Tijana Despotovski

policija-5

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда и празничних дана, од 13. до 17. фебруара, догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима су три особе повређене.

Једна саобраћајна незгода резултирала је материјалном штетом а две повређеним лицима. У њима су две особе задобиле лаке телесне повреде, док је једна особа задобила тешке телесне повреде. Материјална штета процењена је на око 140.000 динара.

Према подацима Полицијске управе у Кикинди, незгоде су се догодиле због неуступања првенства пролаза и непрописних радњи возача.

Због саобраћајних прекршаја санкционисано је укупно 411 учесника у саобраћају. Из саобраћаја је искључено 25 возача који су управљали возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци, од којих је осам задржано до 12 часова јер су имали више од 1,20 мг/мл алкохола у организму или недозвољене супстанце.

Контролом саобраћаја откривено је 50 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 160 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања, као и 176 других прекршаја.

Полиција апелује на возаче да поштују саобраћајне прописе, прилагоде брзину условима на путу и избегавају управљање возилом под дејством алкохола, како би се повећала безбедност свих учесника у саобраћају.

pravoslavlje-2

Српска православна црква и њени верници данас, 17. фебруара, молитвено се сећају преподобних светитеља Исидора Пелусиота и Николаја Студита, духовних подвижника чији су живот и дело оставили дубок траг у историји хришћанства.

Свети Исидор Пелусиот – учитељ врлинског живота и заштитник писане речи

Свети Исидор Пелусиот био је један од најобразованијих људи свога времена. Рођен у богатој александријској породици у Египту, напустио је световни живот и посветио се молитви, подвижништву и духовном поучавању.

Познат је по обимној преписци – историјски извори наводе да је написао више хиљада писама, у којима је саветовао, тешио, укоревао и духовно поучавао савременике. Његове поруке наглашавале су да је важније живети врлински него само говорити о врлинама.

Због свог духовног и књижевног наслеђа, сматра се заштитником писаца и свих који се баве писаном речју, а његове поуке и данас представљају путоказ за духовни развој и морални живот.

Свети Николај Студит – игуман, подвижник и чудотворац

Свети Николај Студит рођен је 793. године на Криту. Већ у детињству изучавао је Свето писмо, а касније је ступио у чувени Студитски манастир у Цариграду, где је примио монашки чин и свештенство.

Црквено предање бележи да је својим молитвама исцељивао болесне и помагао сиромашнима, остављајући пример милосрђа и духовне преданости. Упокојио се у 75. години живота, оставивши за собом сведочанство побожности, мудрости и несебичне службе Богу и ближњима.

Духовна порука празника

Спомен ова два светитеља подсећа вернике на значај молитве, образовања, духовне мудрости и дела милосрђа. Њихови животи сведоче да вера није само реч, већ живот испуњен љубављу, врлином и служењем другима.

У православној традицији, овакви празници позивају на духовно преиспитивање и подсећају да су истинске вредности непролазне – баш као и наслеђе светитеља који су својим подвигом осветлили пут генерацијама верних.

 

gusle-jubilej

Хала Спортског центра „Језеро“ вечерас је била испуњена до последњег места, док је око 500 играча, певача и музичара Академског друштва за неговање музике „Гусле“ обележило велики јубилеј – 150 година постојања и рада. Од најмлађих предшколаца до извођача у шездесетим годинама, генерације су се смењивале на сцени, претварајући концерт у снажну слику трајања, заједништва и идентитета.

За чланове, „Гусле“ су много више од фолклора. Александра Рударски, чланица већ две деценије, каже да друштво за њу представља љубав, породицу и припадност.

-Члан сам већ двадесет година, од којих сам петнаест била активна. Са мном вечерас на сцени су моје две ћерке, Ања и Вања. Заједно представљамо заједништво које се не може речима исказати.

Дарко Цвијан, члан 24 године, истиче пријатељства и путовања као најлепше успомене.

– Прва асоцијација не „Гусле“ јесу љубав  и пријатељство пошто тога највише има, а путовања су наравно нешто што је обележило ове године. Путовали смо на дестинације које никад не бисмо могли да посетимо у супротном, а додатна чар је што смо на тим местима могли да представимо нашу традицију.

Млади Немања Исаков каже да су му наступи донели дружење, путовања и прво место на такмичењу у Краљеву.

-У „Гуслама“ сам четири године. Овде ми се свиђа јер има пуно путовања, друштва, игара, кореографија.  У Краљеву сам освојио пехар.

