najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zbog radova na električnoj mrei sutra, 14. oktobra, od 8 do 11 sati struje neće biti u ulicama Bregalnička od Dimitrija Tucovića do Branka Radičevića i Branka Radičevića od Bregalničke do Živice Dokića.
Takođe sutra, ali od 9 do 12 časova električne energije od 9 do 12 sati neće biti u kompletnoj Banatskoj Topoli.
Masovnim` skupovima širom Srbije u znak protivljenja blokadama i nasilju, ali i kao snažna podrška Srbima na Kosovu i Metohiji, koji trpe teror, pridružili su se i stanovnici Kikinde. Osim u gradu, skup podrške organizovan je i u Mokrinu.
Cilj je bio da se pokaže jedinstvo, da se jasno i glasno kaže da jasno kažu „ne“ nasilju i blokadama i da se pruži podršku našem narodu na Kosovu i Metohiji. Sugrađani, koji su prisustvovali skupu, poručili su da je važno da Srbija ostane stabilna i jedinstvena, bez podele i destruktivnog ponašanja, i da pokaže da podržava mir i svoje sunarodnike gde god da žive.
I ovoga puta sa svojim sugrađanima bio je Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije.
Kikinđani su ovom prilikom raširili i transparent „Kikinda je uz srpski narod na Kosovu i Metohiji“.
Dijana Kranjak napominje da je za razvoj Srbije, a ne za blokiranje.
-Ovi skupovi pokazuju da naš predsednik Aleksandar Vučić ima ogromnu podršku u narodu. Moja želja je da ostanem u Srbiji, ali i da buduća pokolenja, koja tek dolaze, budu ponosna na svoju zemlju. Mladi treba da ostanu u Srbiji i da ovde stvaraju porodice. Pružamo i podršku srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, bezrezervnu i snažnu, da se izbore sa svim izazovima koje pred njih stavljaju i da budu jaki – navela je Dijana Kranjak.
Dragoljub Ćirić iz Kikinde ističe da je dosta blokada.
-Dosta je javašluka. Ova zemlja nije na prodaju i ona je za dobrobit svih građana. Kategorično sam protiv blokada i nasilja. Imam 73 godine i ja sam nekada išao u školu, ali ovo nije bilo nikada. Kosovo i Metohija su Srbija, tako je bilo i tako će i biti. Podršku našem narodu treba svi da damo – zaključio je Ćirić.
Pace Berar došla je na skup jer želi da pokaže da se ne boji i da pristojna Srbija više ne ćuti.
-Važno je da pokažemo da postoje ljudi koji misle drugačije. Dosta je blokada. Hoćemo mir, slobodu, da deca idu redovno u škole, a studenti da pohađaju fakultete i stiču znanja. Želim da se reši situacija u kojoj smo, ali uz poštovanje različitosti – precizirala je Pace Berar.
Skup u Mokrinu održan je ispred Varoške kuće. Uz trobojke i transparente Ne damo Srbiju, Hoću moj život nazad, Bori se protiv blokada, građani su izrazili nezadovoljstvo povodom blokada i poručili da žele da se vrate normalnom životu. Takođe, poslali su poruku podrške Srbima na Kosmetu.
Današnja okupljanja su održana u više od 200 mesta širom zemlje i ovo je najveće okupljenje do sada.
Dostojanstvenim skupovima građana poslata je poruka jedinstva, solidarnosti i otpora pokušajima pritisaka i podela.
U Kikindi je organizovana tribina „Podrška roditeljima u tranziciji dece“ koju je, pod pokroviteljstvom grada, organizovalo udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“. Skup je okupio stručnu javnost, roditelje, vaspitače, studente sa ciljem da se skrene pažnja na probleme, da se čuju iskustva i potraže rešenja.
Predavači su bili Milica Perić, državna sekretarka u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, dr Željko Popadić, direktor sektora za lekove i farmakologiju, Melita Gombar, članica Gradskog veća.
-U okviru našeg Ministarstva postoji sektor koji se bavi samo retkim bolestima u koji nisu uključeni samo pacijenti, nego i čitava porodica – istakla je Milica Perić. – Kada postoji bilo koja bolest, oboli čitava porodica, što smo prepoznali. Želim da pohvalim udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ čiji članovi su doprineli da osobe koje imaju ovu bolest da se one više ne gledaju kao patuljci i da im se neko podsmeva. Prošle godine oformljen je registar pacijenata sa retkim bolestima i do sada ih ima više od 15.000. Prilagođavanje školskih klupa i tabla za decu sa ahondroplazijom je naredni korak koji ćemo učiniti. Istakla bih i Alimentacioni fond, kao novu meru, koji obuhvata sve porodice. Obično jedan roditelj ne može da se nosi sa problemom retke bolesti i na kraju majka ostane sama i često je bez alimentacije. Sistemski smo uredili ovu oblast za koju smatramo da je veoma važna.
