September 10, 2026

Aleksandra Djuran

IMG_20230805_162947 (1)

Невреме које је протуњало Кикиндом за собом је оставило поломљене гране и делове стабала. Највише штете ветар орканске јачине нанео је у улицама Краља Петра Првог и Генерала Драпшина где је вишедеценијски дрворед америчког копривића. Штету је претрпео и Никола Ђукић који станује у улици Краља Петра Првог број 164.

Део стабла се одломио, покидао каблове са бандере и пао на кров његове куће, а део је препречио коловоз.

– Изашао сам напоље када сам чуо да нешто пада. Имао сам шта да видим, део стабла пробио је кров и бацао цреп по дворишту. Звао сам ватрогасце који су врло брзо дошли. Исекли су стабло, склонили га са пута и отишли су даље. Како ми кажу имају пуно посла. У овој кући живим 76 година и ово је први пут да се десило овако нешто – сазнајемо од Николе Ђукића.

Осим на кући породице Ђукић, пријављена је и штета на аутомобилу у Накову који је оштећен након што је пао цреп са куће. Штете има и у фабрици „Тоза Марковић“ где се одвалио део лименог крова на погону „Керамике“.

Велике гране пинцике пале су испред Дечијег  и Школског диспанзера и у улицaма Генерала Драпшина, у Светосавској.

Због одламања великих грана интервенисано је и у улици Петефи Шандора у Микронасељу, на пружном прелазу према Накову, на Железничкој станици, у Галадској.

На терену су Ватрогасно-спасилачка служба, запослени у Полицијској управи, ЈП “Кикинда” и радници “Бела Виле” који уклањају насталу штету.

Током невремена које трајало око сат времена, пало је 18 литара кише по квадратном метру, Због велике количине падавина у кратком времену, биле су поплављене поједине улице.

IMG-7514

Данас је у Бачкој Паланци одржан скуп дела опозиције поводом недавне трагичне смрти Александра Мијаљковића.

На скупу се присутнима обратила и рођена сестра трагично преминулог дечака, Зорана Мијаљковић, која је овом приликом прочитала потресно писмо своје мајке.

У писму је мајка дечака, Ивана Мијаљковић апеловала у име породице на све грађане, новинаре и политичке чиниоце да се трагичан случај који је задесио породицу Мијаљковић не користи у политичке сврхе и дневна политичка препуцавања.

Такође, присутнима су се обратили и Мирослав Тубаковић из странке Здравка Поноша који је у једно и комшија породице Мијаљковић.

Својих пет минута славе у овој трагедији су дочекали и Драган Петровић који је променио неколико политичких странака, као и Жељко Пејчић, који је тврдио да је добио отказ у ЈКП Комуналпројект, иако је доказано да је то нетачна информација. Скупу су присуствовали и опозиционари из Београда попут Зорана Лутовца и Здравка Поноша.

(НС уживо)

KARANOVIC KUKURUZ (1)

Дејан Карановић из Кикинде бави се производњом кукуруза шећерца на отвореном. Пола јутра под шећерцем, на њиви у Банатском Великом Селу, засадио је први пут пре седам година и од тада га узгаја свакe године.

– Прве године када сам засадио шећерац биле су поплаве. Род је био изванредан јер овај кукуруз тражи пуно воде и од тада је део наше производње. Сваке године научим нешто ново о узгоју ове биљке јер је свака  другачија и самим тим специфична – наводи Карановић.

Кукуруз шећерац припада посебној подврсти кукуруза чија је одлика већи садржај шећера у зрну. Зато је и тражен.

– Шећерац сејем почетком априла, а берем половином јула. Семе  набављам у Футогу од овлашћеног увозника јер је то први услов за добар род. Узгој је доста захтеван. Треба му посебна нега, вештачко ђубриво, прихрана, третмани против болести и штеточина. Овом кукурузу потребно је пуно воде, тако да је на парцели постављен систем за наводњавање који обезбеђује сигуран род – каже наш саговорник.

Под заливним системом Карановић има јутро и по земље. Улагање, каже, није било мало, али се на дужи период исплати.