Свечаности је претходила света архијерејска литургија, а на почетку концерта преломљен је славски колач. Кум славе био је протојереј Бобан Петровић.

-Браћо и сестре, није лако ни избројати до 150 а камоли бринути да једна организација као што је ова опстане. Ова слика је најлепша разгледница коју можемо послати. Колика је наша радост вечерас, толика је и свих оних који су изгарали током ових деценија да одрже тај ланац. Многи од њих данас нису међу нама, али ћемо их се сећати – истакао је отац Петровић.

Председник Савеза КУД Србије Милорад Лонић истакао је да су „Гусле“ институција од немерљиве вредности за очување нематеријалног наслеђа.

-Нематеријално наслеђе не постоји без живог човека. „Гусле“ су пример како се то ради – са љубављу, знањем и умећем. Ово друштво преноси нашу традицију широм света и чува је у њеној пунини.

Овом приликом Лонић је уручио признања директору Зорану Петровићу, Магдалени Попов и Игору Попову. Магдалена Попов већ деценију води уметнички рад ансамбла, док Игор Попов, васпитач специјалиста за традиционалну игру, са ансамблима ради од 1999. године.

Директор Зоран Петровић поручио је да јубилеј није завршница, већ обавеза:

-Овај концерт шаље поруку да имамо огромну обавезу да наставимо. Све околности стварају илузију да ће ова делатност нестати – неће. „Гусле“ чине људи. Ово је спој радости, младости и зрелости. Ово је тек првих 150 година – поручио је Зоран Петровић.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан нагласио је да јубилеј превазилази локални значај:

-Веома сам поносан. Сто педесет година „Гусала“, најстаријег таквог друштва у Срба које континуирано ради, велики је понос за Кикинду и за цео српски народ. Колико је генерација прошло кроз ово друштво, говори и ова препуна хала. Докле год „Гусле“ постоје, постојаћемо и ми – изјавио је Богдан.

На сцени су се вечерас сусретале генерације – деца, родитељи и некадашњи чланови који су се вратили да заједно обележе јубилеј. Управо та међугенерацијска повезаност чини „Гусле“ не само културним друштвом, већ великом породицом.

Друштво, основано у 19. веку, никада није прекидало рад и данас представља један од стубова очувања нематеријалног културног наслеђа.

Јубиларни концерт показао је да традиција није прошлост, већ жива снага заједнице. Кикинда је вечерас славила своје корене, али и своју будућност — у корацима младих играча који настављају пут дуг век и по.

Јер, како су поручили из „Гусала“, ово је тек почетак наредних 150 година.

Т. Д.

stefanov-i-tintar

У Иђошу су данас одржани 26. „Дани вина“, покрајинска манифестација посвећена виноградарству и винарству. Оцењено је рекордних 210 узорака, а највиша признања освојила су бела вина и произвођачице из више места Војводине. Посетиоци су, уз традиционалне обреде и дегустацију, имали прилику да пробају оцењена вина и упознају се са резултатима такмичења.

У Дому културе у Иђошу свечаност је започета литургијом и ломљењем славског колача, након чега је у винограду Ивана Ђорђева обављено освећење лозе и симболична резидба. Централни део програма обележило је проглашење победника и дегустација вина пристиглих на оцењивање.

Председник Удружења виноградара и винара „Шасла“ Марко Миркоњ истакао је да рекордан одзив потврђује значај манифестације.

-Рекордан број узорака говори да наши чланови и пријатељи широм Војводине шаљу вина код нас и тиме подстичу развој виноградарства – рекао је Миркоњ, додајући да удружење већ 26 година ради на очувању виноградарске традиције у Иђошу и подршци младима који се опредељују за производњу вина.

Генерални победник манифестације је Шарлота Силак из Темерина са вином од италијанског ризлинга, а награду је у њено име примио отац Денеш Тот.

-Иако је освојила неколико златних медаља до сада, ово је највећи успех моје ћерке. Заједно правимо вина више од десет година, углавном за нас, а нешто мало за продају – рекао је Тот.

Градски победник је Тијана Тинтар из Кикинде, која је навела да признање представља подстицај за даљи рад.

-Имамо мали породични виноград. Ово нам је била тек друга берба. Вино смо произвели уз помоћ пријатеља из винарије ‘Кепул’, а награда нам значи за даљи труд и развој – истакла је Тинтар.

