Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Na putevima u Srbiji, od početka godine, poginulo 11 biciklista

Aleksandra Djuran July 9, 2026

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodile su se 82 saobraćajne nezgode u kojima je poginulo jedno, a povređeno je 38 lica. Na teritoriji Policijske uprave Kikinda nije bilo saobraćajnih nezgoda prethodnog dana.

Od početka godine u saobraćajnim nezgodama je poginulo 11 vozača bicikla.

Iz MUP-a apeluju na vozače motornih vozila da obrate posebnu pažnju na bicikliste u naselju i na prolasku državnog puta kroz naselje, da drže bezbedno odstojanje i rastojanje, kako bi se očuvala njihova bezbednost.

-Istovremeno skrećemo pažnju biciklistima na važnost ispravnosti i korišćenja svetala i opreme sa reflektujućim elementima, jer njihova bezbednost i život najviše zavise od dobre uočljivosti i vidljivosti na putu. Ne budite iznenađenje drugim vozačima, birajte bezbedne trase, koristite zaštitnu biciklističku kacigu, a posebno pažljivi budite u raskrsnicama,
prilikom promene pravca kretanja ili pri prelasku kolovoza – navode u MUP-u.

Festival sporta, kulture i zdravlja penzionera našeg okruga organizovan je peti put

Aleksandra Djuran July 7, 2026

Festival sporta, kulture i zdravlja penzionera Severnobanatskog upravnog okruga, organizovan je peti put u Javnom preduzeću „Jezero”. Sportska olimpijada okupila je takmičare iz Ade, Sente, Kanjiže, Čoke, Novog Kneževca i Kikinde.

Opštinsko udruženje penzionera iz Ade rado se odaziva svim druženjima, saznajemo od potpredsednice Ane Harnuš:

-Volimo da se družimo i učestvujemo na svim manifestacijama koje se organizuju za penzionere u okrugu. Važno nam je da naši članovi kvalitetno provode vreme, putuju i upoznaju nove ljude. Rekreacija je važna u našim godinama i u našem udruženju određenim danima imamo fizičke aktivnosti u skladu sa našim godinama i mogućnostima. Imamo oko hiljadu članova i svi zajedno se trudimo da nam penzionerski dani budu ispunjeni.

Gradonačelniku Mladenu Bogdanu, koji je otvorio manifestaciju, u znak dobre saradnje uručena je slika sa njegovim portretom, rad Ištvana Juhasa iz Mužlje.

-Sport, fizička aktivnost i druženje su potrebni da bi ostali vitalni i zdravi. Upravo to je poruka ove manifestacije. Svi ste pobednici zahvaljujući vašoj pozitivnoj energiji koja je neiscrpna. Lokalna samouprava tu je da podrži sva okupljanja najstarijih sugrađana – precizirao je prvi čovek grada.

Pobednička ekipa plasiraće se na republičko takmičenje u Vrnjačkoj Banji.

-Sportske ekipe nadmetale su se u košarci, fudbalu, pikadu i brzom hodanju. Želeli smo da ove godine, pored sportskog takmičenja, naši gosti uživaju i u kulturnom programu, kao i da predstavimo likovno stvaralaštvo naših članova. Veoma je važno da skrećemo pažnju na to koliko je važna fizička aktivnost, a ovo je prava prilika za to – rekao je predsednik Gradskog udruženja penzionera Milan Periz.

Ovom prilikom otvorena je i izložba slika nastalih u okviru likovne sekcije, a u saradnji sa Domom zdravlja prisutni su mogli da izmere krvni pritisak i nivo šećera u krvi.

U programu su učestvovali članovi horske i folklorne sekcije KUD-a „Sunčana jesen“.

A.Đ.

Pravoslavni vernici obeležavaju Ivanjdan: Praznik mladosti, lepote i nade

Aleksandra Djuran July 7, 2026

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, danas, 7. jula, obeležavaju rođenje Svetog Jovana Krstitelja, u narodu poznato kao Ivanjdan. Na Gradskoj pijaci tezge su preplavljene venčićima i buketima od ivanjskog cveća jer se veruje da bilje ubrano uoči ili na sam praznik ima posebna lekovita svojstva, pa se od poljskog cveća i lekovitih trava pletu venčići koji se stavljaju na ulazna vrata kuća ili pomoćnih objekata kao simbol zdravlja, zdravlja, napretka, zaštite i blagostanja domaćinstva.

