јануар 25, 2026

Aleksandra Djuran

Ekonomska 2

Завршен је и први и други круг уписа у средње школе. У четири  средњошолске образовне установе у Кикинди  било је  570 места. Највише средњошколаца и ове године уписала је  Техничка школа где је на осам образовних профила  било  места за 210 ученика.

-Једина смо школа у Севернобанатском округу која је уписала сва одељења у пуном обиму у првом кругу – сазнајемо од директорице Миланке Халиловић – То нам говори да су смерови атрактивни, да имамо добре професоре и да школа нуди одлично образовање. Можемо да се похвалимо и да међу уписаним ученицима првих разреда имамо и 41 ђака који су дошли из општина у округу.

Техничка школа у подручју рада електротехника има образовне профиле: електротехничар информационих технологија , електротехничар рачунара и електротехничар за дијагностику на возилима. На смеру машинство као четврогодишњи смер је техничар за компјутерско управљање на ЦНЦ машинама. Трогодишњи смер је комбиновано одељење аутомеханичари и заваривачи. На смеру саобраћај  четворогодишњи смер је техничар друмског саобраћаја и трогодишњи је возач моторних возила.

Уписом су задовољни и у Гимназији „Душан Васиљев“ за коју се одлучило 111 ученика од планираних 120. Оформљена су по два одељења друштвеног и природно- математичког смера с тим да је 61 ђак уписан у друштвеном и 50 у природно-математичком смеру, сазнајемо од директорице Мирјане Дражић.

-Ове године уписали смо највише првака у односу на протеклих пет година. Имамо читаво одељење више него прошле године што је одраз наше ангажованости да промовишемо школу. Велику улогу у томе имали су и успеси наших ђака који сваке године са републичких такмичењења доносе значајна признања. Поред тога, и родитељи и ученици схватили су значај државне матуре и предности гимназија из којих ће моћи да се упише било који факултет. Ове године  сви ученици једног одељења природног смера уписали су жељене факултете и већина их је на буџету – напоменула је Мирјана Дражић.

У Економско -трговинској школи од 120 остало је слободно 15 места и то  на смеровима конобар и кувар.

-Уписали смо 30 ђака на смеру економски и исто толико на смеру туристички техничар. Уписана су 22 будућа кувара, 15 трговаца и девет конобара – рекла је Тања Радованов, директорица Економско-трговинске школе.

У Средњој стручној школи “Милош Црњански” такође је било места за 120 нових ђака на три четворогодишња и једном трогодишњем смеру. Уписано их је 95. Директор Милорад Карановић напомиње да је најмање интересовање било за комбиновано трогодишње одељење.

-На смеру пекар и оператер прехрамбене индустрије уписано је 17 уеника. По 24 ђака имамо у одељењима где су техничар за хемијску и фармацеутску индустрију, док је на смеру медицинска сестра -техничар уписано максималних 30 ђака – прецизирао је Карановић.

Смерова који су били на располагању у све четири средње школе састављен је у договору са Градском управом,Филијалом националне службе за запошљавање и Регионалном привредном комором. Директори истичу и да су добро планирали упис с обзирма на то да ће се у појединим средњим школама у Ади, Сенти и Новом Кнежевцу гасити део одељења јер немају довољан број уписаних.

 

 

 

IMG_20230706_100050

У дворишном делу Центра за стручно усавршавања, где се налази Парк науке, почела је изградња новог објекта. Тренинг центар односно учионица будућности имаће 150 квадрата и употпуниће активности и садржаје кикиндског ЦСУ. Ово је највећа инвестиција од 2010. године од када је отворен Центар.

-Тренинг центар моћи ће да користе компаније, али и сви остали који имају потребу за додатним образовањем, преквалификацијама и доквалификацијама – истиче Дејан Карановић, директор ЦСУ –  У нашем граду отворен је велики број фабрика и биће их још. Суочени смо са недостатком  радника у појединим браншама и овај центар биће право место за обуке тако да ће се још више смањити број незапослених.

