Tijana Despotovski

кутија-зеља-1

Хладно недељно вече у центру Кикинде није успело да поколеба малишане који су, са нестрпљењем и искреном празничном радошћу, дочекали омиљене госте – Деда Мраза и Снежну краљицу. Трг је био препун деце и родитеља, а атмосфера је подсећала на најлепше зимске разгледнице: весела, топла и пуна ишчекивања.

Као и сваке године, најзначајнији тренутак било је свечано постављање „Кутије жеља“, у коју су деца убацивала своја писма, надајући се да ће празнична магија стићи баш до њих.

Седмогодишња Ема Бербаков каже да је већ припремила своје жеље.

-Ове године пожелела сам Стича, нокте што се лепе и привезак. Прошле године Деда Мраз ми је испунио жељу. Добила сам Стича, костим и слаткише. Једва чекам да видим и Деда Мраза и Снежну краљицу! – рекла је Ема.

Слично узбуђење видело се и код Николе Ђомића, малишана од осам и по година.

-Пожелео сам од Деда Мраза Лего коцкице мале. Прошле године донео ми је велике, а сада желим мале – рекао нам је Никола.

Деца су се сликала са Деда Мразом и убацила прва писма у „Кутију жеља“ док су вредни вилењаци делили бомбоне окупљеним малишанима. Градоначелник Младен Богдан и чланица градског већа Маријана Мирков употпунили су весеље својим присуством.

-Ово нам је, као и сваке године, најлепши скуп који имамо на градском тргу. Целе године, и деца и родитељи чекају овај тренутак да Деда Мраз дође и постави „Кутију жеља“. Сва деца која су била добра и слушала родитеље могу да пожеле жељу и да се надају да ће им бити испуњена – изјавио је градоначелник Богдан.

Он је нагласио да ће „Кутија жеља“ на тргу остати до 12. децембра, а по потреби и дуже.

-Деци је потребна радост, осмех и мир. Трудимо се да их усрећимо не само подизањем квалитета живота, већ и малим знаковима пажње. Деда Мраз ће са поделом пакетића кренути око Светог Николе – саопштио је Богдан.

Градоначелник је најавио и једно мало изненађење за основце поводом Српске нове године, али детаље није откривао. Упутио је и позив свим суграђанима који желе да помогну.

-Позивам све волонтере, оне који воле децу и желе да нам се придруже у подели пакетића, да употпуне нашу екипу и помогну нам да усрећимо малишане и ове године – поручио је Богдан.

Дочек „Кутије жеља“ још једном је показао колико празнична магија може да окупи људе и врати их најлепшим вредностима – радости, доброти и заједништву. А док су се деца полако враћала кућама, једно је било сигурно: у Кикинди празници званично могу да почну.

Т. Д.

зелезницка-станица-1

Први пут у историји Кикинде обележено је страдање суграђана у бомбардовању железничке станице и насеља Бедем 22. новембра 1944. године. Венац је данас у 11 часова положен испред спомен плоче четрнаесторици железничара погинулих у Народноослободилачкој борби, њима у част и у знак сећања на 51 суграђанина који су изгубили животе тог дана.

 

Полагању венца присуствовало је двадесетак чланова СУБНОР-а Кикинда, два потомка страдалих и један очевидац догађаја. Венац је положио Саво Орељ, председник СУБНОР-а и покретач иницијативе да се овај датум по први пут званично обележи. Покренута је и иницијатива да се у холу Железничке станице постави посебна спомен-плоча посвећена жртвама бомбардовања.

Т. Д.

бака-зорка-7

У тишини тринаесте улице у Накову, стоји кућа која је до недавно била у прилично лошем стању. У њој већ двадесет пет година живи бака Зорка Тошев (67) са унуком Гораном, учеником седмог разреда и младим фудбалером клуба „Полет“, који је остао без оба родитеља.

– Његова мајка је преминула када је имао само три године. Још док је била болесна, замолила ме је да га чувам. Од тад је код мене, он је сада само мој и Божији – каже бака Зорка, чије лице открива умор, али и снагу која је води већ годинама.

