Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Предновогодишњи концерт певачких група „Гусала“ у недељу у Народном музеју

Aleksandra Djuran Новембер 28, 2025

Академско друштво за неговање музике „Гусле“, у недељу у 17 сати, у свечаној сали Народног музеја организује предновогодишњи акапела концерт певачких група.

У концерту учествују женска певачка група, вокални и инструментални солисти, дуети, а публици ће се представити и тру дечије певачке групе. Чланови најстаријег културног српског друштва представиће традиционалне песаме уз презентацију старог и новог начина певања. На сцени ће бити педесетак чланова „Гусала“ који су прошли и пролазе едукацију у оквиру школе певања овог друштва.

МУП Србије скреће пажњу да постоји излаз из насиља у породици

Aleksandra Djuran Новембер 27, 2025

Кампања „16 дана активизма против родно заснованог насиља“ званично је почела јуче, 25. новембра, на Међународни дан борбе против насиља над женама, и трајаће до 10. децембра – Међународног дана људских права. Обележава се у 1.700 организација у преко 100 држава света

Овај период сваке године подсећа на размере и озбиљност насиља над женама, али и на хитну потребу за системским деловањем. Од почетка 2025. године у породичном насиљу убијено је 15 жена, што значи да на сваких 20 дана у Србији буде убијена једна жена.

Поводом кампање МУП Србије скреће пажњу да постоји излаз из насиља у породици и да свако пријављено насиље може спасити живот.

(ВИДЕО) Чисти се депонија у Мокрину: Најављена оштрија контрола и постављање видео надзора

Aleksandra Djuran Новембер 27, 2025

У Мокрину је у току чишћење дивље депоније на излазу из села. Бесправно сметлиште ругло је села и већ 15 година она представља проблем. Значајна средства сваке године издвајају се за њено уређење, међутим, врло брзо након чишћења, поново се на овој локацији створи нова депонија.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Апел да се отпад не одлаже на ободу села још једном су упутили градоначелник Младен Богдан и председник Савета МЗ Мокрин Горан Ристић који су обишли радове. И поред свих напора, на лицу места затекли су људе који су на депонију бацали велику пластичну бурад.

-Дивља депонија заузела је велику површину и она је и највећи проблем са којим се суочавамо – прецизирао је Ристић. – Сада је већ стигла до самог улаза у село и у току је њено чишћење. Сваке године месна заједница утроши од 200.000 до 400.000 динара за уређење овог простора и већ након неколико дана она поново никне. И пре три године из градског буџета уложено је 11 милиона динара за њено уређење. У плану је да поставимо камере и на тај начин санкционишемо све који бацају отпад у овом делу села и станемо на пут овом руглу.

У чишћење депоније које је у току биће утрошено 12 милиона динара. Новац су обезбедили Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

-Непрописно одлагање смећа је дугогодишњи проблем у Мокрину. Знатна средства издвајамо годинама уназад да уредимо депонију која се сваке године изнова ствара. Новац који улажемо у чишћење могли смо да утрошимо на друге пројекте који би допринели лепшој животној средини у селу. Осим домаћинстава и поједине фирме допринеле су да се овај простор претвори у еколошки проблем. Несавесни мештани угрожавају животну околину у месту у ком живе – истакао је први човек града.

Најављене су и оштрије контроле.

-Пољочуварска и инспекцијске службе биће присутније на терену, а позивам и све мештане да се сви заједно потрудимо да живимо у лепшем окружењу. Важно је и да се пријаве особе које бацају смеће на дивљој депонији. Без пријаве надлежне службе не могу адекватно да реагују и да санкционишу све који непрописно одлажу отпад и тиме угрожавају животну околину. На територији града организује се сезонско одвожење кабастог отпада, а започели смо и са примарном селекцијом све у циљу да се смеће одлаже по прописима – закључио је Младен Богдан.

Завршетак радова очекује се за десетак дана. Сав отпад са депоније у Мокрину који се уклони са депоније најпре се убацује у мобилно постројење у којем се комунално смеће одваја од земље и грађевинског отпада. Комунални отпад потом се одвози на депонију у Кикинди.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Ветрозаштитни појас са 5.700 садница ниче између Иђоша и Мокрина

Aleksandra Djuran Новембер 27, 2025

На излазу из Иђоша, према Мокрину у току је садња ветрозаштитног појаса. Око 5.700 младих стабала храста лужњака, липе, тополе, борова, дрена, јоргована биће засађено у више нивоа. Како напредује садња уверио се и градоначелник Младен Богдан, заједно са запосленима у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Ветрозаштитни појас у дужини од два километара који ниче значајан је за пољопривреднике, али и све нас с обзиром на то да се из године у годину трудимо да повећамо површине под шумама на територији града. Средства у износу од 9,8 милиона динара обезбедили су локална самоуправа и Министарство за заштиту животне средине којем желим да се захвалим што нас подржава у свим великим пројектима. Подсетићу да поменуто Министарство финансира и изградњу фекалне канализације у насељу Стрелиште и Железнички Нови Ред – прецизирао је градоначелник Богдан и најавио да ће до краја године бити организовано низ акција у којима ће бити укључени најмлађи.