Ove godine država je izdvojila 10,2 milijarde dinara za obolele od retkih bolesti što je za tri milijarde više u odnosu na 2024. To su i najveća sredstva obezbeđena u Republičkom fondu do sada.
-Leči se više od 930 osoba koje imaju više od 40 dijagnoza – naveo je dr Željko Popadić. – Kada je reč o ahondroplaziji trenutno imamo 12 pacijenata na lečenju i postoji još 18 zahteva za koje očekujem da će vrlo brzo biti rešeni. Pomenuti pacijenti dobijaju najsavremeniju i najnoviju terapiju za ahondroplaziju i od nje ne postoji ništa bolje. Priprema budžeta za narednu godinu je u toku i nikada nismo imali situaciju da su sredstva manja u odnosu na prethodnu, tako da očekujemo i više novca.
Nataša Kačavenda majka je deteta sa autizmom koje koristi usluge Resursnog centra OŠ „6.oktobar“ i ona je govorila o svom iskustvu:
-Imamo časove kod logopeda i defektologa, ali pohađa redovnu školu i drugi je razred škole „Žarko Zrenjanin“ u inkluzivnoj nastavi. Sa polaskom u vrtić moj sin je počeo socijalizaciju u pravom smislu te reči, odlično sarađujemo sa školama. Teže smo došli do ličnog pratioca i smatram da je to podrška koja treba da bude više zastupljena – napomenula je Nataša Kačavenda.
Inkluzivno obrazovanje zahteva veliku pažnju i dobro osmišljen sistem koji će deci ponuditi sveobuhvatnu podršku.
-Lokalna samouprava je tu da pruži dodatnu pomoć porodicama koji imaju decu u inkluzivnom obrazovanju, da ih osnaži, poveže ih sa relevantnim institucijama. Naš grad, godinama unazad u okviru socijalne politike, podržava i uvodi nove mere, u skladu sa potrebama. Osobama u inkluzivnom sistemu obezbeđen je prevoz do srednje škole u Zrenjaninu, imaju ličnog pratioca kojih je trenutno 39 i druge mere koje su osmišljene na predlog dece i roditelja – dodala je Melita Gombar.
Na tribini su obuhvaćene i teme o važnosti podsticajne sredine za razvoj, tranziciji iz porodične sredine u vrtić, mehanizmima uspešne tranzicije, o inkluziji u praksi.
A.Đ.
Humanoidni robot Voli odnedavno je uključen u nastavu Osnovne škole „6.oktobar“ i biće značajna pomoć kao stručna podrška deci i učenicima sa smetnjama u razvoju. Za Resursni centar pomenute specijalne škole robota je obezbedilo Ministarstvo prosvete, a tim centra predstavio ga je stručnoj javnosti.
Kao visokotehnološko sredstvo asistivne tehnologije Voli će omogućiti bolju komunikaciju, ali i proširiti socijalne i kognitivne mogućnosti, kazala je Irena Makivić, pomoćnica direktora OŠ „6.oktobar“.
-Robot je svojevrstan vid novog alata u svakodnevnom radu i njegova uloga nije da zameni učitelja. On je tu da bude motivator a decu koja imaju poteškoće u razvoju, da pobudi pažnju, razumevanje emocija i brojne druge stvari. Može da koristi za decu različitog uzrasta i planirano je da se implementira u nastavni proces ustanovama koje pružamo podršku, koje imaju decu i različite stepene teškoće u razvoju. U dodatnu podršku Resursnog centra uključeni su, pored dece i učenika iz Kikinde, i iz Mola, Ade i Kanjiže, dok naše usluge pružamo svim ustanovama obrazovanja Severnobanatskog upravnog okruga – pojasnila je Irena Makivić.
Na teritoriji Srbije ima 11 resursnih centara i svi su dobili humanoidnog robota u proteklih meseca dana, naveo je direktor škole Srđan Stojanović.
