Aleksandra Djuran

780422-collage-f

Друштвене мреже преплављене снимцима поскупљења Carnex-ових производа!

Иако је Влада Србије донела уредбе о ограничењу маржи и смањењу цена да би заштитила грађане од дивљања тржишта, уредбе изгледа не важе са све подједнако – закључак је грађана који коментаришу снимке из трговина, који су преплавили друштвене мреже.

На друштвеним мрежама последњих дана појавили су се снимци незадовољних потрошача, грађана широм Србије, праћени мноштвом коментара осуде и неверице – како је могуће да неко буде толико бахат и безобразан да, упркос свим уредбама Владе Србије о смањењу маржи и заштити потрошача, и даље “дере кожу с леђа” грађанима својим ценама?!

Људи отворено показују шокантне примере из супермаркета: Carnex гулаш за 600 динара, што значи да породица са двоје деце и двоје одраслих само за један ручак мора да издвоји 2.400 динара – без хлеба, без ичега другог. Када се то помножи на месечном нивоу, долази се до цифре од невероватних 74.000 динара – само да би једна породица јела Царнеxов гулаш! Паштете, виршле и кобасице које су некада биле део свакодневне трпезе обичног човека сада се продају по ценама које превазилазе премиум производе, док је квалитет, како сами потрошачи пишу, одавно пао испод просека.


Carnex, који је у власништву МК Гроуп, према ономе што видимо на снимцима, а како тврди потрошач који је и направио један од снимака, бахато игнорише уредбе и уместо да спусте – они подижу цене! Управо то је изазвало бес народа и лавину коментара на друштвеним мрежама: Док једни осуђују бахатост индустрије меса, други пак верују да је тајкунима све дозвољено, јер, како пишу, ако је могао да купи три шећеране за три евра, што не би могао и да диже цене када их сви остали спуштају?!

Снимци из маркета: “Carnex више није за обичног човека!”

“Ево нас у Лидлу, дошли смо да проверимо како је Царнеx од просечног бренда за обичног човека дошао до премиум бренда са ненормалним ценама, а не квалитетом.
Рецимо, Царнеx стишњена шунка од 350 грама је 368 динара. Значи, што даље, каже да је она преко 1000 динара по цени по килограму. Па, то није ни мало повољно. Царнеx виршле су 179,99, док је домаћа кобасица Царнеx, она стара роштиљска, знате, коју смо сви користили – 300 грама, 272 динара и 49 пара. То значи да је она, па, скоро 1000 динара по килограму. Имамо паштету са шунком Царнеx, која је за 75 грама, значи она мања паштета је 77,99, док је Царнеx јетрена паштета 78,49. Пасуљ са сланином Царнеx, који је 400 грама, он кошта 317 динара. То би било све из Лидла, поздрављамо вас. Такође, јуримо и Суноко производе, који су у власништву истом као и Царнеx, да проверимо да ли су исто стравично подигли цене!”

Од поноса Врбаса до оруђа за пљачку

Царнеx је основан 1958. године у Врбасу. Био је гигант месне индустрије, симбол домаће хране, производ који се извозио у Енглеску, Италију и широм Европе. Генерације су одрасле на Царнеx паштетама и готовим јелима.

Како смо дошли до овога данас?

Прича о Carnex је заправо прича о томе како су тајкуни опљачкали Србију после 5. октобра. Није тајна да је Зоран Живковић јавно признао како је Демократска странка рушила тадашњу власт уз помоћ домаћих моћника – Миодрага Костића, Филипа Цептера и осталих…

Костићу, који је уједно био и пословни директор Демократске странке је тада омогућено да путем спорне приватизације за срамотна три евра, те 2002. године купи чак три шећеране – Бач, Ковачицу и Пећинце – за три евра! Три евра за три фабрике! Посао који је и тада био контроверзан, јер је било јасно да се стратешки ресурси Србије дају у бесцење политички подобним тајкунима. То је био почетак његове империје. Уз помоћ државних пара и на рачун опљачкане Србије, Костић је касније дошао и до Carnexa.

Костић је покушао да се брани изјавама да је то био “лош потез”. Али бројке демантују: данас се у тим шећеранама преради 1,7 милиона тона шећерне репе и произведе чак 260.000 тона шећера годишње. Суноко, фирма коју је формирао, постала је највећи домаћи произвођач и извозник шећера.

Ова приватизација нашла се и на листи 24 спорне приватизације. Костића су позвали на информативни разговор у Радну групу МУП-а задужену за спорне приватизације. Питања су се тицала да ли су испоштовани договорени инвестициони програми и да ли је извоз шећера у ЕУ био регуларан. Као и обично – ништа се није десило.

