Tijana Despotovski, autor sa Kikindski portal

Novembar u pozorištu: evo šta ćemo gledati

Tijana Despotovski October 30, 2025

Kikinđane tokom novembra očekuje bogat i raznovrstan pozorišni program. Publika će imati priliku da uživa u gostovanjima, komedijama i savremenim autorskim projektima, a naši glumci će gostovati i u drugim gradovima.

Mesec započinje gostovanjem ansambla Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina koji će u subotu, 8. novembra u 20 časova izvesti autorski projekat „Ona“ u režiji Mie Knežević. Naredne subote, 15. novembra u istom terminu, na sceni će biti komedija Marka Kamoletija „Pidžama za šestoro“ u režiji Olivere Đorđević.

Publika će 18. novembra imati priliku da pogleda predstavu „Ljubavno pismo“, koju potpisuju Zoran Bačić i Zlatan Fazlagić u režiji Dragana Ostojića, dok 22. novembra stiže priča o savremenim odnosima – „Savršen partner“ Mira Gavrana u režiji Tijane Vasić.

Kraj mesec donosi i drugu reprizu predstave „Heroj nacije“ Ivana M. Lalića, u režiji Dajane Josipović, koja će biti izvedena 25. novembra u 20 časova.

Ansambl kikindskog pozorišta i ovog meseca gostuje na festivalima. Od 1. do 5. novembra učestvuje na festivalu „Zlatna vila“ u Prijedoru sa predstavom „Srbija All Inclusive“ Vladimira Đurđevića u režiji Mrka Misirače, dok će 29. novembra nastupiti na festivalu „Publikum“ u Kuli sa komadom „Kovači“ Miloša Nikolića u režiji Tijane Vasić.

„Jefimija prelo zvala“: Rusko Selo dobilo novi folklorni festival

Tijana Despotovski October 29, 2025

U organizaciji Udruženja „Jefimija“ u nedelju je u Ruskom Selu održan prvi folklorni festival „Jefimija prelo zvala“. Ovaj događaj protekao je u znaku ljubavi prema folkloru, tradiciji i bogatoj kulturnoj baštini naših predaka.

Publika je uživala u raznovrsnom programu narodnih igara, pesama i osmeha učesnika, koji su svojim nastupima preneli duh zajedništva, radosti i ponosa. Svaki učesnik simbolično je nagrađen medaljom „Opančar“, kao podsetnik da je narodna igra „igra za siromašne“, ali da su upravo ti „siromašni u opancima“ svojim srcem i koracima obišli ceo svet.

Na festivalu su učestvovali: ŽPG „Melizmi“ iz Kikinde, KUD „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, KUD „Mokrin“ iz Mokrina, KUD „Izvor“ iz Nakova, KUD „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, KUD „Scena“ iz Banatske Topole i FS „Jefimija“ iz Ruskog Sela.

Organizatori su uputili zahvalnost svima koji su doprineli realizaciji festivala – saradnicima, prijateljima, igračima, kolegama, Mesnoj zajednici Rusko Selo, porodicama, kao i umetničkim rukovodiocima Milanu Vašaliću i Jeleni Talijanov, čiji su trud, međusobno poštovanje i podrška bili od presudnog značaja.

Festival je protekao u duhu pesme, igre i druženja, a organizatori su najavili da će „Jefimija prelo zvala“ postati tradicionalan događaj koji će iz godine u godinu negovati kulturno nasleđe i duhovnu umetnost

Inače, dan pre festivala, 25. oktobra, plesni studio „Jefimija“ učestvovao je na Internacionalnom plesnom takmičenju u Temišvaru, gde je ostvario izvanredne rezultate – osvojivši čak četiri prva mesta, vaučer za besplatnu kotizaciju za najmlađe takmičare (uzrast 3 do 6 godina), kao i dve zahvalnice za učešće.

Nakon uspešnog vikenda, članove „Jefimije“ već 15. novembra očekuje novo veliko takmičenje u Subotici.