Na pijaci smo zatekli i Stanislavu Popov koja nastavlja porodičnu tradiciju, jer kako kaže u njenoj porodici već 15 godina pletu venčiće za ovaj praznik:

-Vence smo baka, mama i ja uplele od bobica, statike, drkćala, kao i drugih vrsta suvog cveća. Za izradu jednog venčića je potrebno oko sat vremena. Pletenje nije jako komplikovano, ipak, bilo je cveća koje je suvlje pa su prsti malo boleli. Želim da sačuvam tradiciju koju je započela moja baka, a nastavila mama pre deceniju i po.

Venčići se prodaju po ceni od 400 do 600 dinara, dok su buketi od 200 dinara.

Okačeni venčići treba da ostanu na kući preko cele godine. Devojke kroz taj venac treba da gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono.

U pojedinim krajevima Srbije postoji verovanje da neudate devojke na Ivanjdan treba da u saksiju poseju malo žita, koje će pogledati 12. jula, na Petrovdan. Ukoliko klice budu u obliku prstenova, veruje se da će se do jeseni udati.

Ubrano bilje se čuva kao lek protiv velikog broja bolesti.

Ivanjdan označava i sredinu leta, pa je u mnogim krajevima Srbije povezan sa narodnim saborima, vašarima i okupljanjima. Ove manifestacije vekovima predstavljaju priliku za druženje, negovanje tradicije i očuvanje narodnih običaja.

A.Đ.

Tokom vikenda veći broj saobraćajnih nezgoda sa mladim vozačima

Aleksandra Djuran July 7, 2026

U prvih šest dana meseca jula smrtno je stradalo osam lica, od toga četiri vozača.

Posebno zabrinjava činjenica da se tokom vikenda dogodio veći broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima u kojima su učestvovali mladi vozači, starosti od 15 do 30 godina, što jasno ukazuje da su mladi vozači među najugroženijom kategorijom učesnika u saobraćaju.

Neprilagođena brzina, neiskustvo, kao i nepoštovanje saobraćajnih propisa i dalje su među najčešćim uzrocima najtežih saobraćajnih nezgoda.

-Apelujemo na sve, a pre svega mlade vozače i one sa probnom vozačkom dozvolom da prilagode način vožnje svojim sposobnostima i uslovima u saobraćaju, poštuju ograničenja brzine, koriste sigurnosni pojas, i ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci – navode u MUP-u.

Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodilo se 105 saobraćajnih nezgoda u kojima nije bilo poginulih lica, a povređeno je 59 lica. Tokom prethodnog dana na putevima koje pokriva Policijska uprava Kikinda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode u kojima su povređena tri lica.

Balerine iz Kikinde učestvovale na Internacionalnom festivalu u Bugarskoj

Aleksandra Djuran July 6, 2026

Baletska grupa Kulturnog centra iz Kikinde učestvovala je početkom jula na 28. Internacionalnom dečijem plesnom festivalu pod nazivom „Tomorrows peace begins with todays friendshipe“ u gradu Silistra u Bugarskoj. Učesnici od 12 do 16 godina su se predstavili sa nacionalnim plesovima iz Poljske, Moldavije, Rumunije, Srbije i Bugarske.

-Naša baletska grupa je nastupila sa dve koreografije valcerom i slobodnom formom na pesmu „Oro“ u izvođenju Jelene Tomašević. Pored nastupa na glavnom gradskom trgu i u svečanoj sali opštine Silistre, deca su bila deo i dva defilea. Upoznavanje i druženje sa ostalim učesnicima festivala motivisalo ih je da se pokažu u najboljem svetlu, a tako smo ispunili i glavni moto festivala „Sutrašnji mir počinje sa današnjim prijateljstvom“ – saznajemo od Ingride Vojvodić, nastavnice baleta.

Ovo je bila prilika da balerine posete kulturno-istorijske znamenitosti Nacionalni park i rezervat prirode „Srebrna“ koji je pod zaštitom UNESKO-a, ostatke rimskog carstava u centru grada i drugo.

U Kikindu su se balerine vratile sa diplomom i statuetom za učešće na festivalu i nadaju se ponovnoj poseti gradu Silistri i ovom plesnom festivalu.

A.Đ.

Tokom vikenda u našem okrugu pet saobraćajnih nezgoda sa osam povređenih osoba

Aleksandra Djuran July 6, 2026

Na području Policijske uprave u Kikindi u danima vikenda dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teže, a sedam lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 560.000 dinara.

Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog: nepropisne radnje od strane vozača, nepostupanja po saobraćajnom znaku, upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i neprilagođene brzine.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja ukupno je otkriveno 378 prekršaja u kontroli saobraćaja. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 17 vozača, od kojih je šest zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 20 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 279 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 62 ostala prekršaja.

