Aleksandra Djuran

полизеи-3772469-1280

Према годишњем извештају Савезне полиције Немачке, 2024. године забележено је 2.967 напада на службенике – више од осам дневно. Реч је о инцидентима од гуркања и претњи до тешког физичког насиља.

Напади су најчешће подразумевали песнице, ударце ногом, пљување, угризе, ударце главом и нагуравање. У свакој осмој ситуацији коришћени су предмети попут флаша, камења или другог импровизованог оружја, што додатно повећава ризик по полицајце на већ напетим и прометним локацијама.

Статистика показује да просечан починилац има 33 године, да су у скоро 80 одсто случајева починиоци мушкарци и да више од половине нема немачко држављанство. Званични подаци, међутим, бележе само држављанство, а не и „миграциону позадину“, па остаје нејасно да ли је реч о новије пристиглим мигрантима или генерацијама које су одрасле у немачком друштву. У ширим безбедносним статистикама примећује се и раст насилних дела међу малолетницима, али они не чине већину нападача.

Криминалистичка статистика бележи пораст кривичних дела усмерених против припадника полиције, док покрајине упозоравају да су напади, претње и увреде достигли ниво који утиче на свакодневни рад служби и интерес за овај позив. Синдикати говоре о „развезаности насиља“ и траже бољу опрему и брже судске поступке, док Министарство унутрашњих послова најављује додатне програме обуке и заштите.

Поглед редакције портала Српски Угао

Бројке о нападима на полицију показују оно што политички говор често прикрива толерише се спој слабе интеграционе политике, потцењивања улоге полиције и релативизације насиља, све док статистика не постане гласна да би се игнорисала. Иако подаци показују да већину напада почине одрасли мушкарци и да је више од половине нападача без немачког држављанства, држава не нуди јасну слику да ли је реч о новим мигрантима или генерацијама које су стасавале у постојећем систему. Уместо расправе зашто се униформа више не поштује као некада, јавност добија супротстављене пароле. У таквој клими насиље постаје део свакодневице, а поверење у институције и осећај безбедности грађана нестаје.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

пензионери-5

Од 1. јануара 2026. године жене у Србији суочиће се са новим условима за одлазак у старосну пензију. Према важећем Закону о пензијском и инвалидском осигурању, старосни услов за жене поново се помера навише. За одлазак у пуну старосну пензију морати да имају навршених 64 године живота и најмање 15 година стажа.

Ово је део постепеног повећања границе које ће трајати до 2032, када ће услови за мушкарце и жене бити изједначени. Они који желе ранији одлазак могу користити превремену пензију са 60 година живота и 40 година стажа, али уз трајно умањење од највише 20,4%.

За пуну старосну пензију постоје две могућности 65 година живота  и 15 година стажа (општи услов за све, важи већ сада, али жене су у прелазном периоду) и 45 година стажа, без обзира на године живота, пол или категорију осигурања.

Право на превремену пензију имају сви који испуне 60 година живота и најмање 40 година стажа.

туристицка-најбоље-из-војвводине

Туристичкој организацији града  продужен је престижни сертификат „Најбоље из Војводине“, који је ове године заслужило 18 добитника широм покрајине. Кикинда је први пут стекла ово значајно признање 2021. године, а овогодишње продужавање потврђује да је град и даље препознат као туристички и културни бренд са високим стандардима квалитета. Сертификат је први пут добила и сарачка радња „Ронто“ из Кикинде, власника Александра Ронта, за производе од коже.

Признања су уручили председница Покрајинске владе Маја Гојковић и покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић.

Директорка Туристичке организације Кикинде, Јасмина Орашанин, нагласила је да продужетак сертификата представља потврду континуираног рада и посвећености у развоју туристичке понуде:

-Ова награда нам је подстрек да наставимо да унапређујемо програме и представимо Кикинду у најбољем светлу, како домаћим, тако и страним посетиоцима.

И градоначелник Кикинде Младен Богдан изразио је задовољство успехом локалне туристичке организације.

 

-Поносни смо што се Кикинда поново сврстала међу најбоље у Војводини. Ово признање је јасан сигнал да наш град има снажан туристички потенцијал и да смо на добром путу његовог даљег развоја – прецизирао је први човек града.

