaštitom UN – bila su izložena intenzivnim napadima.

Na sastanku održanom 31. jula na Brionima, najviši hrvatski zvaničnici, na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom, definisali su završne korake za napad. Iz transkripata tog susreta proizlazi da je ključni cilj bio „nestanak Srba“ sa tih prostora, uz paralelno medijsko plasiranje poruka o poštovanju ljudskih prava.

U operaciji je učestvovalo između 130.000 i 150.000 pripadnika hrvatskih snaga, uz podršku jedinica iz Hrvatskog veća odbrane i tzv. Armije BiH. Nasuprot tome, odbrana RSK brojala je oko 34.000 ljudi, mahom rezervista.

Već u popodnevnim satima 4. avgusta, započela je masovna evakuacija stanovništva, koje je krenulo u dva pravca – preko Srba u Lici i preko Dvora u Baniji. Narednog dana, 5. avgusta, hrvatske snage su ušle u Knin, dok su izbegličke kolone postajale meta napada. Jedan od najstrašnijih zločina dogodio se na Petrovačkoj cesti, kada je avijacija Hrvatske otvorila vatru na civile. Poginulo je deset osoba, među kojima četvoro dece.

Oni koji nisu uspeli da izbegnu, često su stradali u napadima koji su nastavljeni i nakon formalnog završetka operacije. Ministar odbrane Gojko Šušak objavio je 7. avgusta da je „Oluja“ okončana.

Izveštaj OEBS-a od 10. avgusta potvrđuje da su hrvatske snage, uključujući i policijske jedinice, sistematski palile kuće i imovinu Srba.

Savet bezbednosti UN je 10. avgusta usvojio rezoluciju br. 1009, kojom je pozvana Hrvatska da zaštiti preostale civile i njihovu imovinu.

Izbegli Srbi su većinom utočište našli u Srbiji i Republici Srpskoj, gde su, između ostalog, građani Prijedora i Banjaluke pokazali veliku solidarnost.

Nakon „Oluje“, u septembru su usledile nove akcije pod imenima „Maestral“ i „Una“, usmerene ka teritoriji Republike Srpske.

Međunarodni krivični tribunal u Hagu je 2011. godine u prvostepenoj presudi zaključio da je „Oluja“ predstavljala udruženi zločinački poduhvat, s Tuđmanom na čelu, čiji je cilj bio trajno proterivanje srpskog stanovništva. Ipak, generali Ante Gotovina i Mladen Markač su u žalbenom postupku oslobođeni odgovornosti.

Od 2014. godine, Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju Dan sećanja na stradale u „Oluji“, dok Hrvatska taj datum slavi kao Dan pobede.

Državna ceremonija povodom tridesetogodišnjice ovog tragičnog događaja održaće se danas, 3. avgusta u 19.30 časova u Sremskim Karlovcima, pod sloganom „Oluja je pogrom – Pamtimo zauvek“. Tom prilikom obratiće se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a parastos žrtvama služiće patrijarh Porfirije.

„Pamtimo sa tugom i poštovanjem sve žrtve i stradalnike i ostajemo čvrsto posvećeni očuvanju istine, pravde i sećanja“, poručili su iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

(Foto: Istorijski arhiv Kikinda)

sveca

Tuga na Krajiškom višeboju – preminuo takmičar iz Kikinde

Igor Crnogorac July 27, 2025

Nebojša Muratović (50) iz Kikinde, preminuo je pošto mu je naglo pozlilo na 15. Krajiškom višeboju u Banatskom Velikom Selu. Muratović je hitno prebačen u Opštu bolnicu u Kikindi gde je, uprkos naporima lekara, preminuo.

Vest je potvrđena iz Udruženja „Krajiški višeboj“, organizatora manifestacije.

– Po svemu sudeći, izdalo ga je srce. Nebojša se iznenada srušio. On je ranijih godina bio učesnik takmičenja Strongmen, a na ovom član ekipe „Krajišnici“ iz Banatskog Velikog Sela. Ovakva tragedija nikada se nije dogodila na ovom takmičenju. Upućujemo najdublje saučešće porodici Nebojše Muratovića – saopštili su članovi Udruženja „Krajiški višeboj“.

Usled tragičnog ishoda, takmičenje je odmah prekinuto, a ostatak programa otkazan.

S. V. O.

automobil-2

Tri godine zatvora zbog nesreće u kojoj je smrtno stradala jedna osoba

Igor Crnogorac July 27, 2025

Zbog izazivanja saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom, 42-godišnji M. V. iz Nakova pravnosnažno je osuđen na tri godine zatvora. Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Višeg suda u Zrenjaninu, čime je okončan krivični postupak pokrenut na osnovu optužnice Višeg javnog tužilaštva.

M. V. je proglašen krivim za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Osim zatvorske kazne, izrečena mu je i petogodišnja zabrana upravljanja motornim vozilima „B“ kategorije.

Nesreća se dogodila 10. juna 2023. godine nedaleko od Nakova. Prema presudi, vozač je u trenutku udesa bio u stanju srednje alkoholisanosti, a kretao se brzinom od 190 kilometara na sat. U jednom momentu izgubio je kontrolu nad vozilom i prešao u suprotnu traku, gde je direktno udario u automobil kojim je upravljao I. B.

Od siline sudara, vozilo u koje je udario izletelo je sa puta i prevrnulo se. I. B. je preminuo na licu mesta od posledica teških telesnih povreda.