Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Светски дан срца: Од последица кардиваскуларних болести премине сваки други становник са територије Кикинде

Aleksandra Djuran септембар 29, 2025

Акцијом бесплатне контроле здравља у Црвеном крсту обележен је Светски дан срца. Суграђани су имали прилику да провере крвни притисак и ниво шећера у крви, а међу тридесетак њих који су с одазвали највише је било оних средње доби. Овом приликом код троје суграђана откривена је хипертензија и код истог броја повишен шећер у крви.

Акцију су заједнички организовали Црвени крст, Дом здравља и Завод за јавно здравље са циљем да повећа свест о здрављу срца, јер су болести срца и крвних судова водећи узрок и оболевања и умирања становника Севернобанатски управног округа, истакла је др Ана Ђурин, специјалиста социјалне медицине ЗЗЈЗ.

-На основу последњих обрађених података нашег Завода из 2023. године, у укупној структури оболевања, болести система крвотока су на првом месту, а најчешћа појединачна дијагноза је артеријска хипертензија. Повишен крвни притисак је регистрован код сваког десетог пацијента односно код сваког деветог са територије Кикинде. Од болести срца и крвних судова, током 2023. Године у округу су преминуле 1.073 особе од чега је 391 лице из нашег града. Кардиоваскуларне болести, са учешћем од 49,8 одсто у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у северном Банату, те је скоро сваки други умрли становник Округа и Кикинде преминуо од последица кардиоваскуларних болести – сазнајемо од др Ђурин.

Поред провере здравља, сви који су дошли на преглед могли су да се посаветују са лекарима и медицинским особљем. Светски дан срца ове године обележен је под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“. Циљ је да се не занемарују упозорења о здрављу и да се да приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова.

А.Ђ.

Школа „Ђура Јакшић“ занимљивим радионицама обележила 75 година од оснивања

Aleksandra Djuran септембар 29, 2025

Ученици и запослени Основне школе „Ђура Јакшић“ прославили су 75. рођендан. У обележавање су се укључили сви ученици са својим учитељима и наставницима, а радионице је осмислио Ђачки парламент.

-Ученици су могли да се укључе у извођења огледа из природних наука, да учествују у занимљивој географији, у дебати – за и против мобилних телефона у школи и да ли треба смањити број часова, да играју шах – истакла је директорица Биљана Шимон. – Занимљив је био и квиза о Ђури Јакшићу јер нам је важно да се наши ученици више упознају са ликом и делом великог сликара и књижевника, по којем наша школа носи име. У протеклом периоду урађено је пуно тога. Постављена је комплетна спољна расвета и сада је двориште одлично осветљено. Уређене су и учионице за прваке и сви ученици ниже смене имају своје ормариће за одлагање уџбеника и школског прибора, адаптиран је и кабинет за биологију. У наредном периоду планирамо да конкуришемо за средства за осавремењавање школске Библиотеке и за уређење Дневног боравка.

Дану школе присуствовали су и градоначелник Младен Богдан и чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Дан школе осмишљен је да сви подједнако буду заступљени, у складу са интересовањима, а да се то свидело ђацима потврдили су ми у разговору – прецизирао је градоначелник Младен Бодан. – И предшколска група која се налази у просторијама школе одлично функционише и они су такође учествовали у радионицама. Ова школа пример је на који начин може да се реши проблем недостатка места у вртићима. У објекат и у осавремењавање наставе доста је уложено, на задовољство ђака, наставника и родитеља.

За ученике од првог до четвртог разреда организоване су „Кефалица“ и ђачка пијаца. У оквиру спортских активности одигране су утакмице фудбала, одбојке и кошарке.

ОШ „Ђура Јакшић“ има 380 ученика.

А.Ђ.

За викенд из саобраћаја искључено 19 возача, задржано пет

Aleksandra Djuran септембар 29, 2025

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима је једна особа задобила лаке телесне повреде. Процењено је да је у незгодама настала материјална штета у износу од 105.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због погрешног извођења радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 45 учесника у саобраћају и издато је 130 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 19 возача, од којих је пет возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 18 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 44 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 94 остала прекршаја.

