јануар 25, 2026

Aleksandra Djuran

todoricke (1)

 

Ена Гогић (14) и сестре  Хана (12) и Петра Тодорић  (10) освојиле су значајна признања на 43. Међународном фестивалу забавне музике за децу и младе  „ТИН 2023“ одржаном у Доњем Милановцу. Фестивал је окупио велики број солиста из Румуније, Маекдоније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

Прошлогодишња добитница гран прија фестивала Ена Гогић, ове године освојила је награду за најбољег солисту у категорији младих. Наступала је са композицијом „Гласам за љубав“.

-Свака награда пуно значи и подстрек је да будем још боља. У току су и припреме за такмичење „Србија у ритму Европе“. Заједно са  Миланом Рајков, Еном Тошић и Ивом Племић представљам наш град са песмом кипарске уметнице Иви Адамоу „Ла ла лов“. Вредно вежбамо и надамо се успеху у Зрењанину. – истакла је Ена Гогић и додала да снима нову песму.

Хана Тодорић освојила је награду стручног жирија за најбољег солисту у категорији дечије музике. Извела је песму „Написана љубав“. Ништа мање успешна није била ни Петра Тородић која је са композицијом „Зимска песма“ добила прву награду дечијег жирија. Сестрама Тодорић, које имају велики број награда, ово је било прво учешће на „Тин“ фестивалу. И њих две вредно раде овог лета јер их већ  у августу очекује наступ на дечијем фестивалу „Распеване пахуљице“ у Мркоњић Граду, а у октобру ће бити део фестивала у Новом Травнику.

CDA_0601

Спортски центар „Језеро” Кикинда позива све заинтересоване да пријаве своју екипу за забавно спортску манифестацију „Војводина Опен бај Инвиктус” која се организује 28. и 29. јула на отвореним базенима Спортског центра “Језеро” у Кикинди са почетком од 19 часова.

Реч је о такмичењу  у ком су игре осмишљене на бази некадашњих популарних „Игара без граница“. Замишљено је као спортска манифестација такмичарско – забавног карактера чији је циљ да се такмичари добро забаве савладавајући разне препреке и логичке задатке. Број екипа које могу да учествују је неограничен, а минимум је четири. У  једнoj екипи минимално треба да буде пет чланова и мора бити сачињена од три мушкарца и две девојке. Све екипе учествују у неколико дисциплина, у зависности од броја екипа.

Из СЦ „Језеро“ позивају суграђане да оформе своју екипу или представљају свој клуб и да се, пре свега, добро забаве уз игре на базену. Бесплатно је и учешће за екипе као и за гледаоце, а покровитељ такмичења је Града Кикинде. Пријава екипа  је могућа на број телефона 065/ 526 – 81 – 20.

Такође, у недељу, 30. јула, на “Старом језеру” одржаће се дечје такмичење ОЦР Кидс, где ће малишани до 13 година имати прилику да се опробају на специјално осмишљеним справама и полигону. Пријаве за ОЦР Кидс су на дан трке, уз присуство родитеља или старатеља.

359494976_240283878470878_1052888106767634007_n

Етнокамп и ФЕНОК у организацији Академског друштва за неговање музике „Гусле“ биће одржан од од 23. до 30. јула. Кикинда ће бити домаћин студентима музичких академија и средњошколцима музичких школа из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Суботице, Сомбора и Кикинде. Студијско истраживање музичко-традиционалног фолклора Баната које се већ 22 године организује у оквиру етно кампа користи се за семинарске, дипломске и мастер радове студената, као и за писање различитих књига. “Гусле” су домаћин кампу који је проглашен за истраживачку станица фолклористике, рекао је директор Зоран Петровић.

-Реч је о пројекту који је започет 2002. године и сматра се најуспешнијим ове врсте у Србији. У протекле 22 године много користи за друштво и културни живот града донеле су ове манифестације, а подсетићу да смо допринели и отварању смера васпитач за традиционалне игре у кикиндској Високој струковној школи. Очекујемо да ћемо наредне године привести крају трансформацију друштва које би требало да постане покрајинска институција културе што је велико признанња за наш рад, али и подстрек и подршка културном животу Кикинде – напоменуо је Петровић.

Истраживања  се базирају на музичком традиционалном фолклору Баната односно на играчкој, певачкој и музичкој традицији нашег краја и ширег окружења. Велики део терена већ је истражен, али потреба да се истражује жива традиције постоји и даље. Компаративном анализом сазнаје се шта је остало, шта се променило, да ли је нешто нестало, напоменула је уметнички руководилац Магдалена Попов.

