Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Iza švedskog osmeha – gladno detinjstvo

Aleksandra Djuran November 7, 2025

Švedska, često slavljena kao uzor socijalne pravde, danas krije tamnu statistiku: prema „Rädda Barnen“, oko 276.000 mališana, svako osmo dete odrasta u siromaštvu, dok inflacija, skupa hrana i stanarine guraju porodice preko ivice, a socijalna pomoć ne prati realne troškove života.

Glavni uzroci su rast inflacije, sve skuplja hrana i rekordne cene stanovanja. Porodice sa nestabilnim prihodima više ne mogu da sastave mesec ni za osnovne troškove. Mnogi roditelji odustaju od svojih potreba da bi deca imala bar najnužnije. Ipak, ni to često nije dovoljno.

Posebno je teško čitati svedočanstva dece. Neka priznaju da se pretvaraju da „ne žele na izlet“, samo da bi sakrila da porodica nema novca. Deca postaju svesna finansijskih problema na način koji deca nikada ne bi smela da razumeju. To je najtužnija i najbolnija posledica siromaštva.

Sistem socijalne podrške, ne prati realne troškove života. Ako pomoć ne može da obezbedi hranu, kiriju i osnovne potrebe deteta, onda to nije sistem podrške, već sistem koji očekuje da ljudi preživljavaju.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Možda je najveći problem to što je sve ovo postalo „normalno“. Društvo se naviklo da postoji deo dece koji ćuti, povlači se i odrasta sa osećajem da traži previše samim tim što postoji. Ta nejednakost nije nastala preko noći, ona se godinama skupljala između propagiranog ideala i stvarnog života. I dok se Švedska i dalje predstavlja kao uzor, možda je pravo pitanje koliko vredi ugled ako ga ne mogu osetiti oni kojima je najpotrebniji, a to su deca koja bi trebalo da odrastaju bez tereta koji nisu birala.

Piše: Stefan Bogdanović

Izvor: Srpski ugao

Donacije Opštoj bolnici: Društvena odgovornost na delu

Aleksandra Djuran November 7, 2025

Predstavnicima firmi „Bajša agrar“, „Markov Kompani“, „Paletpak“ i „Multipak“ dr Vesna Tomin, v.d. direktorica Opšte bolnice, u ime zaposlenih i pacijenata, uručila je zahvalnice. Pomenuta preduzeća u proteklom periodu pomogla su Bolnici kroz donacije koje su značajne jer dolaze od lokalnih preduzetnika koji su pokazali društvenu odgovornost.

Firma „Bajša agrar“ dodelila je sredstva, dva puta po 100.000 dinara.

-Drago mi je što je novac iskorišćen za edukaciju lekara jer sve novo što nauče primeniće prilikom lečenja. Obuka je potrebna u svakom poslu, a posebno je značajna za zdravstveni kadar – naveo je Živa Bajšanski. – Bolnica je od vitalne važnosti za sve sugrađane, te je to bio motiv što smo se odlučili da doniramo sredstva.

„Markov Kompani“ rado se odazvao pozivu predstavnika Bolnice da pomognu da se prenesu kreveti iz Kliničkog centra Vojvodine.

-Smatramo da je firma onoliko velika, koliko je spremna da pomogne – kazala je Tamara Trifunac iz ove kompanije. – Uvek ćemo pomoći kad god smo u prilici jer se trudimo da budemo društveno odgovorni.

Podsetimo i da su firme „Multipak“ i „Paletpak“ poklonile posteljinu.

Dr Vesna Tomin istakla je da Bolnici svaka pomoć puno znači. Ovom prilikom predstavljen je i aparat koji je kupila firma „Gordon“ iz Subotice.

-Aspirator za gastroskopiju je aparat bez kog ne može da se radi gastroskopija. Do njega se teško dolazi i kroz ovu donaciju omogućili smo gastroenterolozima i hirurzima da mogu da urade ovaj pregled. Nedavno smo dobili i krevete iz Instituta za plućne bolesti iz Kliničkog centra Vojvodine. Ovi kreveti su malo korišćeni, električni su i omogućavaju da pacijenti budu postavljeni u različite položaje. S obzirom na to da se Bolnica priprema za rekonstrukciju nije bilo razloga da se kupuju novi – precizirala je dr Tomin..

Od početka godine do kraja septembra 4.000 pacijenata bilo je hospitalizovano, a svakodnevno stotinu pacijenata prođe kroz bolničke ambulante.

A.Đ.

