јануар 26, 2026

Aleksandra Djuran

najsladja-ludaja-2025(1)

Радован Закић, произвођач лудаја из Кикинде победник је надметања за најслађу лудају. Са 13 брикса сласти његова лудаја је оборила рекорд. Удружење „Кикиндска лудаја“ организатор је  такмичења чији је циљ промоција кикиндске лудаје, тамбурице.

-Трећи пут учествујем у такмичењу и други пут сам победник. Нема великих тајни у узгоју лудаје. Најважније је да је земља добра, да се заснује на време и да временски услови буду добри, а ове године су били. Драго ми је што сам оборио рекорд у слаткоћи јер узгајам тамбурице од домаћег семена – истакао је Закић.

Друго место припало је са слаткоћом од 10,2 брикса други Драгиша Штрбац и трећи је Горан Лазић са 10,1 брикса.

Ове године учествовало је 11 лудаја, навео је председник удружења „Кикиндска лудаја“ Никола Крнић.

-Уз помоћ уређаја рефлектометра одредило смо колико која лудаја има природног шећера односно брикса, што је јединца мере. За лудају је то и максимална количина шећера. Ове године у мерењу су нам помогле и научне раднице запослене на Институту за ратарство и повртарство Милка Брдар Јокановић и Биљана Кипровски. Наш циљ је да се увећа производња кикиндске лудаје – рекао је Крнић.

Награде је уручио градоначелник Младен Богдан који се овом приликом захвалио учесницима.

-Јубиларни „Дани лудаје“ почела је јуче и ми смо се потрудили да садржаја има за све наше суграђане. Трудимо се да окупимо што више људи у нашем граду током четири дана, али и да су са нама наши драги пријатељи и гости. И најслађа лудаја део је промоције наше најстарије манифестације – закључио је градоначелник Богдан.

А.Ђ.

ljubica-vranes-(2)

Мецосопран Љубица Вранеш отворила је прво концертно вече 40. „Дана лудаје“. Првакиња оперског ансамбла истакла је да са великом радошћу често наступа у нашем граду.

-Хвала вам на позиву и велика је част отворити јубиларне, 40. „Дане лудаје“. Заједно са мном Кикинђанима се представио и мој колега Драгољуб Бајић, а пратили су нас београдски солисти – навела је Љубица Вранеш.

Позната оперска уметница концерт је започела са националним песмама које раде изводи.

-Кикинђани су имали прилику да чују канцоне, шансоне, понеку арију. Репертоар је био разноврстан и трудили смо се да свакога дирнемо у душу – додала је наша саговорница.

Кикинђани су одлична публика, истакла је Љубица Вранеш:

-Већ током тонске пробе застајали су и са одушевљењем су слушали наш репертоар. Драго ми је што су они који су дошли на концерт уживали и певали са нама.

А.Ђ.

biblioteka-radovi-ludaje-2025-(6)

Поводом „Дана лудаја“ Народна библиотека „Јован Поповић“ традиционално је расписала ликовни, литерарни и конкурс за видео радове . Проглашени су најуспешнији радови, а њиховим ауторима додељене су награде.

Видео су израдили и ученици осмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“.

-Направили смо рекламу за „Дане лудује“ у оквиру које позивамо све наше грађане, али и госте да дођу у Кикинду – објаснио је Саша Сили, један од аутора. – У видеу објашњавамо шта је лудаја, зашто је она посебна за наш град, да би завршили са представом о лудаји.

Милана Чолак, ученица седмог разреда добила је награду за ликовни рад.

-Нацртала сам три бундеве. Оне су различитих величина и имају мноштво симбола – рекла је Милана.

Осим на српском, литерарни радови стигли су и на мађарском језику.

-Жири за литерарне радове  били су Оливера Шушница, Слободан Томић, Кристина Ембер и Дуња Бркин Трифуновић. Интересовање за овај конкурс увек је велико и драго нам је због тога јер је и ово део традиције најстарије кикиндске манифестације – рекла је в.д. директорица Народне библиотеке Дуња Бркин Трифуновић.

Захвалнице и поклоне уручила је чланица Градског већа Маријана Мирков.

-„Дани лудаје“ су велика радост за наш град. И управо тиква је била инспирација нашој деци. Ове године на ликовни конкурс пристигло је више од 200 радова које су нацртала деца из вртића и основних школа са територије града. Награђено је 11 ликовних радова, али за све нас сви су победници. Ове године поклоне су добили најмлађи од 2,5 до пет година јер ће они нас следити ову манифестацију – закључила је Маријана Мирков.

А.Ђ.

najlpsi-izlog-2025

Излог бутика „Legend“ најлепше је уређен и победник је конкруса који је поводом „Дана лудаје“ расписала локална самоуправа.  Истом титулом ова продавница окитила се и пре три године.