Енормна загађења – прљава тајна месне и шећерне индустрије

Али, није само “драње коже с леђа” народа оно што прати ове индустрије. И Царнеx и шећеране из Костићевог царства остављају иза себе енормна загађења. Отпадне воде, непрерађени нуспроизводи, непријатни мириси, тешки метали и хемикалије – све то завршава у земљишту, рекама и ваздуху који удишу грађани. Људи у Војводини годинама се жале да не могу да отворе прозоре, да вода није за пиће, да земља више не рађа као некада. То су теме којима ћемо се ми, као редакција, тек бавити у наредним текстовима, јер иза лажног сјаја империје крију се и прљаве последице које уништавају животну средину и здравље људи.

Овако изгледа Шећерана у Пећинцима:

После шећерана, уследиле су нове аквизиције. МК Гроуп шири царство, купује домаће пољопривредне фирме, а 2016. године преузима и ПИК Бечеј – једну од највећих пољопривредних компанија у Србији.

Круна експанзије била је куповина Carnexa 2011. године. Некадашњи симбол домаће месне индустрије прешао је у руке “краља шећера” Миодрага Костића, власника МК Гроуп. Званично – “повратак у домаће руке”. У стварности – плен једног тајкуна који је империју изградио на политичким везама и јефтиним приватизацијама.

Загађења која производи Carnex:

Пословање у бројкама – милијарде од паштета и гулаша
Док се народ пита како да плати гулаш 600 динара и паштету од 80, Царнеx у 2024. години бележи укупне приходе од чак 10.785.868.000 динара!

Дакле – скоро 11 милијарди динара промета од производа за које потрошачи тврде да су изгубили квалитет и постали луксуз. Уместо да покаже одговорност и смањи цене, компанија наставља да их диже у небеса, не обазирући се ни на уредбе Владе ни на очај грађана.

То је права слика пословне филозофије МК Гроуп – профит изнад свега, народ на последњем месту.

Carnex као огледало тајкунске Србије

Закључак потрошача, оно што читамо на друштвеним мрежама је, да Царнеx више није оно што је био. Од бренда који је био синоним домаћег квалитета, постао је маска за извлачење пара. Јер другог оправдања, кажу, нема. Или им је тако допуштено, или су просто тако навикли и верују да су изнад свих.

Извор: 24 седам

inicijativa-prelaz-(3)

Градоначелници Кикинде и Жомбоља Младен Богдан и Даријус Постелнику потписали су у Градској кући иницијативу којом се тражи да гранични прелаз Наково – Лунга буде отворен 24 сата седам дана недељно.

Кикинда и Жомбољ братски су градови од 1985. године, а Даријус Постелнику захвалио се градоначелнику Богдану на позиву и сарадњи.

-Два града одувек су добро сарађивала на разним пројектима, а посебно је то изражено последњих неколико година. Заједничком иницијативом настављамо пројекат започет 2014. године јер је за све нас значајно да се он ради 24 сата. Свима који живе у овој граничној зони умногоме ће бити олакшана прелазак из једне из другу земљу, а ми, као братски градови, моћи ћемо још више да продубимо сарадњу у свим областима, а пре свега у култури и спорту – навео је Постелнику.

О значају ове иницијативе говори податак да је у Кикинду, од петка до недеље, за време „Дана лудаје“, само преко граничног прелаза Наково – Лунга, који је радио 24 сата, прешло је 13.560 путника што је за 20,55 одсто више него прошле године у исто време.

– Иницијатива ће бити послата  Влади Републике Србије и Влади републике Румуније и имамо сигнала да ће врло брзо ући у разматрање. Наш циљ је да изменимо члан два споразума који је на снази и који се односи на радно време граничног прелаза с обзиром на то да нам је тежња да ради нон стоп. Као чланица Европске уније у Румуније ће бити имплементиран посебан систем преласка границе и он подразумева скенирање лица и узимање отисака прстију путника који прелазе границу, што ће успорити читав процес. Стога је у интересу Републике Румуније да има што више граничних прелаза који раде 24 сата. Са иницијативом су се сложиле и граничне полиције две земље

Процене су да је око 19.000 људи прешло на три гранична прелаза, у околини Кикинде, како би присуствовали традиционалној манифестацији.

Састанку су присуствовали представници обе локалне самоуправе који су разговарали о наредним корацима у заједничкој сарадњи.

A.Ђ.