Zlato za Kikindu: Vanja Besedeš najbolja frizerka u Srbiji, četvrta na svetskom takmičenju

Tijana Despotovski October 29, 2025

Frizerka iz Kikinde, Vanja Besedeš, postigla je izvanredan uspeh – osvojila je prvo mesto na nacionalnom takmičenju u Novom Sadu i zauzela visoko četvrto mesto na svetskom prvenstvu u Parizu.

Francuska je ove godine ponovo bila domaćin prestižnog svetskog takmičenja u šišanju a Kikinđanka Vanja Besedeš, zajedno sa svojim kolegama Andrejom Kočić i Stefanom Ristanović iz Beograda, osvojila je četvrto mesto.

„Na svetskom prvenstvu učestvovalo je preko pedeset zemalja. Mi smo bili jedna od najmanjih ekipa. Bilo nas je samo troje i bili smo sami protiv celog sveta,“ sa osmehom navodi Vanja.

U Parizu, ekipa frizera iz Srbije predstavila se u barber katu. „Tu se rade dve kategorije šišanja – skin fejd i komeršal fejd. To su jedna od dve najteže kategorije na svetskom prvenstvu,“ objašnjava naša sugrađanka.

Inače, Vanja Besedeš je prošle godine odnela bronzu na istom takmičenju. Tada je srpski nacionalni tim imao pet predstavnika.

Kada je u pitanju Otvoreni šampionat Srbije „Nikola Bizumić“ koji se održao u Novom Sadu, osvojila je prvo mesto uprkos jakoj konkurenciji.

„Osim frizera iz Srbije, bilo je i takmičara iz Bosne, Crne Gore i Hrvatske. Ja sam osvojila prvo mesto u mojoj omiljenoj kategoriji – strit stajl. Takođe, odnela sam drugo mesto u kategoriji old skul, što podrazumeva šišanje makazama i brijačem. Kada je u pitanju ukupan plasman, zauzela sam drugo mesto na šampionatu,“ ponosno ističe Vanja.

U razgovoru sa našom sugrađankom, uspeli smo da saznamo da je strit stajl zapravo njena uža specijalnost. „Ovaj stil šišanja se radi na lutki, prvenstveno zbog dužine kose. Lutka je prethodno već ošišana i dovedena u formu, potom se fenira i izrađuje frizura tako da ima klasičnih elemenata ali i da bude svakodnevno nosiva na ulici.“

Na pitanje koja frizura je ovih dana najtraženija u njenom salonu, Vanja odgovara:

„Trenutno je i kod nas i u svetu skin fejd najpopularniji. Obično je to novi tip frizura koji ide od obrijanog, sa sve više senčenja sa strane, a gore može biti duže ili kraće. I u skin fejdovima ima više kategorija, poput niski fejd, visoki fejd ili frenč krop.“

Naša sagovornica je takođe istakla kako teži da bude u toku sa trendovima. „Tržište je takvo da stalno izlaze nove frizure. Naravno, traže se i klasične frizure koje ja lično volim, prvenstveno kod starijih ljudi. S druge strane, mlađi klijenti uglavnom traže fejd i obrijano.“

Vanja Besedeš planira i sledeće godine da se prijavi na svetsko prvenstvo u Parizu i kako kaže, nada se da će proći „kao Šurda u Vrućem vetru.“

Drastično pooštravanje sankcija za bahatu vožnju

Tijana Despotovski October 28, 2025

U svetlu poslednjih događaja i poražavajućih statistika, nadležne institucije najavljuju najrigidnije mere u istoriji Srbije kako bi se zaustavio rast neodgovornog ponašanja u saobraćaju.

Prema izveštaju Agencija za bezbednost u saobraćaju (ABS), samo tokom ove godine u Srbiji je do sada poginulo 39 osoba zbog vožnje pod dejstvom alkohola – među njima, nažalost, ima i dece. Takođe je registrovano više od 1.100 povređenih i oko 1.200 vozača sa 1 – 2‰ alkohola u krvi, dok je kod gotovo 700 slučajeva izmereno više od 2‰.