Ознака „Најбоље из Војводине“ додељује се на период од три године и намењена је производима, услугама, манифестацијама и туристичким програмима који испуњавају високе критеријуме аутохтоности, квалитета и препознатљивости. Представници покрајинских институција истакли су да је циљ ове ознаке да промовише најбоље што Војводина нуди — у туристичком, гастрономском, културном и манифестацијском смислу — те да подстакне локалне заједнице да још снажније развијају своје потенцијале.

Продужетак сертификата  доноси и додатне бенефите, укључујући учешће на значајним покрајинским и међународним туристичким манифестацијама, што доприноси већој видљивости и промоцији Кикинде. Ово признање представља важан корак напред за Туристичку организацију Кикинде и потврђује њену улогу у унапређењу туризма и културне сцене града и региона.

струја-1

У четвртак, 27. новембра, због радова на електричној мрежи без струје ће од 10 до 11 сати остати улице Стерије Поповића парна страна од Војина Зиројевића до броја 178 и Стерије Поповића непарна страна од Војина Зиројевића до броја 167.

Истог дана од 12.30 до 14 часова Краља Петра Првог непарна страна од броја 25 до броја 63.

водомери-1

Јавно предузеће „Кикинда“ обавештава и апелује на све потрошаче да на време предузму неопходне мере како би заштитили водомере и унутрашње водоводне инсталације од смрзавања током предстојећег периода ниских температура.

Искуство из претходних година показује да се велики број водомера налази у неадекватним спремиштима што значајно повећава ризик од оштећења.Из овог предузећа подсећају и да је обавеза потрошача да редовно брину о својим унутрашњим инсталацијама, као и да водомерно окно буде чисто, суво, заштићено од смрзавања и механичких оштећења, али и лако доступно за очитавање и одржавање.

Најчешћи узрок пуцања водомера је њихово неправилно смештање у подрумима без прозора, шахтовима без поклопца или просторијама без грејања. У таквим ситуацијама најбоље је да се водомер утопли и прекрије адекватним термоизолационим материјалом, као што су даске, слама, стиропор или стаклена вуна. Завијање водомера крпама није довољна заштита при ниским температурама. Неопходно је заштитити и дворишне водоводне инсталације које воде до чесама, гаража, шупа и других издвојених, неогреваних објеката.

Посебан апел из ЈП „Кикинда“ упућују власницима викендица и објеката у којима се током зиме не борави где је потребно испустити воду из инсталација и адекватно изоловати мерно место.

Позивају и све грађане да благовремено провере стање својих инсталација и водомера како би спречили непотребне трошкове и проблеме које може изазвати њихово смрзавање.

саобрацајна-полиција-1

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда није било саобраћајних незгода.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 19 учесника у саобраћају и издата су 184 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено седам возача, није било задржаних особа.

Такође, откривено је 14 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 107 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 75 осталих прекршаја.

Стефан-Децански

Српска православна црква и њени верници 24. новембра,  славе Светог краља Стефана Дечанског, који се у народу назива још и Мратиндан.

Заједно са светим Савом и кнезом Лазаром чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

Такође, постоји и изрека: “Свети Мрата, снег за врата”, којом је означен почетак зимског, хладног и снежног периода године.

Верује се, да ће ако на данашњи дан домаћин преузме послове у кући на себе, укућанима кренути набоље. С друге стране, ако се домаћин понаша размажено и зановета, година ће бити лоша.

мокрин-слава-2025-(5)

Црквена и варошка слава Свети Архангел Михаило у Мокрину прослављена је свечано. У цркви је одржана света Литургија којој су присуствовали мештани, представници Савета Месне заједнице, градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа Жељко Раду и Мирослав Дучић који је ове године био и кум славе.

-Захвалио бих се на указаној части да будем кум ове године и свим Мокринчанима честитам славу. Представници села и сви ми из локалне самоуправе имамо заједничку мисију, да допринесемо да се Мокрин развија и заједнички ћемо радити на томе– рекао је Дучић.

И градоначелник Младен Богдан честитао је свим мештанима славу села.