Успех најмлађих фолклораша „Гусала“: Немањи злато, а Зоји бронза за играње српског кола

Aleksandra Djuran септембар 29, 2025

На фестивалу „Дани духовности деце Србије“ организованом на Гочу учествовали су и чланови школе фолклора „Гусала“. Најмлађи кикиндски фолклораши представили су се српским играма из Баната, а са такмичења „Мало златно колце“ у игрању кола у три, златна медаља припала је Немањи Исакову, док је бронзу освојила Зоја Родић.

Бављење фолклором и у Немањиној и у Зојиној породици је традиција и љубав према народној песми и игри преноси се на млађе генерације што су нам обоје и потврдили. Обоје истичу да су поносни на то што су донели пехаре у Кикинду.

Кикиндски играчи показали су зрелост и техничку прецизност у извођењу игара, навео је Драгослав Танацков, уметнички руководилац дечијих фолклорних група. Он додаје да су и ови успеси доказ квалитетног рада са децом који се гради од најранијег узраста.

У организацији СКЦ „Стефан Немања“ из Краљева и Савеза културно-уметничких друштава Србије, фестивал је окупио 300 деце, из девет градова Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. На „Данима духовности деце“руководиоци су представили традиционалне игре из краја из ког долазе. Учесници су научили нешто ново у играчким радионицама, а надметали су се и у спортским и друштвеним играма, караокама упознали су Гоч и обишли су манастира Жичу.

А.Ђ.

Скуп испред Градске куће: Кикинда против блокада и насиља

Aleksandra Djuran септембар 28, 2025

И ове недеље испред испред Градске куће одржан је скуп „Кикинда против насиља и блокада“. Мирно и достојанствено суграђани су показали, шта тиха већина мисли о вишемесечним блокадама саобраћајница, факултета, као и о друштвеној нестабилности. Време је, истакли су наши саговорници, да се насиље и друштвене поделе зауставе.

Шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије Миленко Јованов такође је био са својим суграђанима.

Застава Србије и балони у бојама тробојке били су централни део и овог окупљања.

Марица Пантовић, доласком на скуп, жели да да подршку свима који се залажу за породичне вредности и нормалан живот.

-Желим да наше породице живе у миру. Са мном су и моје комшије и пријатељи који желе мир и којима је доста блокада и насиља. Највише ми смета неред који се изазива у градовима, на улицама, на факултетима где млади треба да се образују. Нисмо спокојни и народ је забринут. Највећа жеља ми је да се ова ситуација разреши уз дијалог и више поштовања – казала је Марица Пантовић.

Богдан Бербаков из Мокрина напомиње да подржава Србију без насиља.

-Никоме не иде у корист друштвена нестабилност и нереди чији смо сведоци сваког дана. Блокаде су велики удар на економију и привреду. Нарочито ми смета што ђаци више месеци нису ишли у школу. То не може никоме да донесе добро с обзиром на то да је важно да млади стичу нова знања – истакао је Бербаков.

Наташа Стојановић такође сматра да је неопходно да се врати стабилност у земљи.

-Хоћу да живим у Србији без протеста, да будемо слободни, да идемо у друге градове, а да нас нико не блокира. Хоћу да се врати Србија у којој деца иду у школи и стичу знања, а студенти су на факултетима где стичу образовање. За мене, образовање је на првом месту. Свако од нас може да бира кога ће да подржи, али је важно да се међусобно уважавамо и да поштујемо једни друге, без обзира на то на којој смо страни – додала је Наташа Стојановић.

Скупови су одржани у више од 200 места и градова.

Светски дан срца је сутра, 29. септембра: Бесплатна контрола шећера у крви и притиска

Aleksandra Djuran септембар 28, 2025

Под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“, Светски дан срца биће обележен у понедељак, 29. септембра, акцијом бесплатне контроле здравља у просторијама Црвеног крста.

Од 9 до 11 часова, грађани ће моћи да измере ниво шећера у крви и крвни притисак, без здравствене књижице, упута и заказивања. Осим основних мерења, сви заинтересовани добиће и корисне превентивне савете о очувању здравља.

Акцију заједнички организују Црвени крст, Дом здравља и Завод за јавно здравље са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова.

