јануар 26, 2026

Aleksandra Djuran

thermometer-4767443-1280

Kikinda juče najtopliji grad u Srbiji: Izmerena 34 stepena

Aleksandra Djuran septembar 6, 2025 0

Najtopliji grad u Srbiji juče (petak) je bila Kikinda sa 34 stepena Celzijusa. U Beogradu je izmerena za stepen manja temperatura dok je Kopaonik bio najhladniji sa 18 stepeni.

Letnje vreme u Srbiji očekuje se i u narednom periodu, nakon čega će uslediti pogoršanje vremena, kažu meteorolozi.

U noći ka suboti očekuje se prodor oslabljenog hladnog fronta, koji će Srbiji doneti jak, na udare i veoma jak severozapadni vetar, ali bez bitnije promene vremena. Za vikend će biti tek koji stepen niža temperatura, ali i dalje ostaje pravo letnje vreme

Prema trenutnim prognozama pravo letnje vreme, uz sunčano vreme i temperature iznad 30 stepeni, očekuju se i u prvoj polovini sledeće nedelje.

pio-fond

Učenici i studenti, korisnici porodične penzije, da dostave potvrde o školovanju

Aleksandra Djuran septembar 6, 2025 0

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podseća učenike i studente koji su korisnici porodične penzije da blagovremeno dostave potvrde o školovanju. Za učenike i studente koji su korisnici porodične penzije, početak školske godine je vreme kada Fondu PIO treba da dostave potvrde o školovanju, kako bi penzija nastavila nesmetano da im se isplaćuje.

Prema odredbama Zakona o PIO, dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada do navršenih 15 godina života, a nakon toga ovo pravo ostvaruje ako je na školovanju. Pravo na penziju detetu pripada do kraja školovanja, a najkasnije do navršenih 20 godina života ako pohađa srednju školu, odnosno 26 godina života ako studira.
Rok za dostavljanje potvrde o školovanju za učenike srednjih škola koji koriste ovo pravo je u septembru, odmah po upisu školske godine, dok su studenti u obavezi da potvrde o upisu nove školske godine nadležnim filijalama Fonda dostave u oktobru, takođe odmah po upisu godine.

 

busy-2360226-1280

U Okrugu dva slučaja groznice Zapadnog Nila: Jedna osoba iz Kikinde, jedna iz Ade

Aleksandra Djuran septembar 5, 2025 0

Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga registrovana su dva laboratorijski potvrđena slučaja u okviru rutinskog nadzora, istakla je dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ. Prenosilac virusa je vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas.

-Oba laboratorijski potvrđena slučaja groznice Zapadnog Nila spadaju u neuroinvazivne forme ove bolesti. Jedna osoba je sa teritorije opštine Ada, tačnije stigla je sa Korzike i neko vreme provela je pored Tise. Druga osoba je sa teritoriji Kikinde. Oboleli su se oporavili nakon hospitalizacije i to na Infektivnom odeljenju u Opštoj bolnici u našem gradu, odnosno na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine – navela je dr Pecarski.

 

U najvećem riziku su osobe starije od 60 godina. Simptomi nastaju 14 dana nakon uboda zaraženog komarca, a period inkubacije duži je kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Kod 80 odsto inficiranih bolest protiče bez ikakvih simptoma, a kod preostalih 20 procenata klinička slika je blaga poput groznice, glavobolje, povraćanje, a može da se javi i otok limfnih žlezda i osip na koži grudi, leđa ili stomaka. Kod svega jedan odsto zaraženih moguć je i razvoj teših neuroinvazivnih oblika  odnosno kod jednog obolelog na 150 inficiranih može doći do razvoja teške kliničke slike.

-Svako ko ima povišenu telesnu temperaturu otpornu na lekove koja traje više dana treba da se jave lekaru  radi ispitivanja. U zavisnosti od ostalih simptoma, lekar će proceniti da li neophodno testiranje na groznicu Zapadnog Nila ili ne – pojasnila je naša sagovornica.

Bolest se prati čitave godine, ali je najviše sumnje leti. Pik odnosno najveći broj potvrđenih slučajeva je u julu, avgustu i septembru.

