Aleksandra Djuran

саобрацајна-полиција-муп-4

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде  у којима је једна особа задобила лакше телесне . У незгодама је настала материјална штета у износу од 30.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због непрописне радње од стране возаа.

Због учињених саобраћајних прекршаја укупно је санкционисано 98 учесника у саобраћају. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је 17 возача, од којих су четири задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила  алкохола односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 12 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 41 прекршај прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 28 осталих прекршаја.

басаид-саобрацајка-1

Током претходне недеље у Републици Србији догодиле су се 662 саобраћајне незгоде у којима је погинуло осам, а повређено је 309 лица. Током претходне недеље на територији Полицијске управе Кикинда догодило се 11 саобраћајних незгода ну којима је погинула једна, а повређено седам особа.

-Поштовани грађани, Министарство унутрашњих послова апелује на све учеснике у саобраћају да доследно поштују прописана ограничења брзине, јер је неприлагођена брзина и даље један од најчешћих узрока саобраћајних незгода са најтежим последицама. Свако повећање брзине значајно смањује могућност правовремене реакције и повећава ризик од тешких повреда и страдања – истичу у МУП-у

Посебну  пажњу скрећу на безбедност деце у саобраћају. Деца се морају превозити искључиво на прописан начин, у одговарајућим дечјим седиштима или везана сигурносним појасом, у складу са њиховим узрастом и висином. Непрописан превоз деце директно угрожава њихове животе и здравље.

Упозоравају и на појаву лажних смс порука у којима се злоупотребом назива државних органа, грађани доводе у заблуду да имају изречену новчану казну и позивају да је плате путем лажних интернет домена.

ЦК-ДДК-(2)

Црвени крст и Завод за трансуфизију крви Војводине у просторијама ове хуманитарне организације данас, 27. априла, од 8.30 до 13 часова.

Ово је трећа акција даривања драгоцене течности у овом месецу, а наредна је 14. маја.

009

Старо језеро или популарно – Штеванчева бара једина  је природна водена површина у нашем граду. Састоји се од 5,1 хектара површине и још средином 19. века планирано је да се бара исуши, међутим то никада није спроведено у дело. И током прошлог, 20. века, у више наврата донета је одлука да се простор исуши и урбано уреди за пливање и друге спортске активности. Како је језеро остатак некадашње речице Галадске, која је као огранак реке Мориш, протицала кроз Кикинду, ставови су били да се сачува.

Уређење простора започето је најпре 1932. године, а четири године касније од два јутра настало је језеро које је служило као резервоар за вишак воде, а зими је било омиљено клизалиште. Два артешка бунара ископана су 1940. и град је тако добио простор који ће користити као реку. По завршетку Другог светског рата језеро је продубљено и настављени су радови на његовом уређењу. Постављена је пумпа за одвод воде, а терен око језера насут је са око 30 центиметара изнад највишег забележеног нивоа воде.

 

Шездесетих година прошлог века Штеванчева бара је коначно уређена и добила је статус градског купалишта. У оквиру бетонске шкољке језера изграђен је пливачки базен олимпијских димензија и гледалиште са око хиљаду места. Купалиште је оивичено бетонским потпорним зидовима, док је дно остало природно муљевито. Неколико година касније, 1962, и дно је очишћено и постављен је тампонски слој шљунка. Годину дана касније језеро је почело да се користи као купалиште и било је омиљено стециште Кикинђана. Након великих поплава и промена у дотоку воде популарна Штеванчева бара изгубила је своју првобитну функцију.

За овај простор у неколико наврата рађена је урбанистичка документација на нивоу детаљног урбанистичког плана. Прва је урађена 1981, па је 1984. и 1985. године допуњена. После изградње тадашњег Спортског рекреативног центра „Језеро“ 1978. године који је имао отворене и затворене пливачке базене, простор Старог језера, почео је полако да замире.

Тако је било све до 2006. године када Старо језеро доживљава ревитализацију. У протеклих 20 година бројне су реконструкције и обнављања зелене оазе. Осим шкољке самог језера, уређени су и ободни канали. Зелене површине су зановљене и засађене су младице, а пошумљавање се обавља сваке године.