U najužem izboru za književnu nagradu „Jovan Popović“ četiri rukopisa

Aleksandra Djuran November 7, 2025

Žiri za dodelu regionalne književne nagrade „Jovan Popović“ objavio je najuži izbor u kom
su se našla četiri rukopisa. Konkurs je raspisala izdavačka kuća „Partizanska knjiga“ u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca.

Među četiri rukopisa su „Kuća za snove“ koji je napisala Andrea Protić (Novi Sad), „Plava Una“Hane Rastoder (Podgorica), „Obale dobre vode“ Miloša Živanovića (Beograd) i „Soba za buđenje“ Natalije Milovanović (Ljubljana).

Ime autorke/autora nagrađenog rukopisa biće poznato 18. novembra na dodeli nagrade koja
podrazumeva uručenje plakete i objavljivanje uređene knjige u izdanju „Partizanske knjige“, uz
potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora. Na konkursu su učestvovali autorke i autori
iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Jovan Popović (1905–1952) bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i
pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. „Partizanska knjiga“ je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.

Konkurs za regionalnu književnu nagradu „Jovan Popović“ podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

U okviru programa „Zajednici zajedno“: Kikindi 19 miliona dinara za četiri dečija igrališta

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Kompanija NIS će, u okviru ovogodišnjeg ciklusa programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“, podržati 24 projekta u 13 partnerskih gradova i opština širom Srbije. Fokus ovogodišnjeg ciklusa programa je na unapređenju rada ustanova zdravstva, obrazovanja i vaspitanja, kao i na uređenju prostora namenjenih fizičkom i socijalnom razvoju najmlađih –poput dečjih odeljenja u bolnicama, prostora u predškolskim ustanovama i školama, igrališta i sportskih terena.

U Kikindi će sa 19 miliona dinara biti podržana izgradnja dečijih igrališta i postavljanje savremenog i atraktivnog mobilijara za igru i razonodu. Igrališta će se nalaziti u Novim Kozarcima, i u kikindskim naseljima Strelište, Vašarište i Mikronaselje. Na ovaj način će se unaprediti i proširiti bezbedni i stimulativni prostori za igru, rekreaciju i kvalitetno provođenje slobodnog vremena dece.

U kompaniji NIS ističu da su uprkos izazovnim okolnostima u kojima se kompanija trenutno nalazi, NIS ostaje dosledan svojoj misiji društveno odgovornog poslovanja i nastavlja da ulaže u dobrobit zajednice, posebno njenih najmlađih članova. Ove godine, kompanija je izdvojila 144,5 miliona dinara, u želji da doprinese stvaranju zdravog, bezbednog i podsticajnog okruženja za odrastanje dece.

Kontinuiranim sprovođenjem programa „Zajednici zajedno“, kompanija NIS skoro dve decenije potvrđuje svoju posvećenost unapređenju uslova za život građana i razvoj lokalnih zajednica u Srbiji. Do sada je putem programa „Zajednici zajedno“, uloženo 1,9 milijardi dinara u realizaciju 1.176 projekata koji su doprineli unapređenju obrazovanja i nauke, javnog zdravlja, ekologije, kulture i sporta, čime NIS ostaje pouzdan partner zajednice i podrška njenom budućem razvoju.

Počela obuka za poljoprivrednike o pravilnoj upotrebi pesticida

Aleksandra Djuran November 6, 2025

U Poljoprivrednoj stručnoj službi održana je prva obuka za profesionalne korisnike za upotrebu pesticida. Ona se realizuje u saradnji sa Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a cilj je da svi koji koriste sredstava za zaštitu bilja dobiju sertifikat.

Na prvom predavanju bilo je prisutno 25 poljoprivrednika. Tokom jednodnevne obuke poljoprivrednici će, pored upoznavanja sa pesticidima, moći i da pitaju sve što ih zanima, navela je Jelena Svirčev, inženjer za zaštitu bilja PSS.

-Svi koji koriste sredstva za zaštitu bilja moraju da prođu obuku kako se ponašati sa zaštitnim sredstvima, kako da ih koriste, da ih kupe, transportuju, koriste, šta treba uraditi u slučaju trovanja, kako ona utiču na njih same, okolinu, njihove porodice. Nakon obuke svi su polagali test što je i uslov za dobijanje najpre potvrde nadležne Poljoprivredne službe, a potom i sertifikata Ministarstva bez kog neće moći da se kupuju i koriste pesticide – istakla je Jelena Svirčev.

Većina poljoprivrednika već je, u velikoj meri, upoznata sa onim što im stručnjaci predaju i ovo je prilika da obnove stečeno i steknu novo znanje. Sve je prilagođeno proizvođačima i onome što već rade. Obuka obuhvata deset tema od kojih su osam usko stručne i vezane su za zaštitu bilja, jedna je vezana za zakonsku regulativu, a jedna se odnosi na mehanizaciju odnosno uređaje koji se koriste.

