Tijana Despotovski, autor sa Kikindski portal

Svetski dan pice: Kikinđani najviše vole „Mađaricu“

Tijana Despotovski February 9, 2026

Povodom Svetskog dana pice, 9. februara, objavljena je analiza navika naručivanja tokom 2025. godine, koja obuhvata 31 grad i oblast u Srbiji. Prema podacima kompanije Wolt, apsolutni favorit na nivou Srbije jeste kaprićoza, uključujući i varijante poznate kao mešana ili kombinovana pica. Iza nje slede margerita i peperoni, što čini stabilan „trojac“ ukusa na nacionalnom nivou.

Ipak, sever Srbije pokazuje određene razlike u odnosu na ostatak zemlje. U Kikindi, kao i u Novom Sadu i Somboru, primetnija je popularnost lokalnih varijanti pica poput „Mađarice“, kao i nešto veće interesovanje za vegetarijanske i tuna pice, koje u drugim delovima Srbije ostaju manje zastupljene.

Analiza je obuhvatila više od 2.000 različitih naziva i stilova pice koji su se tokom prošle godine našli na menijima širom Srbije. Podaci takođe pokazuju da je pica pre svega večernji obrok – najveći broj porudžbina u većini gradova beleži se između 20 i 21 čas, što važi i za Kikindu.

Na Svetski dan pice, ovi podaci potvrđuju da se ukusi menjaju sporo, ali da lokalne navike i dalje prave razliku – čak i kada je u pitanju jedno od najuniverzalnijih jela na svetu.

T. D.

Vikend u Kikindi: bez udesa, ali 215 prekršaja

Tijana Despotovski February 9, 2026

Na području Policijske uprave u Kikindi tokom vikenda od 6. do 8. februara nije bilo saobraćajnih nezgoda. Ipak, saobraćajna policija sankcionisala je 215 učesnika u saobraćaju zbog različitih prekršaja.

Kako je saopšteno, iz saobraćaja su isključena 22 vozača zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. Od tog broja, četiri vozača su zadržana do 12 časova, jer je kod njih utvrđeno više od 1,20 mg/ml alkohola u organizmu, odnosno prisustvo nedozvoljenih psihoaktivnih supstanci.

Tokom kontrole otkriveno je i 39 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 68 prekoračenja dozvoljene brzine kretanja, kao i još 86 drugih saobraćajnih prekršaja.

Iz PU Kikinda podsećaju da je poštovanje saobraćajnih propisa ključno za bezbednost svih učesnika u saobraćaju i najavljuju nastavak pojačanih kontrola.

Učenici iz Sajana među 300 najboljih mladih pesnika Srbije

Tijana Despotovski February 9, 2026

Učenici Osnovne škole „Mora Karolj“ iz Sajana ostvarili su zapažen uspeh na književnom konkursu „Najbolji mladi pesnici Srbije 2026 – 300 najboljih dečjih pesama“, plasiravši se među najuspešnije mlade autore u zemlji. Reč je o Aniti Šili, učenici osmog razreda, i Aleksandru Nemi, učeniku četvrtog razreda, čije će pesme biti objavljene u štampanom izdanju zbirke.

Ovim plasmanom učenici su stekli pravo na diplomu za izuzetno književno dostignuće, a njihov uspeh dobija dodatnu težinu imajući u vidu da srpski jezik uče kao nematernji.

Mentor u radu bila im je Jelena Knežević, nastavnica srpskog kao nematernjeg jezika, uz čiju podršku su učenici razvijali svoj talenat, kreativnost i ljubav prema pisanoj reči. Kako se navodi, njihov rezultat potvrđuje da je poezija univerzalan jezik koji prevazilazi jezičke i kulturne granice.

Ostvareno priznanje predstavlja i rezultat podsticajnog školskog okruženja u kome se neguju jezik, književnost i umetničko izražavanje.

T. D.

Ekipa serije „Kazna za greh“ stiže u Kikindu, snimanje počinje u Srpskoj Crnji

Tijana Despotovski February 7, 2026

Ekipa TV serije Kazna za greh, nastale po istoimenoj književnoj trilogiji Jelene Bačić Alimpić, stiže sutra u Kikindu, dok je početak snimanja na terenu planiran za prekosutra, u dvorcu u Srpskoj Crnji.

Kako je potvrđeno, glumačka i produkciona ekipa boraviće u Kikindi tokom jednog dela snimanja, a dvorac u Srpskoj Crnji biće jedan od autentičnih ambijenata u kojima se snimaju kadrovi za seriju.

