najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U nedelju, 7. septembra, iz Srbije će biti vidljivo potpuno pomračenje Meseca.
Ako vremenski uslovi dozvole, Mladen Đuran, astronom amater, poziva na zajedničko posmatranje na putu za Simićev salaš (lokacija je naznačena na fotografiji).
Okupljanje počinje oko 19 sati. Mesec izlazi iznad horizonta oko 19.05 časova pri čemu će biti već značajno pomračen (>60%). Početak potpunog pomračenja je oko 19.30 i trajaće sve do 20.52. Maksimum pomračenja je oko 20.12 časova.
Zbog nestanka struje na postrojenju za preradu vode može doći do promenljivog pritiska i zamućenja vode u vodovodnom sistemu, obaveštavaju iz JP „Kikinda”.
Iz ovog preduzeća zahvaljuju na strpljenju i razumevanju.
Nikola Krnić iz Kikinde, proizvodi banatsku kraljicu i uzgojem ludaja bavi se već 15 godina. Ova jednogodišnja biljka nije zahtevna za uzgoj i julska kiša doprinela je da stanje pred berbu bude solidno.
-Tokom juna sam navodnjavao parcelu od pola jutra na kojoj su ludaje. To je bio i prvi toplotni talas ove godine, a zasad je bio u razvoju. Na njivi imamo sistem kap po kap koji je pomogao da se loza razvije, a kiša je bila presudna kod oprašivanja – kaže Nikola Krnić.
Ludaja je zasnovana početkom maja i setva je obavljena u pravom trenutku. Krnić je proizvodnju nasledio od oca koji je tikvu počeo da uzgaja na manjoj parceli da bi je sa godinama povećavao i ulagao u nju.
-Ove godine imam tamburice i ukrasne ludaje i zadovoljan sam rodom. Loza je još uvek zelena, u dobroj je kondiciji i ukoliko bude kiše može da nastavi da cveta i da u septembru i oktobru izbaci još neki plod. Berba će početi uskoro, krajem avgusta, tada će biti i najlepša za jelo – pojašnjava naš sagovornik.
Osim za kolače, poslednjih godina bundeva se traži i za proizvodnju kraft piva.
-Na mojoj parceli prvenstveno je pesak i to tikvi savršeno odgovara, naravno kada su temperature prosečne, a njih dugo godina unazad nismo imali – kaže Nikola Krnić.
Ove godine su 40. jubilarni „Dani ludaje“, a naš sagovornik predsednik je predsednik udruženja „Kikindska ludaja“ koje okuplja proizvođače takmičarskih bundeva.
-Prvog dana manifestacije planiramo predavanje na kom će učestvovati eminentni stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Tema će biti savremeni način uzgoja ludaje. Treći put biraće se najslađa kikindska ludaja. Takmičiće se muskatne tikve i tamburice, a uz pomoć automatskog reflektometra odredićemo slast. Naši članovi učestvovaće i kao sudije na merenju najtežeg i najdužeg ploda ludaje – istakao je Krnić.
A.Đ.
Softverski inženjer Veljko Miljković osmislio je aplikaciju „Učimo Azbuku“, besplatni digitalni alat koji srpskoj deci širom sveta omogućava da kroz igru savladaju ćirilicu i ostanu povezani sa svojim nasleđem.
U svetu danas živi oko dva miliona Srba u dijaspori, a procenjuje se da stotine hiljada dece odrastaju daleko od domovine. Iako mnoga deca kod kuće govore srpski, problem nastaje kada se susretnu sa ćirilicom. Mnogi mališani ne umeju da pročitaju natpis na ulici, ime grada u kojem su rođeni njihovi roditelji ili čak svoje sopstveno ime napisano na maternjem pismu.
Upravo iz te potrebe nastala je ideja softverskog inženjera Veljka Miljkovića da razvije aplikaciju „Učimo Azbuku“, moderan i jednostavan način da deca nauče ćirilicu. Program je Miljkovićev poklon srpskom narodu i zasniva se na interaktivnim igrama, kvizovima i praktičnim zadacima koji olakšavaju usvajanje slova i reči.
Aplikacija nije samo tehničko pomagalo. Ona je podsećanje da je očuvanje pisma jednako važno kao i čuvanje jezika. Bez ćirilice, srpski jezik gubi svoj prepoznatljiv izraz i deo kulturnog identiteta. Zato je važno da srpska deca, ma gde živela, nauče da pišu i čitaju na pismu svojih predaka.
„Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano“, pravilo koje je postavio Vuk Stefanović Karadžić dobija novu dimenziju u digitalnom svetu. Da je Vuk danas živ, verovatno bi bio ponosan što srpska deca od Kanade do Australije imaju mogućnost da uče ćirilicu putem aplikacije „Učimo Azbuku“.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Ćirilica je više od abecede, to je znak trajanja i pripadnosti. Aplikacija „Učimo Azbuku“ pruža deci u dijaspori priliku da sačuvaju jezik i tradiciju na način koji im je blizak i prirodan. Time se ne čuva samo pismo, već i veza sa korenima, a svaki naučen znak postaje nit koja povezuje buduće generacije sa Srbijom.
