Aleksandra Djuran

музеј-зеравица

Музеј Жеравица из Новог Милошева годишњу времеплов презентацију под називом „Залазак у свитању“ организује сутра, 13. септембра у 10.30 часова.

„У питању је манифестација која негује индустријско културно наслеђе и током које се одржавају дефиле старих трактора и симулација традиционалне вршидбе парном машином. Посетиоци ће имати и ретку прилику да виде вршидбу жита парном машином и дрвеном вршилицом, а затим ће фокус бити пребачен на радну прославу 105. рођендана најстаријег трактора у Србији и једног од најстаријих у свету“, саопштио је Музеј Жеравица.

У простору Фондације Ранко Жеравица биће обележено 45 година од прве светске златне медаље у Љубљани, 55 година од прве и до сада једине златне олимпијске медаље у Москви, као и десет година од смрти овог чувеног српског и југословенског кошаркашког тренера.

Музејска радионица – Фото лабораторија ове године ће прерасти у први Музејски фото сафари, са пет тематских целина, које ће бити материјализоване кроз заједничку изложбу. Целодневни пратећи музички програм, под називом „Мултипла склероза – Пази“, са више од 20 учесника, биће посвећен подизању свести о овој присутној а недовољно видљивој болести, док су донације за обилазак музеја намењене Удружењу Мултипла склероза из Кикинде.

Централно место у колекцији заузима најстарији сачувани трактор у Србији и широј регији, амерички „Харт-Парр 30“ из 1920. године. Ту су и бројни примерци из међуратног периода, произведени у европским и америчким фабрикама. Поред тога, музеј садржи и део етно поставке, са старим занатима, као и већу колекцију старих радио и фотографских апарата.

предузетници-конкурс

Влада Србије усвојила је одлуку о повећању минималне цене рада, са којом ће минимална месечна зарада од 1. јануара 2026. године износити 64.554 динара односно 551 евро.

У односу на минималну зараду у 2024. години, која је износила 404 евра, реч је о повећању од 36 одсто.

Претходних дана преговоре о повећању минималне цене раде водили су представници Владе Србије, репрезентативних синдиката, Уједињеног гранског синдиката “Независност”, Савеза самосталних синдиката Србије и Уније послодаваца.

Аполои

У финалу Купа Србије у филд стреличарству, Борислав Станкић из СУ Аполо освојио је поменути Куп и златну медаљу у категорији олимпијски лук у ветеранској конкуренцији. Јожеф Олах је са сложеним луком у сениорској конкуренцији завршио као вицешампион.

Филд стреличарство је посебан облик стреличарства који обједињује све стилове. Реч је о гађању у мете које могу бити на познатим и непознатим дистанцама. Ово је технички можда и најзахтевнија дисциплина јер од стреличара захтева процену удаљености у односу на конфигурацију терена. Дозвољена удаљеност мета је од пет до 60 метара, у зависности од категорије и стила којој стреличар припада као и од величине мете.

На Купу одржаном у Београду наступило је 45 такмичара из целе Србије који су се квалификовали за финале. Стаза је била веома захтевна, појединим метама могло се прићи само помоћу конопца за пењање.

 

мамутфест-2024-(6)

„Мамутфест“ фестивал у част мамутице Кике  одржаће се 12. и 13. септембра. Најмлађи ће првог дана израђивати честитке за  рођендан, биће организована музејска потрага на сталној поставци, док ће од 20 сати у свечаној сали бити одиграна представа за одрасле „Цуца и Богдан“. Неизречено“ у извођењу Театра младих „Мишоловка“ и Спомен збирка „Павла Бељанског“ из Новог Сада.