Serija „Kazna za greh“ predstavlja televizijsku adaptaciju popularne porodične sage koja prati sudbine više generacija, a snimanje se odvija na više lokacija širom Srbije. Režiju serije potpisuje Miloš Radunović, dok je scenario napisala Nataša Drakulić. Među glumačkom ekipom nalaze neka poznata imena kao što je Nikola Rakočević, Ana Mandić, Andrej Nježić i Andrijana Đođević.

Boravak ekipe u Kikindi i snimanje u Srpskoj Crnji još jednom pozicioniraju sever Banata kao atraktivan prostor za domaće televizijske i filmske produkcije.

Više detalja o samom snimanju i eventualnim izmenama režima kretanja ili aktivnosti na lokacijama biće poznato u narednim danima.

T. D.

Srebro za naše: uspeh rukometaša Tehničke škole „Mihajlo Pupin“

Tijana Despotovski February 6, 2026

Rukometna ekipa Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ iz Kikinde juče je osvojila srebrnu medalju na Republičkom školskom prvenstvu održanom u Šapcu. Kikindski srednjoškolci su do finala stigli nizom pobeda, potvrdivši višegodišnji kontinuitet dobrih rezultata.

Do završnice turnira ekipa je došla pobedama nad školama iz Leskovca, Vrbasa i Kragujevca. U finalnom meču poraženi su od ekipe iz Beograda, ali, kako ističe profesor fizičkog vaspitanja Viktor Felbab, postignuti rezultat ima posebnu težinu.

-U finale smo stigli posle teških utakmica. Nažalost, u završnici nismo bili u najboljem zdravstvenom stanju i nismo uspeli da pružimo jači otpor ekipi iz Beograda, ali to ni na koji način ne umanjuje njihov uspeh. Ponosan sam na svoje momke koji su dostojno predstavili školu i grad. Drugo mesto i srebrna medalja su lep rezultat i nastavak kontinuiteta nastupa na republičkim prvenstvima – rekao je Felbab.

Zadovoljstvo postignutim rezultatom istakao je i kapiten ekipe Nemanja Balaban, učenik četvrtog razreda Tehničke škole.

-Utisci sa turnira su veoma dobri. Lepo je bilo i ponosan sam na svoje saigrače, na borbu i plasman koji smo ostvarili – naveo je Balaban.

Felbab je iskoristio priliku da se zahvali Rukometnom klubu Kikinda, Rukometnom klubu „Crvena zvezda“ iz Mokrina kao i Rukometnom klubu iz Bočara i trenerima.

-Oni sa momcima kvalitetno rade a dokaz za to su postignuti rezultati. Bez dobrog rada po klubovima ne bismo mogli da imamo ova postignuća. Sledeći cilj nam je školska olimpijada u maju – nadamo se medalji.

Rukometna ekipa Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ već pet godina zaredom plasira se na republička školska prvenstva, a 2024. godine na Školskoj olimpijadi u Novom Sadu osvojila je bronzanu medalju, čime je još jednom potvrdila stabilan sportski nivo i kontinuitet rezultata.

T. D.

Zeleni trag generacije: 450 novih sadnica na Starom jezeru uz pomoć osmaka OŠ „Feješ Klara“

Tijana Despotovski February 5, 2026

Oko 450 ukrasnih drvenastih i žbunastih sadnica posađeno je danas na potezu Starog jezera u okviru donatorske akcije kompanije Essity iz Austrije. U sadnji su učestvovali učenici OŠ „Feješ Klara“, predstavnici grada i stručne službe za zelenilo.

Akcija je organizovana na delu između parkinga KSC „Jezero“ i mosta prema Starom jezeru, sa ciljem popunjavanja zelenih površina i unapređenja kvaliteta životne sredine.

Učenici osmog razreda ove škole priključili su se akciji u okviru nastave ekologije. Kako je istakla nastavnica Aleksandra Ćazić Kiurski, ovo nije prvi put da škola učestvuje u sličnim aktivnostima.

-Učenici su došli da pripomognu sadnji novih mladih sadnica kako bi ostavili mladom naraštaju nešto u amanet. Oni vode računa i o sadnicama u školskom dvorištu, a na časovima ekologije i biologije uče kako da se brinu o životnoj sredini. Veoma su ekološki osvešćeni i raspoloženi za ovakve aktivnosti – navela je nastavnica.

Učenici ističu da im ovakve akcije znače i lično.

-Mislim da je važno da ozelenimo grad zbog kiseonika i jer je zdravo. Nije bilo naporno i baš je zabavno, lakše nego što sam mislila – rekla je učenica Una Malogajski, dodajući da planira da se i ubuduće više angažuje.

Njen školski drug Nemanja Feješ kaže da često boravi na Starom jezeru i da mu je važno da prostor bude uređen:

-Za mene ovaj projekat znači mnogo zbog kiseonika i zato što slobodno vreme najčešće provodim ovde.