Prethodne nedelje na putevima u Srbiji poginulo devet, a povređeno 364 osobe

Aleksandra Djuran July 6, 2026

Tokom prethodne nedelje u Republici Srbiji dogodilo se 686 saobraćajnih nezgoda, u kojima je poginulo devet, a povređeno 364 lica. Tokom prethodnen nedelje na području Policijske uprave Kikinda dogodilo se 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je povređeno 26 lica.

U toku je letnja turistička sezona koja podrazumeva veći protok saobraćaja, veći tranzitni saobraćaj, povećan umor kod vozača, prevashodno u radnim jutarnjim časovima i veće prisustvo dece u saobraćaju u svojstvu putnika.

-Poštujte propise, budite obazriviji vozači kada je u vozilu dete, izbegavajte nepotrebna preticanja i neprilagođene brzine, jer značajno povećavaju rizik za nastanak saobraćajne nezgode i težinu posledica. Prevozite decu na propisan način, uz upotrebu bezbednosnog sedišta ili podmetača, u skladu sa visinom deteta, na način kako je predvideo proizvođač
vozila – navode u MUP-u.

Peti „Tuning show“ na Gradskom trgu: Takmičenje u izgledu automobila

Aleksandra Djuran July 5, 2026

Ogromno interesovanje sugrađana izazvao je peti „Tuning show“, u organizaciji automobilskog sportskog kluba „Car brothers“, na Gradskom trgu. Oko 150 četvorotočkaša učestvovalo je u takmičenju u stajlingu odnosno izgledu automobila. Bilo je tu i dvotočkaša, ali i oldtajmera.

Uroš Jeličić iz Kruščića ima „seat leon“ sa kojim redovno osvaja nagrade:

-Najviše pehara osvojio sam za takmičenje u muzici, a da na automobilu sam radio dve godine. Menjao sam haubu, sada ima veći grb, zamenjeni su branici prednji i zadnji, klipovi, spojleri, kompletan enterijer. Zamenjena su i gepek vrata, felne, motor je čipovan. Ljubav prema stajlingu automobila kod mene postoji odmalena. Već tri godine aktivno učestvujem na ovakvim manifestacijama.

Veliku pažnju izazvali su stari automobili. Oldtajmer klub Bečej- Novi Bečej predstavio se sa svojom kolekcijom. Tu su bili „buba“, „volovo“, „lada“, „opel kadet“, „stojadin“, „golf“ svi nastali u prošlom veku. Posebnu pažnju privukao je žuti „fića“ čija je vlasnica Roža Fekete iz Sente.

-„Fića“ je iz 1981. godine. Gde god da se pojavim privlači pažnju s obzirom na to da je sav u limun žutoj boji. Suprug i ja kupili smo ga pre sedam godina, restaurirali ga i svakog dana je na putu. Kada sam bila mala moj otac vozio je crvenog „fiću“ i za mene ne postoji lepši i bolji automobil. Često mi prilaze ljudi koji žele da se slikaju pored njega, a dok ga vozim velika većina vozača mi maše i pozdravlja me sirenom – otkrila nam je Roža Fekete.

Cilj je okupljanje, druženje, ali i promocija automobilizma. „Car brothers“ okuplja dvadesetak članova.

-Ove godine manifestacija je memorijalnog karaktera u znak sećanja na potpredsednika Sašu Jakšu koji je nedavno preminuo – rekao je Srđan Pomorišac, predsednik udruženja „Car brothers“. – Ugostili smo učesnike iz Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i svih krajeva naše zemlje. Podelili smo 56 pehara u isto toliko kategorija.

Lokalna samouprava pomogla je ovaj šou, a manifestaciji je prisustvovao i gradonačelnik Mladen Bogdan.

– Kikinđani su imali priliku da vide velik broj automobila, a gosti da se upoznaju sa našim gradom – kazao je prvi čovek grada. – Članovi kluba „Car brothers“ i ove godine okupili su veliki broj gostiju, a i sugrađanima priredili pravi ugođaj. Posebni bih istakao činjenicu da se bave i humanitarnim radom i tu su da pomognu kada god je to potrebno.

I ovom prilikom akcenat je bio na bezbednosti u saobraćaju i poštovanju saobraćajnih propisa, posebno ograničenja brzine.

(VIDEO) Mladi Sajanci čuvaju tradiciju ručnog košenja žita

Aleksandra Djuran July 4, 2026

U Sajanu su organizovane 29. Severnobanatske žetelačke svečanosti. Manifestacija je okupila goste iz Ostojićeva, Mađarske iz mesta Aparthalom, Sente, Crne Bare i Sajana.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Mikloš Reperger iz Ostojićeva zajedno sa još trojicom prijatelja prvi put je učestvovao u sajanskoj manifestaciji. Oni su članovi organizacije „Mađarski kulturni krug“.

