Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisao dva konkursa u oblasti zapošljavanja

Aleksandra Djuran July 9, 2025

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisao je dva nova javna konkursa u oblasti zapošljavanja za 2025. godinu – za subvencionisanje zapošljavanja nezaposlenih i za javne radove na teritoriji AP Vojvodine. Ukupna vrednost oba konkursa iznosi 18 miliona dinara, po devet miliona dinara za svaki. Konkursi su raspisani 8, a rok za podnošenje prijava je 31. jul.

Prvi konkurs namenjen je poslodavcima za subvencionisanje zapošljavanja nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Subvencija u iznosu od 250.000 dinara po osobi i dodeljuje se u jednokratnom iznosu, a jedan poslodavac može konkurisati za najviše tri lica.

Drugi konkurs odnosi se na finansiranje sprovođenja javnih radova, tokom kojih će biti radno angažovano 58 nezaposlenih lica, uključujući i osobe u stanju socijalne potrebe. Radovi mogu da traju do tri meseca, a predviđena mesečna naknada iznosi do 30.000 dinara po licu, uvećano za pripadajuće poreze i doprinose. Navedena naknada obuhvata i troškove dolaska i odlaska sa rada.

Pravo učešća na javnom konkursu za sprovođenje javnih radova, imaju udruženja koja imaju status pravnog lica, sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine, upisane u registar Agencije za privredne registre sa aktivnim statusom, koje svojim programima afirmišu i podstiču ciljeve ovog konkursa.

Jedan od ključnih ciljeva je i ulaganje u sertifikovane obuke kako bi se unapredile veštine u sektorima u kojima postoji nedostatak radne snage, čime se doprinosi boljem usaglašavanju ponude i potražnje na tržištu rada. Tako su planirane obuke u oblasti turizma, za žene koje žele da pokrenu sopstveni biznis – naročito u pogledu finansijskog upravljanja, kao i obuke u oblasti energetske efikasnosti. Za potrebe tržišta neophodno je obučiti što veći broj osoba za postavljanje solarnih panela, toplotnih pumpi i druge poslove vezane za obnovljive izvore energije.

Odlukom Skupštine AP Vojvodine, izdvojeno je više od 30 miliona dinara za oblast zapošljavanja, tri puta više nego prethodne godine. Cilj je da se kroz obuke, javne radove i subvencije podstakne zapošljavanje i unapredi konkurentnost na tržištu rada.

Stopa nezaposlenosti u Vojvodini 8,7 odsto, što je ispod republičkog proseka, a ove godine biće uloženo preko 6,2 milijarde dinara u aktivne mere zapošljavanja na nivou Srbije, čime će biti obuhvaćeno 25.000 lica.

„Gusle“ predstavljale grad i zemlju na međunarodnim festivalima u Rumuniji

Aleksandra Djuran July 9, 2025

Članovi izvođačkog ansambla i narodnog orkestra Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ učestvovali su na Međunarodnom festivalu folklora pod nazivom “Herkules”, održanom u rumunskoj Banji Herkulani. Festival ima tradiciju dugu 25 godina i ovo je drugi put da kikindski ansambl učestvuje na njemu.

-I ovo je jedan od značajnih festivala u organizaciji CIOF-a, Međunarodnog saveta organizatora festivala folklora i tradicionalne kulture – istakao je umetnički rukovodilac Igor Popov. – Ovo je bila još jedna prilika da predstavimo našu tradiciju. Brojna publika, kraj nastupa dočekala je na nogama, pozdravljajući nas gromkim aplauzom. Osim nas iz Srbije, festival je okupio i ansamble iz 12 država među kojima i iz Argentine, Paragvaja, Gruzije, Bugarske, Poljske, Slovačke, Mađarske.

U povratku iz Herkulane, članovi „Gusala“ gostovali su i na Međunarodnom festivalu folklora u Temišvaru “Inimilor”, koji se održava od 1990. godine. Kikinđani su i ovoga puta izazvali ovacije publike, učesnika i stručne javnosti.

-Rumunska publika je tokom četiri dana, upoznavala našu kulturu i tradiciju kroz igre pesme, muziku i nošnju Banata, Kikinde i Pomorišja, Bačke, Bosilegradskog Krajišta, Gornjeg Visoka, Šopskom svitom. Pozivi za učešće stigli su nam od od direktora pomenutih festivala, kao i Saveza Srba u Rumuniji – dodao je naš sagovornik.

