Aleksandra Djuran

2333abce8a784c8a127d300c4eb9730c

За становнике северне Земљине полулопте јесен почиње у суботу, 23. септембра, у осам сати и 50 минута, саопштило је Астрономско друштво “Руђер Бошковић” из Београда.

То значи да ће у суботу ујутру Сунце бити у равни Земљиног екватора, односно прелази са северне на јужну небеску полулопту, тако да у исто време за становнике јужне Земљине полулопте почиње пролеће.

На дан почетка јесени Сунце  излази у 6.25, а залази у 18.34, што значи да ће обданица  трајati 12 сати и девет минута, а ноћ 11 сати и 51 минут. Oбданица и ноћ ће бити исте дужине 26. септембра, истакнуто је у саопштењу.

379631805_206142965816676_3778623770702825123_n

Полицијска управа у Кикинди, Саобраћајна полиција и Ватрогасно-спасилачка јединица  у сарадњи са Градском управом, Домом здравља, Црвеним крстом и Центром за социјални рад организовала је  промоцију пројекта „Заједно и безбедно кроз детињство“. Основцима, окупљеним на Градском тргу, представљени су сви сегменти рада поменутих служби, а ради подизања свести код ученика о последицама насилног понашања у стварном и виртуелном свету, истакао је начелник Полицијске управе Павле Рајков.

-Министарство унутрашњих послова заједно са Министарством просвете одлучили се да примене нови приступ у решавању проблема који се јављају у школама. На нама је да ученицима, наставницима и родитељима помогнемо да све пробелеме решавају без конфликта. Поред стварног суочени смо и са насиљем у виртуелном свету. На нама је да заједничким снагама урадимо све да нам деца буду безбедна – поручио је Рајков.

Промоцији пројекта присуствовао је градоначелник Никола Лукач са члановима Градског већа Небојшом Јовановим и Валентином Мицковски.

-У нову школску годину ступили смо опрезнији, свесни трагедија које су се десиле пре неколико месеци. На родитељима, наставницима, али и свима нама је да разговарамо са децом и укажемо им на претње које вребају у виртуелној стварности. Кроз пројекат „Заједно и безбедно кроз детињство“ приближићемо основцима рад јавних служби, али им и указати на то да је увек и о свему најважније разговарати, прво са родитељима, а потом и са онима који потенцијални проблем могу да реше. Безбедност и сигурност деце нам је најважније и учинићемо све да допринесемо овој акцији – прецизирао је Лукач.

У оквиру пројекта потребно је препознати различите видове насиља и дискриминације, усвојити стратегију за помоћ другима у невољи и вештине ненасилног решавања конфликта, развити саосећање, али и усвојити знања и вештине о безбедном учешћу у саобраћају и понашању у ванредним ситуацијама. Тим поводом у основним и средњим школама, од понедељка, започеће радионице о безбедности у саобраћају и ванредним ситуацијама и превенцији наслиног понашања. Осим тога у вишим разредима основних и у средњим школама  за ученике ће се организовати предавања на тему употреба дрога. За родитеље је планирана едукација о томе како да препознају да им дете узима дроге .

 

 

PlinskA-PEC-PANORAMIK-R1

Поводом повећања цене природног гаса у јавном снабдевања за 10 одсто, генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић изјавио је  да ће повећање износити око 847 динара, на потрошњу од 2.100 киловат-сати или 200 кубних метарa. На 400 кубика рачун ће бити већи око 1.600 динара.

-Обећали  смо да поскупљење неће бити веће од 10 одсто, тако смо урадили. Одлука је донета и њена примена почиње од од 1. новембра. То практично значи да ће се гас по скупљој цени плаћати у од 1. децембра – изјавио је Бајатовић за РТС.

379638263_1768809773547890_2046715660099492108_n

Малишани из кикиндских вртића учествовали су на 33. кросу РТС-а „Кроз Србију“. У дворишту Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско трговинске школе, у трци коју подржава Мнистарство просвете, учествовало је 324 деце, а најбољима су уручене дипломе. У категорији девојчица прва је била Хана Жувела, док је од дечака најбржи био Марко Пилиповић.

-Другу годину заредом наша установа прикључује се кросу РТС-а  који се организује широм земље. Важно нам је да се деца учествују у спортским активностима. Сви су победници и најважније је да осете радост трчања – рекао је Душан Попесков, сарадник за спорт и физичко васпитање Предшколске установе „Драгољуб Удицки“.

Малишане су са трибина бодрили њихови вршњаци, али и чланови Градског већа Валентина Мицковски и Драган Пецарски.

-Крос РТС-а је једна од највећих атлетских манифестација и драго ми је што су део ње и  деца из наших вртића. У предшколском узрасту важна је физичка активност и бављење спортом јер их учи здравом начину живота  – напоменуо је Пецарски.

Крос РТС највећа је аталетска манифестација у Европи и широм земље подржали су је предшколци и ђаци.

