Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

„Toza Marković“ ispunila plan reorganizacije: Poseta predstavnika grada u cilju bolje saradnje

Aleksandra Djuran July 15, 2025

Fabrika „Toza Marković“ ispunila je unapred pripremljen plan reorganizacije tačnije obaveze prema poveriocima koje su i usvojene u Privrednom sudu u Zrenjaninu, pošto je proglašen stečaj, istaknuto je u okviru radne posete gradonačelnika Mladena Bogdana i člana Gradskog veća Đorđa Tešina kikindskoj crepari. Početkom decembra 2024. godine za generalnog direktora fabrike imenovan je Miroslav Gajić koji je rekao da, zajedno sa saradnicima, čini sve da kompaniji koja je ponovo postala DOO, vrati nekadašnju slavu.

– U fabrici je 350 zaposlenih, sa minimalnom fluktuacijom s obzirom na to da je su u najvećoj meri to radnici koji su blizu penziji. To je i optimalan broj za sadašnju proizvodnju. Od decembra prošle godine proizvodnja pločica privremeno je obustavljena. To je bio moj prvi potez kao rukovodioca i to je urađeno zbog ekonomskih razloga. Sa našom tehnologijom, cenom prevoza, gline, količinom, kvalitetom proizvoda, dimenzijama ne možemo da budemo konkurentni uvoznoj keramici iz Turske i Indije. Pogon keramike je konzerviran i uz određena ulaganje moguće ga je ponovo pokrenuti. Sa lokalnom samoupravom imamo dobru saradnju koja nije samo deklarativna što nam puno znači – rekao je Gajić.

Poseta najstarijoj fabrici na teritoriji grada i šire iskorištena za razgovor o budućim planovima, istakao je gradonačelnik Bogdan.

-Ova kompanija je važna za našu sredinu i želimo da pomognemo da poslovanje bude bolje. Naredne godine „Toza Marković“ obeležava veliki jubilej 160 godina postojanja i rada što je ponos za naš grad, ali i obaveza. Ova godina je, kako smo već ranije konstatovali, teška svim privrednim društvima u zemlji. Da bi fabrika dobro radila potrebna je radna snaga tako da je u planu da se organizuju posete kako bi se mladi i srednjoškolci upoznali sa njenim funkcionisanjem i odlučili da se zaposle u „Tozi Markoviću“. Kako bi olakšali poslovanje grad je u dva navrata konvertovao dug kompanije u kapital – precizirao je Mladen Bogdan.

„Toza Marković“ proizvodi sedam modela crepa.

-Na lageru imamo 8,2 miliona crepa prve klase. Proizvodnja pristojno funkcioniše i naša sreća je što imamo najveće natkriveno skladište gline u Evropi i na lageru imamo oko 50.000 tona sirovine. Da bi crep bio dobar glina mora da odleži minimalno tri nedelje i sada su idealni vremenski uslovi za taj posao – naveo je Gajić.

Plate su redovne i isplaćuju se iz dva dela. Prosek je osamdesetak hiljada.

A.Đ.

Upis u Visoku strukovnu školu: Na osnovnim studijama 70, na masteru 50 studenata

Aleksandra Djuran July 15, 2025

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača raspisala je konkurs za upis studenata u školsku 2025/2026. godinu. Na osnovnim studijama ima mesta za upis 70 brucoša, dok je na master strukovnim studijama predviđeno 50 mesta.

Na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta 50 studenta biće upisano na budžetu, a 20 je samofinansirajućih. Školarina je 54 hiljade dinara i postoji mogućnost plaćanja na rate, saznajemo od direktorica Visoke škole Angela Mesaroš.

-Prijem dokumentacije je od 23. do 25. jula, a prijemni ispit biće održan 26. jula. Budući studenti imaće proveru muzičkih, govornih i fizičkih sposobnosti, kao i test opšte kulture i informisanosti – navodi naša sagovornica.

Na master strukovnim studijama na raspolaganju je 50 mesta. Konkurs traje do 30. septembra, s obzirom na to da konkurišu kandidati koji su završili Visoku školu ili neku srodnu disciplinu, odnosno nešto iz oblasti društveno-humanističkih nauka.

-Od ukupnog broja mesta dva su budžetska , a na master studijama studenti se rangiraju po proseku. Prijemnog ispita nema, nego je merodavan prosek iz prethodnog školovanja – kazala je Angela Mesaroš Živkov.

Školarina za master je 75 hiljada dinara i plaća se na 10 mesečnih rata. Nastava se prilagođava pošto škola izlazi u susret i studentima na masteru koji su u radnom odnosu.

