Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Министар информисања и телекомуникација Борис Братина у Кикинди: О 5Г мрежи и медијима

Aleksandra Djuran December 17, 2025

У радној посети Кикинди боравио је министар информисања и телекомуникација Борис Братина. Прву посету нашем граду започео је разговором са градоначелником Младеном Богданом, након чега је организован састанак са начелником Севернобанатског управног округа Небојшом Јовановим и председницима локалних самоуправа. Ово jе била прилика да локалне самоуправе представе своје приоритете и потребе, као и да чују конкретне кораке министарства у наредном периоду.

-Разговарали смо о постављању додатних инсталација чији циљ је да побољшају приступ интернету- навео је министар Братина. – Министарство је у пројекту који ће бити завршен до краја следеће године и који ће обезбедити да сваки становник наше земље, без обзира на то где живи, има одличан оптички интернет. Важан нам је развој програма 5Г мреже, али и укључивање деце. Наша замисао је да оснујемо такозване дигиталне кутке по школама јер се показало да су школарци заинтересовани за бављење техником. Неопходно је да имају правилан однос према употреби техничких могућности.

Министарство издваја средства за пројектно суфинансирање медијских садржаја. Циљ је да се информисање што боље развија.

-Већ почетком наредне године расписаћемо конкурсе и позивам све, који имају добре идеје на који начин да оплемене постојеће или уведу нове садржаје, да аплицирају за средства. Сви делови Србије занимљиви су на свој начин и управо медији су ти који ће их промовисати. Кикинда је центар округа и неопходно је да има дописништво РТС-а, али и других медијских кућа са националном покривеношћу – закључио је министар Борис Братина који је додао да му је на састанку скренута пажња да наш град, али и општине у округу нису довољно заступљене у телевизијским кућама које имају националну фреквенцију.

Градоначелник Младен Богдан прецизирао је да је побољшање постојећих мрежа увек потребно.

-Првог дана када је у Србији пуштена у рад 5Г мрежа, заживела је и у нашем граду. То су препознали сви корисници мобилних уређаја. Верујем да су сви задовољни бржим протоком интернет конекције која је важна за све послове који се обављају преко установа и институција. Тема којој смо посветили пажњу односила се и на локалне медије и на који начин можемо да помогнемо да буду још бољи и садржајнији – истакао је Богдан.

Пошто прође криза условљена снабдевањем енергентима, следећи корак Министарства информисања и телекомуникација биће отварање ка сателитској техници.

-Она је потребна за све сфере живота. Оног часа када Србија буде имала своје сателите на небу, одскочиће од других – закључио је министар Братина.

А.Ђ.

Расписан јавни позив зa набавку квалитетних приплодних грла за унапређење сточарства

Aleksandra Djuran December 17, 2025

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је данас Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку квалитетних приплодних грла за унапређење примарне сточарске пољопривредне производње за 2025.

Захтеви се подносе закључно са 31. децембром, преко платформе еАграр, односно портала еПодстицаји.

Како је саопштило ресорно министарство, овим позивом обухваћена је подршка за инвестиције у набавку квалитетних приплодних грла говеда, оваца, коза, свиња и матица пчела и риба, које су у потпуности реализоване у периоду од дана истека рока за подношење захтева за остваривање права на подстицаје по претходном Јавном позиву, а најкасније до дана подношења захтева за остваривање права на подстицаје.

Додаје се да се текст Јавног позива налази на сајту Управе за аграрна плаћања, а за све додатне информације пољопривредни произвођачи се могу обратити Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде на бројеве телефона: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118 и 0800/106-107, сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова.

Детаљне информације доступне су и на званичној веб презентацији Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде и Управе за аграрна плаћања.

На националној конференцији „Србија – наша породица“ учествовао и градоначелник Младен Богдан

Aleksandra Djuran December 16, 2025

Трећа национална конференција „Србија – наша породица“, на којој је започета израда првог документа Стратегије демографског развоја Републике Србије до 2036. године, са пројекцијама до 2050. године, организована је у Београду.