I dve dečije folklorne grupe trenutno se nalaze u Baru u Crnoj Gori. Učesnici su kampa folklora koji organizuje Kulturno umetničko društvo „Sveti Jovan Vladimir“.

-Za učesnike se organizuju radionice i igračke probe. Upoznajemo domaćine sa našom, a oni nas sa njihovom tradicijom. Drugu godinu zaredom smo deo ovog kampa čiji je cilj da deca neguju i uče o kulturnom nasleđu – naveo je Popov.

A.Đ.

Hleb „sava“ poskupeće sa 59 na 62 dinara

Aleksandra Djuran July 9, 2025

Hleb „sava“ koji se proizvodi od brašna T-500, prema uredbi koju je usvojila Vlada Srbije, poskupeće sa 59 na 62 dinara, dok je maksimalna proizvođačka cena određena na 53,17 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku Srbije.

Vlada Srbije na sednici 3. juna usvojila je izmenu Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, kojom se povećava maksimalna maloprodajna cena hleba.

Izmena Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500 stupiće na snagu osam dana po objavi u Službenom glasniku.

(VIDEO) Ministar Nikola Selaković i gradonačelnik Mladen Bogdan potpisali ugovor o sanaciji fasade Kulturnog centra

Aleksandra Djuran July 8, 2025

Ministar kulture Nikola Selaković boravio je u radnoj poseti Kikindi. Sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom potpisao je ugovor o sufinansiranju rekonstrukcije fasade Kulturnog centra. Projekat se realizuje u okviru nacionalnog programa „Gradovi u fokusu“.

Najpre je ministar Selaković posetio Gradsku kuću, gde ga je primio prvi čovek grada sa saradnicima Marijanom Mirkov, članicom Gradskog veća i Markom Markovljevim, v.d. direktorom Kulturnog centra. Nakon toga, gosti i domaćini, obišli su Kulturni centar za čije uređenje je Ministarstvo kulture izdvojilo značajna sredstva u prethodnim godinama.

-Zajedničkim ulaganjem Republike, Pokrajine i grada objekat je sređen. Da pre godinu dana nisam bio ovde, i video u kakvom je stanju zgrada bila tada, ne bih poverovao da jedna „starica“ može da postane „dama“ – kazao je ministar Selaković – Opredelili smo 12 miliona dinara za rekonstrukciju najvećeg dela spoljne fasade, 20 miliona obezbedila je Pokrajina, a lokalna samouprava izdvojiće osam miliona dinara. Kulturni centar se iz godine u godinu proširuje kada je reč o programima i sadržajima, a sve u cilju da se obogati kulturni život Kikinde.

Gradonačelnik Bogdan zahvalio je na opredeljenom novcu jer će rekonstrukcija Kulturnog centra biti nastavljena.

-Zahvaljujući sredstvima Ministarstva i Pokrajine uradiće se veliki i zahtevan posao – istakao je gradonačelnik Bogdan. – Krajnje vreme je da se fasada obnovi i zahvaljujući zajedničkim sredstvima ova zgrada dobiće izgled kakav zaslužuje. Kulturni centar ima značajan broj sekcija i programa koji privlače sugrađane svih uzrasta, a rekonstrukcija dolazi u pravo vreme, u godini kada obeležava jubilej, 40 godina postojanja i rada.

Ovo je bila prilika da se razgovara o budućim planovima i ulaganjima.

-Razgovarali smo o nužnoj rekonstrukciji krova zgrade Kurije. U ovom objektu je Narodni muzej, Istorijski arhiv, Turistička organizacija grada i Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“. Ovim, važnim, ustanovama kulture neophodne je obezbediti dobre uslove za rad. Podvukao bih da ne postoji podela na male i velike gradove, nego postoje posvećeni ljudi koji pred sebe postavljaju svoje vizije i ciljeve i koji marljivošću uspeju da privuku podršku kako bi došli do krajnjeg cilja. Ovo je deseta godina kako se sprovodi program „Gradovi u fokusu“ i za to vreme uložili smo dve milijarde 382 miliona dinara u razne projekte. Od tog novca, samo u poslednjih pet godina u Kikindu je kroz „Gradove u fokusu“ došlo preko 62 miliona dinara. I ovo je pokozatelj da se ispunjava svrha programa, da ne budu u fokusu Beograd i Novi Sad, veća sve lokalne samouprave u Srbiji – zaključio je ministar Selaković.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Rekonstrukcija fasade dugo se čeka i važan je korak u očuvanju jedne od tri najstarijih zgrada u centru.