У суботу од 11 до 14.30 часова су радионице гостујућих музеја. Музеј Војводине из Новог Сада припремио је програм „РазМАМУТица“, Природњачки музеј из Београда музејски триатлон „Мамутица без граница“, док  ЦЛПУ „Тера“ учествује са радионицом „Стварај глином“. Све до 15 сати на располагању ће бити и креативни програми за предшколце и основце „У друштву са мамутом“. Од 15 до 17 часова је „Лов на мамута“ који воде стреличари и од 17 до 20 часова моћи ће да се учествује у музејској потрази на сталној поставци.

Ове године обележава се 29 година од открића мамута у глинокопу фабрике „Тозе Марковић“ и тим поводом организује се 19. „Мамутфест“.

А.Ђ.

 

 

пси-месанци-(3)-(1)

Друга изложба паса мешанаца „СТРАY ДОГ СХОW“ биће оджана 14. септембра у 10 сати на полигону код Прихватилишта, Тополски пут 10, најављено је  из ЈП „Кикинда“.

Учешће су пријавили бројни власници мешанаца, који ће са својим љубимцима учествовати у више категорија пред публиком и жиријем: најшармантнији пас изложбе, најпослушнији пас, пас са најбољом фризуром, као и победник изложбе – друго и треће место.

Програм ће обухватити дефиле и представљање паса, а за посетиоце је припремљен и богат забавно-едукативни програм који обухвата наступ плесног студија „Данце анд Соул“ и бесплатно јахање коња у сарадњи са Кикиндским коњичким удружењем „Банат“. Од ветеринара и запослених у Прихватилишту моћи ће да чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника, али и да уколико сами желе, постану власници напуштених куца које су спремне за удомљавање у чему ће им помоћи каталог љубимаца који траже дом. Обезбеђене су и посебне награде за оне који тог дана одлуче да удоме пса,

Догађај има за циљ да промовише одговорно власништво, важност удомљавања, као и љубав према псима без педигреа, који често остају у сенци расних паса.

Подсетимо и то да је прошлогодишња изложба окупила  више од 40 учесника.

А.Ђ.

усековање-1

Српска православна црква данас обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља. На овај дан је убијен претходник Исуса Христа, познат и као Јован Претеча који је, пошто је крстио Исуса у Светој реци Јордан, постао Свети Јован Крститељ.

Верници 11. септембра посте строго на води и дан проводе у молитвама. По народном веровању, на Усековање главе Светог Јована Крститеља не би требало јести ни пити ништа што је црвене боје, у знак поштовања на невино проливену крв великог пророка којег су красили поштење, морална чистота и покајање.

Верује се, такође, да свакога ко се буде оглушио о пост на дан усековања у наредних годину дана заобилазити правда, те да ће због непоштовања Светог Јована Крститеља бити на мети непоштених.

кикинда-гриндеx-(2)

Тренинг пред почетак нове сезоне мушког рукометног клуба „Кикинда Гриндекс“ посетили су представници града и Спортског савеза на челу са градоначелником Младеном Богданом који су им пожелели да понове успех од прошле године. Рукометаши су након одличне сезоне у Супер Б лиги Север изборили повратак у највиши ранг, односно у АРКУС лигу.

Прошле су припреме и прва утакмица је у гостима. Кикинђани одлазе на мегдан „Радничком“ из Крагујевца.

-На нама је да оправдамо указано поверење. Могу да обећам да публика неће бити незадовољна начином на који ћемо се борити у свакој утакмици. Уколико и буде некада незадовољна, резултатом, приступом неће бити – истакао је тренер МРК „Кикинда Гриндекс“ Станимир Комарек.

Милан Лисица, капитен, осврнуо се на противника који их очекује у првом колу:

-Прва утакмица је ватрено крштење. Играмо са незгодним противником, искусном екипом која је дуго заједно. Даћемо све од себе и трудићемо се да их победимо како би себи олакшали сам старт сезоне. Рукометаши су сви здрави и наша очекивања за ову сезону су велика и трудићемо се да их испунимо.

Спортски директор „Кикинде Гриндекс“ Војислав Булатовић напоменуо је да се прва утакмица у АРКУС лиги игра у недељу.