ABS predlaže da se najteži slučajevi vožnje u alkoholisanom stanju – gde je došlo do pogibije ili teške povrede – sankcionišu kaznom zatvora od 40 godina, što bi ih izjednačilo sa krivičnim delima ubistva sa predumišljajem. Uz to, razmatraju se mere kao što su trajno oduzimanje vozila, trajna zabrana upravljanja motornim vozilima i znatno povećanje novčanih kazni.

Pomoćnik načelnika saobraćajne policije, Slaviša Lakićević, navodi da bi trajno oduzimanje vozila – bez obzira na vlasništvo – moglo da postane praksa za one koji ponovo grubo krše propise.

Uz stroge kazne za alkohol, uvode se i tehnološke mere za kontrolu saobraćaja. Mobilni i stacionirani radari širom Srbije će biti opremljeni i pušteni u rad u narednom periodu kako bi snimali tri najčešća prekršaja: prekoračenje brzine, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje i nekorišćenje sigurnosnog pojasa.

Radari će često biti na „tajnim“ ili neobjavljenim lokacijama, bez prisustva policajaca na licu mesta, a prekršaji će se evidentirati automatski. Uvođenje alko-brava („starter interlock“ uređaja), predloženo je za recidiviste: pre pokretanja vozila, vozač će morati da uradi alkotest, a ako je alkohol detektovan, auto neće moći da se upali. Takođe, u novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja razmatra se uvođenje nulte tolerancije na alkohol za sve vozače, a ne samo za one sa probnom dozvolom.

Ovakve mere su neophodne jer je statistika neumoljiva: broj poginulih i teško povređenih učesnika u saobraćaju signal je za hitnu intervenciju. Osim toga, porodice žrtava često ističu da počinioci ne pokazuju kajanje, što dodatno povećava osećaj nepravde. Kombinacija represije (kazni) i tehnologije (radari i alko-brave) zapravo je pokušaj da se pravovremeno utiče na ponašanje vozača.

Šta to znači za građane i vozače

Svaki učesnik u saobraćaju mora biti svestan da čak i „jedna čašica“ može biti presudna – posebno ako se uvede nulta tolerancija. Zatim, neće više biti mesta za propuste: prekoračenje brzine, telefon u vožnji i nenošenje pojasa biće automatski registrovani. Takođe, vozači moraju imati na umu da vozila mogu biti trajno oduzeta, a dozvole trajno ukinute za najveće prekršaje.

Država šalje jasnu poruku: tolerancije više nema. Kombinacija kazni, tajnih i automatskih kontrola radara i alko-brava stavlja fokus na preventivu i odgovornost svakog učesnika u saobraćaju.

Danas slavimo Petkovdan – dan kada svaka iskrena molitva ima posebnu snagu

Tijana Despotovski October 27, 2025

Pravoslavni vernici 27. oktobra obeležavaju praznik posvećen Svetoj Petki, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki na Balkanu.

Rođena je u 10. veku u mestu Epivat, u blizini današnjeg Istanbula, i još kao devojčica odlučila je da svoj život posveti Bogu i pomaganju drugima. Nakon godina provedenih u molitvi i isposničkom životu, proslavila se kao čudotvorka i zaštitnica žena, bolesnih, siromašnih i nemoćnih.

Njene mošti danas se čuvaju u rumunskom gradu Jašiju, dok se u Beogradu, na Kalemegdanu, nalazi kapela podignuta iznad izvora koji se smatra lekovitim i posvećen je upravo Svetoj Petki.

Praznik Petkovdan jedan je od najraširenijih u Srbiji, a brojni običaji i verovanja svedoče o dubokom poštovanju koje narod ima prema ovoj svetiteljki.