-Radovi u Kulturnom centru započeli su zamenom spoljne stolarije i rekonstrukcijom krova. Nakon toga urađena je adaptacija foajea, reparacija stepeništa, hodnika, zamena unutrašnje stolarije, toaleta, podova, elektro i molersko-farbarski radovi. Plafoni su oslikani šarama koje su nekada krasile tavanicu ovog objekta – pojasnio je Markovljev.

Fasada će se raditi iz dve faze. Prva će obuhvatiti jugoistočni deo spoljne zgrade sa radovima na Baletskoj sali, na samom uglu. Nakon toga biće sanirana i jedna unutrašnja fasada. Posao bi trebalo da započne u septembru, kada vreme dozvoli.

A.Đ.

U proteklih mesec dana u našem Okrugu vatrogasci gasili 160 požara

Aleksandra Djuran July 8, 2025

Od početka juna do 7. jula u Srbiji je zabeleženo 4.137 požara, a u pomenutom periodu na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga bilo je 160 požara od kojih je 135 na otvorenom.

-U proteklih 15 dana na teritoriji Okruga zabeležena su 63 događaja od čega je 50 požara. Najviše ih je bilo na teritoriji Kikinde – istakao je pukovnik Zoran Budiša, načelnik Odeljenja za vanredne situacije – Iz tog razloga, zajedno sa nadležnim inspekcijama, pojačano je prisustvo na terenu radi otkrivanja neodgovornih građana koji prouzrokuju požare. Kazne, predviđene zakonom, su od 10.000 do 50.000 dinara za fizička i od 300.000 do milion dinara za pravna lica. Osim toga, počinioci su dužni da nadoknade intervenciju vatrogasno-spasilačkoj jedinici.

U ponedeljak, 7. jula, u Srbiji je zabeleženo 628 požara, a na terenu koje pokriva Odeljenje za vanredne situacije bilo je 16 intervencija.

-Zbog nevremena, u roku od dva sata imali smo 14 intervencija. Svo ljudstvo je na terenu i ovim putem apelujem na građane da se odgovorno ponašaju. Podsetiću da je zabranjeno spaljivanje smeća i ostataka strnih i biljnih useva na otvorenom. Važno je skrenuti pažnju i da ne bacaju opuške od cigareta, jer su one, pored spaljivanja najčešći uzroci požara – naveo je Budiša.

Ukoliko se primeti požar potrebno je odmah obavestiti vatrogasce na broj 193.

A.Đ.

Podnošenje zahteva za regres za sertifikovano seme do 15. jula

Aleksandra Djuran July 8, 2025

Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme za 2025. u iznosu do 17.000 dinara po hektaru podnosi se do 15. jula isključivo elektronski, preko platforme eAgrar, uz obavezno korišćenje visokog nivoa elektronske identifikacije (biometrijska lična karta, nalog na eID portalu i aktivan nalog na eAgrar platformi), podsećaju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Poljoprivrednici koji imaju tehničke nedoumice mogu dobiti podršku od poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi, lokalnih samouprava i Uprave za agrarna plaćanja. Detaljnije informacije, uputstva i uslovi dostupni su na zvaničnim internet stranicama www.minpolj.gov.rs; www.uap.gov.rs; www.eagrar.gov.rs.

Pravo na podsticaj u iznosu do 17.000 dinara po hektaru ostvaruju svi nosioci aktivnih poljoprivrednih gazdinstava, koji uz podneti zahtev podnesu i račun o kupovini sertifikovanog semena izdat u periodu od 1. avgusta 2024. do dana podnošenja zahteva.

Podsticaj se odobrava za zasejane površine poljoprivrednog zemljišta za koje je moglo da se ostvari pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, upisane u Registar poljoprivrednih gazdinstava, a najviše do 100 hektara.

Žetva pšenice u finišu: Rod i kvalitet zadovoljavajući

Aleksandra Djuran July 7, 2025

Žetva pšenice završena je oko 85 odsto od ukupnih površina pod ovom kulturom. Ratari su zadovoljni prinosima, za razliku od ranijih godina. Republička direkcija za robne rezerve saopštila je da od ponedeljka, 7. jula, počeo otkup pšenice po 23 dinara bez PDV, posredovanjem Produktne berze. Žito se otkupljuje od fizičkih lica – nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava. Minimalna količina merkantilne pšenice koja će se kupovati od jednog gazdinstva je deset, a maksimalna 100 tona.

Zoran Simić, savetodavac PSS ističe da ima manjih oscilacija u prinosu.