Средства за изградњу, 20 милиона динара, добијена су на конкурсу Министартсва просвете. Посао ће бити подељен у две фазе.

-Ове године завршићемо грубе радове, а наредне је планирано да комплетна инвестиција буде завршена. За опремање будућег Тренинг центра конкурисаћемо на ИПА пројектима прекограничне сарадње са Румунијом и Мађарском. И наша премијерка Ана Брнбић залаже се за дуално образовање и сектор информационих технологија, што нам је и дало идеју за отварање центра за додатно образовање – напомиње наш саговорник.

Циљ је да се оформе и ИТ инкубатори. Појединцима који се баве информационим технологијама биће понуђен простор, логистика и опрема како би отворили фирме у нашем граду.

 

-Зграда која се гради имаће приземље и један спрат. Биће модерног изгледа и са опремом која ће задовољити све потребе будућих корисника –  додао је Карановић.

У протеклих неколико година Центар за стручно усавршавање добио је 46 милиона динара на пројектима. Новац је искоришћен за опремање Парка науке, Мејкрес клуба, као и активности везане са Центром за промоцију науке и Покрајинским секретаријатом за образовање.

358506897_830495405378757_3279754390801969484_n

Око 10 одсто становништва које је алергично или осетљиво на корове трава и других биљка алергично је на полен амброзије. Стога се већ неколико година мапирају локације  на територији Града на којима је распострањена ова биљка.


-Полен амброзије може да распростире у кругу од 100 километра, тако да ће уништавање овог корова почети ових дана и трајаће до октобра. Полен нам стиже и из суседне Румуније, а на нама је да на нашој територији контролишемо и механички третирамо амброзију– сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за  заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. – Обухватићемо површину од око 160 хектара на територији града, а пре механичког уништавања сва места су мапирана и зна се тачно где је потребно косити.

Суграђани треба да уређују локације испред својих објеката и да се једнако брину  о површинама у градском грађевинском рејону и у атару, односно да се ова коровска биљка уништи и на њивама под усевима.
-Сви власници, корисници, правна лица, предузетници, пољопривредници, стараоци и управљачи јавним путевима и водотоковима, као и физичка лица, у обавези су да уништавају ову коровску биљку уз примену агротехничких мера, механичким или хемијским путем. Амброзија ће се уништавати уз раскрснице, саобраћајнице и на запуштеним локацијама – додаје Мирослава Наранчић.

Колика је концентрација полена у ваздуху суграђани могу да прате преко две палинолошке станице у нашем граду. Њихова функција је да мере и идентификују полен у ваздуху, што је веома важно како грађанима који имају проблеме са поленским алергијама, тако и лекарима за адекватну благовремену терапију. Станица прати поленска зрна у ваздуху током периода цветања дрвећа, трава и корова од краја фебруара до октобра, а мониторинг обавља департман за биологију и екологију новосадског Природно математичког факултета. Резултати свакодневно могу да се прате на сајту Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине и на сајту Града.

film

На Старом језеру у петак од 21 сата у оквиру биоскопа на отвореном биће приказан филм „Боје пожара“. Улазак је слободан.

Током летњих месеци суграђани су у прилици да филмове гледају на великом платну у оквиру програма „Кикиндско лето“.

djaci naslovna

Ђаци генерације основних и средњих школа  били су гости Градске куће. Честитајући им завршетак једног животног раздобља и почетак новог градоначелник Никола Лукач додао је да је успех који су постигли  на понос како њихових родитеља, тако и Града. Први човек града је посебно апострофирао да би волео да се сви који одлазе на факултет, по завршетку школовања врате у родни град. Заједно са чланицом Градског већа Валентином Мицковски уручио им је поклоне локалне самоуправе.