Sve neophodne informacije zainteresovani mogu da pogledaju na sajtu škole www.vaspitacka.edu.rs , na društvenim mrežama, ili putem telefona.

A.Đ.

Tretman krpelja na teritoriji grada 16. jula: Preparat otrovan za pčele

Aleksandra Djuran July 14, 2025

Iz Gradske uprave obaveštavaju građane da će 16. jula biti obavljen tretman suzbijanja
krpelja na teritoriji grada od 5.30 do 11 časova.

Upozoravaju se pčelari da je preparat opasan za pčele. Dejstvo preparata traje jedan dan.

U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika (jaka kiša, jak vetar i sl.), tretman će se odložiti za naredni povoljan dan.

Povodom slave letnjih Svetih Vrača: U hramu Svetih Kozme i Damjana osveštana tri nova crkvena zvona

Aleksandra Djuran July 14, 2025

Sveti Vrači, slava Hrama Svetih Kozme i Damjana, obeležena je u prisustvu velikog broja vernika i predstavnika lokalne samouprave. Svetu arhijerejsku Liturgiju služio je njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit banatski Nikanor nakon čega je osveštao nova tri crkvena zvona.

– Čestitam hramovnu slavu svim vernicima i ovome gradu. Gospod od nas ništa drugo ne traži, nego da, ono što nam je dao, učinimo dostojnim njega – istkao je mitropolit banatski Nikanor. – Nikada nemojmo sebe štedeti kada je u pitanju naše darivanje Boga i njegovih svetih jer će nam on, na svoj način, to stostruko vratiti blagodetima. Neizmerna je ljubav Božija i milost prema čoveku.

Kumovi slave bili su članovi porodice Dejana Blažića iz Kikinde.

-Kum sam bio i 14. novembra za zimske Svete Vračeve i tada smo prisustvovali donošenju zvona, a sada sam prisustvovao osvećenju i prvi sam zvonio sa njih. Moja porodica i ja često posećujemo Hram i mnogo ga volimo – rekao je Blažić.

Zvona su vesnici budućim priložnicima i donatorima za početak izgradnje zvonika pri Hramu, rekao je starešina Hrama jerej Boban Petrović.

-Zvona su izrađena i osveštana i u narednom periodu predstoji nam da izgradimo zvonik na koji će biti postavljena. U planu je da zidanje započne ove godine s obzirom na to da smo prošle godine završili projekat, a ove smo dobili građevinsku dozvolu. Želja nam je da temelj za zvonik izgradimo tokom jeseni, a u zavisnosti od priliva donacija i prilog, radovi će napredovati. Ona će večno da traju, da zvone i pozivaju vernike na bogosluženja. Ujedno tu će biti i da čuvaju sve od zla. Zahvaljujem mitropolitu Nikanoru jer punoća Svete arhijerejske Liturgije je tu, kada je on prisutan – dodao je jerej Boban Petrović koji je zahvalio i pozvao vernike da pomognu izgradnju zvonika.

Osveštanju zvona prisustvovali su i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i član Gradskog veća Đorđe Tešin.

Podsetimo da je ideja da Kikinda dobije još jedno pravoslavno zdanje potekla je devedesetih godina prošlog veka.Pošto je Crkvena opština prikupila dokumentaciju i iznašla lokaciju, lokalna vlast donirala je plac. Vladika banatski Hrizostom 1996. osvetio je mesto na kom će se graditi, a do 2003. godine tekle su pripreme za početak izgradnje. Od 2010. godine su se služile nedeljne i praznične svete Liturgije, a od 2014. organizovan je aktivni život Crkvene opštine i uspostavljena su svakodnevna sveta služenja. Osim hrama u porti se nalazi crkvena kancelarija sa svetosavskom salom, česma sa filtriranom vodom, izgrađen je Parohijski doma sa četiri stana za sveštenike, a uređena je porta i dvorišta oko Hrama.

A.Đ.

Za dane vikenda: Tri saobraćajne nezgode i 15 vozača isključeno iz saobraćaja

Aleksandra Djuran July 14, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta procenjena na iznos od 100.000 dinara.

Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog naletanja na divljač i nepropisne radnje vozilom.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 19 učesnika u saobraćaju i izdato je 113 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 15 vozača, od kojih su četiri zadržana u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 15 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 60 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 35 ostalih prekršaja.

Prenosimo utiske volontera Crvenog krsta po povratku iz Zadra

Aleksandra Djuran July 11, 2025

Volonteri Crvenog krsta Kikinde vratili su se iz Zadra gde su , zajedno sa Udrugom udomitelja za djecu „Osmijeh“ iz Đurđevca, učestvovali u međunarodnom „Erazmus +“ projektu razmene mladih.

