najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zbog planiranih radova na elektromreži, u ponedeljak bez električne energije će u Kikindi biti potrošači na neparnoj strani Dositejeve ulice, od ulice Trg Srpskih Dobrovoljaca do kućnog broja 33, u periodu od 9 do 10 časova.
Kako je navedeno, u slučaju da radovi budu završeni ranije, napajanje može biti uspostavljeno i pre planiranog roka. Takođe, u slučaju loših vremenskih uslova, radovi mogu biti odloženi.
Narodno pozorište u Kikindi bilo je ispunjeno do poslednjeg mesta na humanitarnom koncertu „Svi za jednu mamu“, koji je okupio učenike, profesore, kulturna društva i brojne sugrađane sa jednim ciljem – da pomognu lečenje Jasne Stokić.
Publika je tokom večeri uživala u raznovrsnom programu – pesmi, recitacijama i nastupima koji su, osim umetničkog, nosili i snažan emotivni naboj. Atmosfera je bila topla i vesela, prožeta osećajem zajedništva i iskrene želje da se pomogne.
Ova akcija, koja je potekla od učenika Ekonomsko-trgovinske škole, za kratko vreme prerasla je u pokret koji je okupio čitav grad.
– Bezrezervnu podršku učenici su dobili od mene, direktora i svih učenika iz razreda, a potom i učeničkog parlamenta. Cela škola se podigla na noge da realizuje ovu ideju koja je nastala u učionici, a prerasla u nešto veliko – istakla je Ivana Kojić, razredni starešina odeljenja II1 ETŠ.
Ona je dodala da su se pozivu odazvali i učenici drugih škola, horovi i kulturna društva, a posebno učenici Osnovne škole „Vuk Karadžić“, sa kojima dele zgradu.
– Često mislimo da mladi nemaju empatije kao nekada, ali večeras smo videli da ona i te kako živi u njima – rekla je Kojić, naglasivši da su se učenici uključili na različite načine – od nastupa do organizacije i prikupljanja priloga.
Posebnu težinu večeri dale su reči Jasne Stokić, kojoj je koncert i bio posvećen. Ona se, zajedno sa ćerkom Jelenom, na kraju koncerta zahvalila svim okupljenima. Iako, kako kaže, nije bilo lako prihvatiti da joj je potrebna pomoć, podrška koju dobija menja sve.
– Osećaj večeras bio je predivan. U početku nije bilo tako, jer nije lako tražiti pomoć. Ali kada vidite kolika armija ljudi stoji iza vas, onda je to nešto što vas tera da idete dalje – rekla je ona.
Dodala je da joj mnogo znači svaki gest podrške, bilo da dolazi od prijatelja, komšija, dece ili potpuno nepoznatih ljudi.
– Jedan običan čovek odvoji od svoje porodice koliko može, i to je za mene ogromno. Ne mogu se dovoljno odužiti svima za ovu humanost – istakla je Stokić.
Da je akcija probudila empatiju širom grada, potvrđuju i mladi koji su se odazvali pozivu.
– Došla sam da podržim drugaricu i njenu mamu. Najviše me je dirnulo to što ljudi žele da pomognu i što su spremni da budu humani – rekla je učenica Kalina Skuban.
Idejni tvorac akcije, učenica ETŠ, Iva Kiš, nije krila zadovoljstvo što je inicijativa prerasla u nešto mnogo veće.
– Kada vidim da je moja ideja postala stvarnost, baš mi je drago. Okupilo se mnogo ljudi i svi su izašli u susret. Najlepši trenutak je ovo jedinstvo – vidi se da je Kikinda grad velikog srca – rekla je ona.
Na velikoj sceni Narodnog pozorišta večeras su nastupili ženska pevačka grupa „Melizmi, hor Kulturnog centra „Attendite“, horovi OŠ „Vuk Karadžić“ i ETŠ, učenici i recitatori više škola, ADZNM „Gusle“, kao i Milan i Vid Vašalić.