– Имамо 10.000 комада шећерца на њиви. У току је брање и продаја, а за сада успевамо да се покријемо сопственим снагама. Помажу супруга Јелена и синови Живко и Марко. Сваког дана смо на њиви и увек имамо свежу робу. Имамо редовне купце, а цена је као и ранијих година  – три кукуруза за 100 динара. Ова цена се исплати  – истиче Карановић.

Важно је и одморити земљу, тако да са кукурузом шећерцем комбинује сетву поврћа.

– Од једног и по јутра, на ком имам све услове за сетву, сваке године других пола јутра је под овим усевом. На преосталом земљишту узгајам купус и кромпир. Они најбоље врате земљи оно што јој кукуруз узме. Када се неко заинтересује да сади шећерац прво што га саветујем је да мора да га наводњава, тако да они који немају бунар на парцели, не треба ни да се упуштају у већу производњу  – прецизира Карановић.

По завршетку ове бербе, биће још једна у септембру. Кукуруз је сејан сукцесивно да га има током читавог лета.

 

 

oluja

Са трогодишњом ћеркицом Николином у наручију и уверењем да ће се врло брзо вратити свом огњишту, тада двадесетпетогодишња Жељка Поповић, пре 28 година отишла је из Доњег Лапца у Хрватској. Сада наша суграђанка била је део колоне избеглица који су своје куће и постојбину напустили у војно полицијској акцији „Олуја”. И данас јој је тешко да прича о догађајима од 4. и 5. августа 1995. године.

– Рат је почео 1991. године и, до 1995, ми смо се склањали док не прође најгоре, али смо се увек враћали кући. Никада нисмо веровали да ћемо напустити своје огњиште и да се нећемо вратити – истакла је Жељка Поповић.

И тај 5. август, пре 28 година, није наговештавао да ће се нешто страшно догодити. Као и сваког јутра, Жељка је са породицом попила кафу и завршавала послове по кући када им је комшија рекао да крену где год знају јер је пао Книн.

– У селу није било мушкараца, остале су жене са децом и старији. Моја ћерка тада је имала три године. У том страху нисте свесни онога шта радите. Узела сам моју Николину и почела сам да бежим. У центру села сели смо у трактор, али тог момента нико није знао куда да кренемо. Тада је неко рекао да пустимо стоку, што је био један од најтежих тренутака. Иако смо закључали куће, схватили смо да нам кључеви више неће требати – прича Жељка.

Уз пут су се, прича наша саговорница, формирале колоне. Пролазак кроз муслиманска села прошао је без инцидената, да би стигли до Босанског Петровца где је већ било јако пуно људи.

– Ту су нас бомбардовали хрватски авиони. Гинули су и деца и старији. Дошло до потпуног метежа и хаоса. И мој деда је преминуо у колони и успели смо да га сахранимо поред пута на Меденом пољу. То је један од најтежих тренутака које сам доживела. Мој деда, Раде Поповић, био је борац Шесте личке бригаде у Другом светском рату и сигурна сам да је преминуо од стреса, неверице и жалости – сећа се наша саговорница.

У Републици Српској избегличка колона је добила храну и одећу. После дугог и неизвесног путовања, Жељка је са ћерком Николином стигла у Београд. То јој је био други долазак у главни град, јер га је први пут посетила 1981. године када је била у Кући цвећа. Одатле је, 13. августа, дошла у Кикинду, где је једно време боравила у колективном смештају „Шумица”, а за наш град се одлучила јер је имала родбину овде.

– После више дана боравка у колективном центру полако сам почела да схватам да се више нећу вратити. Све до тада сам веровала да ћемо се вратити и то је, за мене, био најстрашнији тренутак. Сви нас у Кикинди добро прихватили и хвала им. Ипак, остаје жал за младошћу, детињством, пријатељима, родбином. Ако је ишта требало да понесем у том лудилу, то су фотографије. Од свега најтеже ми је што немам ниједну успомену на моју мајку, детињство, младост – закључује Жељка.