Конференцији, коју је отворио премијер Републике Србије Ђуро Мацут, нагласивши да је демографија једно од кључних питања за будућност земље и на којој је саветник председника Србије за регионална питања Милош Вучевић истакао да без народа нема државе, као и да је питање опстанка народа кључно за сваку земљу и на томе држава и појединац заједно морају да раде, присуствовали су Младен Богдан, градоначелник Кикинде, као и Жељко Раду, члан Градског већа.

-Учествујући на конференцији потврдили смо да је Кикинда град који системски улаже у породицу, децу и младе. Активно учествујемо у обликовању државних политика усмерених на јачање породице, останак становништва и стварање сигурнијег и стабилнијег амбијента за живот нових генерација – навео је Богдан.

О циљевима и правцима будуће стратегије говорила је Јелена Жарић Ковачевић, министарка за бригу о породици и демографију, истакавши да се по први пут приступа изради свеобухватног, системског документа који ће објединити мере државе и локалних самоуправа у области популационе политике.

Очекивања су да стратегија донесе три кључне вредности. Јасне циљеве, засноване на подацима, како би се успорили негативни трендови и створили услове за раст броја становника. Да повеже све секторске политике, од образовања до бриге за децу, социјалне заштите, економске сигурности, стамбене политике и здравља, тржишта рада и регионалног развоја у једну јединствену међуресорну системску политику која директно утиче на квалитет живота наших грађана. И да започне, али и да обезбеди континуитет, јер демографија не трпи кратке рокове.

Конференцији су присуствовали и бројни министри у Влади Републике Србије.

А.Ђ.

spiegel-trump-putin-1200x600-okvir-1140x570

Хистерија у немачким медијима: „Шпигл“ оптужује Трампа за „издају“ Европе

Aleksandra Djuran December 16, 2025

Немачки недељник „Шпигл“ (Дер Спиегел), познат по либералном и проевропском уредничком профилу, објавио је насловну причу под драматичним насловом: „Како Доналд Трамп издаје Европљане Владимиру Путину“. Текст је брзо постао вирална тема на друштвеним мрежама и у духу препознатљиве „Шпигл“ драматургије, гради слику америчког председника и руског лидера као „два негативца са истим циљем“ – наводним слабљењем Европе и трансатлантског савеза. Такав оквир међутим, више говори о нервози у европским престоницама него о хладној анализи чињеница.

Аутор у „Шпиглу“ тврди да Трамп „презире Европу“ и да води билатералне разговоре са Москвом, остављајући Украјину и европске савезнике по страни. Као аргумент се помињу наводни процурели транскрипти и разговори европских лидера – попут Макрона, Мерца и Рутеа – у којима се изражава бојазан да би Вашингтон могао да „прода“ украјинско питање ради брзог договора. По „Шпигловој“ логици, Европа се суочава са „опасним савезом“ Вашингтона и Кремља, а кључна дилема гласи – зашто Стари континент нема сопствену стратегију, већ реагује тек када се тон из САД промени?

У таквом наративу, реч „издаја“ звучи као хладноратовски рефрен, али и као политички мегафон – она појачава страх, сужава простор за нијансе и гура читаоца у бинарну поделу на „добре“ и „зле“. Истовремено, чињеница је да Трамп од повратка у Белу кућу, јавно инсистира на брзом завршетку рата и тврди да жели директан канал преговора – што европске елите тумаче као ризик од договора „преко главе“ савезника. У медијским извештајима се помињу и емисари, контакти и „оквири“ могућег споразума уз тврдње да се разматрају компромиси и безбедносне гаранције, али управо ту „Шпигл“ иде најдаље – сваку идеју о преговорима унапред представља као капитулацију Европе.

Трампова порука да не жели „бесконачне састанке без резултата“ у Вашингтону има и унутрашњополитичку димензију – трошкови, бирачи и замор од дугих ратова. Проблем настаје када се европска реакција сведе на моралну панику, уместо на озбиљно питање – шта Европа реално може сама, а шта очекује од САД. У том смислу, „Шпиглов“ текст делује као алармно звоно, али и као огледало једне дубље слабости – европског ослањања на амерички кишобран уз истовремену навику да се одлуке из Вашингтона дочекују као обавеза, а не као променљива политичка реалност.

