Aleksandra Djuran

job-5382501-1280

Покрајински секретаријат за привреду и туризам расписао је два нова јавна конкурса у области запошљавања за 2025. годину – за субвенционисање запошљавања незапослених и за јавне радове на територији АП Војводине. Укупна вредност оба конкурса износи 18 милиона динара, по девет милиона динара за сваки. Конкурси су расписани 8, а рок за подношење пријава је 31. јул.

Први конкурс намењен је послодавцима за субвенционисање запошљавања незапослених  са евиденције Националне службе за запошљавање. Субвенција у износу од 250.000 динара по особи и додељује се у једнократном износу, а један послодавац може конкурисати за највише три лица.

Други конкурс односи се на финансирање спровођења јавних радова, током којих ће бити радно ангажовано 58 незапослених лица, укључујући и особе у стању социјалне потребе. Радови могу да трају до три месеца, а предвиђена месечна накнада износи до 30.000 динара по лицу, увећано за припадајуће порезе и доприносе. Наведена накнада обухвата и трошкове доласка и одласка са рада.

Право учешћа на јавном конкурсу за спровођење јавних радова, имају удружења која имају статус правног лица, са седиштем на територији АП Војводине, уписанe у регистар Агенције за привредне регистре са активним статусом, које својим програмима афирмишу и подстичу циљеве овог конкурса.

Један од кључних циљева  је и улагање у сертификоване обуке како би се унапредиле вештине у секторима у којима постоји недостатак радне снаге, чиме се доприноси бољем усаглашавању понуде и потражње на тржишту рада. Тако су планиране обуке у области туризма, за жене које желе да покрену сопствени бизнис – нарочито у погледу финансијског управљања, као и обуке у области енергетске ефикасности. За потребе тржишта неопходно је обучити што већи број особа за постављање соларних панела, топлотних пумпи и друге послове везане за обновљиве изворе енергије.

Одлуком Скупштине АП Војводине, издвојено је више од 30 милиона динара за област запошљавања, три пута више него претходне године. Циљ је да се кроз обуке, јавне радове и субвенције подстакне запошљавање и унапреди конкурентност на тржишту рада.

Стопа незапослености у Војводини 8,7 одсто, што је испод републичког просека, а ове године биће уложено преко 6,2 милијарде динара у активне мере запошљавања на нивоу Србије, чиме ће бити обухваћено 25.000 лица.

 

gusle-herkulana-2

Чланови извођачког ансамбла и народног оркестра Академског друштва за неговање музике „Гусле“ учествовали су на Међународном фестивалу фолклора под називом “Херкулес”, одржаном у румунској Бањи Херкулани. Фестивал има традицију дугу 25 година и ово је други пут да кикиндски ансамбл  учествује на њему.

-И ово је један од значајних фестивала у организацији ЦИОФ-а, Међународног савета организатора фестивала фолклора и традиционалне културе – истакао је уметнички руководилац Игор Попов. – Ово је била још једна прилика да  представимо нашу традицију. Бројна публика, крај наступа дочекала је на ногама, поздрављајући нас громким аплаузом. Осим нас из Србије, фестивал је окупио и ансамбле из 12 држава међу којима и из Аргентине, Парагваја, Грузије, Бугарске, Пољске, Словачке, Мађарске.

У повратку из Херкулане, чланови „Гусала“ гостовали су и на Међународном фестивалу фолклора у Темишвару “Инимилор”, који се одржава од 1990. године. Кикинђани су и овога пута изазвали овације публике, учесника и стручне јавности.

-Румунска публика је током четири  дана, упознавала нашу културу и традицију кроз игре песме, музику и ношњу Баната, Кикинде и Поморишја,  Бачке, Босилеградског Крајишта, Горњег Висока, Шопском свитом. Позиви за учешће стигли су нам од од директора поменутих фестивала, као и Савеза Срба у Румунији – додао је наш саговорник.

И две дечије фолклорне групе тренутно се налазе у Бару у Црној Гори. Учесници су кампа фолклора који организује Културно уметничко друштво „Свети Јован Владимир“.

-За учеснике се организују радионице и играчке пробе. Упознајемо домаћине са нашом, а они нас са њиховом традицијом. Другу годину заредом смо део овог кампа чији је циљ да деца негују и уче о културном наслеђу – навео је Попов.

А.Ђ.

 

hleb

Хлеб „сава“ који се производи од брашна Т-500, према уредби коју је усвојила Влада Србије, поскупеће са 59 на 62 динара, док је максимална произвођачка цена одређена на 53,17 динара, објављено је у Службеном гласнику Србије.

Влада Србије на седници 3. јуна усвојила је измену Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500, којом се повећава максимална малопродајна цена хлеба.