-Истражује се српски, мађарски и румунски Банат са тенденцијом  да се проширимо на читаву Војводину. Осим тога организоваћемо и бројна предавања еминентних стручњака етнокореолога, етнолога и етномузиколога, а сваког дана петнаестак студената очекују играчке, певачке и музичке радионице. Ментор кампа је др Драгица Панић са бањалучке Академије уметности, а коментор је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов. У среду организујемо и промоцију књиге „Игре и обичаји Срба у Поморишју“  Игора Попова која је настала као директан продукт етно кампа. Посебан део кампа посветићемо и преминулој др Селени Ракочевић која је од почетка била  са нама, а за собом је оставила значајна истраживања и радове – додала је Магдалена Попов.

Међународни фестивал оркестара ФЕНОК, као засебна манифестација, такође слави 22. рођендан. До сада је окупила више од 150 оркестара и ансамбала. Поред музичких радионица и презнтација за госте и концертима који афирмишу музичку традицију наше земље и земаља учесница моћи ће свако вече да уживају суграђани од уторка, 25. јула у 20 сати у дворишту Курије.

-Имаћемо госте из Бугарске, Турске, Румуније, Босне и Херцеговине и више домаћих ансамбала. Прво вече резервисано је за концерт фолклора и са нашим гостима фолклорним ансамблом „Вила“ из Новог Сада наступиће чланови „Гусала“. Други концерт исте вечери биће наступ оркестра „Ђерђевдан“ из Бугарске. Наредне вечери наступају певачка група етно кампа, а на сцени ће се заједно представити  и гости из Бугарске и оркестар „Гусала“. Четвртак је резервисан за београдски Етно академски народни оркестар, музичари Академије из Темишвара и турски анасмбл из Истанбула, док ће се у петак публици представити румунски тамбураши и пољски вокални квартет. У суботу поново наступају Турци и Пољаци, али и тенор Саша Петровић. Последњег дана, у недељу, бенд „Ворд ап“ одржаће одличан поп-рок концерт. – прецизирао је Петровић.

Покровитељ је град Кикинда , а финансијску подршку пружио је и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

 

Место сусрета теорије и праксе

Етно камп је место на ком се сусрећу теорија и пракса јер студенти имају прилику да се упознају са оним шта ће радити пошто заврше факултете. Сва истраживања се архирвирају и сматра се да је архивска грађа „Гусала“ једна од највреднијих те врсте у нашој земљи. У оквиру пројекта нематеријалног културног наслеђа чији је носилац био град огроман посао већ је завршен.

 

 

ISAKOVI ZAJEDNICA

Павле и Јана Исаков са шесторо деце живе у Аустралији и након шест година дошли су у посету рођацима у Кикинди, Новом Милошеву и Сремској Каменици. Павлова мајка пореклом је из Иђоша, а отац из Меленаца и његови родитељи пре 50 година одселили су се на најудаљенији континет. Код свог сина пробудили су љубав према Србији, у кући су увек говорили српски, тако да је он, иако рођен у Аустралији, такође заволео нашу земљу. Супруга Јана је из Сремске Каменице и пошто су се венчали и одлучили за живот у Аустралији добили су шесторо деце која носе библијска имена: Марис (16), Јестира (14), Невије (12), Натанијел (11), Калита (9) и Бетани (4).

 

-Моји родитељи у Аустралију су се одселили 1968. године, али никада нису заборавили Банат. Научили су ме да говорим српски језик и увек су одржавали контакт са рођацима, што и ми сада радимо јер деца треба да знају своје порекло и одакле су им корени- истиче Павле.

Супругу Јану упознао је преко назаренске заједнице. Венчали су се 2004., а наредне године она је добила исељеничку визу за Земљу кенгура. Живе у околини Бризбејна, трећег по величини града у Аустралији.

-Већина Јанине родбине је у Србији, а највише волимо Кикинду  где дођемо код мојих рођака. Долазак овде је наш одмор, време када се опустимо и уживамо – додаје Исаков.

По професији часовничар наш саговорник додаје да је живот у Аустралији потпуно другачији од оног у нашој земљи.

-Лако се проналази сталан посао који је добро плаћен, али је знатно скупље него овде. Тамо се некретнине, возила и све остало купује на кредит и није чудо да се подигне више кредита. Цене хране су сличне, а, примера ради, гориво у Србији је скупље него у Аустралији – сазнали смо од Павла Исакова.

