Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina u Kikindi: O 5G mreži i medijima

Aleksandra Djuran December 17, 2025

U radnoj poseti Kikindi boravio je ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina. Prvu posetu našem gradu započeo je razgovorom sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, nakon čega je organizovan sastanak sa načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Nebojšom Jovanovim i predsednicima lokalnih samouprava. Ovo je bila prilika da lokalne samouprave predstave svoje prioritete i potrebe, kao i da čuju konkretne korake ministarstva u narednom periodu.

-Razgovarali smo o postavljanju dodatnih instalacija čiji cilj je da poboljšaju pristup internetu- naveo je ministar Bratina. – Ministarstvo je u projektu koji će biti završen do kraja sledeće godine i koji će obezbediti da svaki stanovnik naše zemlje, bez obzira na to gde živi, ima odličan optički internet. Važan nam je razvoj programa 5G mreže, ali i uključivanje dece. Naša zamisao je da osnujemo takozvane digitalne kutke po školama jer se pokazalo da su školarci zainteresovani za bavljenje tehnikom. Neophodno je da imaju pravilan odnos prema upotrebi tehničkih mogućnosti.

Ministarstvo izdvaja sredstva za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja. Cilj je da se informisanje što bolje razvija.

-Već početkom naredne godine raspisaćemo konkurse i pozivam sve, koji imaju dobre ideje na koji način da oplemene postojeće ili uvedu nove sadržaje, da apliciraju za sredstva. Svi delovi Srbije zanimljivi su na svoj način i upravo mediji su ti koji će ih promovisati. Kikinda je centar okruga i neophodno je da ima dopisništvo RTS-a, ali i drugih medijskih kuća sa nacionalnom pokrivenošću – zaključio je ministar Boris Bratina koji je dodao da mu je na sastanku skrenuta pažnja da naš grad, ali i opštine u okrugu nisu dovoljno zastupljene u televizijskim kućama koje imaju nacionalnu frekvenciju.

Gradonačelnik Mladen Bogdan precizirao je da je poboljšanje postojećih mreža uvek potrebno.

-Prvog dana kada je u Srbiji puštena u rad 5G mreža, zaživela je i u našem gradu. To su prepoznali svi korisnici mobilnih uređaja. Verujem da su svi zadovoljni bržim protokom internet konekcije koja je važna za sve poslove koji se obavljaju preko ustanova i institucija. Tema kojoj smo posvetili pažnju odnosila se i na lokalne medije i na koji način možemo da pomognemo da budu još bolji i sadržajniji – istakao je Bogdan.

Pošto prođe kriza uslovljena snabdevanjem energentima, sledeći korak Ministarstva informisanja i telekomunikacija biće otvaranje ka satelitskoj tehnici.

-Ona je potrebna za sve sfere života. Onog časa kada Srbija bude imala svoje satelite na nebu, odskočiće od drugih – zaključio je ministar Bratina.

A.Đ.

Raspisan javni poziv za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje stočarstva

Aleksandra Djuran December 17, 2025

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je danas Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje za 2025.

Zahtevi se podnose zaključno sa 31. decembrom, preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Kako je saopštilo resorno ministarstvo, ovim pozivom obuhvaćena je podrška za investicije u nabavku kvalitetnih priplodnih grla goveda, ovaca, koza, svinja i matica pčela i riba, koje su u potpunosti realizovane u periodu od dana isteka roka za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po prethodnom Javnom pozivu, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Dodaje se da se tekst Javnog poziva nalazi na sajtu Uprave za agrarna plaćanja, a za sve dodatne informacije poljoprivredni proizvođači se mogu obratiti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na brojeve telefona: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118 i 0800/106-107, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova.

Detaljne informacije dostupne su i na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Na nacionalnoj konferenciji „Srbija – naša porodica“ učestvovao i gradonačelnik Mladen Bogdan

Aleksandra Djuran December 16, 2025

Treća nacionalna konferencija „Srbija – naša porodica“, na kojoj je započeta izrada prvog dokumenta Strategije demografskog razvoja Republike Srbije do 2036. godine, sa projekcijama do 2050. godine, organizovana je u Beogradu.

Konferenciji, koju je otvorio premijer Republike Srbije Đuro Macut, naglasivši da je demografija jedno od ključnih pitanja za budućnost zemlje i na kojoj je savetnik predsednika Srbije za regionalna pitanja Miloš Vučević istakao da bez naroda nema države, kao i da je pitanje opstanka naroda ključno za svaku zemlju i na tome država i pojedinac zajedno moraju da rade, prisustvovali su Mladen Bogdan, gradonačelnik Kikinde, kao i Željko Radu, član Gradskog veća.