 

379625309_319040107468195_78598506302510329_n

У оквиру прекограничног пројекта „Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations” на простору касарне одржана је заједничка тактичка вежба гашења пожара. Циљ је био да се у што реалнијим условима, уз поштовање свих прописаних мера безбедности и заштите, провере способности и мобилност ватрогасаца – спасиоца  из Кикинде, као и ватрогасаца – добровољаца Градског ватрогасног савеза.  Гашењу пожара у објекту присуствовалли су чланови ватрогасно – спасилачких  јединица и јединица цивилне заштите из Румуније и Зрењанина, Града Кикинде и Севернобанатског округа.

У пројекту који је почео прошле године учествују ватрогасци и полицајци из Жупаније Тимиш, док су са српске стране партнери градови Зрењанин и Кикинда. Мирослав Сладојевић,командир јединице цивилне заштите опште намене из Зрењанина напомиње да је слична вежба током јуна одржна у овом граду.

-Ми смо приказали тактичку вежбу спашавања из поплављеног подручја. Показали смо спашавање на води и са воде. Овакав пројекат је значајан јер се међусобно повезујемо, али и набављамо опрему неопходну за свакодневни рад – рекао је Сладојевић.

Вежби су присуствовали и партнери из Жупаније Тимиш, а Богдан Михаеску, менаџер пројекта, захвалио је партнерима на који учествују   и прецизирао да ће пројекат бити завршен до краја године.

-Пројекат ће омогућити да се за ватрогасно- спасилачке екипе обезбеди опрема неопходна за гашење пожара и спашавање живота. Повезаће суседе из Србије и Румуније, а и са једне и са друге стране границе планиране су радионице за децу и младе који ће моћи да сазнају више о раду ватрогасаца, али и опасностима  – казао је Михаеску.

Подршку су  дали и представници Града на челу са градоначелником Николом Лукачем, као и начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић.

-Важна нам је сарадња са првим комшијама, а вежбе показују да се спремно дочекује свака кризна ситуација. Овакви пројекти помажу што бољем оспособљавању ватрогасно-спасилачких екипа, али и добровољних ватрогасаца и јединице цивилне заштите.  Током вежбе видели смо спремност да се ризикује сопствени, како би се спасао туђи живот и имовина – поручио је Лукач.

Пројекат је нашем граду омогућио куповину потребне опреме и камиона цистерне која је вишенаменска, сазнајемо од Саше Танацкова, члана Градског већа. Укупна вредност је милион и 108 хиљада евра, а Кикинди је припала 181.000 евра.

-Цистерна се користи  за пијаћу воду и као испомоћ ватрогасним јединицима у случају великих пожара, када је неопходно допуњавање ватрогасних камиона водом. Осим тога сарадња која је успостављена са службама из Жупаније Тимиш и Зрењанина је немерљива нарочито уколико је неопходно да заједнички реагују у случају елементарних непогода и других инцидентних ситуација  – прецизирао је Танацков.

У оквиру пројекта у  октобру, вежба спашавања из рушевина након земљотреса, биће одржана у Темишвару. Крајем следећег месеца Кикинда ће бити домаћин радионицама намењених деци, али и пољопривредницима јер није редак случај да се у атару запали усев или стрњиште.

141917479_102405325196773_3630163075865200986_n

Од данас поново ради амбуланта за фебрилна стања и респираторне сметње Дома здравља. Како сазнајемо од главне сестре Мире Пећанац услед повећања броја особа позитивних на корона вирус амбуланта ће поново бити на услузи пацијентима.

-Као и до сада амбуланта за фебрилна стања и респираторне сметње се налази у дворишту Друге здравствене станице у Светосавској улици број 53. Радно време је од 9 до 16 сати, а сви суграђани код којих постоји сумњиво фебрилно стање и респираторне сметње долазе у ову амбуланту на преглед. Дежурни лекар након прегледа одредиће којим пацијентима ће се радити тест на ковид – истакла је Мира Пежанац и напоменула да је улаз у амбуланту, која није радила два и и по месеца, кроз двориште.

Последње две недеље повећан је број тестирања на вирус корона на дневном нивоу тако да је од укупно тестираних око 20 процената узорака позитивно на корона вирус. У свету, али и околним земљама, циркулише подваријанта „ерис“, која се лакше и брже преноси, а која је регистрована и у Србији. Симптоми су повишена температура, кијање, бол у грлу, малаксалост, главобоља. Поједини пацијенти  имају и дијареју, осип по кожи и цурење носа.

Од данас су, у Дому здравља, али и у Општој болници, обавезне маске за све који улазе у поменуте здравствене установе, као и за запослене.

DAN PESACENJA 2

Планинарско друштво „Кинђа“ и ове године организује успон на Кинђу у оквиру Дана пешачења који се обележава у суботу, 23. септембра.