Humanitarni koncert „Svi za jednu mamu“ pokazao je da, uprkos svakodnevnim izazovima, solidarnost i dalje živi među ljudima. Veče ispunjeno pesmom i dobrotom još jednom je potvrdilo da, kada se zajednica ujedini, niko nije sam.
T. D.
Zbog planiranih radova na elektromreži, u sredu bez električne energije će u Kikindi biti potrošači u Kumanovskoj ulici, od Đ. Oličkova do S. Lakai Gige, u periodu od 13:30 do 14:30 časova.
Kako je navedeno, u slučaju da radovi budu završeni ranije, napajanje može biti uspostavljeno i pre planiranog roka. Takođe, u slučaju loših vremenskih uslova, radovi mogu biti odloženi.
U bečkom okrugu Favoriten, najmnogoljudnijem i najraznovrsnijem delu austrijske prestonice, građani više ne čekaju pravdu, čekaju samo policiju. Nakon poziva na broj za hitne slučajeve 133, pomoć stiže tek nakon 40–45 minuta, a često i kasnije – sa porukom: „Nemamo slobodnih patrola“. Socijaldemokrata i predsednik bečkog okruga Markus Franc (SPO) više ne krije ogorčenje, potrebno je hitno povećanje broja policajaca sa sadašnjih oko 320 na najmanje 500, jer se Favoriten, kako kaže, „ne tretira ravnopravno sa drugim delovima grada i zemlje“.
Svedočenja stanara su potresna i sve učestalija. Noću na ,,Reumannplatzu“ nožem je izboden čovek, tinejdžerske bande napadaju prolaznike, ulice se zatvaraju zbog velikih intervencija. U Oberli se redovno održavaju ilegalne trke i divljanje vozilima, takozvana „roadraner“ scena postala je nedeljni ritual za koji nema dovoljno policijskih snaga da se kontroliše. „Ne možemo ni redovne kontrole da obezbedimo vikendom“, priznaje Franc u intervjuu za lokalne medije. Sve se drži na prekovremenom radu i iscrpljenim ljudima u uniformi.
Ovakva slika nije samo statistika to je svakodnevica hiljada porodica koje žive u strahu. Favoriten odavno nije samo multikulturalni mozaik, već i epicentar problema koje vlasti decenijama guraju pod tepih, masovna imigracija bez integracije, propadanje školskog sistema, siromaštvo i odsustvo autoriteta. Umesto da se suoče sa uzrocima, političari nude flastere, programe za „jednake šanse“ i školsku pomoć koju siromašne porodice ionako ne mogu da plate.
Predsednik okruga Franz, inače socijalista, u ovom trenutku zvuči gotovo kao tradicionalni konzervativac: traži više reda, više policije i više discipline. Poruka je jasna, bez snažne ruke države, multikulturalni eksperiment u srcu Evrope može se pretvoriti u otvoreni haos. Pitanje nije da li će Favoriten eksplodirati, već kada, ako se ništa ne promeni.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Austrijske vlasti i dalje ćute ili nude puka obećanja. Građani više ne veruju u lepe reči. Veruju samo u plave uniforme kojih, izgleda, nema dovoljno. Jeziva činjenica je da su vlasti kao u Vestren filmovima o divljem zapadu morale da postave tablu sa znakom o zabrani nošenja oružja.
Zona zabrane oružja uvedena je početkom marta 2024. godine, nakon niza ubistava i teških napada nožem, posebno oko Reumannplatza, Keplerplatza i Favoritenštrase (pešačka zona). Obuhvata ključne delove Favoritena od Platz der Kulturen do Reumannplatza i okolnih blokova. Zabranjeno je nošenje noževa dužih od 6 cm, palica, palica za boks, šokera i drugog oružja. Kontrole su pojačane, a prekršaji se kažnjavaju novčano ili oduzimanjem oružja.