-Učestvujući na konferenciji potvrdili smo da je Kikinda grad koji sistemski ulaže u porodicu, decu i mlade. Aktivno učestvujemo u oblikovanju državnih politika usmerenih na jačanje porodice, ostanak stanovništva i stvaranje sigurnijeg i stabilnijeg ambijenta za život novih generacija – naveo je Bogdan.

O ciljevima i pravcima buduće strategije govorila je Jelena Žarić Kovačević, ministarka za brigu o porodici i demografiju, istakavši da se po prvi put pristupa izradi sveobuhvatnog, sistemskog dokumenta koji će objediniti mere države i lokalnih samouprava u oblasti populacione politike.

Očekivanja su da strategija donese tri ključne vrednosti. Jasne ciljeve, zasnovane na podacima, kako bi se usporili negativni trendovi i stvorili uslove za rast broja stanovnika. Da poveže sve sektorske politike, od obrazovanja do brige za decu, socijalne zaštite, ekonomske sigurnosti, stambene politike i zdravlja, tržišta rada i regionalnog razvoja u jednu jedinstvenu međuresornu sistemsku politiku koja direktno utiče na kvalitet života naših građana. I da započne, ali i da obezbedi kontinuitet, jer demografija ne trpi kratke rokove.

Konferenciji su prisustvovali i brojni ministri u Vladi Republike Srbije.

A.Đ.

spiegel-trump-putin-1200x600-okvir-1140x570

Histerija u nemačkim medijima: „Špigl“ optužuje Trampa za „izdaju“ Evrope

Aleksandra Djuran December 16, 2025

Nemački nedeljnik „Špigl“ (Der Spiegel), poznat po liberalnom i proevropskom uredničkom profilu, objavio je naslovnu priču pod dramatičnim naslovom: „Kako Donald Tramp izdaje Evropljane Vladimiru Putinu“. Tekst je brzo postao viralna tema na društvenim mrežama i u duhu prepoznatljive „Špigl“ dramaturgije, gradi sliku američkog predsednika i ruskog lidera kao „dva negativca sa istim ciljem“ – navodnim slabljenjem Evrope i transatlantskog saveza. Takav okvir međutim, više govori o nervozi u evropskim prestonicama nego o hladnoj analizi činjenica.

Autor u „Špiglu“ tvrdi da Tramp „prezire Evropu“ i da vodi bilateralne razgovore sa Moskvom, ostavljajući Ukrajinu i evropske saveznike po strani. Kao argument se pominju navodni procureli transkripti i razgovori evropskih lidera – poput Makrona, Merca i Rutea – u kojima se izražava bojazan da bi Vašington mogao da „proda“ ukrajinsko pitanje radi brzog dogovora. Po „Špiglovoj“ logici, Evropa se suočava sa „opasnim savezom“ Vašingtona i Kremlja, a ključna dilema glasi – zašto Stari kontinent nema sopstvenu strategiju, već reaguje tek kada se ton iz SAD promeni?

U takvom narativu, reč „izdaja“ zvuči kao hladnoratovski refren, ali i kao politički megafon – ona pojačava strah, sužava prostor za nijanse i gura čitaoca u binarnu podelu na „dobre“ i „zle“. Istovremeno, činjenica je da Tramp od povratka u Belu kuću, javno insistira na brzom završetku rata i tvrdi da želi direktan kanal pregovora – što evropske elite tumače kao rizik od dogovora „preko glave“ saveznika. U medijskim izveštajima se pominju i emisari, kontakti i „okviri“ mogućeg sporazuma uz tvrdnje da se razmatraju kompromisi i bezbednosne garancije, ali upravo tu „Špigl“ ide najdalje – svaku ideju o pregovorima unapred predstavlja kao kapitulaciju Evrope.