-После две године поново смо у најјачем  рангу такмичења. У Крагујевцу наш очекује екипа која је искусан суперлигаш. Са њима смо прошле године играли у осмини финала КУП-а Србије и победили их. Момци су спремни, екипа је значајно подмлађена и ојачана и сматрам да ове године имамо одличан спој младости и искуства и да ћемо, уз добар и квалитетан рад, нашим навијачима доносити само лепе вести са рукометних утакмица – прецизирао је Булатовић.

Градоначелник Богдан рукометашима је најпре честитао одличан завршетак прошле сезоне.

-Показали сте своје умеће и осветлали образ Кикинди.  Публика која вас прати и ове сезоне, сигуран сам уживаће у маестралним утакмицама, а локална самоуправа трудила се да подржи све вас и током припрема, али и током предстојећег такмичења. Ту смо и да навијамо за вас, долазићемо на утакмице и бодрити вас, а и сада смо ту да вам пожелимо срећу – прецизирао је први човек града

Светла тачка кикиндског спорта јесте мушки рукотворени клуб „Кикинда Гриндекс“ казала је Јелена Чуданов, председница Спортског савеза града .

-Годинама подржавамо њихов рад и тако ће бити и у будуће. Чланови клуба су момци за пример и на њих треба да се угледају млађи нараштаји и од нас ће увек имати подршку – додала је Јелена Чуданов.

Александар Аћимов, члан Градског већа пожелео је гриндексовцима пуно успеха у предстојећој полусезони.

-Надам се да ће се очекивања како ваша, тако и наша испунити и да ћете успети у намери да останете у најелитнијој лиги Србије. Помоћи ћемо колико можемо, јер видимо колико се борите. Спортским речником речено „скоцкали“ сте екипу и сада преостаје да покажете квалитет који неоспорно имате – рекао је Аћимов.

Кикинђани од ове сезоне у својим редовима имају јуниорске репрезентативце Радана Ковачевића (леви бек) и Луку Лазића (десни бек), ту је и Ђорђе Петровић (лево крило), као и Вељко Давидовић (пивотмен). Мрежу плавих браниће голмани Славко Мишков и Марко Гаћиновић, , као и млади Јован Китановић.

Из клуба су отишли Марко Трнинић, Никола Врговић, Скенедр Татари, Саво Бошковић и голмани Марко Максимовић и Милош Ковачевић.

А.Ђ.

десанка-ристиц-(5)

У Народној библиотеци „Јован Поповић” одржана  је интерактивна промоцију драмолета „Звездани кишобран” ауторке Десанке Ристић, учитељице у Основној школи „Вук Караџић“. Књига је збирка кратких драмских текстова, драмолета.

-Књига је настајала читаву деценију и у њој је сабран мој дугогодишњи књижевни рад. Реч је о текстовима које сам написала за своје ученике, чланове драмске секције. Представе смо изводили на републичким такмичењима, а сада су уобличене у књизи „Звездани кишобран“ који штити ђаке од свега што није добро – истакла је Десанка Ристић.

У књизи је десетак текстова од којих је чак шест награђено републичким наградама.

-У специфичним ситуацијама, када деци интересују одређене теме, наменски сам писала текст специјално за њих. Инспирацију сам проналазила у занимљивим догађајима који су нам се десиле. Главни ликови су животиње и сваки текст је баснолик, а сваки драмолет садржи поуку. Ово је десета генерација са којом стварам у драмској секцији – навод наша саговорница.

Текст „Три рибице“ освојио је награду за најбољи сценски говор на Републичкој смотри драмског стваралаштва у Лесковцу, „Добра маћеха“ награђена је у Елемиру за најбољи драмски текст, „Рођендан лептира“ ушао је у десет најбољих драмских представа у нашој земљи, „Дечији уговор“ освојио је републичку награду за најбољу поуку, „Звездани кишобран“ на драмској смотри у Новом Саду проглашен је за најбољи сценски говор.  Гости на промоцији, ученици четвртог разреда ОШ „Вук Караџић“ имали су прилику да у Библиотеци погледају драмолет „Изволите у хотел паука Паје“ који је прошле године добио награду за најбољи текст у Панонији.