 

vodovod-baranda-1

Из ЈП „Кикинда“ обавештавају потрошаче да ће због радова на водоводном прикључку, од 9 до 13 часова, сутра, 23. септембра, без воде остати становници у Кикинди и то у Агроиндустријској зони у продужетку улице Вука Караџића.

struja-radovi

Због планираних радова на електричној мрежи у четвртак, 25. септембра од 9 до 13 сати струје неће бити у комплетним Новим Козарцима.

Истог дана, али од 10 до 12 без електричне енергије биће улице у Кикинди:  Стевана Сремца од Душана Васиљева до Шабачке, Шабачка од пола улице према Стевана Сремца, Пут за Руско Село, Душана Васиљева од Стевана Сремца до Пере Сегединца, Пере Сегединца од Душана Васиљева до Карађорђеве и зграде у Пере Сегединца и  Душана Васиљева.

 

 

1710420647656

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодило се пет саобраћајних незгода којима је једна особа задобила тешке телесне повреде, а две особе лакше. У незгодама је настала материјална штета у износу од 300.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због непрописне радње у сектору раскрснице, погрешног извођење радње возилом, непоступања по саобраћајном знаку и неуступања првенства пролаза.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 24 учесника у саобраћају и издато је 116 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 18 возача, од чега је седам задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 26 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 46 прекршајa прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 50 осталих прекршаја.

kudaje-pobednice-2025-(3)

Од четвртка, па све до недеље касно увече, Кикинду је посетио велики број гостију из земље и иностранства.

 

-Сигуран сам да смо оборили рекорд у посећености јер је Градски трг врвео од људи, посебно наших суседа који су у великом броју дошли из Темишвара, па је румунски, поред српског био језик који се највише чуо. Више од сат времена Румуни су чекали на прелазу Наково – Лунга како би посетили Кикинду. Највише их је било у суботу – истакао је градоначелник Младен Богдан резимирајући како су протекле 40. „Дани лудаје“. – Сви програми и све оно што смо понудили, како суграђанима, тако и гостима, било је богато и садржајно. Потрудили смо се и свако је могао да пронађе оно што га интересује и да ужива.

 

Вечерњи концерти су били одлично посећени.

-То нам је показатељ да смо одабрали добре извођаче и погодили укус публике. Драго ми је што је рокенрол дао завршни печат концертним вечерима. Пружили смо бројне садржаје, наранџасту боју и љубав. „Дани лудаје“ су ванвременске, не познају ни време ни људе. Ова манифестација је ту где јесте и трајаће без обзира на све. Жао ми је што је један број суграђана и људи који су дошли са стране имао намеру да омете концерт Ђорђа Давида и тако изрази своје незадовољство. Сматрам да то нису манири и начин на који то треба да се ради. Крајње је незрело и банално да се на овај начин квари манифестација и управо овакви потези показују каква је њихова политика. И њих позивамо на разговор јер је наше опредељење да се боримо за све Кикинђане и за свој град – закључио је први човек града.

djordje-david-(1)

Ђорђе Давид и бенд Death Saw одржали су концерт последње вечери 40. „Дана лудаја“. Иако је групица блокадера желела да омета концерт дувањем у пиштаљке и вувузеле, нису у томе успели, нити су успели да покваре добро расположење суграђанима и гостима који су дошли да уживају у рокенролу.

-Међу онима који су дували у пиштаљке и вувузеле и показивали средњи прст било је и девојака и сматрам да то за њих није примерено. Ово што смо ми вечерас доживели као бенд многи би платили да то доживе. Све то јесте рокенрол. Бићу храбар па ћу рећи, пре свега захваљујући нашој и енергији свих оних који су радили бину, озвучење, расвету, тон наша рокенрол енергија победила је њихову. Победили смо их љубављу. Искрено волим Србију, грб и заставу. Не волим неред, непоштовање закона, Устава и руководим се оним: „Љуби ближњег свога“ и слобода да, али никако не угрожавати никога поред себе. На жалост, људи који су звиждали много тога не знају. Понизили су себе ако су на неке моје песме које изводе Зорица Брунцлик, Харис Џиновић, „Атомско склониште“ аплаудирали десет или двадесет година, па сада због политичке ситуације и става, вређају на свим могућим основа. То показује недоследност и лош морални код сваког човека, жене, младића и девојке који су учествовали у звиждању. Поносан сам на све из бенда који су вечерас били господа и показали су лепо васпитање – рекао је Ђорђе Давид.

Ђорђе Давид захвалио се представницима града, али и некадашњем и садашњем градоначелнику Николи Лукачу и Младену Богдану.

-Кикиндски градоначелници су, знам, веома одговорни и воле свој град и раде за њега. Срећан сам што смо учествовали на јубиларним „Данима лудаје“ и тако постали део историје. Кикинда нас је други пут угостила и хвала јој – закључио је Давид.