-Излог у бутику увек је тематски, у складу са годишњим добом. „Дани лудаје“ у посебно инспиративни, како због јесењих боја које преовлађаују, тако и због тога што је то наша манифестација по којој смо познати. Лудаја је у центру, а ту су слама и пожутело лишће – сазнали смо од запослене Данијеле Пашић која излог декорише заједно са сестром.

Татјана Вуковић из Туристичке организације града напоменула је да су сви излози лепо и занимљиво украшени.

-Ове године пријављено је шест излога. Комисија није имала лак задатак да одабере најлепши јер су сви интересантни на свој начин. Сваке године они су све креативније украшени симболима града. Пресудиле су нијансе, а победнички излог је специфичан и модеран – закључила је Татјана Вуковић.

 

A.Ђ.

igre-sa-ludajom-2025-(2)

Основци са територије града „Играма са лудајом” отворили 40. манифестацију „Дани лудаје”. Најспретнији су били ученици ОШ „Жарко Зрењанин“. Награда за прво место била је торта у облику лудаје.

-Све игре су биле интересантне и нису биле тешке. Ово је наше прво учешће на овим играма и драго ми је што је баш наша екипа освојила прво место– истакла је Лена Пекија, капитен победничке екипе.

Судија је био наставник физичког васпитања Срђан Митровић. Ученици су  се надметали упет игара: цепкању семенки од лудаје, преношењу тикве, њиховом тражењу, у игри летеће лудаје и у круњењу кукуруза.

– Све игре су прилагођене узрасту. Дисциплине су несвакидашње и свима је било интересантно и забавно.  – рекао је Митровић.

У надметању је учествовало шест екипа. Друго место освојили су ђаци ОШ „1.октобар“ из Башаида, а треће ученици школе „Ђура Јакшић“.

А.Ђ.

deca-dl-(1)

Данас (четвртак) „Играма са лудајом“ у којима ће спретност показати основци, почињу 40. „Дани лудаје“. Јубиларна манифестација трајаће до недеље, а за суграђане и све госте приређен је богат програм са мноштвом културних, спортских, гастрономских и забавних садржаја. И ови „Дани лудаје“ биће прилика да се угосте пријатељи, сарадници и представници братских градова, да се договоре нове сарадње и размене.

У четвртак од бројних садржаја издвајамо и монодраму Јована Чуданова „Јоца Добошар“ која ће бити изведена на простору Суваче, као и промоцију књиге Јелке Кнежевић у Културном центру.

Већ од петка ујутро у улици старих заната и сувенира биће постављени штандови, као и мајстори карвинга који ће промовисати уметничко резбарење лудаје. Тачно у подне доделиће се награде за најслађу лудају. Од 16 сати предшколци обучени у плодове јесени поносно ће прошетати Градским тргом и позвати све на „Дане лудаје“. Маскирани малишани најбољи  су промотери манифестације и најлепша су слика коју ћемо послати из Кикинде. У Културном центру биће отворена и изложба „Сликари падине“, сликара наиваца.

Централни дан у суботу почеће како доликује – фруштуком и то не било каквим него банатским. Градски трг биће испуњен бројним удружењима која ће припремити специјалитете од лудаје. Читавог дана забавни програм одвијаће се у „Гостинској соби“, док ће се у „Европском кутку“ представити драги пријатељи и гости. И предузетници ће изложити производе на мини сајму. Овог дана биће организовано мноштво спортских догађаја и сусрета у читавом граду.

Од 17 сати уз музичко-сценски програм на централној бини биће додељене и награде за најтеже и најдуже лудаје, а да ли ће бити оборени рекорди, остаје да видимо.

У недељу ће, између осталог, на Старом језеру, бити организована 14. Међународни златни котлић „Кикиндска златна јесен“, као и „Златни котлић Војводине“, такмичење у кувању рибље чорбе. Од 19 часова у Храму Светих Козме и Дамјана биће одржан Госпојински хуманитарни концерт.

КОНЦЕРТИ

Концерти почињу у четвртак и прва ће на централној бини у 20 сати наступити мецосопран Љубица Вранеш. Наредног дана у исто време Кикинђане ће забављати ди џеј Лука Момчилов, док ће се од 21 сата представити Саша Ковачевић. У суботу у 20 часова најпре наступа Слоба Радановић, док је од 22 сата концерт Аце Пејовића. У недељу у 20 сати за добро расположење биће задужен Ђорђе Давид и Death SAW.

 

 

dani-ludaje-izlozba-(1)

У Историјском архиву отворена је изложба „Корени Дана лудаје – од идеје до традиције“ поводом четири деценије од покретања манифестације. Аутори су Снежана Карачоњи, архивиста и Никола Радосавчев.