Пре две деценије преко пројекта РЕЦ, који је финансиран од стране шведске организације СИДА, започети су радови на оживљавању Старог језера. После 28 година, колико је простор био напуштен, плански је почео да се обогаћује. Организовано је више акција на партерном озелењавању и уређењу такозваног „новог дела“ Старог језера преко пројекта „Еколејкс“. Спортски центар и Старо језеро повезани су мостићем, постављен је урбани мобилијар, дечије игралиште, направљен је мост и пролаз у комплекс и из Семлачке улице, а све како би простор оживео. Штеванчева бара годинама уназад је место окупљања и уживања за све суграђане, где су омогућене разноврсне активности. Током претходних 20 година Старо језеро препознато је као идеалан и адекватан простор за различите активности и градске манифестације, школе у природи, едукације деце, а све у циљу заштите и очувања природних богатстава града.

Дискотека „Делфин“ је радила на простору Старог језера од 1977. до 1982. године. Култно место престало је са радом када је зграда у којој се налазила дискотека изгорела. Генерације педесетих, шездесетих, седамдесетих година прошлог века  сећају се овог места и радо препричавају доживљаје. Сваког лета дискотека поново оживи, на простору где се некада налазила.

На Старом језеру концерт је 2008. године одржао и легендарни Здравко Чолић. Вишесатни концерт који је окупио велики број гледалаца, остао забележен као један од најзначајнијих музичких догађаја на овој локацији.

Површина воденог огледала је 2,6 хектара, а површина самог језера је 1,3 хектара. Дужина ободних канала је 1.360 метара, а ширина од пет до 21 метра. Оживљавање комплекса допринело је промени микроклиме, јер је Кикинда град без реке, добијању новог простора за спорт, рекреацију и забаву и развоју туризма.

А.Ђ.

 

 

 

слеме

Промоција књиге „Слеме“ ауторке Драгице Оличков одржаће се у великој сали Културног центра, сутра, 27. априла, у 19 часова.

Учествују Марија Миљковић – књижевни критичар, Немања Савић – рецензент књиге и дечји хор “Цврчак” наставнице Браниславе Гецић и Олге Мандић.

струја-бројило

У понедељак, 27. априла због радова на елекетричној мрежи, од 9 до 12 сати, искључују се домаћинства у улици Сутјеска од Жарка Зрењанина до кућног броја 61.

У случају ранијег завршетка планираних радова, Електродистрибуција задржава право да укључи напајање корисника пре планираног времена

саобрацај-ста-знас-(4)

У организацији локалне самоуправе и Савета за безбедност саобраћаја и ове године, одржано је такмичење „Шта знаш о саобраћају“ чији је циљ едукацију деце и младих. Учествовали су основци из школа са територије града.

Један од учесника био је Лазар Колдан, ученик ОШ „Миливоје Оморац“ из Иђоша:

-Освојио сам прво место у Ц категорији. Вожња бицикла полигоном није била тешка, а за тест сам се мало помучио, али сам га добро урадио. Прво место донело ми је награду, бицикл и веома сам задовољан.

Савет уза безбедност саобраћаја града издвојио је средства за надметање, навео је градоначелник Младен Богдан који је присуствовао такмичењу и уручио награде.

-Важно нам је да се деца и млади у најранијем узрасту упознају са саобраћајним прописима, јер су активни учесници у саобраћају. Такмичење је организовано 57. пут и међу најстаријим надметањима је у нашем граду. Деца и млади најрањивија су категорија у саобраћају и ово је прави начин да подстичемо свест о важности безбедности у саобраћају, промовишемо одговорно и правилно понашање код деце као учесника у саобраћају.  – казао је градоначелник Богдан.

Прво место у Б категорији девојчица освојила је  Ана Шербеџија, а у Ц категорији најбоља је била Јелена Чворак обе из ОШ „Васа Стајић“. У Б категорији дечака победничко постоље освојио је Милош Сремчев из мокринске школе „Васа Стајић“, а у Ц категорији Лазар Колдан из ОШ „Миливоје Оморац“ из Иђоша.