U narodu se veruje da se na Petkovdan ne valja baviti teškim poslovima, šiti, prati veš ili mesiti hleb. Smatra se da dan treba provesti u miru i molitvi, jer je, kako kažu stari, najveći greh tog dana zaboraviti na molitvu i zahvalnost. Vernici se Svetoj Petki mole za zdravlje, porodični mir i zaštitu od bolesti, a mnogi tog dana odlaze na izvore i u crkve posvećene njenom imenu da se pomole i zapale sveću.

Praznik Svete Petke podseća da su molitva, vera i dobrota najvažniji darovi koje možemo ponuditi sebi i drugima.

Budi donor – produži bar jedan život: Kikinđani pozvani da podignu svest o značaju doniranja organa

Tijana Despotovski October 26, 2025

U Kikindi je danas održano edukativno predavanje pod nazivom „Budi donor, produži bar jedan život“, u organizaciji Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida grada Kikinde. Skup je okupio pacijente, lekare i predstavnike lokalne samouprave sa ciljem da se podigne svest građana o važnosti donorstva i transplantacije organa.

Sekretarka udruženja, Drenka Varađanin, istakla je da je glavni cilj ovakvih predavanja da se ljudima približi značaj transplantacije i donorstva.

-Želimo da probudimo svest i prenesemo informaciju o važnosti transplantacije. Ljudi koji su na dijalizi zaslužuju da žive normalan život, bez višesatnih tretmana tri puta nedeljno. Transplantacija im to omogućava, rekla je Varađanin.

Ona je dodala da je broj informisanih građana i dalje mali, kao i da je neinformisanost najveći problem.

-Ljudi često misle da je donorstvo trgovina organima, što nije tačno. Ogroman tim lekara učestvuje u procesu kadaverične transplantacije, a odluke se donose strogo po zakonu. Zato su mediji i ovakvi skupovi od ogromnog značaja, naglasila je sekretarka udruženja.

Prema njenim rečima, udruženje trenutno broji oko 200 članova, od čega je 95 osoba na dijalizi.

-Mi smo neprofitno udruženje i svaka donacija nam je dobrodošla. Organizujemo ovakve skupove kako bismo edukovali pacijente i građane, i pomogli im da vode što lakši život, dodala je Varađanin, najavivši da će u decembru povodom Dana invalida biti organizovan još jedan skup.

Predavanju je prisustvovao i Željko Radu, član Gradskog veća, koji je u ime lokalne samouprave pružio podršku radu udruženja.

-Grad Kikinda uvek pruža pomoć. Izuzetno je važno da sve marginalizovane grupe imaju podršku kako bi se zajedničkim snagama podigla svest o njihovim potrebama. Ovakvi skupovi su prilika da ljudi razmene iskustva, a mi ćemo kao grad uvek biti tu za njih, poručio je Radu.

O značaju donorstva govorio je dr Slobodan Šeinović sa Klinike za nefrologiju i kliničku imunologiju Kliničkog centra Vojvodine.

-Postoje dve vrste donorstva – kadaverično i srodničko. Zakon jasno reguliše uslove, ali je u praksi neophodan pristanak porodice za kadaveričnu transplantaciju. Nažalost, procenat odobrenja je ispod 50 odsto, rekao je on.

Predavanje „Budi donor, produži bar jedan život“ podsetilo je Kikinđane na to koliko jedna humana odluka može promeniti nečiji život. Zahvaljujući radu udruženja, podršci grada i angažovanju stručnjaka, tema donorstva ulazi u javni prostor, gde joj je – bez sumnje – i mesto.

T. D.

„Moja najdraža biblioteka“ – literarni konkurs za osnovce i srednjoškolce

Tijana Despotovski October 24, 2025

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ raspisala je literarni konkurs za sve učenike osnovnih i srednjih škola pod nazivom „Moja najdraža biblioteka“. Autori mogu da pošalju jedan poetski ili prozni rad na mađarskom ili srpskom jeziku do ponoći 14. novembra 2025. godine.

Konkurs za najbolje radove dece i mladih organizuje se povodom Dana biblioteke, a učesnici se pozivaju da pišu o gradskim, školskim ili ličnim bibliotekama. Primljeni radovi će se deliti u tri kategorije: I – IV razred osnovne škole, V – VIII razred osnovne škole i I – IV razred srednje škole. U svakoj kategoriji biće dodeljena prva, druga i treća nagrada.

