Zrenjaninac Željko Stanisavljev pre nepunih mesec otvorio je u Kikindi „Pite ispod sača 0230“. Pored toga što slasne pite spremljene na starinski način imaju poseban ukus, ono što ovog buregdžiju izdvaja je akcija solidarnosti.
-Niko ne treba da bude gladan. Besplatan obrok za one koji ne mogu da kupe, to nisam prvi izumeo. Nisam prvi, ni poslednji- skroman je Željko.
Ispred lokala koji se nalazi na mestu nekadašnje „Špongine pekare“ zatičemo nekoliko kesa sa pitama.
-Prvi je to uradio buregdžija iz Kragujevca. Kada sam to gledao na televiziji, srce mi je zaigralo, bio sam veoma dirnut i rekao sebi- ako ikada budem otvorio svoju radnju, učiniću isto- priča za Kikindski portal.
Pedesetogodišnji Zrenjaninac, na predlog prijatelja i poznanika, odlučio je da otvori radnju u Kikindi. U Zrenjaninu više pekara ima u ponudi pite ispod sača, a ovde nijedna.
-Prvi put sam u Kikindu došao pre dva meseca. Radio sam u Zrenjaninu u radnji gde se prave pite ispod sača. Tu su dolazili ljudi iz Kikinde i govorili mi: ajde majstore, dođi, otvori u Kikindi. Iako sam planirao da otvorim radnju u Zrenjaninu jer tamo imam gde, a ovde sam došao pod kiriju, ipak sam se odlučio za Kikindu- priča.
Posao je na početku, pa je i poslovanje u minusu, ali Željko nema dilemu da čini ispravno delo. Pomisao da je nekome pomogao, ispunjava ga radošću.
– Pekari, kada im ostane, prodaju pecivo i hleb na džakove ili u pola cene, ja to nisam hteo. U našem poslu ne peče se po narudžbini kao kad odete u hamburgeriju na primer, pa naručite jedan hamburger. Ja moram da imam ispečenih pita, ali ne proda se sve. Ostane, i mi to onda isečemo i okačimo napolje, da uzme onaj ko nema. Pitao sam da li ovde ima dom za beskućnike ili da u saradnji sa Crvenim krstom damo ugroženim porodicama. Nama dnevno ostane od 5 do 15 kilograma pite- kaže humani Zrenjaninac.
Kada je tek otvorio radnju, na ulici ga je jedan mladić presreo i zamolio za obrok, rekavši da nema novca i da živi od socijalne pomoći. Željko ga je uputio da ode po pite, a ovaj susret je, kaže, dodatno učvrstio njegovu želju da bude solidaran.
-Bila je jedna žena iz neke humanitarne organizacije koja pomaže obolelima od raka. Kupila je sendvič i parče pite i ostavila kako bi donirala obrok. Slikala je to i okačila na društvene mreže. Te večeri je skoro 15 kilograma pita, koliko nam je ostalo, pa smo iznosili, planulo za sat vremena.
Na pitanje, može li neko njegovu humanost da zloupotrebi, Željko je jasan.
-To me ne brine. Meni je ipak mnogo važnije da dobije i neko ko stvarno nema. Tada mi je puno srce- kaže ovaj buregdžija širokog srca.
Ukusne pite
Jedna starija sugrađanka pre nekoliko dana poslužila se besplatnim pitama, pa je narednog dana došla da pohvali da su veoma ukusne i u znak zahvalnosti donela voće.
-Pite koje iznosimo i okačimo ispred nisu upakovane u papir kako bi ljudi mogli na vide sa čim su, pa da izaberu. Ima i posnih-saznajemo od Željka.