Измена Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500 ступиће на снагу осам дана по објави у Службеном гласнику.

selakovic-kck-fasada-(7)

Министар културе Никола Селаковић боравио је у радној посети Кикинди. Са градоначелникoм Младеном Богданом потписао је уговор о суфинансирању  реконструкције фасаде Културног центра. Пројекат се реализује у оквиру националног програма „Градови у фокусу“.

Најпре је министар Селаковић  посетио Градску кућу, где га је примио први човек града са сарадницима Маријаном Мирков, чланицом Градског већа и Марком Марковљевим, в.д. директором Културног центра. Након тога, гости и домаћини, обишли су Културни центар за чије уређење је Министарство културе издвојило значајна средства у претходним годинама.

 

-Заједничким улагањем Републике, Покрајине и града објекат је сређен. Да пре годину дана нисам био овде, и видео у каквом је стању зграда била тада, не бих поверовао да једна „старица“ може да постане „дама“ –  казао је министар Селаковић – Определили смо 12 милиона динара за реконструкцију највећег дела спољне фасаде, 20 милиона обезбедила је Покрајина, а локална самоуправа издвојиће осам милиона динара. Културни центар се из године у годину проширује када је реч о програмима и садржајима, а све у циљу да се обогати културни живот Кикинде.

Градоначелник Богдан захвалио је на опредељеном новцу јер ће реконструкција Културног центра бити настављена.

-Захваљујући средствима Министарства и Покрајине урадиће се велики и захтеван посао – истакао је градоначелник Богдан. – Крајње време је да се фасада обнови и захваљујући заједничким средствима ова зграда добиће изглед какав заслужује. Културни центар има значајан број секција и програма који привлаче суграђане свих узраста, а реконструкција долази у право време, у години када обележава јубилеј, 40 година постојања и рада.

Ово је била прилика да се разговара о будућим плановима и улагањима.

-Разговарали смо о нужној реконструкцији крова зграде Курије. У овом објекту је Народни музеј, Историјски архив, Туристичка организација града и Академско друштво за неговање музике „Гусле“. Овим, важним, установама културе неопходне је обезбедити добре услове за рад. Подвукао бих да не постоји подела на мале и велике градове, него постоје посвећени људи који пред себе постављају своје визије и циљеве и који марљивошћу успеју да привуку подршку како би дошли до крајњег циља. Ово је десета година како се спроводи програм „Градови у фокусу“ и за то време  уложили смо две милијарде 382 милиона динара у разне пројекте. Од тог новца, само у последњих пет година у Кикинду је кроз „Градове у фокусу“ дошло преко 62 милиона динара. И ово је покозатељ да се испуњава сврха програма, да не буду у фокусу Београд и Нови Сад, већа све локалне самоуправе у Србији – закључио је министар Селаковић.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Реконструкција фасаде дуго се чека и важан је корак у очувању једне од три најстаријих зграда у центру.

-Радови у Културном центру започели су заменом спољне столарије и реконструкцијом крова. Након тога урађена је адаптација фоајеа, репарација степеништа, ходника, замена унутрашње столарије, тоалета, подова, електро и молерско-фарбарски радови. Плафони су осликани шарама које су некада красиле таваницу овог објекта – појаснио је Марковљев.

Фасада ће се радити из две фазе. Прва ће обухватити југоисточни део спољне зграде са радовима на Балетској сали, на самом углу. Након тога биће санирана и једна унутрашња фасада. Посао би требало да започне у септембру, када време дозволи.

А.Ђ.

 

POZARI

Од почетка јуна до 7. јула у Србији је забележено 4.137 пожара, а у поменутом периоду на територији Севернобанатског управног округа било је 160 пожара од којих је 135 на отвореном.

-У протеклих 15 дана на територији Округа забележена су 63 догађаја од чега је 50 пожара. Највише их је било на територији Кикинде – истакао је пуковник Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације – Из тог разлога, заједно са надлежним инспекцијама, појачано је присуство на терену ради откривања неодговорних грађана који проузрокују пожаре. Казне, предвиђене законом, су од 10.000 до 50.000 динара за физичка и од 300.000 до милион динара за правна лица. Осим тога, починиоци су дужни да надокнаде интервенцију ватрогасно-спасилачкој јединици.

У понедељак, 7. јула, у Србији је забележено 628 пожара, а на терену које покрива Одељење за ванредне ситуације било је 16 интервенција.

-Због невремена, у року од два сата имали смо 14 интервенција. Сво људство је на терену и овим путем апелујем на грађане да се одговорно понашају. Подсетићу да је забрањено спаљивање смећа и остатака стрних и биљних усева на отвореном. Важно је скренути пажњу и да не бацају опушке од цигарета, јер су оне, поред спаљивања најчешћи узроци пожара – навео је Будиша.

Уколико се примети пожар потребно је одмах обавестити ватрогасце на број 193.