Prema najnovijim informacijama iz Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije i bečke policije u bečkom okrugu Favoriten (10. okrug) zabrana neće biti ukinuta ni nakon leta 2026. godine. Ova privremena mera se produžava redovno na tri meseca već više od dve godine. Tinejdžerske bande, migrantsko poreklo počinilaca u mnogim slučajevima, droga i siromaštvo i dalje hrane nasilje. Zato se zona ne ukida, već se evaluira svaka tri meseca.
Piše: Stefan Stojanović, Srpski ugao
U susret Danu osoba sa Daunovim sindromom, na platou ispred Kulturnog centra održana je jutros kreativna radionica koja je okupila decu, prosvetne radnike i predstavnike Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Kikinde, sa jasnom porukom – različitost je bogatstvo, a ne prepreka.
Radionica je organizovana dan uoči zvaničnog obeležavanja, sa namerom da se građani podsete na značaj ovog datuma i pozovu da ga obeleže simboličnim nošenjem šarenih čarapa.
-Dan osoba sa Daunovim sindromom nam je jako važan i obeležavamo ga svake godine. Prošle godine smo prvi put organizovali radionicu na trgu i imala je lep odziv, pa smo odlučili da nastavimo sa tom praksom – istakla je Nikoleta Pavlov, vršilac dužnosti direktora Centra za pružanje usluga socijalne zaštite.
Ona je podsetila da šarene čarape nisu slučajan simbol.
-Hromozomi podsećaju na čarape, a kod osoba sa Daunovim sindromom postoji trizomija 21. hromozoma. Zato nosimo različite čarape kao povod da razgovaramo o tome i podignemo svest. Važno je da se priča, jer ove osobe imaju ista prava kao i svi drugi i treba da budu uključene u život zajednice.
Učesnici radionice, među kojima su bili učenici Osnovnih škola „6. oktobar“ i „Vuk Karadžić“, kroz kreativan rad ukrašavali su papirne čarape različitim tehnikama, učeći istovremeno o solidarnosti i prihvatanju.
Sedmogodišnji Julijan Popadić napravio je čak dve šarene čarape.
-Sutra je dan proslavljanja različitosti, a to moje čarape i predstavljaju – rekao je Julijan.
Njegov drug Luka Agostini dodaje da je najvažnije druženje.
-Lepo smo se igrali i družili. Danas svi mogu da naprave šarene čarape i da se sete da svakome treba društvo.
I mali Mitar Vaštag jasno je poslao poruku:
-Mi smo ovde da damo podršku, jer je normalno da svi budemo različiti.
Iz Centra podsećaju da trenutno imaju 25 korisnika, od kojih je šest osoba sa Daunovim sindromom, i ističu da je jedan od glavnih izazova komunikacija.
-Kada provodite vreme sa njima, shvatite da je lako razumeti šta žele da kažu i šta im je potrebno – naglašava Pavlov, dodajući da će u narednom periodu nastaviti da šire saradnju sa različitim institucijama kako bi korisnici bili što više uključeni u sve segmente društvenog života.
T. D.
Pozorište „Stevan Sremac“ Doma kulture iz Crvenke gostovaće sa predstavom „Iluzije“, koja je na repertoaru u subotu sa početkom u 20 časova.
Reč je o komadu nastalom po tekstu američkog dramskog pisca Tonija Kušnera, u režiji Milene Pavlović, koji će pred publiku doneti zanimljivu i slojevitu priču o ljubavi, kajanju i odnosu između stvarnosti i fantazije. Ova predstava ujedno predstavlja i praizvedbu ovog dela u Srbiji.
Kroz formu „drame u drami“, „Iluzije“ na poseban način istražuju pitanje granice između stvarnog i zamišljenog, podsećajući da u savremenom društvu svako od nas stvara sopstvenu sliku stvarnosti. Pozorište, kao živi čin, ostaje mesto neposrednog susreta glumaca i publike, gde se emocije razmenjuju u realnom vremenu.
U predstavi igraju: Zoran Radulović, Cvijeta Jovanović Mučalica, Gordana Jelić Mešter, Milorad Bjelan, Miroslav Malacko i Rebeka Plančak.
