najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zbog sanacije kvara na glavnom uličnom vodu danas od 9 do 14 časova, bez vode će biti deo domaćinstava iz Kikinde u ulicama Đure Oličkova od Kumanovske do Kraljevića Marka i Kraljevića Marka od Đure Oličkova do Stevana Lakai Gige, obaveštavaju iz JP „Kikinda“.
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima “Svoj na svome” predviđa da se prijave podnose isključivo elektronskim putem, putem platforme koja će biti dostupna svim građanima i trajaće 60 dana. Očekivani rok za početak podnošenja prijava je 8. decembar i trajaće do 5. februara, podsećaju iz Gradske uprave.
Građani će moći sami podnesu prijavu, a ukoliko nemaju tehničku opremljenost za to, moći da se obrate za pomoć zaposlenima u Gradskoj upravi koji će im pružiti tehničku i pravnu pomoć.
Prijave će se podnositi u sali broj 51, na prvom spratu, ulaz iz ulice Braće Tatić, a meštani sela mogu to da urade svojim mesnim zajednicama, prema rasporedu koji će biti istaknut na oglasnim tablama.
Za podnošenje prijave neophodni su važeća lična karta, osnov sticanja, odnosno dokaz o vlasništvu (ugovor p kupovini, poklonu, rešenje o ostavini, dodeljivanju i slično) – u svim slučajevima, podaci o objektu – namena, spratnost i površina objekta, ukoliko je nepokretnost stečena van braka – dokaz o istom, u suprotnom se neporetnost upisuje na oba supružnika.
Prijavu podnose svi zainteresovani građani, i oni koji su podneli prijave po ranije važećim zakonima, jer su ti postupci u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kolektivno obustavljeni.
Potrebno je za svaku nepokretnost podneti posebnu prijavu i potrebno je da svi suvlasnici, ukoliko ih ima, podnesu prijavu.
Na zgradi Kulturnog centra u toku je rekonstrukcija fasade. Rok za završetak radova je 90 radnih dana, a obuhvatiće obijanje postojeće fasade do cigle, malterisanje i krečenje.
-Fasada će biti rađena u dve faze. U toku je prva faza u koju će biti uloženo 40 miliona dinara i podrazumeva i unutrašnju i spoljašnju fasadu zgrade, zaključno sa delom na Baletskoj sali – saznajemo od v.d. direktora Marka Markovljeva. – Pošto prvi deo rekonstrukcije bude završen, nadam se, da će Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i lokalna samouprava opredeliti sredstva za drugu fazu. Druga faza obuhvatiće površinu od Baletske sale do kraja Partizana i takođe je projektom planirano i unutrašnja i spoljašnja sanacija.
Fasada, ali i uređenje unutrašnjosti objekta pomogli su Republika, Pokrajina i i lokalna samouprava po različitim projektima
-Preostaje da se uredi dvorište. Na bini, koja se nalazi u ovom prostoru, u toku je zamena pločica. Nakon toga uradiće se nova struja i molersko-farbarski radovi. Od Ministarstva turizma i omladine nedavno su nam odobrena sredstva, 17 miliona dinara, za projekat digitalizacije dvorišta odnosno pravljenje bioskopa na otvorenom. Postavićemo veliki led ekran, a bioskop će raditi i tokom dana i u večernjim satima. Već na proleće očekuju nas prve projekcije filmova. Pored toga dobili smo i sredstva za tehniku neophodnu za sve buduće događaje – kazao je naš sagovornik.
Lokalna samouprava Kulturnom centru vratila je na upotrebu lokal u kom je donedavno bila prodavnica „Planeta“. U njemu će biti otvorena Galerija koja je nekada postojala u prizemlju zgrade. Očekivanja su da novi prostor uskoro bude u funkciji. Na zgradi izgrađenoj sredinom 19. veka, koja je jedan je od najreprezentativnijih objekata u pešačkoj zoni, u proteklom periodu urađeno je puno toga.
-U Kulturnom centru najpre je rekonstruisan krov, a potom je završena i adaptacija foajea, reparacija stepeništa, hodnika, zamena unutrašnje i spoljašnje stolarije, rekonstruisan je enterijer, Velika i Baletska sala, toaleti, podovi, elektro i molersko-farbarski radovi. Sanacijom plafona, tačnije skidanjem slojeva farbe koje su decenijama bile tu, došli smo do originalnog maltera na kom se vidi da je bio iscrtan. U saradnju sa Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika, urađeni su šabloni originalnih ukrasa i plafone ponovo krasi dekorativni moleraj koji nekada bio svojstven za ovakve objekte. Identičan je onom iz vremena kada je zgrada sagrađena, a boje su modernije, u skladu sa današnjim vremenom – podsetio je Markovljev.
Centralni deo stepeništa na ulazu postavljena je monumentalna skulptura autora Jovana Blata visoka oko sedam metara koja je ispunila prazan prostor. Skulpturu, drvo, ima ptice od terakote i to vrste koje se mogu videti u Kikindi i okolini.