-Još uvek smo u fazi da istražujemo sve mogućnosti koje Voli pruža i na koji način možemo da ih iskoristimo u radu. Puni će pomoći kako našim učenicima, tako i zaposlenima. Predškolci i đaci od prvog do četvrtog razreda oduševljeni su Volijem i pronašli su načine šta bi sve mogli da rade sa njim. Započinjemo novo poglavlje u inkluzivnom obrazovanju čiji je cilj da se obezbedi kvalitetno obrazovanje pod jednakim uslovima za sve – istakao je Stojanović.
Osnovna škola „6. oktobar“ ima 50 đaka od prvog do osmog razreda među kojima ima i dece iz Bašaida, Novog Miloševa i Čoke.
A.Đ.
Današnji dan, 10. oktobar obeležava se kao Svetski dan mentalnog zdravlja. Ovogodišnja kampanja organizuje se na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje, organizacije Ujedinjeni za globalno zdravlje i Svetske zdravstvene organizacije u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta. Slogan je „Značaj mentalnog zdravlja u vanrednim situacijama”.
-Narušavanje mentalnog zdravlja ogleda se kod većine ljudi u pojavi psihološkog stresa i zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, a dugoročno gledano pojavom depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja. Svetski dan mentalnog zdravlja podseća da je mentalno zdravlje sastavni deo našeg opšteg blagostanja. On naglašava hitnu potrebu za pružanjem pravovremene stručne pomoći i psihosocijalne podrške ljudima tokom prirodnih katastrofa, ratnih sukoba i epidemija koje se dešavaju širom sveta – saznajemo u kikindskom Zavodu za javno zdravlje.
Statistika je neumoljiva tako da jedna od pet osoba (22%) koja je imala iskustva sa ratnim sukobima u prethodnih 10 godina ima depresiju, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj, bipolarni poremećaj ili šizofreniju. Pojava vanredne situacije značajno ometa pružanje usluga mentalnog zdravlja i smanjuje dostupnost kvalitetne zdravstvene nege. Osobe sa težim mentalnim poremećajima, kao i starije osobe i osobe ženskog pola, posebno su ranjive u vanrednim situacijama i potrebno je da im se obezbede usluge mentalnog zdravlja.
-Međunarodne smernice preporučuju različite aktivnosti u cilju obezbeđivanja dostupnosti usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške tokom vanrednih situacija, a koje se kreću u rasponu od samopomoći u zajednici i unapređenja komunikacije do psihološke prve pomoći i kliničkog lečenja. Zajedničkim delovanjem ključnih aktera kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou, najugroženiji mogu dobiti potrebnu stručnu pomoć i psihosocijalnu podršku, što zahteva pravovremeno planiranje i implementaciju programa za reagovanje u vanrednim situacijama. Postoji pet elemenata zasnovanih na dokazima za koje je pokazano da su povezani sa boljim ishodima u situacijama stalne pretnje: povećan osećaj sigurnosti, smirenost, povezanost, samopouzdanje i nada. Nije neophodno imati sve elemente zajedno, ali primena nekih od njih može pomoći pacijentima da se nose sa stresom – zaključuju u ZZJZ.
Istraživači su definisali nadu kao očekivanje da se stvari mogu rešiti, optimizam u vezi sa nekim aspektom situacije ili vezu sa nečim većim od sebe. Povezana je sa poboljšanim ishodima u produženim pretećim situacijama. Pomozite ljudima da budu puniji nade podsećajući ih da zadrže dugoročnu perspektivu, a da pritom ostanu fokusirani na sadašnjost i pozitivne akcije koje mogu preduzeti u trenutku. Obraćanje pažnje na ono što inspiriše ili povećava zahvalnost takođe je povezano sa boljim ishodima, kao i odvajanje vremena za bavljenje aktivnostima koje podržavaju lične vrednosti, veru ili duhovnost.
Predavanje na temu „Precizna poljoprivreda: Primena dronova u zaštiti bilja“ dr Aleksandra Ivezića održao organizovano je u Poljoprivrednoj stručnoj službi „Kikinda“. Zainteresovani poljoprivrednici imali su priliku da čuju koliko su nove tehnologije zastupljene i na koji način mogu da se koriste u primarnoj proizvodnji.
-Dronovi stvaraju nove mogućnosti u zaštiti bilja, tačnije za tretmane koji su neophodni kako bi usevi bili što bolji. Uz pomoć drona radi se daljinska detekcija i utvrđuje se fiziološko stanje useva. On nam omogućava da dobijemo povratne informacije o tome šta i kako treba da tretiramo njive – kazao je Ivezić.