Među 18 mladih volontera, uzrasta od 16 do 23 godine, bile su i Milica Admović i Snežana Đuran koje su nam prenele svoje utiske.

-Za mene je rad na projektu bio novo iskustvo. Naučila sam više o uticaju čoveka na klimatske promene, ali i kako se one ispoljavaju na živi svet. Po završetku radionica dobili smo sertifikat, jut pas, o neformalnom obrazovanju koji može da nam stvori nove prilike u budućnosti – kazala je Milica.

Tokom desetodnevnog boravka mladi iz dve zemlje svakog dana imali su edukativne i interaktivne radionice.

-Program je bio dobro osmišljen i pružio nam je nova saznanja. Domaćini su se potrudili da naš boravak bude nezaboravan. Posebno bih izdvojila radionice koje su se odnosile na igru koncentracije, kao i edukaciju o pružanju prve pomoći – saznali smo od Snežane.

Cilj programa je podsticanje mladih da razmišljaju o održivom razvoju, zaštiti životne sredine i očuvanju zdravlja u novim ekološkim uslovima. Pored učenja, imali su priliku i da se druže, razmenjuju iskustva i povežu kroz kreativne aktivnosti. Projekat je realizovan pod okriljem programa koji podržava Evropska unija, sa ciljem jačanja mladih i podsticanja interkulturalne saradnje.

Počela isplata penzija za najbrojniju kategoriju korisnika

Aleksandra Djuran July 11, 2025

Isplata junskih penzija za korisnike iz kategorije zaposlenih počinje danas, objavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

Kako je precizirano, isplata počinje za sve penzionere iz ove kategorije, bez obzira da li primanja dobijaju preko tekućih računa, na kućne adrese ili ih podižu na poštanskim šalterima.

Reč je o najbrojnijoj kategoriji penzionera, koja čini više od 85 odsto od ukupnog broja penzionera.

Iznosi na čekovima biće isti kao i prilikom prethodne, isplate za maj a prosečna majska penzija, kako je objavio Fond PIO, iznosila je 50.684 dinara.

U toku isplata sredstava za premiju za mleko za prvi kvartal 2025. godine

Aleksandra Djuran July 11, 2025

Završena je obrada zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal 2025. godine, a sva rešenja su poslata korisnicima. Obrada zahteva za drugi kvartal počinje naredne sedmice, čime se nastavlja unapređenje efikasnosti u sprovođenju ove mere podrške, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Istovremeno, u toku je administrativna obrada zahteva podnetih po javnim pozivima za podsticaje u stočarstvu – za tov i za kvalitetna priplodna grla.

U proteklom periodu uspešno je obrađeno preko 60 odsto zahteva za kvalitetna priplodna grla, a isplata sredstava je već započeta za korisnike koji su prihvatili rešenja i odrekli se prava na žalbu, navedeno je u saopštenju.

Nakon prihvatanja rešenja, potrebno je da se korisnici, ukoliko su saglasni, odreknu prava na žalbu na portalu ePodsticaji. Odricanjem od prava na žalbu, postupak se ubrzava i omogućava se hitna isplata sredstava na korisnički račun prijavljen u elektronskom Registru poljoprivrednih gazdinstava.

Konkurs za poljoprivrednike: Za 13 mera 13 miliona dinara

Aleksandra Djuran July 10, 2025

Lokalna samouprava raspisala je danas, 10.jula, konkurs za program podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za 13 mera opredeljeno je 13 miliona i 18 hiljada dinara, saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

-Najviše je mera u povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu. Podizanje novih ili obnavljanje postojećih višegodišnjih zasada voćaka, hmelja i vinove loze refundiraće se sa 80 procenata, a maksimalan iznos je do 80.000. Podizanje i opremanje plastenika za proizvodnju povrća, voća, cveća i rasadničku proizvodnju tačnije investiranje u nabavku opreme ili materijala za konstrukciju za plastenike i staklenike, kao i visoko kvalitetnih višegodišnjih, višeslojnih, folija za plastenike podržaće se sa maksimalnim iznosom do 60.000,00 dinara po korisniku, dok je povrat 80 odsto. Za mašine, uređaje i opremu za navodnjavanje useva poput sistema kap po kap, bunara, pumpi maksimalno može da se dobije do 50.000 dinara , a subvencija je takođe 80 procenata od ukupnog iznosa bez PDV-a – pojasnila je Miroslava Narančić.

