Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

За викенд на Старом језеру: H2O адреналин

Aleksandra Djuran јул 11, 2023

Предстојећег викенда, 15. и 16. јула од 13 до 17 сати на Старом језеру биће организована школа мотонаутике. Уз помоћ инструктора „Мотоџет“ клуба из Новог Сада деца узраста од 8 до 14 година имаће прилику да уче да возе скутере на води.

-H2O адреналин први пут смо организовали прошле године. Интересовање за вожење скутера по води било је велиико, тако да смо решили да овај садржај опет уврстимо у програм „Кикиндског лета“ – истакла је Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације.

Заинтересовани се за вожњу могу пријавити до петка до 12 часова на бројеве телефона: 426-300 и 064/857-40-44

Због квара, сутра без воде део потрошача у Браће Татића

Aleksandra Djuran јул 11, 2023

Због квара на водоводној мрежи у улици Браће Татић испред броја 8 и његове санације, у среду 12. јула, без воде ће остати потрошачи поменуте улице од угла улице Вука Караџића до Милоша Великог, обавештавају грађане из ЈП „Кикинда“. Воде неће бити од 9 до 13 часова.

Из коњичког клуба „Вранац“ позивају на Фијакеријаду у Башаиду

Aleksandra Djuran јул 11, 2023

Коњички клуб „Вранац“ из Башаида у недељу у 13 сати на простору Вашаришта организује Фијакеријаду. Планирано је такмичење у двопрегу, тропрегу, четворопрегу, петопрегу, биће ту и деца возачи и јахачи, а бираће се и најлепши пар пастува и кобила.

-Очекујемо велики број гостију. Учешће су најавили чланови седамдесетак удружења и клубова из Војводине. Такмичење ће почети у 13 сати – сазнајемо од Алексе Микалачког, председника КК „Вранац“.

Наш саговорник истакао је да је Башаид био надалеко познат по добрим вранцима и подсетио да је најпознатији онај који је одабран да буде део споменика кнезу Михаилу Обреновићу испред Народног позоришта у Београду.

-Кнез Михаило, враћајући се са свадбеног путовања боравио је у Башаиду. Том приликом породица Биримац, која је имала једну од најпознатијих ергела коња, поклонила је младенцима вранца који је нашао своје место у Пожаревцу у кнежевој коњушници. Када је дошло време да се направи споменик кнезу Михаилу, аутор, италијански скулптор Енрико Паци тражио је управо башаидског вранца да му буде модел. Тако је коњ из Башаида постао надалеко познат – напоменуо је Микалачки.

Из КК „Вранац“ позивају све, нарочито љубитеље коња и коњичког спорта, да дођу на Фијакеријаду.

На иницијативу становника Микронасеља граде се нова паркинг места

Aleksandra Djuran јул 10, 2023

До почетка наредне недеље биће завршена изградња паркинг места у Микронасељу у Светосавској улици. Посао обавља фирма „Еко градња“, а радове су, заједно са представници ЈП „Кикинда“, обишли градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа Небојша Јованов и Драган Пецарски.

-У близини паркинга су вртић „Мики“ и школа „Жарко Зрењанин“ – напоменуо је Ђорђе Кленанц из ЈП „Кикинда“ – Већ је завршена санација оштећених паркинга преко пута вртића где су добијена нова два, три места и сада их је укупно 18. Нови паркинг, чија је изградња у току, у Светосавској улици имаће joш двадесетак нових и функционалних места.

Радови се одвијају предвиђеном динамиком, а иницијативу за нова паркинг места покренули су становници овог дела града.

-Један од највећих проблема у Микронасељу је недостатк паркинга и то су истакли мештани овог дела града у разговору са нама и хвала им на томе. На нама је да их саслушамо, изађемо им у сусрет и решимо проблем. Управо су поједини грађани апострофирали проблем који су стварала стабла сибирског бреста која су се налазила на овом месту. Коренов систем подизао је комплетан паркинг тако да није било могућности да се он користи. Нови паркинг, али и мурал који је урађен, даће лепши и бољи изглед овом делу града – прецизирао је Лукач.

По завршетку ових радова започеће уређење паркинга у Београдској улици. Припремни радови који су подразумевали вађење пањева су завршени и почетком следеће недеље и тамо ће бити започет овај посао.

Турнир у малом фудбалу почиње у четвртак, пријављивање екипа до уторка

Aleksandra Djuran јул 10, 2023

Турнир у малом фудбалу организацији Града Кикинде и Спортске организације, најављен за 9. јул, померен је за четвртак, 13. јул. Спортски директор турнира Марко Вукобрат подсећа да се после три године паузе поново организује турнир који изазива велико интересовање како учесника, тако и гледалаца. Утакмице ће се играти у дворишту Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе.

-Турнир ће почети касније у односу на оно што је најављено услед санирања терена јер нам је жеља да играчима обезбедимо што боље услове – каже Вукобрат –Игра се по систему 4+1, по правилима футсала. Отварање је у 19.45 сати, а већ у 20 часова почиње прва утакмица. Планирано је да се свако вече одиграју три фудбалска меча, а први ће почињати у 20 сати. Пријављивање екипа је до уторка и за сада имамо пријављених 12 тимова из града и околних места, док једна екипа долази из Зрењанина.