-Ви сте будућност Кикинде и Србије и задовољство је бити у вашем друштву. Бити најбољи није лако, али ви сте трудом, радом, залагањем, учењем и посвећеношћу дали све од себе да то постигнете – рекао је Лукач – На нама је да дамо све од себе да свим ученицима омогућимо најбоље услове за рад, да пролазе кроз ђачко доба несметано и безбрижно, а ви нас мотивишете да будемо још бољи и још одговорнији. На вама је да нам сутра покажете пут како би заједничким идејама Кикинда и Србија биле још боље место за живот. Желим вам да, пре свега, будете добри људи, да се борите за себе, за своју школу, да будете понос својих родитеља, наставника и града.

Анђелија Кнежевић, најбоља је ученица Гимназије „Душан Васиљев“.

-Пуно значи да се труд који смо сви улагали препозна и награди. Сви ми памтићемо овај пријем који показује да Град мисли на нас. Школовање настављам у Бремену у Немачкој где сам добила пуну стипендију за студије психологије – сазнајемо од Анђелије Кнежевић.

Никола Радујко, ђак је генерације ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, а уписао је Техничку школу, смер електротехничар рачунара.

-Уз рад, учење и вољу постижу се добри резултати. Част ми је што сам примио поклон од градоначелника , а овај гест показује да Град  стоји иза нас и да нас подржава – рекао је Радујко.

Пријему је присуствовало свих 17 ученика генерације, а Валентина Мицковски истакла је значај постигнутих резултата.

-Да би развијали таленат и подстицали ђаке да што боље уче, улажемо у образовање, не само у инфраструктуру, него и у модернизацију наставе – закључила је Мицковска.

Ученици генерације на поклон су добили мобилне телефоне.

 

Sagorevanja engl

Књиге троје аутора кикиндске издавачке куће „Партизанска књига“ до краја године биће објављене у преводима на три светска језика.

Роман „Капларово игралиште“ Владимира Булатовића у преводу на арапски објавиће ирански издавач „Ана Пол Публишинг Хаус“. Ово је уједно  први превод неке од књига овог аутора.

Роман Југослав Ане Вучковић, поред огромне популарности на домаћем и регионалном тржишту и већ три превода на енглески, немачки и македонски језик, појавиће се у преводу на грчки, али и малтешки.Тако ће Ана Вучковић постати прва српска ауторка чија књига је преведена на овај егзотични европски језик.

Збирку прича „Сагоревања“ Срђана Срдића, објавиће исти грчки издавач, а реч је о делу већ објављеном у Енглеској 2018. године. За синопсис ове књиге Срдић је својевремено награђен стипендијом Фондације „Борислав Пекић“.

Подршку преводима дела аутора „Партизанске књиге“ пружило је Министарство културе Републике Србије.

LOVCI

Ветрозаштитни појас, дужине шест километара на потесу такозваног Бочарског друма који је посађен 2019. године уз подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, предат је на одржавање Ловачком удружењу „Кикинда“. Циљ је да  се очува преко две хиљаде садница горског јавора заснованог у два реда.

-По истеку уговора о одржавању од стране града, ми смо поменути део атара предали кикиндским ловцима на период од пет година у оквиру пилот пројекта – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животну средину, пољопривреду и рурални развој – Ветрозаштитни појасеви имају вишеструку улогу како на пољопривредно земљиште, само тло, тако и на  пораст дивљачи. Они стварају зелене оазе какве смо некада имали у самом атару.

Председник Ловачког удружења „Кикинда“ Младен Бањац додао је да се они о младицама брину од краја прошле године и да је оваква сарадња са локалном самоуправом успостављена први пут.

-Земљиште које се налази до дрвореда искористили смо да засејемо просо које служи за исхрану дивљачи, а  за две године планирамо да између дрвореда заснујемо жбунасто биље аутентично за нашу средну. Нећемо га косити јер је идеја да се направе нова станишта. Ниједно удружење у Србији није успоставило овакву сарадњу са локалном самоуправом – открио нам је Бањац.