Informacije koje bespilotne letelice prikupljaju na gazdinstvima se često koriste za bolje informisanje o agronomskim odlukama i deo su sistema koji se generalno naziva „precizna poljoprivreda“.
-I malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstva dronovi su dostupni. Uvek može da se angažuje firma koja radi snimanja, ali pretpostavljam da im to nije atraktivno zbog cene. Bespilotne letelice nisu toliko skupe, koliko to deluje na prvi pogled. Koštaju oko 20.000 evra, što nije puno kada uzmemo u obzir da prskalica za zaštitu bilja košta deset puta više. Za korišćenje je neophodna kratka obuka za upravljanje koja traje do pet dana. Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta koji se bave obukama i daju sertifikate ističu da svako ko je vešt sa tabletom i smart telefonom, zna da upravlja dronom – navodi naš sagovornik.
Aleksandar Ivezić dodaje i da je na sličnim predavanjima najčešće pitanje kolika je efikasnost ove tehnologije i da li ona miže da konkuriše traktorskim prskalicama ili pak mašinama koje rade na zemlji.
-Testirao sam dronove u domenu zaštite bilje, prvenstveno jer mi je to struka, i moji rezultati pokazuju da oni u potpunosti mogu da konkurišu mehanizaciji sa zemlje. Moje iskustvo pokazuje da insekticidni tretman sa mehanizacijom sa zemlje i bespilotnom letelicom ide u korist drona – zaključio je Ivezić.
Primera radi dronovi prskalice isporučuju veoma fine aplikacije za prskanje koje se mogu usmeriti na određena područja kako bi se maksimizirala efikasnost i uštedeli troškovi hemikalija. Ovakav dron predstavljen je i Danu polja kukuruza i suncokreta održanom u našem gradu.
Predavanje je organizovano u saradnji sa Pokrajinskim fondom za razvoj poljoprivrede.
A.Đ.
Zbog radova na vodovodnoj mreži u četvrtak, 9. oktobra, od 9 do 13 časova, doći će do povremenih prekida u isporuci vode u Bašaidu.
Kako ističu u JP „Kikinda“ sanira se kvar na glavnom uličnom vodovodu u Ulici Đure Jakšića, preko puta broja 26.
Dva dečaka od 12 i 13 godina teško su povređena u saobraćajnoj nesreći u Mokrinu. Sudar se dogodio između mopeda na električni pogon i automobila marke „opel“ rumunskih registarskih tablica.
Nezgoda se dogodila u 15 sati i 30 minuta u ulici Svetoga Save, a povređeni maloletnici bili su na mopedu, potvrđeno nam je u Policijskoj upravi Kikinda.
Usled udara dečaci su povređeni i prebačeni u Opštu bolnicu. Pošto su im konstatovane teške telesne povrede, višestruki prelomi ekstremiteta, preveženi su, u svesnom stanju, na dalje lečenje u Klinički centar Vojvodine.
Dalja istraga utvrdiće uzrok ove nesreće, a za slučaj je nadležno Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu koje je obavešteno o nemilom događaju.
Poljoprivredna stručna služba “Kikinda”, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede organizuje predavanja za poljoprivrednike u četvrtak i petak, 9. i 10. oktobra.
Predavanja su u 11 časova u prostorijama Poljoprivredne stručne službe u ulici Kralja Petra Prvog broj 49. Prvog dana o korišćenju dronova u poljoprivredi govoriće Aleksandar Ivezić. Drugog ana Goran Malidža okupljenima će predstaviti integralnu zaštitu bilja i rezistentnost korova na herbicide.
U Biblioteci „Miroslav Antić“ u Mokrinu večeras (sreda) u 18 sati predavanje će održati astronom amater Mladen Đuran, diplomirani hemičar. Povodom Svetske nedelje svemira, a pod pokroviteljstvom Turističke organizacije, Đuran će govoriti na temu „Od atoma do galaksije“.
-U Mokrinu ima meštana zainteresovanih za astronomiju tako da će, svi koji dođu, kroz zanimljivo predavanje moći saznaju o hijerarhiji strukture materije, od osnovnih elemenata atoma, preko hemijskih veza i molekula, do organske hemije i molekula života kao što je DNK, te kako sve to prelazi u organizaciju zvezda i galaksija – kaže Mladen Đuran. – Slično predavanje imale su priliku da čuju Kikinđani i drago mi je što je omogućeno da se o ovoj temi govori i u mesnim zajednicama.
Naš sugrađanin je uspešan astronom amater. Da izučava ovu nauku privukla ga je pojava Halejeve komete pre više od četiri decenije.