-Na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca ima više od 5.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a na predavanjima ćemo formirati grupe od 30 do 40 polaznika. Odlazićemo i u sela nakon što se prijavi određeni broj proizvođača. Trudićemo se da obuka bude najmanje jednom nedeljno – rekao je direktor PSS Mladen Đuran. – Važno je da se prilikom uplate ne pogreši broj računa i poziv na broj jer u suprotnom neće moći da prisustvuju predavanjima u Kikindi. Zahtevi se podnose u Poljoprivrednoj stručnoj službi, a mi smo, da bi olakšali svima, izradili i softver koji prati sve aktivnosti vezano za obuku.

Svi zainteresovani treba da se obrate Poljoprivrednoj stručnoj službi, a prijavljivanje je moguće i putem mejla obukakikinda@gmail.com , lično ili pozivanjem savetodavaca.

Ista obuka obuhvatiće i poljoprivrednike u Novom Kneževcu gde će zainteresovani moći da se o svemu raspitaju u opštini, a savetodavci će edukacije organizovati i ovom mestu.

A.Đ.

Učenici škole „Jovan Popović“ donirali Bolnici lutkice „hobotnice čarobnice“ za prevremeno rođene bebe

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Učenici OŠ „Jovan Popović“ iz Kikinde, članovi sekcije za ručni rad, održali su obećanje koje su dali zaposlenima u Opštoj bolnici prošle godine, te su i ove izradili lutkice. Pokloni su namenjeni odeljenju neonatologije koje je dobilo tridesetak ručno rađenih lutkica poznatih kao „hobotnice čarobnice“.

Lutke se koriste kod prevremeno rođenih beba, tokom boravka u inkubatorima kakobi se prilagodile uslovima spoljne sredine. Naučne studije su potvrdile da kada uhvati krak lutkice koji podseća na pupčanu vrpcu, beba oseti sigurnost, umiri se i stabilizuje disanje.

Olivera Gašić, profesorica geografije koja vodi sekciju za ručni rad istakla je da je prošle godine povod za donaciju lutkica bio Dan škole „Jovan Popović“, a ove godine je to 17. novembar koji se obeležava kao Svetski dan prevremeno rođenih beba.

-Slogan pod kojim se ove godine obeležava Svetski dan prevremeno rođenih beba je „Pružite prevremeno rođenim bebama snažan početak za svetliju budućnost“. To nije samo moralni imperativ već investicija za budućnost, u jača i otpornija društva i generalno dobrobit budućih generacija – istakla je dr Biljana Plemić, načelnica Neonatologije.

Plan je da se ova akcija nastavi i dopuni novim, tako što bi se ručno radile kapice i ćebad za bebe.

Dvostruki aršin: U Švedskoj „zelena tranzicija“ u Srbiji „ekocid“

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Institut „Srpski most“ iz Švedske objavio je post na Instagramu koji je pokrenuo raspravu: „Gde su sada Zeleni i Jonas Šjosted – kad Švedska od 1. januara 2026. počinje da kopa uran, jedan od najopasnijih elemenata po prirodu i ljude? Kada je Srbija planirala eksploataciju litijuma, koji je daleko manje štetan, ti isti glasovi su vikali o ekocidu i uništavanju životne sredine. Kada to radi Švedska – onda se to zove „zelena tranzicija“ i „strateška samodovoljnost“. To nije ekologija, to je politička dvostrukost u najčistijem obliku.” – stoji u objavi ove neprofitne organizacije iz Malmea.

Činjenice su jasne Parlament Švedske „Riksdag“ je 5. novembra 2025. izglasao ukidanje zabrane – pravila se menjaju u Ekološkom zakoniku i Zakonu o mineralima, a vlada potez vezuje za energetsku bezbednost i plan obnove nuklearne energetike. Glasanje je prošlo uprkos protivljenju dela opozicije i lokalnih zajednica.

Ovde se otvara pitanje kriterijuma. Kada Srbija pokuša da otvori raspravu o litijumu, retorika dela međunarodnih i domaćih aktera momentalno skače na maksimalni alarm – „ekocid“, „uništenje prirode“, „nepovratna šteta“. Kad istovremeno Švedska najavi uran (materijal sa nesumnjivo težim bezbednosnim režimom i dugovečnim rizicima), narativ se okreće: „zelena tranzicija“, „strateška samodovoljnost“, „otpor zavisnosti od uvoza“. Ako se načelni „eko“ standardi menjaju u zavisnosti od geografske širine i političke mape, to više nije ekologija nego politika i ekonomija.