Sezona transmisije virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra. Preventivne mere za sprečavanje ovog obolevanja su sistematsko i organizovano zaprašivanje komaraca, eliminisanje mesta na kojima komarci polažu jaja, preporučuje se postavljanje mreža na prozorima i vratima kako komarci ne bi mogli da uđu u zatvoren prostor. Češće treba menjati vodu u saksijama sa cvećem, u posudama za vodu kućnih ljubimaca, iz kanti, buradi. Prevencija je i redovno uklanjanje vegetacije u kojoj su komarci, koji su najaktivniji u zoru i sumrak, skrivaju.

A.Đ.

dani-ludaje-zr-ns-(4)

Narandžasti karavan pozvao Zrenjanince i Novosađane na „Dane ludaje“

Aleksandra Djuran septembar 5, 2025 0

Promocija „Dana ludaje“ nastavljena je danas u Zrenjaninu i Novom Sadu. Prve komšije redovni su gosti na najdugovečnijoj kikindskoj manifestaciji, a bez sumnje tako će biti i ove godine.

Sa mališanima iz vrtića „Jelenko“ iz Nakova i „Lastavica iz Banatskog Velikog Sela u Zrenjaninu bio je član Gradskog veća Aleksandar Aćimov.

-Najbolji ambasadori naše manifestacije su upravo naša dečica obučena u plodove jeseni. Sve pozivam da dođu u Kikindu od 18. do 22. septembra kako bi uživali u bogatom programu koji smo pripremili. Centralni dan  je subota, a i preostala tri imaćemo sadržaje za sve koji nas posete i odluče da produženo vikend provedu  u našem gradu – rekao je Aćimov.

Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije grada u Novom Sadu istakla je da je kikindska manifestacija od velikog značaja za Vojvodinu.

-„Dani ludaje“ su porodična manifestacija i ponosni smo na tome, što Kikinđani, koji više ne žive u rodnom gradu, uz Božić i Uskrs, datum kada je manifestacija ne propuštaju da provedu sa rodbinom i prijateljima. Ove godine je jubilej kako same manifestacije, tako i dela sadržaja poput „Banatskog fruštuka“ gde je osnovna namirnica ludaja i „Gostinske sobe“ gde nam se predstavljaju svi oni koji dođu na naš poziv – navela je Jasmina Milankov.

Dodala je i da će ova, 40. godina, obilovati mnogobrojnim kulturnim, sportskim, zabavnim, ali i gastronomskim sadržajima.

-Našeg dugogodišnjeg dobošara Jovana Čudanova gledaćemo u monodrami „Joca dobošar“, a posebno bih istakla da ćemo imati i nastup orkestra sa instrumentima napravljenim od tikve – precizirala je Jasmina Milankov i pozvala sve da dođu i uvere se kako to izgleda u Kikindi, a da ni u kom slučaju ne propuste merenje bundeva jer se svi nadaju da će biti oboreni dosadašnji rekordi.

A.Đ.

 

dani-ludaje-subotica-(14)

Posle Subotice, narandžasti karavan danas u Novom Sadu

Aleksandra Djuran septembar 5, 2025 0

Promocija 40. „Dana ludaje“ počela je juče (četvrtak) u Subotici, a nastavlja se danas (petak) u Novom Sadu. Najmlađi i najslađi promoteri bili su mališani iz vrtića „Poletarac“ koji su pesmom i igrom pozvali sve Subotičane da nam budu dragi gosti. Sa njima su bili i Dijana jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika i Željko Radu, član Gradskog veća.

-Gradski trg od 18. do 21. septembra biće ispunjen brojnim tezgama sa domaćim proizvodima, rukotvorinama i gastronomskim poslasticama. Jubilarnu manifestaciju otvoriće „Igre sa ludajom”, a neće izostati ni karneval predškolaca „Kinderbal”, kao ni „Banatski fruštuk”, „Evropski kutak”, „Seoski rogalj”, „Gostinska soba” i mnoštvo sportskih programa koji su nezaobilazni deo naše gastronomsko-turističke manifestacije – istakla je ovom prilikom Dijana Jakšić Kiurski, koja je napomenila da ne treba propusti ni centralni i najzanimljiviji deo manifestacije merenje najtežih i najdužih ludaja, a titulu neprkosnovenog šampiona i ovoga puta braniće Tibor Kokai iz Mađarske, koji je 2023. godine postavio apsolutni rekord sa bundevom od 865,5 kilograma.