На општинским путевима другог реда и у претходном периоду засновани су ветрозаштитни појасеви, подсетила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Пошумљавају се и попуњавају површине у насељима и у атару. До краја године уредићемо партерне површине око вртића „Колибри у Микронасељу, Градски трг, попуњаваћемо школске шуме које смо подизали заједно са основцима у протеклој деценији. Почели смо са Кикиндом, а завршили са Башаидом и тако обухватили сва насељена места. И у Новим Козарцима пошумићемо део површина. Осим деце, едукујемо и пољопривреднике, а пуно тога радимо и са ловцима – рекла је Мирослава Наранчић.

Извођач радова је расадник „Викумак“ из Иђоша, а власник Радивој Лагунџин истиче да је време за садњу идеално.

-Вишеструки је значај ветрозаштитних појасева. Смањују ударе ветра и ерозију земљишта, а шуме привлаче падавине и птице, највише грабљивице, које лове глодаре који штете усевима. Свакако су веома важни за биодиверзитет и здравију средину. Временске прилике су такве да је хладно са температурама у плусу и имали смо идеалан распоред падавина те су услови за овај посао одлични – сазнајемо од Лагунџина.

Садња ће бити завршена до 1. децембра.

А.Ђ.

Планирано искључење струје за 27. и 28. новембар у Кикинди

Aleksandra Djuran Новембер 27, 2025

Због радова на електро мрежи (данас) четвртак од 9 до 10.30 сати без струје ће бити улица Николе Тесле према Теремијском друму и од 11 до 13 часова улица Браће Средојев према Вашаришту.

Сутра, 28. новембра, без електричне енергије од 9.30 до 10 и од 11 до 12 часова биће улица Браће Средојев од Михајла Пупина ка Партизанској, почетак улице, а од 11 до 13 сати у улици Сутјеска од Уроша Предића до Крфске.

Акција добровољног давалаштва крви сутра, 27. новембра, у Црвеном крсту

Aleksandra Djuran Новембер 26, 2025

У Црвеном крсту сутра (четвртак) биће организована друга новембарска акција добровољног давалаштва крви. Акција се организује у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Војводине од 8.30 до 13 часова.

Крв могу да дарују здраве особе од 18 до 65 година уколико се лекарским прегледом и контролом нивоа хемоглобина утврди да давањем неће угрозити себе нити особу којој ће крв применити.

У децембру су планиране још две акције и то 7. и 23.

Апел за помоћ једанаесточланој породици Ваштаг из Сајана: Пожар уништио део куће

Aleksandra Djuran Новембер 25, 2025

Део куће једанаесточлане породице Ваштаг из Сајана ових дана изгорео је у пожару. Узрок пожара је неисправни оџак, а ватра је захватила кров и намештај у делу просторија. С обзиром на то да Валерија и Ваштаг Можеш са својом децом живе скромно Месна заједница Сајан покренула је акцију да им се помогне.

-Кућа се налази у улици Петефи Шандора 68 и реч је о набијачи – сазнајемо од Золтана Тота, председника Савета МЗ Сајан. – Пошто је пожар избио у помоћ су притекли припадници Ватрогасно – спасилачке јединице из Кикинде који су брзом интервенцијом угасили ватру која, на срећу, није захватила преостале две просторије у кући. Међутим, приликом гашења пожара, од велике количине воде страдао је намештај и део кућних апарата које је породица поседовала и у свим осталим просторијама.

Валерија Ваштаг напомиње да у кући живи са супругом, мајком и седморо деце. Има три сина и четири ћерке, као и унука од две године који је такође у њиховом домаћинству. Најстарији је син од 25, а најмлађи има четири године. Троје деце иде у школу и то у први, трећи и пети разред.

-Најважнији нам је грађевински материјал како би што пре санирали штету. Тренутно живимо у две просторије, а остале не можемо да користимо јер су страдале што од пожара, што од воде. Иду све хладнији дани и бринем се како ћемо презимити – истакла је Валерија Ваштаг.

У кући нема струје, а породица користи соларни панел.

– За отклањање штете и што бржу обнову оштећеног дела објекта, апелујем на све који су у могућности да помогну. Породица ће са захвалношћу прихватити сваку врсту помоћи, било да је реч о новчаној помоћи, намештају попут кревета и ормана, тепиха и другим кућним апаратима и стварима – навео је Тот.

За више информација о томе како може да се помогне сајанској породици доступан је број телефона у Месној заједници 66-022.

А.Ђ.

Аларм у Немачкој: Осам напада на савезне полицајце сваког дана

Aleksandra Djuran Новембер 25, 2025

Према годишњем извештају Савезне полиције Немачке, 2024. године забележено је 2.967 напада на службенике – више од осам дневно. Реч је о инцидентима од гуркања и претњи до тешког физичког насиља.