Рецензент књиге је Роберт Такарич, дечији писац, а илустрације је радио Горан Новаков, док је књигу  прошле године издао београдски Институт за дечију књижевност. Драмолет је ове године промовисан и у Друштву књижевника Србије.

 

агроиталy-(6)

Кикинда постаје град лешника стоји у кварталном билтену Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије. Највеће површине засада у власништву су фирме „Агроитали”, која припада групацији „Ронцофреддо Холдинг СРЛ” из места Фроли у Италији.

Ово предузеће има производњу лешника на 705 хектара у Кикинди и запошљава 13 особа, с тим да ангажују од 70, па и до 100 сезонских радника за орезивање и окопавање. Производња лешника је под системима за наводњавање, постоје савремени иригациони системи повезани са каналском мрежом ДТД на површини од 440 хектара. Поседују сопствени мини соларни парк који задовољава потребе за електричном енергијом за покретање пумпи заливног система.

-На плантажама у Кикинди заступљено је пет италијански жбунастих сорти лешника, а у плану је подизање нових засада стабластих сорти. Први засади лешника подигнути су 2017. године, и то на површини од 180 хектара, а након осам година прошлогодишњи принос био је 270 тона са почетних засада. Скоро 90 одсто лешника из Кикинде директно извозе у Италију – рекао је Саша Танацков, координатор за пољопривреду  Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа.

Он истиче да се, с обзиром на климатске промене, мења и производни програм примарне пољопривредне производње у смеру подизања засада лешника – па и воћњака – на подручју Кикинде.

Србија је прошле године имала 8.718 хектара под леском, а остварен је принос од 8.910 тона, подаци су Републичког завода за статистику. Цене се крећу од 900 до 1.300 динара за килограм на велетржници.

опортунитет-зарко

Министар правде Ненад Вујић уручио је уговоре о додели средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења, опортунитета, у износу од пола милијарде динара, чиме су ове године подржана 233 пројекта.

Вујић је том приликом нагласио да је ово десети пут да се уручују средства од опортунитета, која се, како је навео, добијају када се за лакша кривична дела обуставља гоњење, након уплате одређеног износа у буџет. Највише средстава издвојено је за пројекте из области здравства, затим просвете, социјалне заштите, културе и друге области.

 

 

По основу опортунитета средства су добиле и две кикиндске основне школе „Жарко Зрењанин“ и музичка школа „Слободан Малбашки“.

-Школи је припало 535.550 динара. Радујемо се што ће ученици своје знање, идеје и креативност моћи још боље да покажу у раду на новим рачунарима који ће своје место наћи у кабинету информатике – истакла је директорица Школе „Жарко Зрењанин“ Славица Лазић.

Основна музичка школа добијен новац у износу од 735.200 динара такође ће утрошити за осавремењавање информатичке опреме, сазнајемо од директорице Маргите Детари.

-Купићемо лап топове који су на неопходни како на часовима где се пуштају озбиљне композиције ученицима, тако и за вођење електронског дневника. У школи имамо један рачунар у зборници који ни изблиза није довољан за запослене. Имамо 380 ученика од којих је 113 првака, а поред деце из града нашу школу похађају и деца из 13 села јер имамо и ђаке са територије Зрењанина и Бечеја – навела је Маргита Детари.

У установама основног, средњег образовања као и ученичког стандарда додељена су средства за 131 пројекат у укупном износу од 145,7 милиона. За основно образовање издвојено 100 милиона динара, за средње скоро 44 милиона и за ученички стандард скоро два милиона динара.

А.Ђ.