Početna pomoć za pokretanje poslovanja za mlade poljoprivrednike i razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava je mera za koju je opredeljen najviši iznos, maksimalno do 300.000 dinara po korisniku odnosno 50 odsto od ukupnog iznosa bez PDV-a. Ova mera podržaće mlade do 40 godina u Kikindi i svim selima. Od ove godine i stanovnici grada mogu da apliciraju za ova sredstva. Tri mere su iz oblasti stočarstva.

-Za reproduktivni materijal, veštačko osemenjavanje, maksimalan iznos je 50.000 dinara po korisniku, a refundacija je 90 odsto od ukupnog iznosa bez PDV-a. Za sufinansiranje selekcije domaćih životinja u govedarstvu, ovčarstvu, kozarstvu i svinjarstvu maksimalan iznos je 25.000 dinara za one koji se bave govedarstvom, a za ovčarstvo, kozarstvo i svinjarstvo je 20.000 dinara. Povrat je u 100 procentnom iznosu. Troškovi neškodljivog uklanjanja uginulih životinja takođe su u potpunosti pokriveni, a maksimalno po korisniku je 50.000 dinara – istakla je naša sagovornica.

Pčelari mogu da konkurišu po dva osnova. Za nabavku novih pčelinjih društava i matica gde je maksimalni iznos do 30.000 dinara, odnosno subvencija je 80 odsto. Isti je maksimalni iznos i za nabavku opreme za pčelarstvo , s tim što je povrat 70 procenata od ukupnog iznosa bez PDV-a.

Za subvencionisanje troškova osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja maksimalan iznos je 35.000 dinara, a pomoć 30 odsto od od iznosa premije osiguranja. Nabavka opreme za proizvodnju vina, rakija i drugih alkoholnih pića kao i opreme za degustacione sale subvencionisaće se sa 80 procenata i maksimalnim iznosom od 35.000 dinara.

I ove godine opredeljen je novac za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Maksimalan iznos je do 80.000,00 dinara po korisniku, a povrat je 100 odsto. Mera opremanja objekata za obavljanje tradicionalnih zanata omogućiće sugrađanima koji se bave ovom delatnošću da konkurišu za maksimalno do 80.000 dinara, a podsticaj je 70 procenata.

Program traje do 31. oktobra odnosno do utroška sredstava. Prošle godine sredstva grada koristilo je 533 gazdinstava.

A.Đ.

Radovi na mostu između Orlovata i Tomaševca, koji se nalazi na regionalnoj pruzi Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda – državna granica pri kraju

Aleksandra Djuran July 10, 2025

Radovi na izgradnji novog železničkog mosta preko reke Tamiš – “Tomaševačkog mosta” – privode se kraju, a završetak radova i otvaranje mosta očekuje se krajem avgusta ili početkom septembra ove godine, saopštila je Infrastruktura železnice Srbije i navela da se novi most gradi nedaleko od postojećeg železničko-drumskog mosta između Orlovata i Tomaševca.

Reč je o mostu između Orlovata i Tomaševca, koji se nalazi na regionalnoj, jednokolosečnoj, neelektrifikovanoj pruzi Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda – državna granica. U saopštenju se navodi da celokupna ugovorena deonica iznosi 1.400 metara a glavni nosač novog mosta je čelična konstrukcija koja premošćava tri raspona od po 40 metara replicirajući stari most.

Izvođač će na kraju projekta ugraditi 500 tona konstruktivnog čelika i 2.600 kubika betona u sam most, dok će se na celoj deonici postaviti 170 tona šina i 1.800 pragova na cementom stabilizovanom nasipu u koji će biti ugrađeno 24.000 kubika materijal. U zoni mosta će se uraditi i regulacija korita reke Tamiš.

Ističe se da način izgradnje novog “Tomaševačkog mosta” predstavlja novinu i veliki izazov za izvođače radova i domaće neimare.

“Čelične konstrukcije se rade na obali, a zatim se hidrauličnim presama guraju preko reke, tako da most spaja dve obale”, objasnio je tehnički direktor “Ekstra-auto transporta” iz Vrbasa, koji izvodi radove na ovom projektu, Milutin Perunović.

Radove na izgradnji ovog mosta, koji će biti dug 120 metara “Infrastruktura železnica Srbije” počela je 31. maja prošle godine a vrednost ugovora je nešto veća od milijardu i po dinara.

Postojeći železničko-drumski “Tomaševački most”, izgrađen je 1880. godine i uskoro više neće biti u upotrebi. U narednom periodu planirana je modernizacija čitave ove pruge.