-Rod je od 4,5 do sedam tona po hektaru. Prosek je od 5,5 do šest tona što je blagi pomak u odnosu na prošlu godinu. Kvalitet je solidan – naveo je naš sagovornik.

Pod ozimim strninama ove godine je za 20 do 25 odsto više njiva u odnosu na prošlu. Pšenice ima više na uštrb, najpre kukuruza, a potom i suncokreta. U kikindskom ataru pod pšenicom pšenica je zauzimala 17.000 hektara, dok je ječma bilo na oko 3.000.

Ono što brine ratare je kukuruz kod kog je šteta i ove godine velika.

-I ako bude kiše u narednih nekoliko dana kukuruzu, na pojedinim parcelama nema spasa. I kod suncokreta će biti nekih prinosa, međutim još uvek je rano da se bilo šta prognozira. Poslednja veća količina padavina bila 24. maja, što je dug period bez kiše, pogotovo za prolećne useve – zaključio je Simić.

Vrlo mali procenat zemljišta na teritoriji grada je pod zalivnim sistemima. Ima ih u Banatskoj Topoli, Banatskom Velikom Selu i u Kikindi.

A.Đ.

Čak devet saobraćajnih nezgoda i 15 iskuljučenih vozača iz saobraćaja za dane vikenda

Aleksandra Djuran July 7, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodilo se devet saobraćajnih nezgoda. U pet nezgoda stradalo je sedam osoba i to tri sa teškim, a četiri sa lakšim telesnim povredama. Nastala materijalna šteta procenjena je na iznos od 585.000 dinara.

Čak pet saobraćajnih nezgoda dogodilo se zbog nepropisne radnje vozilom, dok su ostale nastale zbog neustupanja prvenstva prolaza, nepropisnog mimoilaženja i neprilagođene brzine.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 24 učesnika u saobraćaju i izdato je 96 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 15 vozača, od čega je četiri vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je devet prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 30 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 78 ostalih prekršaja.

„Tuning show“ ispunio očekivanja: Automobili, motori, pa i bicikli izazvali veliku pažnju

Aleksandra Djuran July 6, 2025

„Tuning show“, u organizaciji automobilskog sportskog kluba „Car brothers“ organizovan je na Gradskom trgu. Oko 200 četvorotočkaša, koji su učestvovali u takmičenju u stajlingu odnosno izgledu automobila, izazvalo je veliko interesovanje sugrađana i mladih i starih.

-Četvrti šou okupio je i dvotočkaše i oldtajmere, a cilj naše manifestacije je, pre svega, promocija automobilizma. Kikindski klub ima tridesetak članova i svi se trudimo da pokažemo da automobilizam nije samo brza vožnja i turiranje. Ocenili smo automobile u dve kategorije one koji su potpuno prerađeni klasa top 30 pro, kao i semi pro one koji nisu prerađeni do kraja – rekao je Saša Jakša, potpredsednik kluba „Car brothers“.

Oldtajmer klub Bečej- Novi Bečej predstavio se sa svojom kolekcijom. Tu su bili buba, „volovo“, lada, opel kadet, jugo, fića, stojadin, svi nastali u prošlom veku.

-U Krušedolu na otvaranju sezone Oldtajmer klub i „Car brothers“ potpisali su protokol o saradnji i postali su bratski klubovi -saznali smo od Atile Silađija, predsednika Oldtajmer kluba – Međusobno se ispomažemo, mi imamo oldtajmere, a Kikinda tjuninge i zajedno nastupamo na sličnim manifestacijama. Svi koji su posetili naš šou imali su priliku da vide odlične primerke.

Buba kabrio naći će se na najviše fotografija, ali i fijat iz 1967. godine u vlasništvu porodice Trifunac u Kikindi. U izuzetnom je stanju, prva boja i dalje krasi ovaj stari automobil, a enterijer je kakav je i bio kada je kupljen.

-Fijat 125 kupio je moj otac u Kragujevcu i dan danas je kod nas – rekao nam je Jefta Trifunac. – Ovo je italijanska verzija sa motorom od 1608 kubika i 90 konjskih snaga. Automobil je u ispravnom stanju i svake godine ga registrujemo. Na njemu ništa nije menjano, osim sitnica i 99 odsto je originalan. Delova imam na zalihama i konstantno ih kupujem putem interneta. Ove godine počeo sam da posećujem skupove oldtajmera i ljudi koji ga vide interesuju se za njega. Kod kuće imam još dva vozila novijeg datuma, ali fijat je deo porodice.