Некада су у кући живели и син и супруг, али су обојица преминули. Тако је Горан остао без оба родитеља, али његова бака Зорка се није предавала – радила је у пекари, хладњачи, а увек је спремна и за сезонске послове. Са болесном кичмом и малом пензијом, успева да обезбеди унуку све што му треба: од књига и екскурзија, до ситних радости које детињство чине лепшим.

-Он је златно дете, скроман и пажљив. Кад се уписују за екскурзију, он ћути, неће да се пријави, јер зна да имамо мала примања. Али не могу да дозволим да остане код куће. Сналазим се како знам, само да он иде са другом децом – каже бака Зорка, гласом пуним поноса и туге.

Судбина им се променила у априлу ове године, када је екипа емисије „Радна акција са Тамаром“ дошла у њихов дом. Захваљујући иницијативи комшинице Тање, Зорка и Горан су пријављени у емисију и убрзо су добили вест која им је вратила наду.

Тим, на челу са Тамаром Грујић, реновирао је њихову стару швапску кућу за само пет дана. Нови подови, зидови, фасада, намештај, кухиња и купатило заменили су старе, оронуле зидове и влагу. Горан је добио своју собу, радни сто, лаптоп.

-Да нису дошли, ја то никад не бих могла да приуштим. Сад бар знам да ће кућа остати унуку у пристојном стању – каже бака, захвална екипи која им је, како каже, „вратила живот у кућу“.

Горан, миран и озбиљан дечак, сања да постане професионални фудбалер. Навија за Црвену звезду, а омиљени играч му је Кристијано Роналдо.

– Волим да живим са баком. Трудим се да је чувам, идем у продавницу, само још да научим да кувам – каже уз стидљив осмех.

Оно што је још неопходно урадити на кући је санација крова, на ком треба заменити старе црепове који прокишњавају.

– Ако се то не среди, све што је урађено пропашће. Кад дуне јак ветар, деси се да неколико црепова отпадне – каже Зорка, додајући да је јој је, поред огрева, то највећа брига.

Т. Д.

 

разница-библи-1

У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.

Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.

-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.

Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.

-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.

За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.

-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.

Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.

-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.

В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.

-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.

Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.

Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.

саобрацајна-полиција-муп-4

Грађани Србије од сада могу да прате и решавају саобраћајне прекршаје путем Портала еУправа, без одласка у полицијску станицу. Министарство унутрашњих послова увело је две нове електронске услуге које додатно дигитализују рад МУП-а и олакшавају комуникацију са грађанима.

Реч је о услугама „Преглед саобраћајних прекршаја“ и „Изјашњење о управљању возилом у време саобраћајног прекршаја“, доступним у секцији „Моји подаци – Министарство унутрашњих послова“ на порталу еУправа. Кроз њих возачи добијају потпун увид у свој „саобраћајни досије“, али и могућност да електронски дају изјаву о томе ко је управљао возилом у тренутку прекршаја.

Кроз услугу прегледа прекршаја, корисник може да види све активне и завршене прекршаје, са детаљима о датуму, врсти и статусу поступка. Доступне су и информације о изреченој мери забране управљања возилом, њеном трајању, као и тренутном броју казнених поена. Систем приказује и да ли је новчана казна плаћена или постоје дуговања, као и када почиње да важи евентуална заштитна мера. На тај начин возачи у сваком тренутку могу да провере свој статус и избегну непријатна изненађења због неплаћених казни или неинформисаности.

Друга услуга односи се на дигитално изјашњење о управљању возилом. Уместо да чекају позив поштом и одлазе у полицијску станицу, власници возила сада путем Портала еУправа електронски добијају позив да се изјасне и, уз електронски сертификат, могу одмах да потврде да ли су они возили или неко други. Ако прихвате одговорност, а прекршај је такав да се завршава прекршајним налогом, казну могу одмах да плате онлајн. Код тежих прекршаја, који иду пред суд, омогућено је електронско потврђивање да су управљали возилом или достављање отворене изјаве нотара особе која је заиста била за воланом.

Ове две услуге представљају корак напред у дигитализацији МУП-а: поједностављују процедуре, скраћују време чекања и повећавају транспарентност у области саобраћајних прекршаја, а грађанима дају већу контролу над сопственим обавезама и одговорностима у саобраћају.