Izvor: Srpski ugao
Vlada Srbije na poslednjoj održanoj sednici donela je odluku o obrazovanju radne grupe za praćenje i ugovaranje realizacije projekta izgradnje brze saobraćajnice granični prelaz Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – granični prelaz Srpska Crnja Ovaj projekat poznat je i kao „Osmeh Vojvodine“.
– Zadaci radne grupe su analiza i sagledavanje preduzetih aktivnosti tokom dosadašnje realizacije projekta izgradnje brze saobraćajnice granični prelaz Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – granični prelaz Srpska Crnja, analiza i procena realizacije postojećih ugovora zaključenih na projektu, predlaganje mera radi dalje realizacije projekta, predlaganje daljih koraka radi efikasne i uspešne realizacije projekta, vođenje pregovora sa potencijalnim izvođačem radova, tokom kojih će se definisati vrednost usluga i radova na izgradnji brze saobraćajnice, kao i osnovni elementi u cilju zaključenja komercijalnog ugovora o realizaciji projekta – navodi se u odluci.
Podsetimo, izgradnja brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“”, u dužini od 185 kilometara počela je u decembru 2023. u Bačkom Bregu. U avgustu prošle godine iz Sombora su saopštili da su u prvim mesecima u okviru izgradnje saobraćajnice obavljani su pripremni radovi.
Početkom ove godine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine doneo rešenja o saglasnosti na studije o proceni uticaja na životnu sredinu za još dve deonice brze saobraćajnice Osmeh Vojvodine. Reč je o deonicama od raskrsnice sa priključkom na industrijsku zonu Kula do administrativne granice sa opštinom Srbobran, i od administrativne granice sa opštinom Vrbas do administrativne granice sa opštinom Bečej.
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine ovog maja dao je saglasnost i na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu od Srbobrana do Novog Bečeja. Reč je o šestoj deonici, od ukupno osam, dužine od 18,8 km, koja počinje na granici opština Srbobran-Bečej i završava se na granici opština Bečej-Novi Bečej.
Ova brza saobraćajnica je projektovana za brzinu od 100 km na sat i obuhvataće 46 mostova, 34 nadvožnjaka, 5 podvožnjaka i 35 propusta. Pored toga, projektom je planirana i izgradnja 12 petlji, te 13 površinskih kružnih raskrsnica. Prva deonica, od Bačkog Brega do Kljajićeva, trebalo bi, kako je u proleće 2024. najavio bivši resorni ministar Goran Vesić, da bude završena do kraja 2026. godine.
Izvor: eKapija.com
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov i gradonačelnik Mladen Bogdan potpisali su ugovor sa o sufinansiranju projekta podizanja vetrozaštitnog pojasa uz delove opštinskih puteva drugog reda u Iđošu.
Za ovu namenu našem gradu je odobreno oko 7,2 miliona dinara državne podrške, što će omogućiti značajan korak ka očuvanju prirode i unapređenju kvaliteta života.
-Teritorija grada Kikinde je jedna od najslabije pošumljenih oblasti u Srbiji. Upravo zato svaki novi pojas zelenila za nas ima ogroman značaj. Ovim projektom ne samo da štitimo zemljište i našu životnu sredinu, već ostavljamo budućim generacijama zeleniji, čistiji i zdraviji svet. To je naša obaveza i odgovornost – istakao je Bogdan.
Sredstva su dodeljena za projekat pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta u 2025. godini na teritoriji našeg grada. Podrazumeva nabavku sadnica i za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja, na javnom zemljištu koje je na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Na Javni konkurs pristigle su ukupno 54 prijave, a 28 lokalnih samouprava dobilo je sredstva. Za ovu namenu ukupno je obezbeđeno 150 miliona dinara.
A.Đ.
Zbog radova na vodovodnoj mreži, danas, 2. septembra, povremeno će bez vode biti stanovnici Bašaida u vremenskom periodu od 9 do 13 časova.
Radovi će se odvijati na sledećim lokacijama Vojvođanska broj 85, Raše Lazarevića broj 6, Nikole Tesle broj 95.
Iz Javnog preduzeća „Kikinda“ zahvaljuju na strpljenju i razumevanju.
Javni poziv za subvencije za krave za uzgoj teladi za tov je raspisan 1. septembra i trajaće do 30. septembra, saopštila je Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede.
Pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju i koje je u Registru poljoprivrednih gazdinstava obnovilo registracije za tekuću godinu, pre podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, i to za kravu oteljenu u periodu od 1. aprila prethodne kalendarske godine do 31. marta tekuće kalendarske godine.
Pravo na podsticaje za isto grlo ostvaruje se jednom za jednu kalendarsku godinu, a iznos podsticaja po grlu je 20.000 dinara.