Posebno se zastajalo kod bicikla iz pedesetih godina prošlog veka koji nije restauriran i isti je kao i u vreme kada je kupljen. Ovakvi bicikl uglavnom su završili na otpadima i vrlo ih je malo.

-Bicikl ima saobraćajnu knjižici i tablice, koje su u vreme njegove proizvodnje bile obavezne jer su morali da se registruju. Sedište je kožno i jedino prednja guma je zamenjena – saznali smo od Atile Bogdana iz Subotice koji je i vlasnik bicikla – Sklopljen je u fabrici bicikala „Partizan“ u Subotici. Naknadno mu je 1950. godine, kada je i proizveden, ugrađen motor dvotaktni benzinac.

Marijana Milosavljević iz Smedereva najviše se družila sa najmlađima.

-Moj automobil bmv 46 oslikan je u bojama i ima lik popularnog junaka iz crtanih filmova Stiča. Gde god da se pojavim deca su tu, fotografišu se i ulaze u automobil. Volim što je tako i što se deca raduju kada nas vide – navela je Marijana Milosavljević.

Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je pozdravio goste.

-Drago mi je što ste gosti našeg grada i što ste omogućili Kikinđanima da uživaju u izuzetnim automobilima. Veliki broj vas, koji ste došli iz drugih gradova i zemalja pokazuje da je smo dobri domaćini. Ovo je prilika da se svi upoznate sa lepotama Kikinde kako biste nas ponovo posetili – naveo je gradonačelnik Bogdan.

Organizovana je i simulacija vožnje i razne druge igre u cilju promocije automobilizma. Sugrađani su se oprobali i u igri spretnosti poput najdužeg držanja felne.

„Tuning show“ okupio je ljubitelje automobilizma iz naše zemlje, ali i Mađarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. „Car brothers“ okuplja 40 članova iz Kikinde, Zrenjanina i Novog Bečeja.

A.Đ.

„Pčelarski dani suncokreta“ treći put u Kikindi

Aleksandra Djuran July 6, 2025

Savez pčelarskih organizacija Vojvodine i udruženje pčelara Kikinde, uz podršku lokalne samouprave, organizovali su treće „Pčelarske dani suncokreta 2025.“ Manifestacija je organizovana na pčelinjaku Roberta Gorča iz Kikinde koji se pčelarstvom bavi 13 godina i ima 110 košnica.

-Suncokret cveta jula i za nas, pčelare u Banatu, to je najveća paša, posle uljane repice. U zavisnosti od vremenskih prilika suncokretov med vrcamo krajem jula, početkom avgusta. Od nas je potekla i inicijativa da se brendira suncokretov med s obzirom na to da je specifičan. Ima žutu boju, jak miris i jak, karamelast ukus. Spada u med koji se brzo kristališe, što je znak da je med pravi. Cena suncokretovog meda je pristupačnija od bagremovog, te ga mnogi kupuju jer znaju njegova blagotvorna svojstva. Savetujem sve da med kupuju direktno od pčelara, jer samo tako će biti sigurni da su kupili pravi med – istakao je Gorča.

Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine naveo je da su manifestaciju posetili pčelari iz svih delova Vojvodine.

-Svake godine „Pčelarski dani suncokreta“ organizuju se u drugom delu Banata, a podsetiću i da su prvi organizovani u našem gradu. Cilj je da se razmene iskustva između pčelara i stručnjaka, da zajednički dođemo do najboljih rešenja, kao i da

Ovom događaju prisustvovali su Mladen Bogdan, gradonačelnik i Đorđe Tešin, član Gradskog veća.

-Pčelari iz Kikinde i do sada su pokazali da su agilni kada je potrebno da se bori za poboljšanje pčelarstva u našoj zemlji. Ovo je značajna grana poljoprivrede i u našem gradu je razvijena. Pčele su važne za opstanak prirode i čovečanstva, a grad je tu da podrži pčelare u njihovim nastojanjima da unaprede proizvodnju, kao i da dođu do nadležnih na višim instancama. Krajem prošle i početkom ove godine ponovo su se suočili sa pomorom pčela, a mi se potrudili da im pomognemo da probleme iznesu nadležnima u Pokrajini, a uskoro će se sastati i sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Lokalna samouprava ove godine izdvojila je više sredstava za mere podrške pčelarima na teritoriji grada. Ideja je da se podstaknu mladi da se bave pčelarstvom, ali i da se lakše prebrode nevolje koje su ih snašle.

A.Đ.