Екипно треће место припало је ОШ „Свети Сава“, друго су освојили ђаци ОШ „Вук Караџић“, док су најбољи били ученици из мокринске школе „Васа Стајић“. Победници у својим категоријама су стекли право учешћа на окружном такмичењу.

А.Ђ.

 

 

климатске-промене-семинар-(2)

Локална самоуправа била је домаћин едукативном семинару организованом у оквиру пројекта „Адаптација на климатске промене–Адапт он цлиме цханге ин АПВ – ЦЛИМАЦХАНГЕ“, који се реализује као део Хоризонт програма  ЦЛИМААX. У свечаној сали Градске куће представници Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине представили су окупљенима резултате истраживања.

– У истраживању су представљени проблеми, не само наше Србије, већ и свих осталих земаља света, насталих услед климатских промена  –  истакао је Драган Ђурић, помоћник покрајинског секретара – Ми смо једини партнер на пројекту који није у Европској унији, али смо препознати по томе што смо представили значајне информације које су допринеле да пројекат има очекивани резултат.

Циљ је био да се прикупи што више података из Европе и микро територија.

-На основу добијених података израђене су анализе глобалног загревања кроз године. Уједно изнета су очекивања за наредни период. Србија је земља која умногоме зависи од пољопривреде, а климатске промене највише погађају управо пољопривреднике и све оне који се баве производњом хране, као и животну средину. Последице су највеће по здравље људи. Са подацима до којих смо дошли моћи ћемо да предвидимо промену климе и њен утицај.

Осим у Кикинди, пројекат ће бити представљен у свим окрузима у Војводини.

А.Ђ.

Комарци-2

Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој обавештавају грађане да ће у понедељак, 27. априла бити обављен третман сузбијања крпеља на територији града Кикинде.

Упозоравају се пчелари да је препарат опасан за пчеле. Дејство препарата траје један дан.

У случају неповољних временских прилика, јаке кише, ветра и сллично,третман ће се одложити за наредни повољан дан.

струдлијада-2026-(1)

Чланови етно-грађанског удружења „Сувача“ заједно са пријатељима из других места и градова прославили 22 године од оснивања и организовали шесто такмичење у прављењу кикиндске штрудле маковњаче.

Титулу за „најмаковњачу“ освојила је, други пут, Шапчанка Јелена  Станковић.

-Први пут на такмичењу освојила сам прво место, а сада је моја штрудла са маком најколач и то други пут. Бавим се израдом пецива, колача, штрудли, торти и правим их са пуно љубави и задовољства и то је главни састојак. Састојци морају да буду квалитетни, а основни рецепт који сам добила од пријатеља модификовала сам – рекла је победница.

Манифестацији је присуствовао Младен Богдан, градоначелник који је уручио пехаре и поздравио госте:

-Хвала вам пуно што сте и ове године са нама – истакао је градоначелник Богдан. – Има вас од истока до југа, а посебно ми је драго што су ту наши пријатељи из Републике Српске. Драго ми је што сте са нама и што доласком у наш град подржавате рад кикиндског удружења.

Организатор је Етно грађанско удружење „Сувача“, а у такмичењу је учествовало двадесетак штрудли.

-Жеља нам је да од заборава сачувамо нашу банатску штрудлу са маком. Припремамо је по рецептима наших бака и на нама је да их пренесемо на млађа поколења-. У нашој сувачи, млину на коњски погон млели су мак и жито, а без квалитетног мака и белог брашна нема ни добре маковњаче– рекла је Радојка Вујадинов, председница „Суваче“.

Штрудле су оцењивали Радован Субин, Регина Суботић и Весна Бојић.

-Оцењивали смо изглед, боју, укус колача. Похвалио бих све учеснице које су се потрудиле да направе одличне штрудле. Жири није имао лак задатак и о победницима су одлучиле нијансе – навео је Субин.

Шесто место освојиле су чланице удружења жена „Нови Козарци“, четврто је припало чланицама удружења „Ливађанке“ из Александрова, четврта је била суграђанка Ружица Тркуља, треће место освојиле су чланице новосадског удружења „Атина“,  друго је припало Драгици Гверо, док су прве такође биле  „Ливађанке“.

А.Ђ.