Сваке године у ово доба Жељка је тужна, скрхана и помешаних осећања, јер је, каже, на силу напустила свој дом и то не може свест да прихвати. У Хрватској јој живи отац, била је да га посети и осећања су јој подељена сваки пут када оде.

Осим тужних успомена које се буде сваког августа Жељка има разлога и да буде срећна јер јој се млађа ћерка, Неда,  родила 1. августа.

Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у војно-полицијској акцији “Олуја” која је почела 4. августа 1995. године нападом на тадашњу Републику Српску Крајину, у току које је протерано 220 хиљада Срба, а скоро две хиљаде је убијено, обележава се сваке године од 2015. Међу злочинима који су се тада догодили је и бомбардовање, односно пуцање на колоне избеглих. Најпознатији је злочин на Петровачкој цести, 7. августа, када је авион хрватског ратног ваздухопловства, на путу недалеко од Босанског Петровца, усмртио десет особа, међу њима четворо деце.

sunflower-g582769f88_1920

Жетва пшенице у потпуности је завршена прошле недеље и просечан принос је око шест тона. Скидање хлебног зрна било је отежано јер је скоро на свакој парцели било полога услед олујних ветрова и киша, сазнајемо од Александра Папа, саветодавца Пољопривредне стручне службе.

– Пшеница је полегла раније него што смо навикли и жетва се одвијала спорије. То је довело до лошијег квалитета зрна, а нарочито је то изражено на парцелама где није добро избалансирана исхрана. Ове године пшенице је било више на уштрб кукуруза који је заснован на најмање њива у протеклих неколико деценија. Разлог томе је што је прошла година била катастрофална за кукуруз и пољопривредници су се окренули стрнинама – рекао је Александар Пап.

Род јечма сличан је пшеници и такође износи око шест тона по хектару.

– Имали смо и више уљане репице на нашем подручју која је заузела између пет хиљада и шест хиљада хектара. – додаје Пап – Принос је био око 3,5 тоне по хектару и она је интересантна због цене која је на нивоу цене сунцокрета.

Јаре културе, кукуруз и сунцокрет, у солидном су стању. Кукуруз је у доброј кондицији и креће ка зрењу.

– Пре две недеље пало је око 40 литара кише по квадратном метру и она је више него добродошла пролећним културама. За кукуруз би било добро да падне још једна киша коју називамо илијинска јер је има за или око Светог Илије. Она ће допринети бољој вегетацији, али и наливању зрна – казао је Александар Пап.

Сунцокрет је у фази воштане зрелости и, како сада изгледа, треба да донесе добар род. На мањем броју парцела било је штете од града и кише, а жетва ове уљарице на најлошијим земљиштима почеће за две недеље.

363724051_690951486181798_8177397353237688270_n

Педесетогодишњег Ћ. П., четрдесетједногодишњег Х.П. и тридесетдеветогодишњег С.К. из Мартоноша, ухапсли су припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди због сумње да су извршили кривично дело убиство у покушају.

Сумњиче се да су синоћ, на улици у Мартоношу, након свађе, задали више убодних рана по телу тридесетогодишњем К.Ц. и нанели му тешке телесне повреде, након чега је пребачен у Општу болницу у Суботици.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Суботици.

IMG-c78ce2ca6b55c5f9cf9ab28912fb5277-V

Чланови млађег извођачког ансамбла „Гусала“ и њихов руководилац Драгослав Танацков, састали су се градоначелником Николом Лукачем и председником Скупштине Града Младеном Богданом.

Фолклораши су протекле недеље били у Бугарској у братском граду Силистри, на ком су представљали Кикинду на 25. међународном Фестивалу плеса „Сутрашњи мир почиње данашњим пријатељством“. Представници града почастили су децу сладоледом и разговарали о утисцима које су понели из Бугарске.

Подсетимо да је у Силистри било петнаесторо „Гуслара“ који су се представили играма из Баната и Груже и песмом са Косова. На фестивалу су учествовала и деца из Пољске, Кине, Румуније, Турске, Молдавије и Бугарске. Ово је била прилика да се Кикинђани упознају са својим вршњацима из других земаља, али и да науче више о традицији, култури и обичајима.