Поглед редакције портала Српски Угао

Трамп не „издаје“ Европу, већ је присиљава да одрасте. Европска унија, са својим бирократским централизмом и слабим војним капацитетима, није у стању да сама решава кризе на свом прагу. Оптужбе из „Шпигла“ више личе на плач због губитка америчког покровитељства него на објективну анализу. Уместо хистерије, Европљанима би боље дошло да прихвате реалност и допринесу решењу, уместо да кукају над наводном „издајом“.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Упаљена новогодишња расвета у Банатском Великом Селу: Најмлађе обрадовао Деда Мраз

Aleksandra Djuran December 16, 2025

У Банатском Великом Селу у самом центру и ове године окићена je јелка. У присуству деце, мештана и гостију, протекле недеље упаљена је и новогодишња расвета. Јелку су китили и најмлађи који су донели украсе са својим именом.

-Ово је трећа година да су Великоселци украсили центар села – истиче Ђурђина Војводић, мештанка која је и иницијатор кићења. – Малишани су се највише обрадовали Деда Мразу који је дошао на кочијама и донео им је слаткише. Хвала свима на помоћи, а посебно Наташи Карановић. Драго ми је што су овом догађају присуствовали и становници из околних села и Кикинде.

Удружења жена припремила су крофне и шарене палачинке, а и сви остали дали су свој допринос.

А.Ђ.

Винцаид у четвртак без струје

Aleksandra Djuran December 16, 2025

Због радова на електричној мрежи у четвртак, 18. децембра, од 9 до 11 сати без струје ће бити Винцаид.

У случају ранијег завршетка планираних радова, Електродистрибуција задржава право да укључи напајање корисника пре планираног времена. Услед лоших временских услова, радови се могу одложити.

Још једно вредно признање Андреју Поповићу за достигнућа у области науке

Aleksandra Djuran December 15, 2025

Суграђанин Андреј Поповић, студент прве године примењене математике на београдском Математичком факултету, добитник је повеље „Мирослав Петричевић“ која му је вечерас додељена у Матици српској у Новом Саду. За ову нагрaду предложили су га Привредна комора Србије и Унија послодаваца Србије, а поводом успеха које је остварио на пољу науке. Повеља је утемељена у знак захвалности и поштовања према Мирославу Петричевићу, рано преминулом младом привреднику и утемељивачу награде „Планетарни Тесла”.

У образложењу се, између осталог, наглашава Андрејев „немерљив ментални и стваралачки допринос унапређењу просперитета, доказујући да је стваралаштво и верност отаџбини, једнaко видљиво и складно са моралном вертикалом коју је успоставио велики Никола Тесла“.

У оквиру пројекта „Пут ка успеху“ најбољим актерима привредног и друштвеног стваралаштва уручена су и признања „Капетан Миша Анастасијевић”.

А.Ђ.

У првој недељи поднето 400 пријава за упис права својине за око 2.000 нелегалних објеката на територији града

Aleksandra Djuran December 15, 2025

Пријава нелегалних објеката на основу Закона о посебним условима евидентирања и уписа права својине на непокретностима почела је прошлог понедељка, а овог је градоначелник Младен Богдан у Кикинди и Банатском Великом Селу разговарао са суграђанима како би се уверио како протиче упис у катастар нелегално изграђених објеката. Процедура је поједностављена уз знатно ниже трошкове.

-За седам дана на територији града стигло је 400 захтева односно поднетих пријава. То практично значи да је исти број грађана искористио прилику да поднесе пријаву. Они су поднели захтев за упис око 2.000 нелегалних објеката. Претпоставке су да у Кикинди имамо око 20.000 нелегалних објеката приватних лица, градске и државне својине. Локална самоуправа озбиљно је приступила овом послу од људства који имају лиценце за овај посао, преко просторија у циљу пружања адекватне помоћи – навео је градоначелник Богдан.