Sadnja se realizuje iz donacije kompanije Essity, a ovo je druga godina zaredom da ta kompanija finansijski podržava ozelenjavanje u Kikindi. Prema rečima Miodraga Radovanovića, inženjera šumarstva JP „Kikinda“, prošle godine u Ruskom Selu zasađen je park na površini od dva hektara.

-Ove godine na red je došlo popunjavanje površina na Starom jezeru koje naši sugrađani dosta koriste. Pored ovog parka, trudimo se da popunjavamo sve zelene površine u urbanom delu i okolini sela- naveo je Radovanović.

Akciji je prisustvovao i gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je naglasio značaj saradnje sa donatorima.

-Ova donacija vredna je oko milion i osamsto hiljada dinara. Posadili smo oko 450 sadnica na radost đaka i naših sugrađana. Cilj nije samo lepši izgled grada, već zdravija sredina za život – poručio je gradonačelnik.

T. D.

Prevencija spasava živote: U Kikindi 338 novoobolelih od raka, rano otkrivanje ključno za izlečenje

Tijana Despotovski February 5, 2026

Tokom 2024. godine u Kikindi je registrovano ukupno 338 novih slučajeva malignih bolesti – 162 kod muškaraca i 176 kod žena. Podaci Registra za rak pokazuju da su najčešći tumori kože, pluća i debelog creva, dok se kod žena posebno izdvaja karcinom dojke, a kod muškaraca prostate.

Stručnjaci ukazuju da se najveći broj obolelih beleži u starijim starosnim grupama, što potvrđuje da su godine života i nasleđe važni faktori rizika, ali i da na deo uzroka možemo uticati sopstvenim ponašanjem.

-Postoje nepromenljivi faktori rizika, kao što su uzrast, pol i nasleđe, ali i oni na koje možemo da utičemo – pušenje, alkohol, gojaznost i stres. Kada se ti faktori udruže, rizik od nastanka malignih bolesti višestruko raste – objašnjava dr Branislav Hačko, specijalista socijalne medicine.

Prema njegovim rečima, lokalni podaci jasno pokazuju obrazac obolevanja.

-Karcinom dojke najčešće se javlja kod žena starijih od 50 godina, dok je rak debelog creva prisutan kod oba pola već posle četrdesete. Kožni tumori su češći u poznijem životnom dobu i često su povezani sa starosnim promenama kože – navodi dr Hačko.

On ističe da je zadatak javnog zdravlja da bolest otkrije u što ranijoj fazi.

-Kada se maligne promene uoče na vreme, procenat izlečenja je veći od 95 odsto. Zato su preventivni pregledi i zdrave životne navike od presudnog značaja – dodaje on.

Lekari savetuju građanima da održavaju pravilnu ishranu, budu fizički aktivni, izbegavaju duvan i alkohol i redovno obavljaju kontrolne preglede. Ženama nakon 50. godine preporučuju se mamografija, ginekološki pregled i kolonoskopija, a muškarcima PSA test prostate, kolonoskopija i pregled kože.

Svetski dan borbe protiv raka obeležava se upravo sa ciljem podizanja svesti o značaju prevencije i ranog otkrivanja. Prema podacima Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji su tokom 2024. godine od malignih tumora obolele 41.472 osobe, dok je od posledica raka preminulo 20.314 ljudi. Najčešći su karcinomi pluća, debelog creva i prostate kod muškaraca, odnosno dojke, pluća i debelog creva kod žena, što pokazuje da se i lokalni podaci iz Kikinde uklapaju u širu nacionalnu sliku.

T. D.

Oprez na pešačkom: Osam stradalih pešaka od početka godine, u Kikindi bez nezgoda

Tijana Despotovski February 5, 2026

Prema podacima Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, prethodnog dana u Srbiji je zabeleženo 78 saobraćajnih nezgoda, u kojima su dve osobe poginule, a 35 povređeno. Na području Policijske uprave u Kikindi nije bilo saobraćajnih nezgoda. Od početka godine u saobraćaju je stradalo osam pešaka, zbog čega policija upućuje apel na dodatan oprez.

Kako se navodi u zvaničnom saopštenju, broj stradalih pešaka predstavlja „ozbiljno upozorenje na bezbednost najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju“. Pešačke nezgode beleže se svakodnevno, uključujući i one na obeleženim prelazima.

Vozačima se savetuje da u zonama pešačkih prelaza smanje brzinu i budu spremni da se bezbedno zaustave kako bi propustili pešake. Istovremeno, pešacima se preporučuje da kolovoz prelaze tek nakon što se uvere da to mogu učiniti bez rizika.

Poseban apel odnosi se na kretanje noću i u uslovima smanjene vidljivosti, kao i van naselja, kada su pešaci u obavezi da nose svetloodbojni prsluk ili drugi reflektujući materijal, kako bi bili uočljivi vozačima.