Месни победник је винарија „Кепул“ из Иђоша. Власница Јелена Степанов нагласила је да су освојили четири златне медаље.

-Послали смо четири вина на оцењивање и свако је добило златну медаљу. Види се да се тренд производње вина повећава и да млади људи улазе у свет винарства – рекла је Степанов.

Прошлогодишњи победник и кум славе Иван Ђорђев подсетио је да је прошла година била изузетно погодна за винограде.

-Наш виноград је у пуној родности и даје квалитетан род од кога се добија добро вино. Али протекла година погодовала је виновој лози и добили смо доста квалитетног вина, којим су људи желели да се похвале – навео је он.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан нагласио је значај очувања традиције и подршке произвођачима.

-Као град подржавамо манифестације које чувају традицију овог села и виноградарство овог поднебља – поручио је Богдан.

Поред дегустације вина, посетиоци су могли да обиђу мали вашар испред Дома културе, док су чланице удружења жена припремале крофне за госте. Манифестацију су подржали Град Кикинда, Месна заједница Иђош, Туристичка организација Кикинде и Српска православна црква.

„Дани вина“ у Иђошу настављају да окупљају произвођаче и љубитеље вина, подстичући развој виноградарства и неговање традиције на северу Баната.

Т. Д.

dan-zaljubljenih

Дан заљубљених води порекло из раног хришћанског периода и везује се за светог Валентина, свештеника из 3. века који је, према предању, тајно венчавао парове упркос забрани римског цара Клаудија II. Ипак, празник се вероватно преплиће и са староримским фестивалом Луперкалије, који се средином фебруара славио као обред плодности и доласка пролећа. Тек у средњем веку, посебно у Енглеској и Француској, 14. фебруар почиње да се повезује са романтичном љубављу.

Истог дана, у православној традицији, обележава се Свети Трифун из 3. века, кога виноградари сматрају својим заштитником. На овај дан симболично се орезује лоза и залива вином, уз веровање да ће година бити родна и успешна.

Ако сте данас добили цвеће — уживајте. Ако сте добили вино — такође сте на правој страни традиције. А ако сте остали без оба, нема разлога за бригу: љубав има више термина ове године — 1. март по јулијанском календару, као и 6. јул, када Српска православна црква обележава Светог Валентина.

Т. Д.

zenska-dobrotvorna-zadruga-3

У Галерији „Нова“ Народног музеја Кикинда вечерас је одржана промоција монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, у организацији Историјског архива Кикинда. О књизи су говорили аутор Срђан Сивчев и лектор Виктор Шкорић, представљајући историјски значај једне од најдуговечнијих и најзначајнијих женских организација у граду.

 

Аутор је истакао да је истраживање настало као наставак његовог рада о задругама жена других националности које су деловале у Кикинди.

-Она је најстарија у српском народу, основана 1873. године и радила је пуне 74 године, до 1947, када је престала формално да функционише – навео је Сивчев.

Према његовим речима, циљеви задруге били су хуманитарна помоћ сирочади, удовицама, инвалидима и болеснима, стипендирање талентованих ученика и студената, као и просвећивање жена. Оснивање школе омогућило је женама стручно усавршавање, док је 1891. године основано прво српско недржавно забавиште, где су деца могла да похађају предшколски програм на српском језику.

Сивчев је нагласио да је истраживање било изазовно јер је сачувана тек једна кутија оригиналне документације, па су значајни извори били новински текстови и часопис „Женски свет“, који је пратио рад добротворних задруга широм Аустроугарске.

 

Међу најзначајнијим личностима задруге издваја се њена оснивачица и дугогодишња председница Нина Петровић, истакнута и образована грађанка Велике Кикинде, одликована за хуманитарни рад.

Као занимљивост из историје задруге, издвајају се забаве које је организација приређивала тридесетих година прошлог века на којима су наступали џез оркестри из Великог Бечкерека и Београда, док је Радио Београд снимао емисије и скечеве у сарадњи са чланицама удружења — детаљ који је данас мало познат широј јавности.

Лектор Виктор Шкорић указао је посетиоцима на значај локалне историје.

-Глобална историја је веома истражена, док је локална историја место где је прави крвоток заједнице. Ово је књига о историји Кикинде.

Промоција је окупила публику заинтересовану за локалну прошлост и друштвену улогу жена, а монографија представља допринос проучавању културне и хуманитарне традиције Кикинде.