Скуп је у 10 са на платоу испред Спортског центра „Језеро“, из „Кинђе“ напомињу да је важно имати јаку и удобну обућу. До највишег брда у граду хода се по тврдој подлози   асфалту и земљаном путу. Треба обући тренерку са дугим ногавицама с обзиром на то да је брдо прекривене травом, као и воду, слаткиш и нешто да се поједе. Пре поласка на пешачење доручак је обавезан. Кружна стаза дужине је око 10 километара и креће се кроз улице у Баранди,након чега се атарским путем стиже до  Кинђе. Након успона до врха уследиће повратак  до почетне тачке истим путем. Предвиђено време пешачења је  око два сата.

Дан пешачења подржали су министарства просвете и спорта и  институт „Др Милан Јовановић Батут”. Под слоганом „Корак ближе здрављу“ циљ је да се покрену житељи Србије да живи здравије и да код грађана подигне свест о активном и редовном пешачењу, као основном предуслову неопходном за очување здравља.

 

 

 

novac

Национална служба за запошљавање обавештава јавност да ће преко банке „Поштанска штедионица“ исплатити редовну и привремену новчану накнаду за месец август 2023. године.

Редовна новчана накнада за незапослена лица биће исплаћена у четвртак 21. септембра, док ће привремена новчана накнада за лица која живе на и изван територије АП Косово и Метохија бити исплаћена у петак 22. септембра 2023. године.

379425163_314350081177534_5843723984411216222_n

Средња стручна школа „Милош Црњански“ домаћин је гимназијалцима из Љеша из Албаније у оквиру програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих. Након што су Кикинђани боравили у Гимназији „Хидајет Љежа“ и упознали се са културом, историјским знаментостима, начином живота, школским програмом у Љешу, сада су добили прилику да узврате гостопримство током боравка 12 ученика и две професорке из Албаније у нашем граду.

Аурора  Симони поделила је са нама своје утиске о боравку у Кикинди.

-Кикинда је леп град, а наши пријатељи из Кикинде потрудили су се да нам покажу све његове лепоте. Искуство и пријатељства које смо стекли памтићемо. Сазнали смо пуно о историји, традицији, о лудајама, али и о совама које долазе током зиме – рекла је Аурора.

Клаудија Сули додаје да је сигурна да ће стечена пријатељства наставити.

-Историја, култура, људи, госторпимљивост, начин на који се живи овде, све је на мене оставило позитиван утисак. Иако живимо другачије имамо пуно сличности и то је најбоље од свега – напоменула је Клаудија.

Основна идеја пројекта је да млади из региона упознају једни друге и уче о другим локалним заједницама. Програм су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине, појаснио је Вања Томашев, професор ССШ „Милош Црњански.

-У јуну смо ми боравили у Албанији и сада смо узвратили гостопримство. Током размена организовано је мноштво активности, радионица, посета. Циљ пројекта је помирење, разбијање предрасуда и зближавање народа на западном Балкану и ми смо их употпуности испунили – закључио је Томашев.

Ђаци и професорке из Албаније посету Кикинди завршавају сутра, а тим поводом организовано је представљање пројекта ком су присуствовали Милица Вучићевић, помоћница покрајинског секретара за образовање и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Пројекат има огроман значај јер је идеја водиља неговање међуљудских односа и мултикултуралности. Драго ми је што су наши гости имали прилику да дођу у Кикинду док су трајали „Дани лудаје“, да осете нашу срдачност и зближе се са кикиндским ђацима  – казала је Валетина Мицковски.

Програм „Супершкола“ подржали су локална самоуправа и Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, а финансира га Европска унија и Немачка.

 

 

sajan deponija

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине одобрио је пет милиона динара Граду Кикинди на конкурсу за чишћење дивљих депонија у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Како истиче Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој локална самоуправа издвојила је милион динара за овај посао, тако да ће укупна вредност радова бити шест милиона динара.

-У Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима депоније се нису чистиле неколико протеклих година. Кад год смо их уклонили, поново су настајале, тако да смо конкурисали за бесповратна средства за њихово уклањање. Са овим послом започећемо до краја октобра, како би до краја године он био завршен – рекла је Мирослава Наранчић.

Сваке године знатна средства улажу се за уклањање  дивљих сметлишта.

-Добри примери, да су средства сврсисходно утрошена, су депонија у Накову која је очишћена пре пет година. Сада се на месту, у непосредној близини језера, налази зелени појас и шума. У Банатској улици и на Старој кланици у Кикинди такође су постојале депоније и пошто су уклоњене нико годинама не одлаже отпад на овим локацијама. Са друге стране депонија у Мокрину, очишћена прошле године, за коју је издвојено 11 милиона динара, поново постаје сметлиште. Свега неколико дана након чишћења неодговорни суграђани поново су почели да одлажу отпад. Огромна средства која се улажу могу да се искористе за друге намене – сазнајемо од наше саговорнице.

У сваком селу организовано се сакупља комунални отпад, а организују се и акције одношења кабастог отпада током којих грађани могу да одложе све што не спада у стандардно кућно смеће.

-Неопходно је да сви имамо свест о томе да стварањем дивљих депонија загађујемо околину у којој живимо. Важно је да сви заједно водимо рачуна да нам средина у којој живимо буде уређена и здрава како бисмо дали пример будућим генерацијама – закључила је Мирослава Нараничић.