Sajanska škola ponovo na vrhu: „Mora Karolj“ najbolja OŠ u Vojvodini u projektu o energiji

Tijana Despotovski February 4, 2026

Osnovna škola „Mora Karolj“ iz Sajana proglašena je za najbolju osnovnu školu na teritoriji AP Vojvodine u okviru projekta „Energija je svuda oko nas“. Priznanje je dodeljeno na završnoj manifestaciji u Novom Sadu, gde su nagrađeni i učenici škole za pojedinačne radove u više kategorija. Škola u projektu učestvuje već šest godina zaredom.

Projekat je realizovan u zajedničkoj organizaciji Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike i Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK). Učenici su, uz podršku mentora, pripremali multimedijalne prezentacije, literarne i likovne radove, sa ciljem promocije energetske efikasnosti i očuvanja životne sredine.

Ovogodišnja tema bila je posvećena alternativnim izvorima energije – suncu, vetru, bioenergiji, termalnoj energiji, kao i energiji plime i oseke.

Na završnoj svečanosti prisutnima se obratio dr Slobodan Popov, autor projekta i predstavnik Centra, koji je školu „Mora Karolj“ proglasio najboljom među svim osnovnim školama u pokrajini. Nakon obraćanja usledila je dodela nagrada učenicima, mentorima i školama.

Učenici iz Sajana ostvarili su zapažene rezultate. U kategoriji multimedijalnih prezentacija, Adrien Bezdan, učenica osmog razreda, osvojila je prvo mesto za rad na temu „Bioenergija“, dok je Krištof Đere, takođe učenik osmog razreda, osvojio treće mesto za temu „Energija plime i oseke“. Njihov mentor bila je Ibolja Molnar.

Na literarnom konkursu, prvo mesto pripalo je Hani Katić, učenici sedmog razreda, za rad „Energija je svuda oko nas“, pod mentorstvom Anite Budai Đemant. Treće mesto osvojila je Anita Šili, učenica osmog razreda, za temu „Energetska efikasnost“, uz podršku mentorke Jelene Knežević.

Ovo priznanje predstavlja nastavak kontinuiranog učešća škole u projektu i potvrdu rada učenika i nastavnika u oblasti nauke, ekologije i odgovornog korišćenja energije.

Kikinda uz podršku Evropske unije započinje strateško planiranje razvoja grada

Tijana Despotovski February 3, 2026

Grad Kikinda je danas, potpisivanjem Memoranduma o razumevanju zvanično započeo izradu teritorijalne strategije urbanog područja. Dokument je u ime lokalne samouprave potpisao gradonačelnik Mladen Bogdan sa predstavnicima programa EU INTEGRA, čime je potvrđena saradnja na planiranju budućeg razvoja grada i prigradskih naselja.

Proces se sprovodi u okviru programa EU INTEGRA – Podrška EU integralnom teritorijalnom razvoju, u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, a komponentu izgradnje kapaciteta realizuje UNOPS.

Gradonačelnik je istakao da je prepoznavanje Kikinde kao partnera u programu značajno za dugoročno planiranje.

-Cilj nam je da strateški sagledamo projekte i probleme koje želimo da rešimo u narednom periodu i da predstavimo pravac razvoja grada u narednih nekoliko godina. Želimo da strategija bude održiva i ostvariva, a ne mrtvo slovo na papiru – naveo je Bogdan.

Prema njegovim rečima, u izradu će biti uključeni predstavnici privrede, ekonomije, kulture, turizma i sami građani, kako bi proces bio transparentan, a prioriteti realni. Poseban akcenat biće na infrastrukturnim projektima, putnoj mreži, uslovima za privlačenje investitora, kao i objektima namenjenim sportu, kulturi i deci.

Menadžerka komponente programa EU INTEGRA, Olivera Kostić, pojasnila je da je reč o četvorogodišnjem programu koji finansira Evropska unija, a koji zajedno sprovode UNOPS i Stalna konferencija gradova i opština.

-Kroz javni poziv izabrano je 11 teritorija, među kojima je i Kikinda. Odmah po završetku strategije biće raspisan poziv za njenu realizaciju, što znači da će grad imati priliku da konkuriše za sredstva za sprovođenje prioritetnih projekata – navela je ona.

Kako je istaknuto, ovaj pristup se zasniva na mehanizmima kohezione politike Evropske unije, sa ciljem da lokalne samouprave budu spremne za korišćenje budućih evropskih fondova i drugih izvora finansiranja.

Izrada strategije predstavlja prvi korak ka definisanju konkretnih razvojnih mera i projekata koji bi trebalo da unaprede kvalitet života građana Kikinde.

T. D.