Trampova poruka da ne želi „beskonačne sastanke bez rezultata“ u Vašingtonu ima i unutrašnjopolitičku dimenziju – troškovi, birači i zamor od dugih ratova. Problem nastaje kada se evropska reakcija svede na moralnu paniku, umesto na ozbiljno pitanje – šta Evropa realno može sama, a šta očekuje od SAD. U tom smislu, „Špiglov“ tekst deluje kao alarmno zvono, ali i kao ogledalo jedne dublje slabosti – evropskog oslanjanja na američki kišobran uz istovremenu naviku da se odluke iz Vašingtona dočekuju kao obaveza, a ne kao promenljiva politička realnost.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Tramp ne „izdaje“ Evropu, već je prisiljava da odraste. Evropska unija, sa svojim birokratskim centralizmom i slabim vojnim kapacitetima, nije u stanju da sama rešava krize na svom pragu. Optužbe iz „Špigla“ više liče na plač zbog gubitka američkog pokroviteljstva nego na objektivnu analizu. Umesto histerije, Evropljanima bi bolje došlo da prihvate realnost i doprinesu rešenju, umesto da kukaju nad navodnom „izdajom“.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Upaljena novogodišnja rasveta u Banatskom Velikom Selu: Najmlađe obradovao Deda Mraz

Aleksandra Djuran December 16, 2025

U Banatskom Velikom Selu u samom centru i ove godine okićena je jelka. U prisustvu dece, meštana i gostiju, protekle nedelje upaljena je i novogodišnja rasveta. Jelku su kitili i najmlađi koji su doneli ukrase sa svojim imenom.

-Ovo je treća godina da su Velikoselci ukrasili centar sela – ističe Đurđina Vojvodić, meštanka koja je i inicijator kićenja. – Mališani su se najviše obradovali Deda Mrazu koji je došao na kočijama i doneo im je slatkiše. Hvala svima na pomoći, a posebno Nataši Karanović. Drago mi je što su ovom događaju prisustvovali i stanovnici iz okolnih sela i Kikinde.

Udruženja žena pripremila su krofne i šarene palačinke, a i svi ostali dali su svoj doprinos.

A.Đ.

Vincaid u četvrtak bez struje

Aleksandra Djuran December 16, 2025

Zbog radova na električnoj mreži u četvrtak, 18. decembra, od 9 do 11 sati bez struje će biti Vincaid.

U slučaju ranijeg završetka planiranih radova, Elektrodistribucija zadržava pravo da uključi napajanje korisnika pre planiranog vremena. Usled loših vremenskih uslova, radovi se mogu odložiti.

Još jedno vredno priznanje Andreju Popoviću za dostignuća u oblasti nauke

Aleksandra Djuran December 15, 2025

Sugrađanin Andrej Popović, student prve godine primenjene matematike na beogradskom Matematičkom fakultetu, dobitnik je povelje „Miroslav Petričević“ koja mu je večeras dodeljena u Matici srpskoj u Novom Sadu. Za ovu nagradu predložili su ga Privredna komora Srbije i Unija poslodavaca Srbije, a povodom uspeha koje je ostvario na polju nauke. Povelja je utemeljena u znak zahvalnosti i poštovanja prema Miroslavu Petričeviću, rano preminulom mladom privredniku i utemeljivaču nagrade „Planetarni Tesla”.

U obrazloženju se, između ostalog, naglašava Andrejev „nemerljiv mentalni i stvaralački doprinos unapređenju prosperiteta, dokazujući da je stvaralaštvo i vernost otadžbini, jednako vidljivo i skladno sa moralnom vertikalom koju je uspostavio veliki Nikola Tesla“.

U okviru projekta „Put ka uspehu“ najboljim akterima privrednog i društvenog stvaralaštva uručena su i priznanja „Kapetan Miša Anastasijević”.

A.Đ.

U prvoj nedelji podneto 400 prijava za upis prava svojine za oko 2.000 nelegalnih objekata na teritoriji grada

Aleksandra Djuran December 15, 2025

Prijava nelegalnih objekata na osnovu Zakona o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava svojine na nepokretnostima počela je prošlog ponedeljka, a ovog je gradonačelnik Mladen Bogdan u Kikindi i Banatskom Velikom Selu razgovarao sa sugrađanima kako bi se uverio kako protiče upis u katastar nelegalno izgrađenih objekata. Procedura je pojednostavljena uz znatno niže troškove.

-Za sedam dana na teritoriji grada stiglo je 400 zahteva odnosno podnetih prijava. To praktično znači da je isti broj građana iskoristio priliku da podnese prijavu. Oni su podneli zahtev za upis oko 2.000 nelegalnih objekata. Pretpostavke su da u Kikindi imamo oko 20.000 nelegalnih objekata privatnih lica, gradske i državne svojine. Lokalna samouprava ozbiljno je pristupila ovom poslu od ljudstva koji imaju licence za ovaj posao, preko prostorija u cilju pružanja adekvatne pomoći – naveo je gradonačelnik Bogdan.

Zainteresovanost građana je velika, a svu pomoć, osim u u kancelariji 51 Gradske uprave i na šalteru sedam Uslužnog centra radnim danima od 8 do 15 sati, mogu dobiti i u selima.