Sledeće godine u planu je izgradnja lifta koji će omogućiti osobama sa invaliditetom da prisustvuju svim programima i događajima koji se organizuju na spratu Kulturnog centra. Pored toga cilj je i da se sa što više zelenila oplemeni dvorište.
A.Đ.
Predstavljanje monografije o 75 godine Baletske škole u Novom Sadu biće održano sutra (sreda) u 18 sati u Kulturnom centru.
U programu učestvuju učenici i nastavnici Osnovne baletske škole iz Kikinde i Novog Sada, Sanja Vučurević, direktorica novosadske škole i Gabriela Teglaši Jojkić, autorka monografije.
Zbog radova na vodovodnoj mreži sutra, danas do do 14 časova, doći do povremenog isključenja vode u delu Bašaida, obaveštavaju iz JP „Kikinda“
Radovi obuhvataju izvlačenje postojećih cevi koje prolaze ispod kolovoza i zamenu vodovodnog priključka u ulicama Rade Mikalačkog broj 35 i Svetozara Miletića broj 8.
B.T. (26) iz Kikinde osuđen je u Višem sudu u Beogradu na devet godina zatvora zbog ubistva Dražena Delevića (33) iz Budve, pošto je Apelacioni sud potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu. Zločin se dogodio u beogradskom naselju Ugrinovci u decembru 2022. godine, a okrivljenom je izrečena jedinstvena kazna, pošto je pravnosnažno osim za ubistvo Delevića, osuđen i za nedozvoljeno nošenje oružja.
Zločin se dogodio 7. decembra 2022. kada je iz pištolja nakon kraće rasprave sa Draženom Delevićem, koji je automobilom došao ispred kuće u kojoj je osuđeni živeo kad podstanar. B. T. je tokom rasprave, iz pištolja na kom je obrisan fabrički broj pet puta pucao u glavu i telo Delevića, koji je stajao na ulici pored automobila, a potom pobegao automobilom s mesta zločina.
Apelacioni sud u obrazloženju odluke naveo je da nije prihvatio odbranu i u obrazloženju stoji da je prvostepeni sud pravilno našao da su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna i objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela ubistvo i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, pravilno neprihvatajući stav odbrane da se radi o krivičnom delu ubistvo na mah kao i teze odbrane da je krivično delo izvršeno u nužnoj odbrani ili eventualno u prekoračenju nužne odbrane, navodi se u odluci Apelacionog suda.
Sektor za vanredne situacije, Operativnog centra 112 Kikinda će u sredu, 3. decembra u 12 sati obaviti redovnu proveru ispravnosti sirena za uzbunjivanje, emitovanjem znaka „PRESTANAK OPASNOSTI“.
U toku je nasipanje grebanim asfaltom obodnih ulica u Mokrinu. Radovi su započeli danas (ponedeljak) i biće gotovi do kraja nedelje, a kako protiču uverili su se gradonačelnik Mladen Bogdan, član Gradskog veća Bojan Mikalački i predsednik Saveta Mesne zajednice Goran Ristić.
Stanovnici ovog dela sela godinama unazad traže da im se obezbedi put, saznajemo od Zorice Rajić.
-Živim u ulici Toza Marković u kojoj se nalazio samo zemljani put. Konačno ćemo i mi imati put koji će biti prohodan. Primera radi kada su mi stigla drva za loženje istovarili su ih na ćošku jer kamion nije smeo da dođe do kuće kako se ne bi zaglavio. Isto tako i kantu za odnošenje smeća ostavljamo na ćošku dokle dođe kamion koji ga odnosi. Sada će biti puno bolje – rekla je Zorica Rajić.
I Paja Udicki pozdravio je uređenje puta.
-Tašta, koja ima 86 godina, živi u ovom delu Mokrina i nemam prilaz do njene kuće. Zahvaljujući gradonačelniku Bogdanu i predsedniku Ristiću dobili smo put kojim ćemo moći bez problem da priđemo kući, a da se ne zaglavimo u živo blato – dodao je Udicki.
Grebani asfalt biće nasut na nekategorisanim putevima, kao što je urađeno u delovima Kikinde, Sajana, Ruskog Sela.
-Osluškujući potrebe Mokrinčana, a u saradnji sa JP „Putevi Srbije, uspeli smo da rešimo dugogodišnji problem – precizirao je prvi čovek grada. – Obećanje koje smo im dali sada i ispunjavamo. Iako su odbornici opozicije, na sednici Skupštine grada, najavili da će doći da vide kako sve ovo izgleda, nisu se pojavili. Naveli su da treba da nas je sramota zbog toga što posipamo grebani asfalt, aludirajući da sve ovo što radimo nije dobro. Ove tvrdnje pobili su sami meštani koji su nas sačekali i pohvalili ove radove. To je razlika između nas i njih. Nas zanima svaki stanovnik sa teritorije grada, želimo da čujemo sve njihove probleme i sugestije kako da ih rešimo. To je razlog što su imaju poverenja u nas, što su i pokazali na izborima.
Grebani asfalt biće posut u produžecima ulica Ive Lole Ribara, Toze Markovića, prilaz vrtiću, na Vašarištu i u delu prilaza Mokrinu iz pravca Kikinde.