Prijave za subvencije se podnose preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.
U toku je i sveobuhvatna rekonstrukcija zgrade Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko -trgovinske škole. Kako radovi napreduju ovog, 1. septembra, uverili su se prvi čovek grada Mladen Bogdan i član Gradskog veća Tihomir Farkaš.
-Gimnazijalci i ekonomci ovu školsku godinu započinju u osnovnim školama „Jovan Popović“ i „Vuk Karadžić“. U njihovoj matičnoj školi ima puno posla i radovi se odvijaju željenom dinamikom. Ukupna vrednost čitave investicije koja podrazumeva dve faze radova je nešto više od šest miliona evra sa PDV-om. Sredstva je obezbedilo Ministarstvo za javna ulaganja i još jednom koristim priliku da im se zahvalim, ali i svim kolegama koji su učestvovali u pripremi projekta i neophodne dokumentacije za ovaj građevinski poduhvat – rekao je Mladen Bogdan.
Rekonstrukcija zgrade stare 125 godina jedna je od najvećih investicija u obrazovanje u našoj zemlji.
-Značajna investicija doprineće da srednjoškolci, ali i zaposleni u ovim školama imaju puno bolje uslove za rad i sticanje znanja – zaključio je gradonačelnik Bogdan.
Prvi dan nove školske godine sa nestrpljenjem i iščekivanjem čekali su đaci prvaci. Na teritoriji grada ove godine ih je 450, a među njima je i Miloš Baukov koji je u novu etapu života zakoračio i Osnovnoj školi „Vasa Stajić“ u Mokrinu.
-Jedva sam čekao da krenem u školu. Kupio sam sveske i birao sam školsku torbu, koju danas nisam poneo, ali sutra ću je sigurno poneti– otkrio nam je Miloš.
U istu školu krenula i je i Miroslava Zavišić.
-Prvog dana škole ponela sam najlepšu svesku i pernicu. Sve to spakovala sam u novu školsku torbu. U školi ću naučiti da pišem, čitam i sabiram – rekla je Kalina.
Sunčica Pilipović, krenula je u prvi razred u školu „Đura Jakšić“.
-Zajedno sa svojim drugarima naučiću puno toga. Prvog dana škole upoznali smo učiteljicu, crtali smo i družili se – kazala nam je Sunčica.
Gradonačelnik Mladen Bogdan i član Gradskog veća Tihomir Farkaš posetili su pomenute škole i učenicima uručili poklone.
-Ovo je poseban dan, kako za đake prvake, tako i za njihove roditelje i učitelje, te smo im poželeli srećan početak školovanja. Za sve prvačiće obezbeđeni su besplatni udžbenici, a podeljeni su im i školski pribor i oprema za fizičko vaspitanje. Za ovu namenu iz gradskog budžeta izdvojeno je sedam miliona dinara. Ujedno smo posetili i pripremno predškolske grupe koje su oformljene u ove dve i u školi „Žarko Zrenjanin“. Uverili smo se da su uslovi za rad odlični i da će predškolci uživati u novom prostoru. Predan rad tokom leta se isplatio jer ulažući u obrazovanje ulažemo u našu decu – precizirao je gradonačelnik Bogdan.
Tihomir Farkaš podsetio je da se svake godine znatna sredstva izdvajaju za obrazovanje i obrazovne ustanove.
-Lokalna samouprava potrudila se da unapredi uslove za rad i ne postoji škola na teritoriji grada u kojoj nisu uložena sredstva za uređenje i opremanje. Zahvaljujući dobroj saradnji sa Republikom i Pokrajinom u fasadu Osnovne škole „Vuk Karadžić“ uložiće se 18 miliona dinara, u zamenu dela krova Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski“ sedam, a radovi na zvučnoj izolaciji očekuju Osnovnu muzičku školu „Slobodan Malbaški“ kao i nabavka novih učila za rad za šta je namenjeno šest miliona dinara – napomenuo je Farkaš.
Najveća seoska škola u Mokrinu ove godine ima dva odeljenja prvaka sa 47 učenika, saznali smo od direktorice Mariane Rakin.
-Škola je vaša druga kuća, a učiteljice su vaše druge majke – navela je Mariana Rakin. – Sigurna sam da ćete biti dobri đaci, a prvenstveno da ćete postati dobri ljudi. Zahvaljujući poklonima lokane samouprave umnogome je olakšan polazak u školu.
Škola „Đura Jakšić“, takođe ima dva odeljenja u kojima je 35 đaka, napomenula je direktorica Biljana Šimon.
-Potrudili smo se, kao i svake godine, da naše prvake dočekamo u sređenom prostoru. Učionice u kojima su adaptirane i obezbeđeni su ormarići za udžbenike, tako da ih sada imaju sva odeljenja nižih razreda – zaključila je Biljana Šimon.
A.Đ.