ЕТС-2

У Економско-трговинској школи у Кикинди одржана је дводневна обука за почетнике у пословању, намењена четвртом разреду смера комерцијалиста. Трибину је организовала школа у сарадњи са Регионалним центром за друштвено-економски развој – Банат из Зрењанина, уз подршку Министарства привреде и Развојне агенције Србије. Предавач је био Дејан Ненадовић из РЦР – Банат, док су организациони део у школи водили наставници економских предмета Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Матурант комерцијалиста Марко Рађанин рекао је да су оваква предавања веома корисна за њега и остале матуранте ЕТШ.

-Предавање је лепо осмишљено и корисно. Свиђа ми се што смо могли толико тога да сазнамо и што ћемо добити сертификат са којим касније можемо да отворимо своју фирму. За сада немам конкретну идеју за сопствени бизнис, али ако будем желео, сада тачно знам како то да урадим, јер нам је предавач врло јасно објаснио и приближио тему – истакао је Марко.

Професор Станислав Завишин објаснио је да се сличне трибине у Економској школи организују већ две деценије.

-Овакав вид активности користан је и за ученике, и за школу, и за сам град. За ученике, јер им даје алатке за будући развој. Град ће добити нове, младе предузетнике. А Економска школа на овај начин постаје један од главних покретача стварања младих предузетника у нашем граду – казао је Завишин.

Он је подсетио да просечан предузетник у Србији данас има око 45 година, што није добро за будућност државе.

-Зато ми желимо да добијемо што више младих предузетника. У последње три године, од како реализујемо конкретно ову трибину, у Кикинди су се појавиле фирме чији су оснивачи некада били ученици на овим предавањима. Очекујемо да ће их у будућности бити још више – објаснио је Завишин и додао да ће, након комерцијалиста, исту обуку похађати и матуранти смера економски техничар.

Дејан Ненадовић, пројектни менаџер РЦР – Банат, навео је да је реч о обуци за почетнике у пословању коју ова институција годинама организује у више школа.

-Циљ је да ученицима представимо могућности које имају након школовања. Бавимо се темама као што су мотиви и особине предузетника, кораци у регистрацији компаније, извори финансирања, порези и доприноси. Други део радионице посвећен је писању и изради бизнис плана, где ученици, на основу својих идеја, уче како се тај план припрема – навео је Ненадовић, додајући да се програм, који је конципирала Развојна агенција Србије, тренутно реализује и у Зрењанинској гимназији и на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину.

Један од кључних предности пројекта је сертификат о завршеној обуци о пословању који ученици добијају по завршетку. Тај документ издаје Министарство привреде и он је, наглашава Завишин, одмах иза школске дипломе по значају за свршеног средњошколца.

-Са тим уверењем наши ђаци могу да конкуришу код државних фондова, као што су Национална служба за запошљавање или Фонд за развој Србије, и остваре право на одређена бесповратна средства за отварање фирме. У другим институцијама овакви сертификати се плаћају, док их наши ученици добијају бесплатно – истакао је професор Завишин. Подсетио је и да држава тренутно значајно помаже нове компаније и оне који планирају да покрену посао, па износи за старт-ап подршку иду и до шест милиона динара.

Све већи одзив ученика из године у годину показује да међу младима у Кикинди постоји интересовање за предузетништво. Економско-трговинска школа оваквим програмима не само да оснажује предузетнички дух својих ђака, већ директно доприноси стварању нове генерације локалних привредника, на добитак читаве заједнице.

ненин-2

Књижевни историчар, критичар и есејиста проф. др. Миливој Ненин, дописни члан САНУ, овогодишњи је двоструки лауреат манифестације Дани Теодора Павловића, коју организује Банатски културни центар у сарадњи са Матицом српском. Ненину су припале награда „Теодор Павловић“ за животно дело и награда за најбољу књигу, за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД, „Просвјета“, Загреб, 2024).

Свечана додела биће одржава 22. новембра у 12 часова у Банатском културном центру у Новом Милошеву, у склопу отварања 26. Дана Теодора Павловића. Управо овакав јубилеј и двоструко признање Ненина сврстава међу ретке ауторе који су током историје манифестације понели оба признања, уз имена каква су Владета Јеротић, Василије Крестић, Јован Зивлак, Селимир Радуловић и Драган Станић.