-Svako ko dođe može da pronađe sadržaj koji će ga privući, a niko ne ostaje ravnodušan na duge i teške ludaje koji se mogu videti na centralnoj bini. Takmičenje je međunarodnog karaktera, a naša manifestacija deo je Svetske  asocijacije proizvođača bundeva što nam je otvorilo prozor u svet – precizirala je pomoćnica gradonačelnika.

Najdužu ludaju je 2019. godine uzgajio je Milan Vučen.

A.Đ.

 

 

cdd3f26f-464e-4c51-9822-ab8b239fdc96

Potpuno pomračenje Meseca u nedelju: Zajedničko posmatranje na putu za Simićev salaš

Aleksandra Djuran septembar 5, 2025 0

U nedelju, 7. septembra, iz Srbije će biti vidljivo potpuno pomračenje Meseca.

Ako vremenski uslovi dozvole, Mladen Đuran, astronom amater, poziva na zajedničko posmatranje na putu za Simićev salaš (lokacija je naznačena na fotografiji).

Okupljanje počinje oko 19 sati. Mesec izlazi iznad horizonta oko 19.05 časova pri čemu će biti već značajno pomračen (>60%). Početak potpunog pomračenja je oko 19.30 i trajaće sve do 20.52. Maksimum pomračenja je oko 20.12 časova.

ludaje-krnic-2025-(1)

Dobra godina za proizvodnju ludaja: Solidan rod „tamburice“

Aleksandra Djuran septembar 4, 2025 0

Nikola Krnić iz Kikinde, proizvodi banatsku kraljicu i uzgojem ludaja bavi se već 15 godina. Ova jednogodišnja biljka nije zahtevna za uzgoj i julska kiša doprinela je da stanje pred berbu bude solidno.

-Tokom juna sam navodnjavao parcelu od pola jutra na kojoj su ludaje. To je bio i prvi toplotni talas ove godine, a zasad je bio u razvoju. Na njivi imamo sistem kap po kap koji je pomogao da se loza razvije, a kiša je bila presudna kod oprašivanja – kaže Nikola Krnić.

Ludaja je zasnovana početkom maja i setva je obavljena u pravom trenutku. Krnić je proizvodnju nasledio od oca koji je tikvu počeo da uzgaja na manjoj parceli da bi je sa godinama povećavao i ulagao u nju.

-Ove godine imam tamburice i ukrasne ludaje i zadovoljan sam rodom. Loza je još uvek zelena, u dobroj je kondiciji i ukoliko bude kiše može da nastavi da cveta i da u septembru i oktobru izbaci još neki plod. Berba će početi uskoro, krajem avgusta, tada će biti i najlepša za jelo – pojašnjava naš sagovornik.

Osim za kolače, poslednjih godina bundeva se traži i za proizvodnju kraft piva.

-Na mojoj parceli prvenstveno je pesak i to tikvi savršeno odgovara, naravno kada su temperature prosečne, a njih dugo godina unazad nismo imali – kaže Nikola Krnić.

Ove godine su 40. jubilarni „Dani ludaje“, a naš sagovornik predsednik je predsednik udruženja „Kikindska ludaja“ koje okuplja proizvođače takmičarskih bundeva.

-Prvog dana manifestacije planiramo predavanje na kom će učestvovati eminentni stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Tema će biti savremeni način uzgoja ludaje. Treći put biraće se najslađa kikindska ludaja. Takmičiće se muskatne tikve i tamburice, a uz pomoć automatskog  reflektometra odredićemo slast.  Naši članovi učestvovaće i kao sudije na merenju najtežeg i najdužeg ploda ludaje – istakao je Krnić.

A.Đ.

aplikacija-ucimo-azbuku

Srpski genije iz Niša smislio aplikaciju: Ovako će deca iz dijaspore za 7 dana savladati ćirilicu!

Aleksandra Djuran septembar 3, 2025 0

Softverski inženjer Veljko Miljković osmislio je aplikaciju „Učimo Azbuku“, besplatni digitalni alat koji srpskoj deci širom sveta omogućava da kroz igru savladaju ćirilicu i ostanu povezani sa svojim nasleđem.

U svetu danas živi oko dva miliona Srba u dijaspori, a procenjuje se da stotine hiljada dece odrastaju daleko od domovine. Iako mnoga deca kod kuće govore srpski, problem nastaje kada se susretnu sa ćirilicom. Mnogi mališani ne umeju da pročitaju natpis na ulici, ime grada u kojem su rođeni njihovi roditelji ili čak svoje sopstveno ime napisano na maternjem pismu.