Познати кикиндски фризер на Гран Канарију: Живот у Шпанији, срце у Србији

Aleksandra Djuran септембар 28, 2025

Роналд Барна, суграђанима, а посебно суграђанкама познатији као Рони фризер, живи на популарном шпанском острву Гран Канарија. Пре 13 година одселио се из Кикинде, иако је имао свој фризерски салон и улепшавао пола града.

-Стицај животних околности одвео ме је у Немачку. Тамо сам живео тачно четири године и осам месеци. Радио сам као фризер, био сам у Каселу и фино сам се уклопио. Желео са већ тада да отворим свој салон, међутим, процедура је била компликована јер је било неопходно да положим мајсторски испит за који је потребно доста новца. За Немце могу да кажем да су релативно хладни и да је код њих неприкосновено правило да је време новац. – каже Рони.

По доласку у Немачку Роналд је био убеђен да га очекују веће могућности када је реч о самом послу:

-Био сам убеђен да ћу моћи да будем знатно креативнији. Разочарао сам се јер су крути. Покушао сам да предложим другачији начин рада, међутим, нисам успео у томе.

Гран Канарију зову острво вечитог пролећа. Та му клима, каже, савршено одговара, а да се пресели одлучио је још 2016.

-Након што сам пет године радио за газдарицу, по њеном одласку у пензију , фирму смо преузели колегиница и ја. Постао сам сам поново приватник и мој фризерски салон зове се „Ronny“, исто као што се звао и у Кикинди. И даље сам и мушки и женски фризер и имам сталне муштерије. Претежно код мене долазе Скандинавци, Немци, Ирци, Аустријанци, Швајцарци, Енглези који имају своје некретнине на острву. Реч је добростојећим људима, тако да је и могућност наплате услуге већа – сазнајемо од нашег саговорника.

У Кикинди је Рони био приватник 17 година, а ове године 1. септембра је тридесета годишњица како је постао фризер.

-У Кикинди сам радио и до 70 сати недељно, а сада радим од понедељка до петка и то осам сати дневно. Путујем педесетак километара од куће до посла, али ми то не смета јер је превоз за становнике острва бесплатан. Живот је другачији и мораш му се прилагодити. Староседеоци на Гран Канарију су прилично гласни, односно како они кажу, живахни. Весели су и по менталитету су слични нама. Наше људе као муштерије и као пријатеље не бих мењао ни за шта на свету јер нашег менталитета нема ни у једној држави на свету – закључио је некада познати кикиндски фризер.

Особе које шиша у Шпанији цене његове савете.

-Цене предлоге и време које им се посвети. Више пута су ми муштерије рекле да док нису дошле код мене, нису имале такав третман. Наш менталитет је такав да са особом која долази стално у салон, на неки начин, постанеш пријатељ. Тако сам и научио да заједно са клијентом дођемо до решења која год да је услуга у питању, шишање, фарбање, фризура – наводи Рони.

На Гран Канарију упознао је свега једну Кикинђанку. На суседном острву, Тенерифима, има их пуно више.

-Нема пуно Срба, али је зато велики број људи из Босне и Херцеговине и Хрватске. Врло често чујем наш језик и обрадујем се. Овде је живот пуно опуштенији јер су такви и људи. Прву реч коју сам научио је мањана, сутра. Увек је нешто што треба да се уради код мајстора и слично сутра – истакао је Роналд.

Кикинду посећује најмање два пута годишње. Ту су му деца, родитељи, породица.

– Кикинда је мој родни град и недостају ми комшијска дружења и пријатељи. Овде не можеш да се оде до града у шетњу, да сретнеш неког познатог и срдачно се испричаш. То фали – закључио је Роналд Барна.

НЕ ТРЕБА ИЋИ ИЗ СРБИЈЕ

Роналд Барна наводи да су га животне околности натерале да оде из Србије и за кратко време промени две државе. Ипак, његов савет је следећи:

-Ко може пристојно да живи од онога што заради не треба да иде у иностранство и тамо се пуно ради и ништа боље није, а увек си странац. Није овде ни мало лоше. Сви кафићи су пуни, сви возе добре аутомобиле. Да се није живот наместио, не бих отишао из Кикинде. Овај менталитет, односи међу људима, начин живота, нигде на свету не постоје.