А.Ђ.

setva-1

Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на регрес за сертификовано семе за 2025. у износу до 17.000 динара по хектару подноси се до 15. јула искључиво електронски, преко платформе еАграр, уз обавезно коришћење високог нивоа електронске идентификације (биометријска лична карта, налог на eID порталу и активан налог на еАграр платформи), подсећају из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Пољопривредници који имају техничке недоумице могу добити подршку од пољопривредних саветодавних и стручних служби, локалних самоуправа и Управе за аграрна плаћања. Детаљније информације, упутства и услови доступни су на званичним интернет страницама www.minpolj.gov.rs; www.uap.gov.rs; www.eagrar.gov.rs.

Право на подстицај у износу до 17.000 динара по хектару остварују сви носиоци активних пољопривредних газдинстава, који уз поднети захтев поднесу и рачун о куповини сертификованог семена издат у периоду од 1. августа 2024. до дана подношења захтева.

Подстицај се одобрава за засејане површине пољопривредног земљишта за које је могло да се оствари право на основне подстицаје у биљној производњи, уписане у Регистар пољопривредних газдинстава, а највише до 100 хектара.

zetva-psenice

Жетва пшенице завршена је око 85 одсто од укупних површина под овом културом. Ратари су задовољни приносима, за разлику од ранијих година. Републичка дирекција за робне резерве саопштила је да од понедељка, 7. јула, почео откуп пшенице по 23 динара без ПДВ, посредовањем Продуктнe берзe. Жито се откупљује од физичких лица – носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава.  Минимална количина меркантилне пшенице која ће се куповати од једног газдинства је десет, а максимална 100 тона.

Зоран Симић, саветодавац ПСС истиче да има мањих осцилација у приносу.

-Род је од 4,5 до седам тона по хектару. Просек је од 5,5 до шест тона што је благи помак у односу на прошлу годину. Квалитет је солидан – навео је наш саговорник.

Под озимим стрнинама ове године је за 20 до 25 одсто више њива у односу на прошлу. Пшенице има више на уштрб, најпре кукуруза, а потом и сунцокрета. У кикиндском атару под пшеницом пшеница је заузимала 17.000 хектара, док је јечма било на око 3.000.

Оно што брине ратаре је кукуруз код ког је штета и ове године велика.

-И ако буде кише у наредних неколико дана кукурузу, на појединим парцелама нема спаса. И код сунцокрета ће бити неких приноса, међутим још увек је рано да се било шта прогнозира. Последња већа количина падавина била 24. маја, што је дуг период без кише, поготово за пролећне усеве – закључио је Симић.

Врло мали проценат земљишта на територији града је под заливним системима. Има их у Банатској Тополи, Банатском Великом Селу и у Кикинди.

А.Ђ.

 

SAOBRACAJ-POLICIJA

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодило се девет саобраћајних незгода. У пет незгода страдало је седам особа и то три са тешким, а четири са лакшим телесним повредама. Настала материјална штета процењена је на износ од 585.000 динара.

Чак пет саобраћајних незгода догодило се због непрописне радње возилом, док су остале настале  због неуступања првенства пролаза, непрописног мимоилажења  и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 24 учесника у саобраћају и издато је 96 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од чега је четири возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила  алкохола у организму  односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је девет прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 30 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 78 осталих прекршаја.

car-brothers-2025-(10)

„Tuning show“, у организацији аутомобилског спортског клуба „Car brothers“ организован је на Градском тргу. Око 200 четвороточкаша, који су учествовали у  такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила, изазвало је велико интересовање суграђана и младих и старих.

 

-Четврти шоу окупио је и двоточкаше и олдтајмере, а циљ наше манифестације је, пре свега, промоција аутомобилизма. Кикиндски клуб има тридесетак чланова и сви се трудимо да покажемо да аутомобилизам није само брза вожња и турирање. Оценили смо аутомобиле у две категорије оне који су потпуно прерађени класа топ 30 про, као и семи про оне који нису прерађени до краја – рекао је Саша Јакша, потпредседник клуба „Car brothers“.

Олдтајмер  клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са својом колекцијом. Ту су били буба, „волово“, лада, опел кадет, југо, фића, стојадин, сви настали у прошлом веку.

-У Крушедолу на отварању сезоне Олдтајмер  клуб и „Car brothers“ потписали су протокол о сарадњи  и постали су братски клубови -сазнали смо од Атиле Силађија, председника Олдтајмер клуба – Међусобно се испомажемо, ми имамо олдтајмере, а Кикинда тјунинге и заједно наступамо на сличним манифестацијама. Сви који су посетили наш шоу имали су прилику да виде одличне примерке.

Буба кабрио наћи ће се на највише фотографија, али и фијат из 1967. године у власништву породице Трифунац у Кикинди. У изузетном је стању, прва боја и даље краси овај стари аутомобил, а ентеријер је какав је и био када је купљен.