Ljubitelje pozorišta očekuje veče ispunjeno umetnošću, humorom i snažnim porukama, uz priču koja podseća na jedinstvenu magiju scene.
Polaganjem kamena temeljca za izgradnju Centra za inovacije japanske kompanije „Tojo Tajer“ u Inđiji, obeležen je početak nove faze saradnje Srbije i Japana, ali i daljeg tehnološkog razvoja u našoj zemlji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da ova investicija ima širi značaj, jer predstavlja osnovu za zajedničku budućnost dve države, ističući da Srbija postaje važno mesto sa kojeg je moguće nastupati na različitim svetskim tržištima.
On je naglasio da je reč o posebnom danu, uprkos globalnim izazovima, i podsetio na japansku poslovicu koja govori o strpljenju i upornosti kao putu ka rezultatima, povezujući je sa razvojem ovog projekta.
Kompanija „Tojo Tajer“ započela je proizvodnju u Srbiji 2022. godine, a danas u Inđiji zapošljava oko 630 radnika i godišnje proizvede oko pet miliona guma.
Novi centar biće značajan za dalji razvoj tehnologija, jer će se u njemu raditi na istraživanju i razvoju, uključujući nove materijale, recepture i procese, čime će se unaprediti proizvodnja i konkurentnost kompanije.
Prema rečima Satorua Morije, izvršnog direktora zaduženog za tehnološki sektor u kompaniji, ovaj projekat predstavlja dugoročno opredeljenje i potvrdu poverenja u Srbiju kao partnera. On je istakao da će centar imati značaj ne samo za kompaniju, već i za razvoj domaćih stručnjaka i otvaranje novih prilika za mlade.
Planirano je da ovaj centar bude deo šire globalne mreže istraživanja i razvoja, uz saradnju sa timovima u Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, najavljeno je da bi funkcije razvojnog centra iz Nemačke mogle biti premeštene u Srbiju, čime bi naša zemlja postala ključna tačka za evropske aktivnosti kompanije.
Predstavnik ambasade Japana u Srbiji ocenio je da Srbija ima značajnu prednost kada je reč o dostupnosti kvalitetnih stručnjaka iz oblasti nauke i inženjerstva, što dodatno doprinosi privlačnosti zemlje za investitore.
Izgradnja ovog centra, kako je poručeno, predstavlja važan korak ka jačanju tehnološkog razvoja, ali i produbljivanju ekonomskih i partnerskih odnosa Srbije i Japana.
Foto: Print Skrin Instagram buducnostsrbijeav
Vlada Republike Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata do 2. aprila ove godine, kao jednu od mera usmerenih na očuvanje stabilnosti domaćeg tržišta.
Ova odluka odnosi se na izvoz dizela, benzina i sirove nafte, i važi za sve vidove transporta. Cilj je da se ublaže posledice rasta cena energenata na globalnom nivou i spreče eventualne nestašice na domaćem tržištu.
Pored produženja zabrane, država je najavila i dodatnu intervenciju – iz robnih rezervi biće plasirano oko 40.000 tona dizela. Ova mera ima za cilj da dodatno stabilizuje snabdevanje i ublaži pritisak na cene goriva.
Kako je saopšteno, odluke koje se donose deo su šireg paketa mera zaštite privrede i građana u uslovima nestabilnosti na svetskom tržištu nafte. U prethodnom periodu već je doneta i odluka o smanjenju akciza na gorivo za oko 20 odsto, što je takođe imalo za cilj ublažavanje cenovnih udara.
Do ovih mera dolazi u trenutku kada globalna energetska situacija ostaje neizvesna, a cene nafte beleže značajan rast usled geopolitičkih tenzija i poremećaja u snabdevanju.
Kada je 2014. godine prvi put stao na palubu ogromnog kruzera u Kopenhagenu, Kikinđanin Zoran Ivanković nije ni slutio da će narednu deceniju provesti radeći u kuhinjama brodova koji plove širom sveta. Danas svoje iskustvo prenosi učenicima Ekonomsko-trgovinske škole, gde predaje kuvarsku grupu predmeta.