Напади су најчешће подразумевали песнице, ударце ногом, пљување, угризе, ударце главом и нагуравање. У свакој осмој ситуацији коришћени су предмети попут флаша, камења или другог импровизованог оружја, што додатно повећава ризик по полицајце на већ напетим и прометним локацијама.

Статистика показује да просечан починилац има 33 године, да су у скоро 80 одсто случајева починиоци мушкарци и да више од половине нема немачко држављанство. Званични подаци, међутим, бележе само држављанство, а не и „миграциону позадину“, па остаје нејасно да ли је реч о новије пристиглим мигрантима или генерацијама које су одрасле у немачком друштву. У ширим безбедносним статистикама примећује се и раст насилних дела међу малолетницима, али они не чине већину нападача.

Криминалистичка статистика бележи пораст кривичних дела усмерених против припадника полиције, док покрајине упозоравају да су напади, претње и увреде достигли ниво који утиче на свакодневни рад служби и интерес за овај позив. Синдикати говоре о „развезаности насиља“ и траже бољу опрему и брже судске поступке, док Министарство унутрашњих послова најављује додатне програме обуке и заштите.

Поглед редакције портала Српски Угао

Бројке о нападима на полицију показују оно што политички говор често прикрива толерише се спој слабе интеграционе политике, потцењивања улоге полиције и релативизације насиља, све док статистика не постане гласна да би се игнорисала. Иако подаци показују да већину напада почине одрасли мушкарци и да је више од половине нападача без немачког држављанства, држава не нуди јасну слику да ли је реч о новим мигрантима или генерацијама које су стасавале у постојећем систему. Уместо расправе зашто се униформа више не поштује као некада, јавност добија супротстављене пароле. У таквој клими насиље постаје део свакодневице, а поверење у институције и осећај безбедности грађана нестаје.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Од 1. јануара помера се старосна граница за одлазак жена у пензију

Aleksandra Djuran Новембер 25, 2025

Од 1. јануара 2026. године жене у Србији суочиће се са новим условима за одлазак у старосну пензију. Према важећем Закону о пензијском и инвалидском осигурању, старосни услов за жене поново се помера навише. За одлазак у пуну старосну пензију морати да имају навршених 64 године живота и најмање 15 година стажа.

Ово је део постепеног повећања границе које ће трајати до 2032, када ће услови за мушкарце и жене бити изједначени. Они који желе ранији одлазак могу користити превремену пензију са 60 година живота и 40 година стажа, али уз трајно умањење од највише 20,4%.

За пуну старосну пензију постоје две могућности 65 година живота и 15 година стажа (општи услов за све, важи већ сада, али жене су у прелазном периоду) и 45 година стажа, без обзира на године живота, пол или категорију осигурања.

Право на превремену пензију имају сви који испуне 60 година живота и најмање 40 година стажа.

Туристичкој организацији продужен сертификат „Најбоље из Војводине“

Aleksandra Djuran Новембер 24, 2025

Туристичкој организацији града продужен је престижни сертификат „Најбоље из Војводине“, који је ове године заслужило 18 добитника широм покрајине. Кикинда је први пут стекла ово значајно признање 2021. године, а овогодишње продужавање потврђује да је град и даље препознат као туристички и културни бренд са високим стандардима квалитета. Сертификат је први пут добила и сарачка радња „Ронто“ из Кикинде, власника Александра Ронта, за производе од коже.

Признања су уручили председница Покрајинске владе Маја Гојковић и покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић.

Директорка Туристичке организације Кикинде, Јасмина Орашанин, нагласила је да продужетак сертификата представља потврду континуираног рада и посвећености у развоју туристичке понуде:

-Ова награда нам је подстрек да наставимо да унапређујемо програме и представимо Кикинду у најбољем светлу, како домаћим, тако и страним посетиоцима.

И градоначелник Кикинде Младен Богдан изразио је задовољство успехом локалне туристичке организације.

-Поносни смо што се Кикинда поново сврстала међу најбоље у Војводини. Ово признање је јасан сигнал да наш град има снажан туристички потенцијал и да смо на добром путу његовог даљег развоја – прецизирао је први човек града.

Ознака „Најбоље из Војводине“ додељује се на период од три године и намењена је производима, услугама, манифестацијама и туристичким програмима који испуњавају високе критеријуме аутохтоности, квалитета и препознатљивости. Представници покрајинских институција истакли су да је циљ ове ознаке да промовише најбоље што Војводина нуди — у туристичком, гастрономском, културном и манифестацијском смислу — те да подстакне локалне заједнице да још снажније развијају своје потенцијале.

Продужетак сертификата доноси и додатне бенефите, укључујући учешће на значајним покрајинским и међународним туристичким манифестацијама, што доприноси већој видљивости и промоцији Кикинде. Ово признање представља важан корак напред за Туристичку организацију Кикинде и потврђује њену улогу у унапређењу туризма и културне сцене града и региона.