Одржавање утакмица зависиће од временских прилика, додаје наш саговорник и позива гледаоце да дођу у што већем броју. За све који буду пратили турнир, свако вече обезбеђене су робне и новчане награде.

-Улазница ће до плеј офа коштати 100, а за плеј оф је 200 динара. Очекујемо да ће турнир трајати десетак дана. Саветујем гледаоце да чувају улазнице јер једино тако могу да учествују наградној игру коју смо припремили за њих – напомиње Марко Вукборат.

Обезбеђен је и наградни фонда тако да првопласирана екипа осваја 350.000, другопласирана 100.000 и трећепласирана екипа освојиће 50.000 динара. Награде ће бити уручене најбољем играчу, стрелцу и голману турнира.

Стонотенисери из Кикинде први на спортској олимпијади радника Војводине

Aleksandra Djuran јул 10, 2023

На спортској олимпијади радника Војводине екипа стонотенисера која је представљала Кикинду освојила је екипно прво место, док је треће место појединачно припало Бранку Цветковићу. Пехар и златне медаље за наш град освојили су: Ненад Ђукић, Жељко Марић, Миодраг Бањац, Бранко Цветковић и Миодраг Грујић.

-У стоном тенису било је 12 екипа и наш тим у финалу је био бољи од Панчеваца. Сви ми стоним тенисом бавимо се из хобија и заједно тренирамо у клубу „Галадска“ већ двадесетак година. На спортској олимпијади учествујемо годинама и увек оставримо добар пласман – истакао је Миодраг Грујић.

На надметању, чији је домаћин била Ада, су учествивале екипе из свих већих места у Војводини. Такмичења су организована у свим спортовима и трајала су три дана.

Помоћ Покрајине за расадничку производњу добио и „Викумак“ из Иђоша

Aleksandra Djuran јул 9, 2023

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је уговоре укупне вредности 90 милиона динара из Буџетског фонда за шуме АП Војводине. Уговоре о бесповратним средствима уручио је потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић, а међу онима који су добили новац је и расадник „Викумак“ из Иђоша чији је власник Радивој Лагунџин. Њему су припала средства за унапређење расадничке производње.

-Одобрено нам је 200.000 динара за куповину тракторског атомизера за прскање. На нашем расаднику имамо један који је стар и било је време да купимо нови. Тракторски атомизер за прскање користимо приликом заштите садница хербицидима и пестицидима – сазнајемо од Лагунџина.

Расадник „Викумак“ једини је на територији града који производи шумски садни материјал, саднице за пољозаштитне појасеве и ремизе. Код надлежног секретаријата сваке године конкуришу за средства и до сада су добили трактор, систем за наводњавање и разне прикључне машине неопходне у расадничкој производњи.

-Шумски расад узгајамо на 1,2 хектара. Имамо саднице храста, тополе, јасена, јавора и багрема. Најтраженији су багрем, храст и топола који и најбоље успевају на нашој земљи – додаје наш саговорник.

Поред поменутог „Викумак“ у понуди има и друге саднице.

-У ово доба године најтраженије су вишегодишње цветнице и контејнерске саднице које се налазе у великим саксијама. Купују се и перене и разни четинари – напомиње Радивој Лагунџин.

Иђошки расадник је породични посао. Наредног месеца обележиће две деценије рада. Поред производње садног материјала, баве се и извођењем радова у шумарству, претежно пошумљавањем, као и осталим радовима у хортикултури, попут уређења дворишта и паркова и постављања тепих травњака.

Прва књига суграђанина Игора Попова промовисана у Румунији

Aleksandra Djuran јул 8, 2023

Уметнички руководилац у Академском друштву за неговање музике „Гусле“ и специјалиста васпитач за традиционалну игру, Игор Попов, своју прву књигу „Обичаји и игре Срба у Поморишју“ промовисао је у Темишвару, у Свечаној дворани Савеза Срба у Румунији. Издавач ове јединствене монографије и организатор промоције је Савез Срба у Румунији и Влада Румуније. Ментор је била др Оливера Васић, а рецензенти су етнолог др Весна Марјановић, етнокореолог др Весна Карин и покојна др Селена Ракочевић.

-Књига је, заправо, део мог специјалистичког рада из 2012. године. Има два дела и у првом су обрађени обичаји и обреди Срба у Поморишју, док је други део посвећен игри и плесовима овог краја и он садржи нотне записе и кинетограме. У Румунији већина места поседује своју монографију, међутим, нема пуно писаних дела о играма из Поморишја и сада су оне сабране на једном месту – каже Игор Попов.

Током 15 година теренског истраживања забележено је 50 игара. Књига може да послужи и као научна литература, али може да буде интересантна и обичним људима који желе више да сазнају о обичајима Срба у Румунији. Подаци који се налазе у делу односе се на период од половине 19. века до данас.