Upravo zato u domaćoj javnosti legitimno se postavlja i šire pitanje da li je deo spoljnog faktora namerno kočio razvojne projekte Srbije, pokušavajući da kroz kampanje i ulične pritiske oko litijuma izazove političku nestabilnost, dok se slični i mnogo rizičniji poduhvati na severu Evrope promovišu kao „zeleni iskorak“? Uz to ide i dilema o licemerju zašto jedni „smeju“, a drugi „ne smeju“ da razvijaju strateške resurse? U tom kontekstu, stav države Srbije da se o svemu odlučuje uz stroge standarde, transparentne procedure, učešće lokalnih zajednica i zaštitu državnih interesa, deluje kao pokušaj da se zaštiti i priroda i razvoj, umesto da se Srbija gurne u poziciju trajne zavisnosti od tuđih sirovina i tuđih tržišta.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Post „Srpskog mosta“ otvorio je pravu temu, a to je da eko-standard mora biti univerzalan. Ili je „zeleno“ svuda ili nije nigde. Srbija ne treba da bira između prirode i razvoja, već između loših i dobrih projekata, samo oni sa strogim nadzorom, javnim garancijama, lokalnim udelom u koristi i potpunom transparentnošću treba da prođu. „Lažne ekologe“ najlakše je prepoznati po jednom kriterijumu, kad šapuću u Stokholmu, a viču u Loznici.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Edukativni kamp „Kikod klub“ razvija kreativnost, digitalnu pismenost i timski rad

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Edukativni kamp „Kikod klub“održan je u Centru za s tručno usavršavanje sa učenicima učenicima OŠ „Dr Boško Vrebalov“ iz Melenaca i i Ekonomsko- trgovinske škole iz Kikinde. I ovogodišnji, sedmi kamp, je još jedan doprinos razvoju dečije kreativnosti i razvijanju računarskih veština kroz realizaciju radionica „Kreiraj svoj plakat“. Korišćenjem onlajn platforme Canva, učenici su zajedno sa profesorima Tanjom Radovanom i Sanjom Rackov dizajnirali plakate i prezentacije na zadate teme kroz koje su razvijali svoju kreativnost, digitalnu pismenost i timski rad.

Svrha radionica je da učenici steknu osnovna znanja i veštine za korišćenje pomenute platforme u cilju kreiranja vizuelnih materijala- plakata, prezentacija, objava za društvene mreže i drugih digitalnih sadržaja. Radionica je u potpunosti ostvarila svoje ciljeve, učenici su stekli osnovne veštine rada na platformi Canva i motivisani su za dalje učenje i kreativno izražavanje putem digitalnih alata.

Nakon prezentacije radova, odabrani su najuspešniji učesnici, čiji su projekti izdvojeni kao primer kreativnosti i primene naučenih veština. Najbolji radovi biće nagrađeni prigodnim poklonima, a podršku projektu pružio je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.

Sutra (petak) nastavlja se povraćaj 50 odsto školarine studentima

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će sutra biti nastavljena isplata povraćaja 50 odsto školarine studentima i zamolio fakultete da ubrzaju slanje spiskova na osnovu kojih država može da refundira novac.

-Prošle nedelje smo započeli tu isplatu i imali 20 institucija. Za sutra imamo 31 instituciju koja je poslala spiskove i tu je nešto više od 5.000 studenata – izjavioje Mali.

On je zamolio studente koji nemaju studentsku karticu da je izvade, jer se novac uplaćuje isključivo na te kartice.

-Novac za isplatu imamo, studenti ne moraju nigde da se prijavljuju, prijavljuju ih fakulteti, ali molim i studente i fakultete da odrade svoj deo posla kako bismo novac refundirali – preciizirao je Siniša Mali.

Dodao je da će isplata biti nastavljena iz nedelje u nedelju, kako budu pristizali neophodni podaci sa fakulteta.

Srbi sa Kosova stigli u Beograd! Dočekali ih brojni građani – vijore se zastave, grme muzika i aplauzi

Aleksandra Djuran November 5, 2025

Očekuje se da će do 17 sati stići ispred Narodne Skupštine Srbije. I tamo će ih dočekati brojni građani.

Srbi, koji su osam dana pešačili sa Kosova i Metohije na veliki narodni skup protiv blokada, stigli su danas u Beograd oko 13.30 časova.

Oni su u to vreme bili na Vidikovcu i nastavili su put ka centru grada. Tamo su ih dočekali brojni građani koji nose trobojke. Tradicionalno posluženi su im pogača i so.

Izvor: 24 sedam