Ivanković je rođen 1987. godine u Kikindi, gde je završio Osnovnu školu „Sveti Sava“ i Ekonomsko-trgovinsku školu. Nakon toga je u Novom Sadu položio za kulinarskog tehničara i završio specijalizaciju za hladna predjela, a potom i fakultet turizma i hotelijerstva.
Do posla na brodu, kaže, nije došao iz avanturizma, već iz potrebe.
-Završio sam školu, ali nije bilo stalnog posla. Radio sam po Kikindi uglavnom zamene ljudi koji su na godišnjem odmoru. Nekoliko mojih prijatelja već je radilo na brodovima kao konobari, pa sam preko njih došao u kontakt sa agencijama. Posle intervjua, pregleda i papira, brzo sam dobio priliku da odem – priča on.
Tokom deset godina rada ostao je u istoj kompaniji, koja ima dvadeset brodova, pa je često premeštan sa jednog na drugi. U kuhinji je napredovao postepeno – od najniže pozicije.
-Počeo sam kao kuvar u treningu, pa asistent, treći, drugi i na kraju prvi kuvar. To je bila moja najviša pozicija – kaže Ivanković.
Prvi dani bili su haotični.
-Dobijate ogromnu količinu informacija i sve se dešava vrlo brzo. Čak ni posle tri meseca nisam se navikao na sistem rada.
350 zaposlenih u kuhinji i 30.000 kafa
A taj sistem je, kako kaže, izuzetno složen. Na jednom brodu radi oko 350 ljudi u kuhinjama – od perača sudova i magacionera do kuvara i šefova kuhinja.
Svakog dana priprema se ogromna količina hrane.
-Dnevno se napravi oko 17.000 obroka za putnike i posadu. Samo jedna kafe-stanica na brodu izda i do 30.000 kafa dnevno.
Namirnice se na brod dopremaju u ogromnim količinama.
-Na svakih sedam dana stiže između 15 i 30 šlepera sa hranom. Skladišta su ogromna – samo frižideri su na tri sprata.
Kuhinja na kruzeru funkcioniše kao dobro organizovana piramida. Svaki segment ima svoj tim: za supe, sosove, ribu, salate, deserte ili voće, a iznad svih je glavni šef kuhinje sa svojim zamenikom.
Jelovnici se planiraju dugo unapred i zavise od regiona u kojem brod plovi.
-Jedan jelovnik je za Baltik, drugi za Mediteran, treći za Aziju, četvrti za Ameriku. Menjaju se na svake dve godine.
Jedan od najvećih izazova u radu su velike pripreme za praznike. Ivanković pamti jednu situaciju iz odseka hladne kuhinje, kada su za američki praznični meni morali da pripreme na hiljade porcija specijaliteta.
-Pravili smo crveni krompir sa pavlakom i kavijarom. Na svakom tanjiru su morale da budu tri polovine krompira u obliku zvezde. To znači da se krompir prvo ljušti, oblikuje u zvezdu, kuva, hladi i priprema – i tako za četiri hiljade porcija. Sa pripremom se krene dve nedelje ranije.
Radio sa 47 nacija
Na brodovima je radio sa ljudima iz 47 različitih nacija, što je, kaže, posebno iskustvo.
-To znači 47 različitih mentaliteta. Ono što je jednima smešno, druge lako u vredi. Radite sa istim ljudima šest meseci bez pauze, pa nije uvek lako održati lepe odnose.
S druge strane, upravo ta raznolikost donosi i najveće bogatstvo.
-Na brodu imate priliku da upoznate kuhinje iz celog sveta. Probate voće i jela koja kod nas ne postoje i naučite tehnike koje kod nas stignu tek godinama kasnije.
Najviše mu je, kaže, ostala u sećanju azijska kuhinja.
-Kineska kuhinja koristi mnogo povrća, a manje mesa. Indijska je vrlo ljuta, ali ako se ljutina smanji, njihova jela mnogo podsećaju na naša.