-Сваке године у оквиру Етно кампа ми истражујемо терен Поморишја и мисија је да све игре које смо забележили и истражили на неки начин оживимо и то у културно-уметничким друштвима Срба у Румунији. Са друштвима у Чанаду, Араду, Великом Сентпетеру, Фенлаку „Гусле“ сарађују годинама, тако да би нове кореографије нашле место у њиховим репертоарима – додаје Попов. – У Поморишју се обележавају сеоске славе, организују балови, разне свечаности, славља. Сваки догађај почиње тако што се одигра шест игара које су окосница играчког репертоара Поморишја и то је обичај који је сачуван одавнина.

Игор Попов је, користећи се записима са терена, поставио и кореографију „Српске игре из Поморишја“ коју су први извели чланови „Гусала“. Након тога, постављена је у Великом Сентпетеру, Чанаду, Фенлаку и Араду.

-Игре су тешке, захтевају добре саставе и добре ансамбле. Траже пуно вежбања и једне су од најтежих игара што се тиче корака, стила и саме играчке технике. КУД „Плави делија“ из Великог Сентпетера до сада је, са овом кореографијом, освојио пуно награда, а једна од најзначајнијих је сребрна плакета на Европској смотри српске дијаспоре 2019. године – сазнајемо од нашег саговорника.

О књизи су, поред аутора, говорили др Кристина Плањанин Симић , књижевница Јаворка Марков Јоргован, Саша Јашин и директор АДЗНМ „Гусле“ Зоран Петровић, а подршку је дао и почасни председник Савеза Срба у Румунији др Славомир Гвозденовић.

Посебну ноту промоцији су дали чланови АДЗНМ „Гусле“ из Кикинде и КУД-а „Плави делија“ који су приказали традиционалне игре и песме које су Срби из румунског Поморишја вековима играли и певали. У Кикинди је промоција планирана за 26. јул.

Школа пливања на базенима у Банатском Великом Селу

Aleksandra Djuran јул 7, 2023

На отвореним базенима СЦ „Језеро“ у Банатском Великом Селу од 10. до 28. јула биће организована Школа пливања. Водиће је Драгана Пецарски, спортски директор Пливачког удружења „БВС“, а могућност да савладају основе пливања имаће деца од пет до 10 година.

-Школу пливања у Банатском Великом Селу организујемо други пут. Одлично искуство из прошле године определило нас је да и ове године помогнемо деци да науче основе и заволе овај спорт – истиче Драгана Пецарски – Школа пливања је бесплатна, а подршку нам је пружио град. Прошле године педесетак деца научило је основу и стекло искуство како да се понашају у дубљој води.

Школа пливања организоваће се понедељком, средом и петком од 19 сати. Број телефона за пријављивање и информације је 069/68 -19 -09.

После више година, коначно солидан род кајсија

Aleksandra Djuran јул 7, 2023

У кикиндским воћњацима почела је берба кајсија. Напокон, после више година, воћари који имају касну сорту кајсија могу да се надају солидном приносу. Од 2019. године није било правог рода. Проблем су били касни мразеви крајем марта, па чак и у априлу тако да су кајсије протеклих сезона измрзле од 50 до 100 одсто. То нам потврђује и Гојко Раца из Накова који је ово воће засновао на јутру земље.

-Ово је шеста година да имам воћњак и прва да ћу имати солидан род. Све ове године штете од мраза, али и леда биле су такве да рода малтене није ни било. Прошле године род је био 500 килограма, што је минимално с обзиром на то да имам 370 стабала – каже Раца.

Подизање воћњака односно куповина садница и система за наводњавање, као и ограђивање парцеле, коштали су око 4.000 евра. Инвестиција се ни после шест година није исплатила.

-Већ сам био одустао од воћњака. У прве четири године строго сам водио рачуна о агротехничким мерама тако да сам радио зимско прскање и орезивање, пролећно прскање, комплетну прихрану, кошење, а рода нема. Прошле године орезао сам грубо воћњак и заштитио га четири, пет пута само против монилије тако да ове године нисам очекивао род. Не можете ни да замислите колико сам био изненађен када сам видео да су стабла у пролеће добро понела, а и родила. Ове године сигуран сам да ће принос бити између седам и осам тона што је много више од мојих очекивања – искрен је наш саговорник.

Кишно пролеће добродошло је кајсијама. Гојко Раца има сорту „роксана“ која је међу најтраженијим и касна је сорта.

-Плодови су крупни и лепи, шест кајсија иде у килограм. Пуне су сласти и ко их купи дође по још. Цена је 150 динара килограм и на велико и на мало и имамо наруџбине више дана унапред. Сада када је почела берба она је свакодневна. За сада успевамо да оберемо све зреле плодове супруга, ћеркица, мајка, ташта и ја, међутим мораћу да тражим раднике – напомиње Раца.

Берба ће сигурно трајати још двадесетак дана, а сат је 300 динара. Осим кајсија Раца у истом воћњаку има и орахе који су такође солидно родили. Пракса је да се заједно засаде ораси и кајсије на једној парцели јер орах тек у 25-ој години почиње да даје пун род, а до тада су кајсије већ завршиле свој век.