А.Ђ.

kikinda-grindex-(3)-(1)

Рукометаши Кикинде Гриндекс поражени су пред домаћом публиком у 2. колу АРКУС лиге Србије од Дубочице из Лесковца резултатом 23:25 (13:11).

У неизвесној утакмици до самог краја домаћини су на полувреме отишли са два гола предности, постигнутих у последњих три минута. И у другом полувремену  борба између две екипе била је неизвесна. Дубочица је до пет минута до краја утакмице водила са четири гола разлике (16:20), да би у 53. минуту гриндексовци изједначили на 23:23. У драмтичној завршници гости су постигли два гола и тако стигли до победе.

-Дубочица је искусна екипа која је искористила нашу лошу серију на почетку другог полувремена. Иако смо успели да изједничаимо резултат, ипак нисмо успели да победимо – рекао  је тренер Станимир Комарек.

У 3. колу Кикинђани одлазе на мегдан Партизану који је је и актуелни шампион, након чега гостују у Панчеву где их дочекује Динамо. У 5. колу у КСЦ “Језеро” плави дочекују Црвену звезду.

-Распоред нам не иде на руку у наредна три кола. Екипа је млада и играчи немају пуно искуства. Без обзира на то искористићемо сваку шансу да победимо – закључио је Комарек

 

gradska-kuca

Манифестација Дани Републике Српске под слоганом „Пут саборности“ биће одржана од 23. до 30. септембра у 13 градова у Србији, међу којима је и Кикинда.

Програми из Бања Луке, Бијељине, Источног Сарајева, Доње Градине, Требиња, Пала и Приједора биће приказани у Кикинди, Београду, Сомбору, Сремској Митровици, Крушевцу, Суботици, Пожаревцу, Новом Саду, Крагујевцу, Зрењанину, Краљеву, Врању и Нишу.

Свечано отварање манифестације, којем ће присуствовати високи представници Србије и Републике Српске, биће 23. септембра у 20 сати у Народном позоришту у Београду, саопштило је Представништво РС у Србији.

У оквиру пратећег програма манифестације планирано је да градове у којима се реализује манифестација посете делегације из Републике Српске, које ће предводити представници Владе Републике Српске, Привредне коморе, установа културе из РС, градова и општина и Представништва РС у Србији. Тема разговора ће бити међусобна сарадња и јачање веза између Републике Српске и Србије, а у оквиру манифестације биће организован сусрет привредника из Републике Српске и Србије, а биће представљени и туристички потенцијали Републике Српске.

dani-ludaje-pobednici-2025-(2)

Тибор Кокаи из Мађарске, пету годину заредом, узгајио је најтежу лудају. Ове године победница је тешка 832 килограма, а такмичар из Сент Мартона крај Будимпеште за производњу „тешкашица“ користи сопствено семе и то од лудаје апсолутне рекордерке манифестације од 865 килограма.

 

 

-Узбуђен сам што сам део 40. „Дана лудаје“ и једва сам чекао да дођем у Кикинду. Мислио сам да су ове две тикве сигурно апсолутне рекордерке манифестације, да имају око 900 килограма, међутим, преварио сам се. Лудају сам сваког дана заливао са 800 до хиљаду литара воде, на срећу болести није било. Моја тиква, која је и победничка, била је у пластенику, а бундева коју је узгајала супруга Мелинда расла је на отвореном и била је под ударима, кише, сунца, ветра – казао је Кокаи.

 

Друго место у категорији најтежих лудаја припало је Мелинди Кокаи са тиквом тешком 799,5 килограма, док је треће место заузела тиква средње Пољопривредне школе и Бачке Тополе са 333,5 килограма.

Суграђанка Гордана Лазић узгајила је најдужу лудају од 295 центиметра и поновила успех од прошле године.

-Тикву смо засадили у априлу, а година за производњу била је тешка. Борили смо се до самог краја са сушом и високим температурама. Било је потребно пуно заливања, да је заштитимо од сунца и једина погодност била је у томе што смо је мање прскали од штеточина. И ове године морам да кажем да сам је заливала сузама и пазила као бебу. Тикве се опрашују ноћу, када отвара цвет.

Други је Бранислав Мајкић са 293 центиметара и трећепласирани је Мићо Мајкић са бундевом 280 центиметара.

Награде од 120.000 за првопласиране, 80.000, за другопласиране и 60.000 динара за трећепласиране, као и пехаре  доделио је градоначелник Младен Богдан који је честитао произвођачима и изразио наду да ће наредна година бити боља за узгој лудаја.

А.Ђ.