-Похвалио бих ангажовање Савета Месне заједнице на томе што су агилни и раде за своје село. Ова година била је пуна изазова, више него било која. Иако су поједини покушали, нису успели да нас зауставе да радимо и градимо, нису у томе успели. Још јаче и боље потрудићемо се да развијамо наш град и села, да Мокрин има лепши Варошки трг и Омладински дом, место окупљања будућности села. Сви којима је развој села на првом месту су ту, а на локалној власти је да пажљиво ослушкује захтеве мештана и да се заједно са њима потрудимо да радом и одговорним понашањем те захтеве и реализујемо – прецизирао је градоначелник Богдан.

Ово је била прилика и да се резимира шта је током године урађено у Мокрину. Све се ради у циљу унапређења живота мештана, а посебан фокус био је на удружењима која окупљају велики број деце, рекао је председник Горан Ристић.

-Ове године асфалтиран је део улице Бранка Радичевића. Радове је са четири милиона динара финансирала компанија НИС Нафтагас. У току је уградња пречистача пијаће воде као и део замене азбестних цеви кроз село и у наредних пар година очекујемо да ће се завршити замена на комплетном водоводу. Ових дана биће завршена комплетна документација са дозволама и пројектом за реконструкцију новог челичног крова на сали Омладинског дома. Локална самоуправа финансира их са 2,7 милиона динара, након чега ће започети уређење ентеријера коју финансира Месна заједница са 1,6 милиона динара. За следећу годину у овом простору у плану је замена плочица у сали, уређење фасаде и паркинг места испред саме зграде – навео је Ристић.

Овом приликом истакнуто је и да је годинама уназад највећи проблем дивља депонија која је сваке године све већа. Месна заједница је определила 200.000 динара за уређење, а до краја године средствима Покрајинског секретаријате за заштиту животне средине и града уложиће се 12 милиона динара за рекултивацију дела депоније. Следеће недеље почиње и насипање  некатегоризованих путева. Око 350 кубика чврстог материјала биће насуто на неколико локација у селу као и на прилазу вртићу, за шта ће се утрошити 990.000 динара.

-У наредној години планирамо да санирамо и део пешачких стаза и да изградимо нове. Наша жеља је и да израдимо пројекте за замену крова на Дому културе, за терен за мали фудбал и рукомет и за нову пијацу. Циљ је и да наше село добије амфитеатар и фонтану на  Варошком тргу и да проширимо вртић. Трудићемо се и да Вашариште постане лепше- закључио је Ристић.

Председник Савета МЗ Мокрин посебно се захвалио ДВД -у и КУД-у „Мокрин“. Чланови Добровољног ватрогасног друштва ове године учествовали су на државном првенству  са три екипе и освојили два трећа и једно друго место. Добровољно ватрогасно друштво окупља 80 деце и 40 одраслих и једно је од најмасовнијих у Мокрину.

Културно уметничко друштво и током ове године имало је значајан број наступа. На захтев градоначелника Младена Богдана, у најбољем светлу представили су своју државу, град и село гостовањем у братском граду Силистра у Бугарској.

А.Ђ.

 

цигра-родјендан-2025-(3)

Удружење „Чигра“ прославило је 23. рођендан. У просторијама Друштво за помоћ ментално недовољно развијених особа окупили су се корисници, њихови родитељи и пријатељи. Овом приликом најављено је и да је почела продаја слика насталих на ликовној колонији.

-Колонија „Хумани уметници за Чигру“ организована је девети пут. Учествовало је двадесетак  уметника који су нам оставили слике различитих формата и мотива. Новац који добијемо продајом утрошићемо да унапредимо рад удружења, помогнемо члановима и купимо оно што је неопходно за децу и младе са сметњама у развоју. Најважније нам је да уредимо фасаду која је у лошем стању  – истакла је Загорка Новаков, председница „Чигре“.

 

Колонија је финансирана преко пројекта удружења грађана која су од посебног значаја за град. Слике се могу погледати сваког дана, а помоћ који се прикупи овим путем помоћи ће да се створе бољи услови за рану стимулацију, групни рад, социо-едукативни и терапијски програм и радионице. Ово друштво континуирано ради на социјализацији и инклузији својих чланова.

-Обележиће се и 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом, а неће изостати ни традиционална изложба новогодишњих и божићних украса у удружењу – додала је Загорка Новаков.

Радионице у „Чигри“ организују три пута недељно. Ово друштво има 25 чланова од три до 50 година са којима ради тим стручних сарадника.

А.Ђ.