-Потрудили смо се да кроз 21 пано прикажемо кључне тренутке најстарије кикиндске манифестације. Посебан акценат је на мерењу најтеже лудаје, као и на дечији карневал и „Игре и играрије са лудајом“ које су од почетка део „Дана лудаја“. Фотографије нам је уступила Туристичка организација града и оне су учествовале на такмичењу за најлепшу фотографију са манифестације. У некадашњем Хотелу „Нарвик“ 1989. године одржана је и изложба фотографија. И на самом почетку, али и сада, највећу пажњу привлачи карневал маскиране деце – рекла је Карачоњи.

Директор Историјског архива Срђан Сивчев додао је да је први пут отворена изложба која обједињује „Дане лудаје“.

-Снежана Карачоњи била је задужена за текстове, а Никола Радосавчев за дизајн плаката. Изложба ће бити отворена и наредним данима и позивам све да дођу и да погледају. У петак и суботу наша установа биће отворена до 18 сати, а изложба ће бити у нашем холу до краја године – истакао је Сивчев.

Поред многобројних грађана отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

А.Ђ.

predavanje-cavka-stocari-(2)

Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ у наредном периоду организоваће предавања за пољопривреднике из свих области. Покровитељ је Покрајински фонд за развој пољопривреде.

Прво је организовано за сточаре у Мокрину. Марко Чавка, саветодавац говорио је о превентивним мерама којим се може спречити болест слинавкa и шап.

-Слинавка и шап је једна од најопаснијих заразних болести папкара, укључујући говеда, свиње, овце и козе. Брзо се шири директним контактом међу животињама, али и преко заражених предмета, хране, воде и људи који су били у контакту са инфицираним животињама. Важно је да сточари препознају болест и правовремено предузму све мере које ће спречити да се зараза рашири. Посебан акценат је на био сигурносним мерама које су и најважније јер вакцинација против ове болести није дозвољена у Европској унији, јер се у том случају губи извозни статус – навео је Чавка.

Болест изазива велике економске губитке и захтева најстроже мере контроле.

-После више од десет година болест се поново појавила и први случај забележен је у Немачкој, 10. јануара ове године. Сточари су дужни да пажљиво прате здравствено стање својих животиња и строго се придржавају свих био сигурносних мера. У случају симптома попут пликова на устима, папцима или вименима, отежаног кретања и обилне пљувачке, обавезно је хитно обавестити надлежног ветеринара. Ветеринарске службе су у обавези да реагују без одлагања и спроведу све неопходне мере у случају сумње на инфекцију – додао је наш саговорник.

Уколико се болест појави спроводи се хитна ликвидација животиња, вакцинација и интензивна дезинфекција на фарми.

У оквиру предавања биће обухваћене теме из ратарства и заштите биља.

А.Ђ.

 

 

 

 

vatrogasci-slava-(4)

У просторијама Ватрогасно-спасилачког батаљона у Кикинди, уз резање славског колача обележена је слава свих ватрогасаца-спасилаца и Дан сектора за ванредне ситуације. Кикиндски батаљон има шест јединица у шест локалних самоуправа Севернобанатског управног округа.

-Бити ватрогасац спасилац је позив, а не посао. Сваког дана смо спремни да пружимо помоћ онима којима је потребна, тренирамо како би били здрави и у кондицији – рекао је Чедомир Глиишин, командант Ватрогасно-спасилачког батаљона. – Нема лепшег осећаја од онога када спасимо људски живот и нечију имовину. Тако је било и у Кикинди у Немањиној улици. Добили смо дојаву да гори стан у којем је старија особа. Момци су изашли на терен спасили старију госпођу, евакуисали су станаре из 42 стана, и покретне и непокретне, угасили пожар у року од сат времена поново помогли свима да се врате у своје домове. Ове године учествовали смо и у доста интервенција ван нашег округа у Нишу, Прокупљу, Лесковцу, Јагодини, Куршумлији с обзиром на то да је због суше било знатно више пожара него у претходним годинама. Из свих поменутих места стигли су нам предлози да наградимо ватрогасце који су били на испомоћ јер су показали изузетну храброст и професионалност.

Од почетка године ватрогасци спасиоци у Округу су имали 533 интервенције од којих је било највише пожара.

Свечаности су присуствовали начелник Севернобанатског управног округа Небојша Јованов и Горан Иветић, члан градског Штаба за ванредне ситуације.

Датум 17. септембар обележава се као Дан сектора за ванредне ситуације, када је 2009. године основан овај сектор као јединствена служба за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. Ватрогасци уједно прослављају и своју крсну славу – Несагориву купину, заштитницу ватрогасаца.
А.Ђ.

Don`t copy text!