Са децом су у Бугарској били и председник Скупштине града Младен Богдан и Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације, који су представнике Силистре позвали да буду гости 38. „Дана лудаја“.

sajan kamp

Камп фолклора, организован у Сајану,  окупио је педесеторо деце и младих из Сајана, Кикинде, Аде, Падеја, Гунароша, Мађарске и Немачке. Током тродневног дружења, деца узраста од четири и млади до 20 година, имали су прилику да учествују у музичким, певачким и играчким радионицама, али и да се опробају у изради рукотворина.

– Наш првенствени циљ био је да учеснике кампа упознамо са мађарским народним играма из различитих крајева. Жеља нам је да што више деце и младих заволи фолклор, али и да упознају обичаје и традицију. Ово је најбољи начин и да се домаћини и гости упознају, друже и квалитетно проведу време – истакао је Роберт Тапаи, један од покретача кампа.

За млађу децу организоване су играрије. Научили су како су се некада играли њихови родитељи, али и баке и деде. Старији су учили традиционалне игре средишњег дела Мађарске, Трансилваније и предела јужно од језера Балатон.

Камп су организовали КУД „Ади Ендре“, Удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ и Друштво за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Подршку догађају дали су Град Кикинда, Месна заједница Сајан, Покрајинска Влада, као и фондације „Бетлен Габор“ и „Чори Шандор“ из Мађарске.

didaktika (1)

Две пензионерке, Снежана Будимир и Снежана Милићев, пензионерске дане проводе смишљајући и израђујући дидактичке књиге. Снежана Будимир је професорица српског језика у пензији, а Снежана Милићев радни век провела је као васпитачица. Њихов креативни кутак назвале су „Нинолина“, а како су највећи део живота провеле подучавајући децу, решиле су да своје знање преточе у интерактивне, односно “тихе књиге”.

– Све књиге израђујемо од природних материјала и свака је уникатна. Сваки део књиге и све што се у њој налази ручно је сашивен. Имамо књиге  за одређени узраст од једне до пет година. Циљ је да малишани развијају машту, да се играју, да развијају фину моторику, да уче о бојама, облицима, математику – каже Снежана Милићев.

Њена имењакиња напомиње да су књиге првенствено забавне и прилагођене деци.

– Поред тога што су књиге осмишљене да образују малишане, трудили смо се и да подстичу децу да буду креативна и да сама дођу до одређених закључака. Има пуно интерактивних књига, али не и у оваквом облику. Поједине странице у књигама је лакше, а поједине теже решити – сазнајемо од Снежане Будимир.

Деца могу да науче пуно тога из ових интересантних књига, попут тога како се поствља сто, како се једе, шта може да се скува у лонцу, ту су и животиње и све оно што их окружује.

– Подучавамо и како се веже пертла на патици, како се закопчава дугме, да играју икс окс и пуно тога корисног и едукативног, али и лепог јер се трудимо да све израдимо од веселих боја које привлаче децу. Ова књига може да се користи сваког дана и да се открије нешто ново, што јој даје додатну вредност – истакла је Милићева.

За израду књиге треба времена. Сваки део се прави посебно и сваки се ручно израђује. Цена им је 3.500 динара. Интерактивне књиге наше саговорнице продају преко друштвених мрежа и кажу да има заинтересованих.

water-g49774f5aa_1280

Због реконструкције водоводне мреже, у среду, 2. августа, од 8 до 17 сати воде неће имати потрошачи у Доситејевој улици у Кикинди, од продајног објекта „Кувар Милан” до раскрснице са Семлачком.Из ЈП „Кикинда“ најављују да постоји могућност да ће без воде остати и потрошачи у улици Бранка Радичевића,  од Доситејеве до Војводе Путника (стара пијаца) и потрошачи на тргу од угла Доситејеве према „Јетелу”..

Неопходно је да становници овог дела града обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760.