Т. Д.

 

petak-13

Ако сте данас опрезније сипали кафу или три пута проверили где су вам кључеви — нисте једини. Петак 13. важи за један од најпознатијих „баксузних“ датума у западној култури, али занимљиво је да његово порекло није јединствено нити сасвим јасно.

Страх од броја 13 повезује се са хришћанском традицијом — на Тајној вечери било је 13 учесника, а верује се да је Јуда био тринаести за столом. Петак је, с друге стране, у средњовековној Европи сматран неповољним даном јер је, према предању, Исус разапет управо тог дана. Модерни мит додатно је учвршћен 1307. године, када је у петак 13. октобра француски краљ Филип IV наредио хапшење темплара. Сам израз параскевидекатриафобија (страх од петка 13.) појавио се тек у 20. веку.

За оне који верују у статистику, а не у судбину: истраживања нису показала доследан пораст несрећа на овај датум. Ипак, петак 13. остаје савршен изговор за шалу, опрез… или додатну кафу.

Ако вам данашњи дан прође без пехова — одличне вести: још два петка 13. чекају нас касније ове године: 13. марта и 13. новембра.

Т. Д.

police-2122394-1920

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди поднели су кривичну пријаву против тридесетшестогодишњег мушкарца због сумње на насиље у породици. Oсумњиченом су изречене хитне мере забране контакта и приласка жртви.

 

Према саопштењу полиције, Д. С. (1990) из Кикинде сумњичи се да је у ноћи између 11. и 12. фебруара на улици у Кикинди више пута рукама и ногама ударио ванбрачну супругу и нанео јој лаке телесне повреде, које су констатоване у Општој болници у Кикинди.

 

Полиција је, поступајући по Закону о спречавању насиља у породици, након процене ризика изрекла осумњиченом хитну меру забране контакта и приласка жртви у трајању до 48 сати, а Основни суд у Кикинди је, на предлог Основног јавног тужилаштва, меру продужио на 30 дана.

 

Полиција подсећа да се насиље у породици процесуира по службеној дужности и позива грађане да сваки вид насиља пријаве надлежним органима.

kosta-sredojev-sljuka-1

Код Опште болнице данас је обележена годишњица погибије кикиндског револуционара и студента права Косте Средојева „Шљуке“. Комеморацију је организовао СУБНОР Кикинда, уз полагање венаца и одавање поште страдалим борцима.

Венац су положили директорка болнице Весна Томин и представник СУБНОР-а Бела Терек, док су скупу присуствовали представници организације, специјалних јединица полиције, Опште болнице и Извиђачког удружења „Прока С. Плави“ из Кикинде.

Председник СУБНОР-а Саво Орeљ подсетио је да је на том месту пре 82 године трагично страдао Коста Средојев „Шљука“, један од покретача Великокикиндског партизанског одреда.

-Након напада на одред 4. августа 1941. на Симићевом салашу, Коста Средојев је наставио илегални рад, делујући као веза између партијске ћелије и партизанског одреда. Био међу најтраженијим револуционарима, али се, упркос томе, слободно кретао градом – нагласио је Орељ.

Чланица СУБНОР-а Весна Балабан истакла је да се сваког 13. фебруара одаје пошта палим борцима и револуционарима који су дали живот за слободу. Она је подсетила да је Шљука, рођен 1919. године, активно учествовао у илегалном раду — држао предавања, преносио писма и делио летке — у настојању да пробуди свест народа о борби за слободу.

Организатори су поручили да је неговање културе сећања на страдале борце важно како би се разумело време рата и очувало историјско памћење за будуће генерације.

Т. Д.

dan-zaljubljenih

Удружење жена „Великоселке“ организује књижевно-уметничко вече под називом „О љубави“, које ће бити одржано у суботу у свечаној сали месне заједнице. Програм почиње у 18 часова, а улаз је слободан.

Вече је замишљено као сусрет књижевности и уметничке интерпретације, посвећен теми љубави. У програму учествују јереј Немања Милинковић, који ће наступити као беседник, Радмила Ступар у улози интерпретатора, као и Марија Војиновић, која ће бити и модератор и интерпретатор вечери.

Организатори позивају све заинтересоване суграђане да присуствују овом књижевно-уметничком догађају и најављују вече отворено за публику, са намером да се кроз реч и интерпретацију обележи тема која је универзална и блиска свим генерацијама.

Т. Д.