Богата понуда бадњака и украсних аранжмана за предстојеће празнике

Уочи Бадњег дана и Божића, које православни верници обележавају у понедељак и уторак, и ове године је богата понуда исечених и украшених бадњака на Градској пијаци, затим ораха и бомбона за коринђаше, жита за Божић, али и посебних креативних аранжмана.

Миланка, која се, како каже, бави продајом цвећа, припремила је симболично украшене бадњаке.

– Ту су основна обележја – осим храста, и слама, жито, ораси и црвена тракица. Купују их сви, и старији и млађи суграђани. Бадњаци су 150, а жито 100 динара и све сам одмах продала – каже Миланка.

На пијаци је данас била и Боса, која каже да долази само два пута годишње, када продаје Ивањске венчиће и бадњаке. На овој тезги бадњаци су, такође, 150 динара, 250 динара је пола килограма ораха у љусци, жито је 100 динара, а жито у саксији украшеној малим бадњаком – 150 динара. Боса је направила и занимљиву божићну корпицу која кошта 500 динара.

– Данас нисам пуно продала, очекујем да ће се више куповати сутра и у понедељак испред цркве. Тада донесем и веће, посебно украшене бадњаке за моје посебне купце који дођу сваке године, а увек имам и неколико великих грана, са сламом, класјем жита и орасима, јер има људи који их стављају испред куће – прича Боса.

Поред бадњака и жита, посебне аранжмане са свим симболима Бадњег дана и Божића пронашли смо код Бориславе.

– Имам и јединствене аранжмане које прави моја ћерка Марија – паорска кола која носе све што симболише предстојећи празник – жито, бадњак, класје жита, орахе и сламу и плетена су од папира. После празника могу да се сачувају и да послуже и за наредне године. Мала кола су хиљаду, а велика 1.300 динара – каже Борислава и додаје да се продају јако добро, и да очекује да ће сутра, на пијачни дан, продаја бити још боља.

Према хришћанској симболици, бадњак представља храст који су пастири донели у витлејемску пећину где је рођен Исус и које је праведни Јосиф заложио да угреје хладну пећину. Варнице које су полетеле у небо су најавиле посебан догађај. Такође, бадњак је најава Часног крста Христовог.

По паганским обичајима, бадњак је повезан са сунчевим циклусом и представља део поштовања сунца. Спаљивањем храста (светог дрвета) се из ватре рађало ново сунце и зато је прослављано у кругу огњишта.

Иако се мисли да је култ бадњака аутентично словенски, он је раширен свуда по Европи. Срби и Русини ложе бадњак. Руси и Бугари ложе јелку, а некада су ложили храст. У Војводини и Хрватској Срби уносе бадњак у кућу.