Заинтересованост грађана је велика, а сву помоћ, осим у у канцеларији 51 Градске управе и на шалтеру седам Услужног центра радним данима од 8 до 15 сати, могу добити и у селима.

-Важно је да суграђани дођу спремни да имају важећу личну карту, основ стицања односно уговор, решење о оставинској расправи, било коју исправу која доказује интерес за подношење пријаве – додаје Мања Марковљев, координаторка за пружање подршке грађанима у Градској управи. – Најдуже траје узимање података за парцелу за коју се подноси пријава. Такође је важно да се премери обејекат који се уписује како би могли да унесемо корисну површину.

Пријава се обавља искључиво електронски. Грађани који имају статус е-грађана могу сами да поднесу пријаву од куће, док они који тај статус немају могу то да ураде уз приступ интернету и важећу имејл адресу. Сам процес пријављивања траје 60 дана, односно до 8. фебруара, након чега следи додатних 30 дана за приговоре.

Пријаве подносе сви заинтересовани грађани, и они који су их поднели по раније важећим Законима, јер су ти поступци у складу са Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, колективно обустављени. Потребно је за сваку непокретност поднети посебну пријаву и потребно је да сви сувласници, уколико их има, поднесу пријаву.

У првој недељи помоћ је била доступна у Мокрину и у Новим Козарцима где је организовано је пријављивање за мештане из Нових Козараца и Руског Села. Од 15. до 19. децембра пријављивање је у месним заједницама у Банатском Великом Селу и Башаиду (за мештане Башаида и Банатске Тополе). Од 22. до 26. децембра пријаве ће се подносити у месним заједницама Наково и Иђош (за мештане из Иђоша и Сајана). Наведеним данима, термини за пријављивање су од 8 до 14:30 часова. Сви са села захтеве могу да подносе и у Градској управи.

Пријава за евидентирање и упис права на непокретностима обавља се и на шалтерима пошта у улици Генерала Драпшина, Микронасељу и Мокрину.

А.Ђ.

Руско Село чува традицију: Десети пут отворено „медено“ село

Aleksandra Djuran December 15, 2025

У Руском Селу, у удружењу „Торонтал“ у недељу је, десету годину заредом, отворено „медено“ село. Направљено од јестивих кућица, слатко село изазива велико интересовање. Свака кућица је ручно израђена са пуно љубави и свакој је поклоњена велика пажња приликом украшавања. У њиховом прављењу укључили су се и основци који су направили двадесетак кућица. Свака представља реплику кућа и најважнијих објеката у самом селу. Централно место села од медењака заузима црква, реплика сеоске.

-Кућице се праве уз помоћ шаблона. Када се изради тесто уз помоћ шаблона их саставимо и украшавамо. Делови се лепе са беланцима, а шећер у праху је ту да их учврсти. За тесто за медењаке неопходно је брашно, добар мед, шећер, цимет. Украшавају се бомбонама, разним украсима за колаче, све зависи од маште онога ко је прави. Деца се посебно радују прављењу медењака – истакла је Ирен Чањи, чланица удружења жена „Торонтал“.

На самом почетку било је пет, шест кућица, а сваке године има их све више пошто се у у њихово прављење укључују млади Рускоселци.

Истог дана упаљена је и трећа адвентска свећа, а обичај да се у „Торонталу“ овом приликом окупљају мештани траје веће две деценије, напоменуо је Шандор Талпаи, председник „Торонтала“.

-Упаљена је свећа радости. У наредном периоду треба да делимо радост ишчекујући један од највећих хришћанских празника Божић. Остало је да се упали још једна, следеће недеље и то свећа која представља љубав – рекао је Шандор Талпаи.

„Медено“ село моћи ће да се види до Божића, 25. децембра.

А.Ђ.

За викенд из саобраћаја искључено 18 возача од којих је осам задржано у полицији

Aleksandra Djuran December 15, 2025

На подручју Полицијске управе у Кикинди у току викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде и у којој је једна особа задобила теже телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 40.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 24 учесника у саобраћају и издато је 70 прекршајних налогa.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 18 возача, од којих је осам задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 14 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 95 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 50 осталих прекршаја.