Iz biblioteke napominju da rad treba da sadrži naziv rada, ime i prezime autora, naziv škole i razred koji učenik pohađa.

Završna svečanost i dodela nagrada održaće se u okviru programa proslave Dana Narodne Biblioteke „Jovan Popović“ 18. novembra.

Radove možete dostavljati poštom ili lično na adresu:

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ Kikinda

23000 Kikinda

Trg srpskih dobrovoljaca 57

(za Literarni konkurs)

ili elektronskim putem: kultura@kibiblioteka.org.rs

Vozači pazite – od 1. novembra kreću zimske gume i zimska oprema

Tijana Despotovski October 24, 2025

Od subote, 1. novembra, u Srbiji počinje zakonska obaveza upotrebe zimske opreme na vozilima koja će trajati do 1. aprila naredne godine. Auto-moto savez Srbije (AMSS) podseća da će kontrole postati strože i da će kazne za nepoštovanje propisa biti visoke.

Vozači su u obavezi da, ukoliko se na kolovozu nalaze sneg, led ili poledice, imaju sve četiri zimske gume sa oznakom „M+S“ ili simbolom pahulje. Dubina šara na gumama mora biti najmanje četiri milimetra. Pored toga, vozači u vozilu moraju imati i propisano sredstvo za povećanje trakcije kao što su lanci za sneg ili drugi uređaji, za puteve gde je to označeno saobraćajnim znakom.

Ako se vozilo nađe u zimskim uslovima bez propisane opreme, može biti proglašeno tehnički neispravnim, a vozač kažnjen u skladu sa zakonom. Kazne za takav prekršaj kreću se između 10.000 i 20.000 dinara.

Iz AMSS-a savetuju da se na vreme proveri ispravnost vozila – stanje guma, akumulatora, brisača i sistema za grejanje – kako bi se izbegli problemi i kazne tokom zimske sezone.

Nove cene goriva: benzin i dizel poskupeli za jedan dinar

Tijana Despotovski October 24, 2025

Od danas, 24. oktobra u 15 časova, na benzinskim pumpama širom Srbije stupaju na snagu nove cene goriva koje će važiti do petka, 31. oktobra.

Litar evro-dizela koštaće 193 dinara, dok će za litar benzina evropremijum BMB vozači plaćati 177 dinara. U odnosu na prošlu nedelju, oba goriva su poskupela za jedan dinar po litru.

Predstavljanje mladog geografa Alekse Tomića u Muzeju Jovana Cvijića

Tijana Despotovski October 24, 2025

Aleksa Tomić, učenik koji je osvojio prvo mesto na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi, bronzanu medalju na Evropskoj geografskoj olimpijadi, kao i srebrnu medalju na Međunarodnoj juniorskoj geografskoj olimpijadi u Beogradu predstaviće se sutra u Muzeju Jovana Cvijića u Beogradu. Događaj organizuje Srpsko geografsko društvo i Muzej Grad Beograda.

Pored mladog šampiona, publici će se obratiti i njegov mentor Miroslav Grujić, nastavnik geografije u OŠ „Sveti Sava“, koji će prikazati dva inovativna načina obrade tema iz lokalne sredine u nastavi geografije – kroz kviz i almanah zavičaja.

Miroslav Grujić je autor više udžbenika iz geografije i knjige „Moja Kikinda – otkrijmo gde živimo“, kao i dobitnik nagrade grada Kikinde „Dr Pavle Kenđelac“ za doprinos obrazovanju. On je i SCIENTIX ambasador za Srbiju, saradnik Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i učesnik brojnih međunarodnih projekata i susret škola u Temišvaru.

Događaj koji će početi u 11 sati otvoren je za javnost i namenjen svima koji žele da se upoznaju sa uspehom mladih geografa i savremenim metodama nastave geografije.