Приликом обиласка терена ловци затичу поломљена и уништена стабла, али и то да су пољопривредници посејали сунцокрет и кукуруз у самом дрвореду. Четири метра од стабала је земљиште које је у власништву локалне самоуправе и то пољопривредници знају.

-Ове године нисмо желели да уништавамо засноване културе, али  на јесен ће се тешким тањирачама означити земља поред дрвореда како би се направила међа. Поставиће се и табле упозорења како би се сачувала стабла. Сви они који се буду и даље бахато понашали биће процесуирани – појаснио је Бањац.

На овом потесу заступљени су зец, фазан, лисица, шакал и срнећа дивљач  и већ сада се распитују ловци из Румуније, Мађарске, Француске, Црне Горе и Аустрије да дођу у ово ловиште на одстрел ситне и трофејне дивљачи. Како недостаје воде ловци су избушили бунар, направили десетак појилишта, а до краја године биће изграђена четири већа и исто толико мањих хранилишта у појасу од шест километара. Уколико се сарадња покаже као добра обухватиће и потес од Банатске Тополе до Галада.

 

 

svinje

Према подацима Управе ветерине Министарства пољопривреде угрожена и заражена подручја од афричке куга свиња регистрована у 63 насељена места међу којима су и локалне самоуправе у Средњебанатском и Јужнобанатском округу. Тим поводом у Градској кући организован је заједничи састанак Савета управног округа и окружног Штаба за ванредне ситуације о  предузимању преветивних мера и активности у ширењу афричке куге на територији Севернобанатског округа.

Синиша Филиповић са Ветеринарског института у Суботици истакао је да већ дуже време у читавом региону постоји проблем са афричком кугом свиња. У Румунији су активна два жаришта близу границе, те је стога и Кикинда у потенцијалној  опасности од афричке куге.

-Како су и Румунија и Мађарска под овом заразном болешћу, неминовно је да се афричка куга свиња појави и код нас. Доста жаришта током прошле недеље забележено је у Банату код газдинстава која држе свиње. То је разлог што је Управа за ветерину подигла степен узбуне на макисмалну будност у свим регионалним и кризним центрима и ловачким удружењима – казао је Филиповић – Болест је специфична, вакцинација не постоји и једина мера борбе је откривање позитивних случајева након чега се ради депопулација.

Фарма „Козаре“ из Банатског Великог Села која је у систему „Делта аграра“ има између 10.500 и 11.000 свиња свакодневно. План биосигурносних мера који се одавно примењује, а најважније је подићи свест запослених.

-Фарма није под једним кровом, па је то тачка ризика. Место где су свиње је ограђено жицом, свуда су постављене дезобаријере за људе и возила. Постоји систем најављивања посета тако да не може да уђе на фарму било ко. Уколико посетилац има дозволу да уђе пролази кроз купатило где се тушира, уместо своје облачи гардеробу са фарме и на уласку у сваки објекат пролази кроз низ дезобаријера. Исто тако на улазу у сваки објекат имамо дезинфекцију која је такође обавезна – рекла је Вера Мандић, ветеринарка на фарми „Козаре“.

Превентивно реаговање је од велике важности јер се епидемија приближава северном Банату. Није питање да ли ће, него када ће се болест појавити.

-На нама је да да упозоримо све држаоце свиња, нарочито, мале произвођаче да обрате пажњу и да примењују све превентивне мере – додао је Мирослав Дучић, начелним Севернобанатског управног округа – Ситуација је озбиљна, степен приправности је на највишем нивоу и треба сви да смо свесни тога.

Ловцима је саветовано да се претраге терена обављају чешће. Сви лешеви који сe открију и све одстрељене свињe треба да се испитају на заразну болест и пријаве ветеринарској инспекцији.

 

имг1749

КУД  „Мокрин“ организовао је први дечији фестивал фолклора „Коло води момче, а за њим девојче“. Након свечаног дефилеа на Варошком тргу, у Дому културе наступило је око 200 деце из културно-уметничких друштва: „Банат” из Новог Кнежевца, „Извор“ из Накова, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Александрово“, „Свети Сава“ из Чоке,  „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева, „Петар Кочић“ из Нових Козараца, као и домаћини.