НЕГОВАНА КОСА

Ронијеве муштерије сећају се да никада није желео да ради било какав третман који ће оштети косу.

-И даље сам такав. Одбијам да радим било шта што знам да ће на крају бити лоше за косу. Имам могућности да надограђујем косу и да дођем до квалитетних материјала, али не прихватам да радим било шта у шта сам убеђен да ће уништити косу. Мој посао је нега косе.

А.Ђ.

Нови Козарци обележавају 80 година колонизације: И ове године кромпируша за Гиниса

Aleksandra Djuran септембар 27, 2025

Удружења жена „Нови Козарци“ организовало је 15. Питијаду која је ове године одржана у оквиру обележавања 80 година од колонизације. Како је истакла председница Боја Ољача ове године 25 жена правило је питу кромпирушу за такмичење.

-Питијада је манифестација по којој је наше село надалеко познато. И ове године направиле смо питу за Гиниса дугу 30 метара и 70 центиметара. Свака од жена је имала свој задатак, све смо биле сложне и са пуно љубави замесиле смо овогодишњу рекордерку. Сaстојци су увек исти брашно, со, вода кромпир, лук, зачини. Важна је спретност домаћице, али и оно што се наследи од мајки, бака и прабака. Трудимо се да сачувамо традицију крајева из којих смо дошли – истакала је Боја Ољача.

Питијади је присуствовао и градоначелник Младен Богдан који је поздравио окупљене:

-Осим Питијаде, јубиларна година од колонизације обележена је и фудбалским турниром, али и Козарачким збором. Окупљање, саборовање, јединство, чување обичаја и традиције, важно је за све нас. Хвала вам што сви заједно показујете љубав према родном месту – казао је градоначелник Богдан.

Удружење жена „Нови Козарци“ основано је 1976. године са жељом да помогне свим немоћним мештанима.

-Наш циљ је да сачувамо традицију умећа женског стваралаштва које је донешено из Босне 1945. године. Чувамо културу живота наших предака кроз хеклање, ткање, прављењем јела од домаћих производа, чему учимо и млађа поколења. У свом власништву имамо тару, разбој, на који ткамо крпаре. Део средстава добијен од продаје крпара улажемо у репроматеријал, а део дајемо у хуманитарне сврхе – казала је Боја Ољача.

Иницијатор Питијаде, покојни Милорад Мајкић који је на два точка стигао у Атину и Пекинг на Олимпијске игре, увек се залагао за промоцију родног места.

А.Ђ.

Посета делегације Бања Луке Кикинди у оквиру Дана Републике Српске: Боље привредно повезивање два града

Aleksandra Djuran септембар 27, 2025

Представници Бања Луке били су гости Кикинде у оквиру манифестације Дани Републике Српске. Под слоганом „Пут саборности“ организована је у 13 градова у Србији. Делегацију у саставу Борислав Максимовић, саветник за културу у Представништву Републике Српске у Србији, Александар Љубоја, директор Подручне привредне коморе Бања Лука и Зоран Берак, секретар за трговину и туризам у бањалучкој комори, у свом кабинету примио је градоначелник Младен Богдан.

-Наш циљ је јачање свих веза, а пре свега привредних – казао је Александар Љубоја, директор Подручне привредне коморе Бања Лука. – Кикинда је интересантна јер има компаније које су компатабилне са делом привредних друштава у Републици Српској. У разговору са колегом из Привредне коморе истакнуто је да постоји могућност заједничког наступа на трећим тржиштима, пре свега у Румунији и Мађарској. Поједина роба могла би заједнички да производи, а оно што нама недостаје је грађевински материјал, конкретно цреп, који би поново могао да нађе тржиште код нас. Увозимо га са свих меридијана, али не и из Кикинде. Наша комора покрива 55 одсто територије у Републици Српској и око 600.000 становника гравитира ка Бања Луци. Имамо и неколико општина који су највећи извозници у Босни и Херцеговини.