-I ranije smo odlazili na slična okupljanja. Naša želja je da se, pre svega, družimo, upoznajemo nove ljude, ali i da mlade učimo kako se nekad dolazilo do hleba. Naši preci teško su radili i to ne treba da zaboravimo – rekao je Reperger.

U svojoj 89 godini najstariji kosac bio je Ferenc Hereši iz Sente. Kosu je prvi put uzeo sa 15 godina.

-Ranije nismo imali kombajne samo kose, srpove i naše ruke. Radilo se od ujutro do uveče. Žito smo vezivali u snopove koje su vukli konji na kolima. Za kosce je najvažniji dobar alat, kosa, koja mora da bude oštra. U suprotnom kosac bi se brzo umorio. Kosu sam nasledio od oca i ona je generacijama u našoj porodici – istakao je Ferenc Hereši.

Domaćini iz Sajana imali su najmlađu ekipu. Članovi folklorne sekcije KUD-a „Adi Endre“ nastavljaju seosku tradiciju.

-U kosidbi učestvujemo četvrti put. Naši dede i očevi naučili smo da držimo kosu, da je oštrimo i da radimo u polju sa njom. Naša želja je da sačuvamo tradicionalnu manifestaciju u našem selu – rekao nam je Atila Benjocki.

Rad u polju bio je nezamisliv bez žena. One su pripremale hranu, a fruštuk, pre ulaska u njivu, mora da bude sit, rekla nam je Ildika Abraham iz Crne Bare.

-Kao što je to moja baka radila nekada i ja sam umesila domaći hleb. Nije bilo teško. Ona je to radila maltene svakog dana, a ja nekoliko puta godišnje. Na parčad smo mazali mast i papriku, uz kobasicu, krastavce, slaninu. Zadatak žena je sakupljaju pokošeno žito i da klasje ređaju u krst. Već 15 godina, kao članica kulturnog udruženja iz našeg mesta učestvujem na žetelačkoj svečanosti – navela je naša sagovornica.

Sa gostima iz mađarskog grada Aparthalma Sajan se pobratimio 2013. godine i više od decenije oni su deo svečanosti. Susedi vole okupljanje koje ih vraća u prošlost i rado dolaze.

Vršidba žita je jedan od najvažnijih poljoprivrednih radova, a kosidba je imala i ulogu jačanja zajednice. KUD „Adi Endre“ čuva ovu manifestaciju jer je žetva bila dan radosti i zajedništva.

-Naša dužnost je da očuvamo narodnu tradiciju i da je prenesemo na mlade. Kada vide kako se teško dolazilo do hrane na trpezi, mladi će više ceniti ono što sada imaju – napomenula je Šara Benjocki, predsednica KUD-a.

Ove godine organizovana su i sportska nadmetanja. Takmičari su se oprobali u trčanju po strnjici, guranju paorskih kola i vučenju konopca.

Pomoć žetelačkim svečanostima pružili su i Pokrajina i fondacija „Betlen Gabor“ iz Mađarske.

A.Đ.

Organizovano sakupljanje ambalažnog otpada za zaštitu bilja i drugih preparata 7. jula

Aleksandra Djuran July 3, 2026

Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj obaveštava sve poljoprivredne proizvođače da će se organizovano sakupljanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja i drugih hemijskih preparata obaviti 7. jula.

U Iđošu od 8.45 sati (stovarište Subotički na putu za Kikindu) u Kikindi u 9.15 časova (stočna pijaca), u Nakovou u 10.15 sati (put za Banatsko Veliko Selo kod ZZ M.Orešković), u Banatskom Velikom Selu u 10.45 časova (izlaz prema Novim Kozarcima pre pruge sa leve strane), u Ruskom Selu u 11.15 sati (iza restorana Baja) i u Bašaidu u 12 časova (Vašarište).

Iz pomenutog Sekretarijata apeluju na sve proizvođače da ambalažu donesu očišćenu trostrukim ispiranjem, kako bi bila bezbedna za dalje postupanje, kao i da ispranu ambalažu probuše kako ne bi bila ponovo korišćena.

Potrebno je trostruko ispiranje koje podrazumeva da se isprazni ambalaža u potpunosti.
Potom napuniti ambalažu vodom do 1/3 zapremine, zatvoriti i dobro promućkati i to tri puta.

Svi poljoprivredni proizvođači koji budu predali ambalažni otpad u skladu sa propisanim uslovima, dobiće potvrdu o izvršenoj predaji ambalažnog otpada. Prikupljanjem ambalažnog otpada smanjujemo zagađenje i doprinosimo očuvanju životne sredine.

Za dodatne informacije obratiti se na brojeve telefona 0230/315-904, 315-905, 315-906.