Upravo iz te potrebe nastala je ideja softverskog inženjera Veljka Miljkovića da razvije aplikaciju „Učimo Azbuku“, moderan i jednostavan način da deca nauče ćirilicu. Program je Miljkovićev poklon srpskom narodu i zasniva se na interaktivnim igrama, kvizovima i praktičnim zadacima koji olakšavaju usvajanje slova i reči.

Aplikacija nije samo tehničko pomagalo. Ona je podsećanje da je očuvanje pisma jednako važno kao i čuvanje jezika. Bez ćirilice, srpski jezik gubi svoj prepoznatljiv izraz i deo kulturnog identiteta. Zato je važno da srpska deca, ma gde živela, nauče da pišu i čitaju na pismu svojih predaka.

„Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano“, pravilo koje je postavio Vuk Stefanović Karadžić dobija novu dimenziju u digitalnom svetu. Da je Vuk danas živ, verovatno bi bio ponosan što srpska deca od Kanade do Australije imaju mogućnost da uče ćirilicu putem aplikacije „Učimo Azbuku“.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Ćirilica je više od abecede, to je znak trajanja i pripadnosti. Aplikacija „Učimo Azbuku“ pruža deci u dijaspori priliku da sačuvaju jezik i tradiciju na način koji im je blizak i prirodan. Time se ne čuva samo pismo, već i veza sa korenima, a svaki naučen znak postaje nit koja povezuje buduće generacije sa Srbijom.

Izvor: Srpski ugao

osmeh-vojvodine-

Osnovana radna grupa za praćenje i ugovaranje realizacije projekta „Osmeh Vojvodine“

Aleksandra Djuran septembar 3, 2025 0

Vlada Srbije na poslednjoj održanoj sednici donela je odluku o obrazovanju radne grupe za praćenje i ugovaranje realizacije projekta izgradnje brze saobraćajnice granični prelaz Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – granični prelaz Srpska Crnja Ovaj projekat poznat je i kao „Osmeh Vojvodine“.

– Zadaci radne grupe su analiza i sagledavanje preduzetih aktivnosti tokom dosadašnje realizacije projekta izgradnje brze saobraćajnice granični prelaz Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – granični prelaz Srpska Crnja, analiza i procena realizacije postojećih ugovora zaključenih na projektu, predlaganje mera radi dalje realizacije projekta, predlaganje daljih koraka radi efikasne i uspešne realizacije projekta, vođenje pregovora sa potencijalnim izvođačem radova, tokom kojih će se definisati vrednost usluga i radova na izgradnji brze saobraćajnice, kao i osnovni elementi u cilju zaključenja komercijalnog ugovora o realizaciji projekta – navodi se u odluci.

Podsetimo, izgradnja brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine““, u dužini od 185 kilometara počela je u decembru 2023. u Bačkom Bregu.  U avgustu prošle godine iz Sombora su saopštili  da su u prvim mesecima u okviru izgradnje saobraćajnice obavljani su pripremni radovi.

Početkom ove godine,  Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine doneo rešenja o saglasnosti na studije o proceni uticaja na životnu sredinu za još dve deonice brze saobraćajnice Osmeh Vojvodine. Reč je o deonicama od raskrsnice sa priključkom na industrijsku zonu Kula do administrativne granice sa opštinom Srbobran, i od administrativne granice sa opštinom Vrbas do administrativne granice sa opštinom Bečej.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine ovog maja dao je saglasnost i na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu od Srbobrana do Novog Bečeja. Reč je o šestoj deonici, od ukupno osam, dužine od 18,8 km, koja počinje na granici opština Srbobran-Bečej i završava se na granici opština Bečej-Novi Bečej.

Ova brza saobraćajnica je projektovana za brzinu od 100 km na sat i obuhvataće 46 mostova, 34 nadvožnjaka, 5 podvožnjaka i 35 propusta. Pored toga, projektom je planirana i izgradnja 12 petlji, te 13 površinskih kružnih raskrsnica. Prva deonica, od Bačkog Brega do Kljajićeva, trebalo bi, kako je u proleće 2024. najavio bivši resorni ministar Goran Vesić, da bude završena do kraja 2026. godine.

Izvor: eKapija.com

Don`t copy text!