Председник КУД-а „Мокрин“ Живко Угреновић  истакао је да је  циљ фестивала да се сачува и негује традиција, песме и игре које су део нас.

-На нама је да подржимо децу која су показала сву лепоту и разноликост наше фолклорне баштине. Учесници су трудом , ангожовањем , а пре свега љубављу према фолклорном наслеђу, учинили овај фестивал јединственим – рекао је Угреновић.

Овакви фестивали  су и прилика да се  деца из других средина упознају, друже и размене искуства. У КУД-у „Мокрин“ већ планирају следеће издање дечијег фестивала и надају се да ће постати препознатљив догађај у културном календару региона.

357348001_1568360233654096_5999835847597969901_n

Екипа „Гардош „3X3“ из Београда победник је спортског такмичења „Мамут Опен 3х3 Кикинда“. Они су у финалу савладали екипу „3X3 Земаре“ из Новог Сада. Турнир је одржан на отвореним теренима Спортског центра „Језеро“ и окупио је екипе из целе Србије. Никола Цветковић , тим менаџер победничке екипе подсетио је да су на прошлогодишњем турниру били други.

-Кикинда је наша друга кућа. Најбољи успех остварили смо управо на овом надметању јер смо себи поставили више циљеве и следеће године бранићемо ову титулу – рекао је Цветковић – Као победници обезбедили смо учешће у финалу завршног турнира Србије који ће бити одржан у септембру на Тргу републике у Београду. То нам је била намера, јер сада са мање оптерећења учествујемо на осталим турнирима.

Трећи турнир у олимпијском спорту 3х3 баскету  окупио је 17 екипа у сениорској категорији, а такмичила су се и деца у категорији У14.

-Не постоји боља афирмација овог  спорта од турнира. Одржавају се од 2011. године и обишли смо велики број локалних самоуправа у Србији. У баскету 3X3 Србија је шест пута била светски и четири пута европски првак, а освојена је и бронза на олимпијади. Кикинда је део наше турнеје по Србији и надамо се да ћемо наставити сарадњу и у наредним годинама – истакао је Лазар Јаковљевић, делегат КСС  за 3X3 баскет у Србији.

Покровитељ „Мамут Опена“ је  Град Кикинда,  а организатор Спортски центар „Језеро“.

-Изузетан спортски догађај постаје традиционалан у нашем граду, граду спорта. Поред професионалних екипа, посебно нам је драго што смо имали девет екипа деце испод 14 година. За њих и за будућност спорта све ово и радимо – додао је Пудар.

Овом догађају присуствовао је и градоначелник Никола Лукач и Драган Пецарски, члан Градског већа, који су и доделили пехаре и медаље.

-Баскет 3X3 постаје све популарнији спорт, а турнир „Мамут Опен 3х3 Кикинда“ постаје све значајнији међу професионалним екипама. Као домаћину жао ми је што наша екипа није остварила бољи резултат, али првопласирана екипа је заслужено победила – прецизирао је Лукач – Наредне године трудићемо се да такмичење подигнемо на виши ниво и мислим да је време да турнир преселимо у центар града.

Првопласирана екипа освојила је 100.000 динара , другопласирани су добили  20.000 динара и опрему КСС, а трећепласирани су се окитили  бронзом и опремом КСС.

Организовано је надметање у брзом шутирању „тројки“ као и такмичењу у закуцавању. Овогодишњи „Мамут Опен“ је хуманитарног карактера. На самом догађају прикупљају се средства за нашег малог суграђанина Дамјана Петровa и Удружење грађана „ Деца са ахондроплазијом“. Осим донација гледалаца и средства од котизације за такмичење у брзом шутирању тројки и закуцавању биће усмерене у ту сврху.

Don`t copy text!