Овогодишњи Дани Теодора Павловића, под покровитељством Општине Нови Бечеј, доносе богат и разноврстан програм током новембра и децембра. Након свечаног отварања, од 24. до 27. новембра у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ биће приказиван филм „Кајмакчалан“ Драгана Гавриловића и Бориса Трбића, намењен ученицима школског узраста.

У Банатском културном центру ће 6. децембра бити представљање нових књига Радована Влаховића – „Прид дућаном оде век“, „Како сам се светио женама“ и „Водичи златног телета“, уз пратећу документарну изложбу посвећену његових педесет година стваралаштва.

Програм се завршава 22. децембра предавањем проф. др. Драгана Станића, председника Матице српске, о Теодору Павловићу као уреднику летописа Матице српске, намењеним ученицима и грађанима.

Миливој Ненин (Лок, 1956) аутор је 26 књига и приређивач 43 издања, чиме је оставио дубок траг у савременој српској књижевној науци. Писао је о кључним именима српске књижевности  – Црњанском, Андрићу, Павићу – али је у књижевни живот вратио и ауторе који су деценијама били потиснути или заборављени, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Његови радови обухватају широк распон тема: од историје српске књижевне периодике (Крфски Забавник, Књижевни Југ, Идеје), преко приређивања преписке српских писаца, до оштрих и аналитичних књижевнокритичких текстова. Према оцени стручног жирија, Ненино стваралаштво одликују истраживачка страст, „неуморно трагање за чињеницама“ и ретка способност да и најсложеније књижевне феномене представи јасно, поуздано и привлачно широком кругу читалаца.

Његова дела, како се истиче у предлогу за награду, подстичу читаоце да преиспитају утврђене судове и сагледају српску књижевност из нових перспектива, што га сврстава међу најзначајније савремене проучаваоце књижевне историје.

награде-библиотека-7

Народна библиотека „Јован Поповић“ данас обележава велики јубилеј – 180 година постојања, а тим поводом данас су додељене и награде најуспешнијим учесницима литерарног и ликовног конкурса „Моја библиотека“. На конкурс је стигло око 200 радова из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Грчке, на српском и мађарском језику. Жири је доделио више од 30 награда и похвала, а награђено је и осам ликовних радова најмлађих.

-Ове године смо желели да деца пишу баш о библиотеци, као простору маште и знања. Нијансе су одлучивале, а добили смо чак и један „мали роман“ – рекла је в.д. директорка Дуња Бркин Трифуновић, истичући да је циљ да се деца подстакну да пишу, цртају и развијају креативност.

Међу награђенима је и Лара Петков, ученица 5. разреда ОШ „Јован Поповић“, једна од добитника прве награде у литерарној категорији.

-Волим да пишем и веома сам срећна што је баш мој рад добио прву награду. Другарима бих поручила да се не плаше да пробају, осећај је предиван – поручила је Лара.

Павле Ђурин, малишан из вртића „Плави Чуперак“, један је од добитника награде за цртеж на ком је приказана управо библиотека „Јован Поповић“.

-Ја сам пун маште и знам лепо да цртам. Библиотека је најлепша на свету, јер увек има нових и занимљивих књига. За конкурс сам сазнао од васпитачица Дијане и Ренате, које су најбоље васпитачице на свету – објаснио је Павле.

Награде су уручиле библиотекарке које годинама раде са децом, Даринка Маљугић и Оливера Шушница. Конкурс је још једном показао да кикиндска библиотека не само да чува књиге, већ ствара и нове генерације читалаца, негујући љубав према књизи од вртићког узраста.

Т. Д.

Јован-Поповиц-8

На дан рођења књижевника Јована Поповића, 18. новембра, Основна школа која носи његово име обележила је Дан школе и 75 година постојања. Ходници и учионице били су испуњени дечијом грајом, музиком, рецитацијама и радионицама посвећеним овогодишњој теми „Колико се познајемо“, којом је школа одлучила да у први план стави пријатељство, емпатију и разумевање међу ученицима.