Градоначелник Богдан додао је да је међусобна сарадња и јачање веза између Републике Српске и Србије важна за обе државе. На овај начин чувају се идентитет, историја, култура и обичаји.

-Привредно повезивање нам је важно и интензивно ћемо радити на томе. Наши гости позвали су нас на привредни форум који се сваке године организује у Бања Луци. Добили смо могућност, да заједно са Регионалном привредном комором и привредним друштвима, представимо све потенцијале Кикинде и да наши пријатељски односи постану још бољи. Радо ћемо се одазвати јер је ово прилика да представимо град и да се још боље повежемо. Сарадња две привредне коморе биће значајна за обе државе, јер нам је жеља да развијамо наше фирме и доводимо нова предузећа – навео је први човек града.

Поред градоначелника са састанку су присуствовали и Маријана Мирков, чланица Градског већа и Тибор Хорват, директор кикиндске Регионалне привредне коморе.

-Подручна привредна комора из Бања Луке покрива пет градова и 16 општина и велики број привредних друштава. Сигуран сам да би наш грађевински материјал нашао своје место на овом тржишту, јер је некада, током златних времена, највеће тржиште фабрике „Тоза Марковић“ била управо Република Српска. Верујем да би у блиској будућности могао да се поново повећа извоз у Бања Луку. Као Регионалној привредној комори која је једна од најмањих у систему Србије, биће нам част да започнемо сарадњу са бањалучком комором – прецизирао је Хорват.

У оквиру Дана Републике Српске приказани су програми из Бања Луке, Бијељине, Источног Сарајева, Доње Градине, Требиња, Пала и Приједора.

А.Ђ.

Златни септембар и у Кикинди: Подршка малим дивовима

Aleksandra Djuran септембар 27, 2025

Удружење НУРДОР обележава Златни септембар, месец подршке деци оболелој од малигних болести. Тим поводом на Градском тргу организован је програм у ком су учествовали солисти, плесне групе и фолклораши.

У Србији сваког дана једно дете оболи од рака, а овогодишња кампања посвећена је теми психосоцијалне подршке, јер свако дете и породица, поред медицинског лечења, имају потребу за разговором, ослонцем, подршком у остваривању права и осећајем да нису сами. Такву подршку пружа и Љубица Такић, волонтерка из Кикинде која је преживела и личну трагедију. Њена ћерка преминула је од рака.

-Већ 13 година сам уз НУРДОР и иако моје Јелене више нема, трудим се да помажем деци оболелој од рака и њиховим родитељима. Важно је причати о болести и пружити подршку, посебно родитељима, како не би посустали у току лечења које зна да буде дуго и исцрпљујуће. Била сам јака у том периоду, али само захваљујући Јелени која је била храбра и јака. Психолошка подршка је најважнија и ја сам је имала од лекара, волонтера, од психолога на Онколошком одељењу. И даље сам у контакту са њим и када ми је тешко помогне ми – навела је Љубица Такић.

И суграђанка Сузана Мучалов је такође волонтерка НУРДОР-а. По занимању је васпитачица и њена жеља је да помогне колико може.

-Моје кумче је имало рак и лада сам видела са каквим се све проблемима суочава заједно са родитељима, решила сам да и ја помажем. Најмлађи онколошки пацијенти свакодневно се боре за живот и поред тога што учествујем у разним активностима прикупљања помоћи – додала је Сузана Мучалов.

Подршку скупу дао је градоначелник Младен Богдан који је прецизирао да је обавеза сваког појединца, али и друштва да укажу поштовање и пруже подршку и оболелима и њиховим родитељима.

-Локална самоуправа ту је да помогне сваком болесном детету и породици. Помажемо породицама и деци која имају тешка обољења, за шта се издвајају значајна средства у буџету. Драго ми је што се тај новац никада до краја не утроши што је показатељ да у нашем граду, на срећу, немамо пуно деце којима је таква помоћ потребна. Имамо и Комисију за лечење социјално угрожених и сви одрасли могу да аплицирају за помоћ при куповини лекова и медицинских помагала – навео је Богдан.

Из НУРОДОР-а позивају све грађане и друштвено одговорне компаније да подрже акцију слањем броја 2 на број 1150.

А.Ђ.