-Vrednost radova je 990.000 dinara. Na prilazu vrtiću završeni su radovi vezani za prečistač vode. Ovom prilikom naneta je velika količina blata i sada ćemo naneti grebani asfalt da bi se omogućio lakši prilaz. I u narednoj godini planiramo da se u dvema ulicama putevi urede nasipanjem grebanog asfalta čime ćemo rešiti problem na svim nekategorisanim putevima u selu – zaključio je Goran Ristić.
A.Đ.
Lovačko udruženje „Zec“ iz Ruskog Sela obeležilo je vek postojanja. Udruženje ima 55 članova koji su uvek radi da učestvuju u aktivnostima koje se organizuju u selu.
-Ne postoji kuća u Ruskom Selu koja nije iznedrila nekog lovca – istakao je predsednik lovaca Dušan Tomić. – Gazdujemo na površini od oko 5.000 hektara lovne površine i lovimo na terenima koje smo pošumili u saradnji sa lokalnom samoupravom. U lovištu imamo srneću divljač, zeca i fazana. Trofejne srndaće lovimo sa lovcima iz Austrije i Nemačke koji dolaze kao turisti. Najstariji član ima 79 godina i drago nam je što nam se u proteklih par godina pridružilo više mladih.
Pored Ruskoselaca obeležavanju su se pridružili i prijatelji iz čitave Srbije sa kojima imamo odličnu saradnju, a ovom događaju prisustvovao je i gradonačelnik Mladen Bogdan koji je pozdravio prisutne.
-Vek postojanja je značajna godišnjica i čestitam vam na tome što ste sve ove godine održali udruženje. Drago mi je što je ovom prilikom izdata i monografija udruženja koja svedoči o svim događajima, ali i ljudima koji su bili deo lovačkog udruženja. Lovci su često pogrešno shvaćeni, a istina je da oni čuvaju i vole prirodu. Imate i imaćete podršku lokalne samouprave koja je tu da podrži sve dobre inicijative, a posebno one koje dolaze sa sela – precizirao je prvi čovek grada.
Ovom prilikom dodeljene su zahvalnice članovima i prijateljima udruženja. Upravo društvo formirano davne 1925. godine najstarije je u selu, napomenuo je predsednik Saveta Mesne zajednice Dušan Marjanović.
-Značajan jubilej kako za njih, ali i za nas kao Mesnu zajednicu. Sa lovcima imamo odličnu saradnju, kao i sa ostalim udruženjima u selu. Okupljaju i najmlađe, ali i najstarije meštane i članstvo je postalo tradicija u pojedinim porodicama. Značajno je što se u okviru društva propagira, prvenstveno, čuvanje prirode, lovišta i životinja. Mladi uče da hrane divljač, da pripremaju pojilišta, da čuvaju ono što je priroda dala – naveo je Marjanović.
U toku je lovna sezona na srneću divljač, zeca i fazana. Ove godine Lovačko udruženje podmladilo je članove Upravnog odbora koji će doneti novine, a ujedno su i garant da će ono još drugo trajati
Opremanje prostora buduće Narodne kuhinje u kojoj će se pripremati topli obroci za socijalno ugrožene sugrađane u završnoj je fazi, istakao je Željko Radu, član Gradskog veća na sednici Skupštine grada.
-Od svih vas u ovoj sali, meni je najvažnije da ona počne sa radom jer najviše korisnika ove usluge dolazi iz moje zajednice. Uopšte nije jednostavno pronaći adekvatan prostor za ovu namenu. Kuhinja mora da bude u skladu sa važećim propisima i nijedna inspekcija neće dozvoliti da radi ukoliko oni nisu ispunjeni. Od nekoliko objekata koje smo uzeli u razmatranje, kuhinja u fabrici Metanol najviše je u skladu sa zakonskim aktima. Kako bi u potpunosti odgovarala morali smo da uredimo prostor i u toku su finalni radovi. Razgovaramo sa menadžmentom fabrike „Toza Marković“ da nam donira 130 metara kvadratnih podnih pločica koje još nedostaju, nakon čega bi priprema toplih obroka mogla da počne na zadovoljstvo, pre svega korisnika, a onda i svih nas – naglasio je Radu.
Podsetimo da korisnici programa Narodna kuhinja dobijaju nešto više od dva meseca umesto kuvanih jela dobijaju pakete namirnica koje su dovoljne za njihove potrebe. Topli obroci pripremani su u kuhinji nekadašnjeg Doma učenika u ulici Đure Jakšića. Kako će ovaj prostor u narednom periodu biti rekonstruisan u okviru prekograničnog IPA projekta Srbija – Rumunija, kuhinja je iseljena.
Crveni krst raspolaže dovoljnim količinama namirnica i nijedan korisnik Narodne kuhinje nije ostao bez hrane i hleba. Kuvane obroke dobijaju 223 porodice odnosno 536 osoba. U paketima se nalaze osnovne životne namirnice, bez brašna s obzirom da se hleb i dalje distribuira.