-Važno je da sugrađani dođu spremni da imaju važeću ličnu kartu, osnov sticanja odnosno ugovor, rešenje o ostavinskoj raspravi, bilo koju ispravu koja dokazuje interes za podnošenje prijave – dodaje Manja Markovljev, koordinatorka za pružanje podrške građanima u Gradskoj upravi. – Najduže traje uzimanje podataka za parcelu za koju se podnosi prijava. Takođe je važno da se premeri obejekat koji se upisuje kako bi mogli da unesemo korisnu površinu.

Prijava se obavlja isključivo elektronski. Građani koji imaju status e-građana mogu sami da podnesu prijavu od kuće, dok oni koji taj status nemaju mogu to da urade uz pristup internetu i važeću imejl adresu. Sam proces prijavljivanja traje 60 dana, odnosno do 8. februara, nakon čega sledi dodatnih 30 dana za prigovore.

Prijave podnose svi zainteresovani građani, i oni koji su ih podneli po ranije važećim Zakonima, jer su ti postupci u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kolektivno obustavljeni. Potrebno je za svaku nepokretnost podneti posebnu prijavu i potrebno je da svi suvlasnici, ukoliko ih ima, podnesu prijavu.

U prvoj nedelji pomoć je bila dostupna u Mokrinu i u Novim Kozarcima gde je organizovano je prijavljivanje za meštane iz Novih Kozaraca i Ruskog Sela. Od 15. do 19. decembra prijavljivanje je u mesnim zajednicama u Banatskom Velikom Selu i Bašaidu (za meštane Bašaida i Banatske Topole). Od 22. do 26. decembra prijave će se podnositi u mesnim zajednicama Nakovo i Iđoš (za meštane iz Iđoša i Sajana). Navedenim danima, termini za prijavljivanje su od 8 do 14:30 časova. Svi sa sela zahteve mogu da podnose i u Gradskoj upravi.

Prijava za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima obavlja se i na šalterima pošta u ulici Generala Drapšina, Mikronaselju i Mokrinu.

A.Đ.

Rusko Selo čuva tradiciju: Deseti put otvoreno „medeno“ selo

Aleksandra Djuran December 15, 2025

U Ruskom Selu, u udruženju „Torontal“ u nedelju je, desetu godinu zaredom, otvoreno „medeno“ selo. Napravljeno od jestivih kućica, slatko selo izaziva veliko interesovanje. Svaka kućica je ručno izrađena sa puno ljubavi i svakoj je poklonjena velika pažnja prilikom ukrašavanja. U njihovom pravljenju uključili su se i osnovci koji su napravili dvadesetak kućica. Svaka predstavlja repliku kuća i najvažnijih objekata u samom selu. Centralno mesto sela od medenjaka zauzima crkva, replika seoske.

-Kućice se prave uz pomoć šablona. Kada se izradi testo uz pomoć šablona ih sastavimo i ukrašavamo. Delovi se lepe sa belancima, a šećer u prahu je tu da ih učvrsti. Za testo za medenjake neophodno je brašno, dobar med, šećer, cimet. Ukrašavaju se bombonama, raznim ukrasima za kolače, sve zavisi od mašte onoga ko je pravi. Deca se posebno raduju pravljenju medenjaka – istakla je Iren Čanji, članica udruženja žena „Torontal“.

Na samom početku bilo je pet, šest kućica, a svake godine ima ih sve više pošto se u u njihovo pravljenje uključuju mladi Ruskoselci.

Istog dana upaljena je i treća adventska sveća, a običaj da se u „Torontalu“ ovom prilikom okupljaju meštani traje veće dve decenije, napomenuo je Šandor Talpai, predsednik „Torontala“.

-Upaljena je sveća radosti. U narednom periodu treba da delimo radost iščekujući jedan od najvećih hrišćanskih praznika Božić. Ostalo je da se upali još jedna, sledeće nedelje i to sveća koja predstavlja ljubav – rekao je Šandor Talpai.

„Medeno“ selo moći će da se vidi do Božića, 25. decembra.

A.Đ.

Za vikend iz saobraćaja isključeno 18 vozača od kojih je osam zadržano u policiji

Aleksandra Djuran December 15, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi u toku vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode i u kojoj je jedna osoba zadobila teže telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 40.000 dinara.

Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog radnje vozilom i neprilagođene brzine.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 24 učesnika u saobraćaju i izdato je 70 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 18 vozača, od kojih je osam zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 14 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 95 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 50 ostalih prekršaja.