-Фијат 125 купио је мој отац у Крагујевцу и дан данас је код нас – рекао нам је Јефта Трифунац. – Ово је италијанска верзија са мотором од 1608 кубика и 90 коњских снага. Аутомобил је у исправном стању и сваке године га региструјемо. На њему ништа није мењано, осим ситница и 99 одсто је оригиналан. Делова имам на залихама и константно их купујем путем интернета. Ове године почео сам да посећујем скупове олдтајмера и људи који га виде интересују се за њега. Код куће имам још два возила новијег датума, али фијат је део породице.

Посебно се застајало код бицикла из педесетих година прошлог века који није рестауриран и исти је као и у време када је купљен. Овакви бицикл углавном су завршили на отпадима и врло их је мало.

-Бицикл има саобраћајну књижици и таблице, које су у време његове производње биле обавезне јер су морали да се региструју. Седиште је кожно и једино предња гума је замењена – сазнали смо од Атиле Богдана из Суботице који је и власник бицикла – Склопљен је у фабрици бицикала „Партизан“ у Суботици. Накнадно му је 1950. године, када је и произведен, уграђен мотор двотактни бензинац.

Маријана Милосављевић из Смедерева највише се дружила са најмлађима.

-Мој аутомобил бмв 46 осликан је у бојама и има лик популарног јунака из цртаних филмова Стича. Где год да се појавим деца су ту, фотографишу се и улазе у аутомобил. Волим што је тако и што се деца радују када нас виде – навела је Маријана Милосављевић.

Манифестацију је отворио градоначелник Младен Богдан који је поздравио госте.

-Драго ми је што сте гости нашег града и што сте омогућили Кикинђанима да уживају у изузетним аутомобилима. Велики број вас, који сте дошли из других градова и земаља показује да је смо добри домаћини. Ово је прилика да се сви упознате са лепотама Кикинде како бисте нас поново посетили – навео је градоначелник Богдан.

Организована је и симулација вожње и разне друге игре у циљу промоције аутомобилизма. Суграђани су се опробали и у игри спретности попут најдужег држања фелне.

„Tuning show“ окупио је љубитеље аутомобилизма из наше земље, али и Мађарске, Румуније, Босне и Херцеговине и Хрватске. „Car brothers“ окупља 40 чланова из Кикинде, Зрењанина и Новог Бечеја.

 

А.Ђ.

 

pcelarski-dani-suncokreta-(3)

Савез пчеларских организација Војводине и удружење пчелара Кикинде, уз подршку локалне самоуправе, организовали су треће „Пчеларске дани сунцокрета 2025.“ Манифестација је организована на пчелињаку Роберта Горча из Кикинде који се пчеларством бави 13 година и има 110 кошница.

-Сунцокрет цвета јула и за нас, пчеларе у Банату, то је највећа паша, после уљане репице. У зависности од временских прилика сунцокретов мед врцамо крајем јула, почетком августа. Од нас је потекла и иницијатива да се брендира сунцокретов мед  с обзиром на то да је специфичан. Има жуту боју, јак мирис и јак, карамеласт укус. Спада у мед који се брзо кристалише, што је знак да је мед прави. Цена сунцокретовог меда је приступачнија од багремовог, те га многи купују јер знају његова благотворна својства. Саветујем све да мед купују директно од пчелара, јер само тако ће бити сигурни да су купили прави мед – истакао је Горча.

Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине навео је да су манифестацију посетили пчелари из свих делова Војводине.

-Сваке године „Пчеларски дани сунцокрета“ организују се у другом делу Баната, а подсетићу и да су први организовани у нашем граду. Циљ је да се размене искуства између пчелара и стручњака, да заједнички дођемо до најбољих решења, као и да

Овом догађају присуствовали су Младен Богдан, градоначелник и Ђорђе Тешин, члан Градског већа.

-Пчелари из Кикинде и до сада су показали да су агилни када је потребно да се бори за побољшање пчеларства у нашој земљи. Ово је значајна грана пољопривреде и у нашем граду је развијена. Пчеле су важне за опстанак природе и човечанства, а град је ту да подржи пчеларе у њиховим настојањима да унапреде производњу, као и да дођу до надлежних на вишим инстанцама. Крајем прошле и почетком ове године поново су се суочили са помором пчела, а ми се потрудили да им помогнемо да проблеме изнесу надлежнима у Покрајини, а ускоро ће се састати и са представницима Министарства пољопривреде – прецизирао је градоначелник Богдан.

Локална самоуправа ове године издвојила је више средстава за мере подршке пчеларима на територији града. Идеја је да се подстакну млади да се баве пчеларством, али и да се лакше преброде невоље које су их снашле.

А.Ђ.