Након свечане приредбе са музичким тачкама и рецитаторским наступима, ученици су наставили дружење у учионицама, кроз радионице и квизове у којима су проверавали колико заправо знају једни о другима. Неколико недеља раније, ђаци су добили формуларе са личним питањима – од омиљене боје до најбољег друга.

На Дан школе, одељенске старешине су формирале екипе од по три ученика и читале им одговоре са формулара како би погодили о ком другу се ради. Најуспешније екипе награђене су медаљама и слаткишима а нижи разреди имали су сличне, узрасту прилагођене активности.

Директорка школе Јелена Крвопић истиче да је овакав начин обележавања Дана школе постао препознатљив за ову образовну установу: радионице, заједништво и активно учешће све деце.

-Одлучили смо да наше ученике окренемо једне ка другима и да их подсетимо колико су пријатељство и емпатија важни – рекла је Крвопић.

Како наглашава, циљ је да сваки ученик осети да је овај дан посвећен управо њему, али и да научи колико је важно да види другаре поред себе, да их боље упозна и разуме.

Једно од одељења другог разреда отишло је и корак даље, осмисливши акцију „Књига за знање, слаткиш за другаре“. Они су прикупили више од седамдесет књига и лектира које ће поклонити школској библиотеци, док су слаткише наменили међусобном даривању. На тај начин, малишани су повезали љубав према читању са културом дељења и пажње према другима, што је још један од начина да се учврсте вршњачке везе у школском колективу.

Обележавању Дана школе присуствовао је и члан Градског већа задужен за образовање, Тихомир Фаркаш, који је истакао да ОШ „Јован Поповић“ већ деценијама препознају по доброј атмосфери и посвећености деци.

-Локална самоуправа стоји уз школу „Јован Поповић“ и подржава све активности које она организује. Ово је једна лепа школа у којој се осећа домаћинска атмосфера. Увек је задовољство доћи овде. Родитељима, деци и запосленима честитам дан школе и желим да наставе да нижу успехе – поручио је Фаркаш.

Школа данас има 302 ученика распоређених у 16 одељења, а жеља колектива, како каже директорка, јесте да наредне године донесу „нека лепша времена“ за све школе. Управо овакви дани показују колико је школа важан ослонац заједнице – место где деца не уче само градиво, већ и како да буду бољи другари, пажљиви саговорници и активни учесници у животу своје средине.

Т. Д.

превремено-родјени-1

Кикинда се и ове године придружила глобалној иницијативи обележавања Дана превремено рођених беба осветљавањем Градске куће љубичастом бојом. Тај симболични гест посвећен је „малим дивовима“ – деци која су, иако рођена пре времена, показала невероватну снагу и издржљивост. Овај датум је такође важан подсетник на храброст њихових родитеља и медицинског особља које се свакодневно бори за њихово здравље.

Јелена Чуданов, мајка је близанаца Радована и Таре Бакић. Поделила је своје искуство:

-Рођени су шест недеља раније. Тара је имала само 1,7 килограма, а Радован нешто више од два килограма. Провели смо 21 дан у болници док Тара није добила на тежини. Данас су здрави и активни десетогодишњаци, поносна сам на њих. Овај дан је највише потребан мамама које пролазе кроз тај страх, да им покажемо да нису саме и да постоји подршка – рекла је Чуданов.

Чланица градског већа, Мелита Гомбар, истакла је да се сваке године у свету пре времена роди око 15 милиона беба.

-Данас славимо живот и истрајност. Осим што подижемо свест о изазовима са којима се превремено рођене бебе суочавају, захваљујемо се и лекарима који су уз њих сваког дана. Наш циљ је да укажемо на потребу за даљим улагањима у здравствени систем и подршку родитељима.

 

Речи охрабрења упутила је Хермина Костић, мајка две девојчице рођене 2023. године у 36. недељи.

-Једна од моје две кћерке провела је 20 дана у инкубатору. Данас су обе здраве и јаке. Превремено рођена деца су највећи борци, и више него што мислимо – истакла је Костић.

 

Овогодишње обележавање у Кикинди подсећа да борба малих дивова није ништа мање вредна од оне који воде велики људи, као и да свака подршка и гест може да донесе велику наду.  Својим присуством, подршку „малим дивовима“ дали су и градоначелник Младен Богдан као и чланица градског већа Маријана Мирков.