Zanimljivo je i da su strani članovi posade rado probali srpska jela.
-Filipinci i Indijci su bili oduševljeni sarmom i telećom čorbom. Jednom smo kolega i ja napravili burek za doručak i sve je nestalo za tren.
Naravno, bilo je i neobičnih zahteva gostiju. Jednom prilikom su, kaže, putnici tražili tortu od prženih skakavaca.
-To su specijalni insekti koji se uzgajaju za jelo. Ja sam ih probao i naredna tri dana nisam mogao ništa sem jogurta da podnesem.
Ipak, najvažnije što je poneo sa brodova nije samo kulinarsko znanje.
-Naučio sam strpljenje i organizaciju. I naučio sam da su ljudi različiti, ali kada je hrana u pitanju – svi smo isti.
Danas to iskustvo prenosi učenicima.
-Pokušavam da ih pripremim da mogu da rade bilo gde u svetu. Brod je dobar početak za mlade – vide svet i steknu iskustvo koje im kasnije mnogo znači.
T. D.
Povodom obeležavanja Svetskog dana reciklaže, u organizaciji Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, danas su dodeljene nagrade učenicima koji su učestvovali na video-konkursu posvećenom temi reciklaže.
Na konkurs je pristiglo oko dvadeset radova, a najuspešniji su bili učenici Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ – Ilija Krstekanić, Viola Čemere i Adrian Molnar, koji su za svoje video-radove nagrađeni od strane Sekretarijata i kompanije FCC.
Kako ističu iz Sekretarijata, cilj konkursa bio je da se kod mladih podstakne razmišljanje o značaju zaštite životne sredine i pravilnog upravljanja otpadom.
– Kada otpad posmatramo kao resurs, možemo da se zapitamo kakav je naš uticaj na životnu sredinu i koliko svako od nas može da učini. Radimo na buđenju ekološke svesti kod mladih, koji sve više pokazuju interesovanje za ove teme – istakla je Miroslava Narančić.
U prethodnom periodu realizovan je i niz edukativnih aktivnosti. Od novembra prošle godine organizovane su brojne obuke i radionice u školama, vrtićima i mesnim zajednicama, sa ciljem da se građani upoznaju sa pravilnom upotrebom novih kanti za selekciju otpada.
Prema rečima Nevene Nikolić iz kompanije FCC, odziv građana i dece uliva optimizam.
– Organizovali smo oko sedamdeset edukacija i reakcije dece svih uzrasta daju nam nadu da će se u budućnosti još više raditi na podizanju svesti o značaju reciklaže. Primarna selekcija otpada na mestu nastanka je početak, ali veoma važan korak – naglasila je Nikolić.
Ona je podsetila da je do sada podeljeno oko 13.000 kanti za reciklažu i uputila apel građanima da se pridržavaju pravila razdvajanja otpada. U reciklažne kante treba odlagati isključivo čist materijal koji može ponovo da se iskoristi, bez ostataka i kontaminacije, kako bi proces dalje obrade bio što efikasniji.
Posebnu vrednost ovog konkursa dali su sami učenici, koji su kroz svoje radove ukazali na stanje u okruženju, ali i na značaj lične odgovornosti.
– Dugo smo snimali video, šetali po gradu i razmišljali o tome odakle da počnemo, jer ima mnogo smeća. Ovo je i jedna vrsta kritike, ali i poruka da moramo više da vodimo računa o sredini – kaže učenik Adrijan Molnar.
On dodaje da je kroz ovaj projekat naučio da je briga o životnoj sredini važna ne samo za ljude, već i za životinje i ptice.
Događaju su prisustvovali i učenici Osnovne škole „Vuk Karadžić“, koji su imali priliku da se upoznaju sa značajem reciklaže i ulogom koju svaki pojedinac ima u očuvanju prirode.
Obeležavanje Svetskog dana reciklaže u Kikindi još jednom je pokazalo da promena počinje od malih koraka – od jedne kante, jedne navike i jedne odluke da se otpad ne baca, već pravilno razdvaja.
T. D.