Велике су разлике у друштвеном животу. Аустралијанци током радне недеље практично немају друштвени живот. Посао и кућа су им једине релације, а викенди су предоређени за путовања, изласке, дружења и све остале активности.

-Наша деца када дођу овде увек нас питају шта се десило када су у вечерњим и ноћним сатима радним данима улице пуне људи – додаје Исаков.

Од деце, стидљиве и насмејане, сазнајемо да са нестрпљењем ишчекују долазак у Србију, који је за њих авантура. Расту један уз другог, старији помажу млађима  и сви се одлично слажу.

basaid crkva 1 (1)

Месна заједница Башаид у понедељак, 17. јула уз Свету Литургију и резање славског колача прославља црквену славу Светог Саву свештеномученика епископа Горњокарловачког и Плашког пароха башаидског. У сусрет слави на храму Светог Николаја после 75 година подигнуто је ново црквено звоно уместо старог које се није оглашавало од 1948. године.

-Постојеће звоно пукло је 1948. године када је одлуком тадашњих власти одузета црквена имовина – сазнајемо од јереја Александра Лекића који је на служби у Башаиду. – Од тада па све до 2021. године у парохијском дому није се родило ниједно дете. За више од седам деценија прво дете које се родило у кући у којој живи свештеник са породицом је мој син Арсеније. Са својом супругом из Радојева у Башаид сам преузео службу 2020. године и почео да прикупљам донације за звоно. Звоно је стигло 2021. године током преподневних сати, а моја супруга породила се тог послеподнева.

Звоно је 5. јуна ове године освештао владика банатски Никанор, а ових дана оно је подигнуто на своје место. Огласиће се са цркве наредне недеље чим се ојача конструкција и оно буде фиксирано.

-Већ неколико година црква се обнавља сопственим и средствима приложника. Храм је један од највећих у Банату и прошле и ове године уређена је фасада, а започети су и унутрашњи радови. Потребно је санирати плафоне и рестаурирати фреске, што ће трајати до краја године – напомиње јереј Лекић.

Црква је изграђена 1833. године и од тада је два пута  обнављана 1959. ии 1982. године. Неопходнје и кречење куполе и торња, да се поставе нови сатови и бехатон. Наш саговорник нада се да ће све бити завршено током наредне године када би било организовано  и велико освећење цркве.

vasar basaid

Од марта до октобра, сваке друге недеље у месецу, у Башаиду се организује вашар. Овако је протеклих деценија, а у задњих неколико окупља све више оних који купују и продају, долазе да виде и буду виђени. Тако је било овог месеца када је простор од три хектара врвео од људи. Нудило се све, од игле до локомотиве. Поред одеће, обуће, воћа,поврћа, ситне и крупне стоке, прибора за кућу посетиоци су могли да купе алате, намештај, огрев, али и машине за пољопривредну производњу. Поред продаваца из Кикинде и околних села ту су и комшије из оближњих градова, али и осталих делова Војводине, па и шире.

Жељко Чокањев из Зрењанина, власник је шеширџијске радње „Мој шешир“ и како нам открива увек долази са својом робом у Башаид.

-Већ 16 година бавимо се производњом шешира, а дуже од десет долазимо на башаидски вашар – сазнајемо од Чокањева – Иако не живимо од вашара, овде долазимо јер смо у комшилику и јер нас овде увек лепо дочекају. Радимо шешире за филмове и свештенике и то нам је најважнија производња, а овде долазимо првенствено јер је уређено и сређено, а и купци нас увек испоштују. Ово је један од бољих вашара у Војводини.

Супружници из Лаћарка код Сремске Митровице  први пут су били на башаидском вашару.

-Бавимо се производњом домаћих производа од меса. Све правимо по старим рецептима, без адитива и било каквих додатака. Цене су приступачне, а купаца има. Ово је породична производња и шира фамилија је укључена у њу. Презадовољни смо како је у Башаиду. Место је мало, али је све уређено. Доћи ћемо и наредног месеца сигурно – рекли су нам

А какав је то вашар без музике. Данијела из Новог Сада обучена у банатску ношњу уз звуке виолине допринела је да атмосфера и купаца и продаваца буде лепша и веселија.

-Била сам једном прошле године и свидело ми се. Поред посла бавим се и уличним свирањем у Новом Саду, али и на већим  скуповима попут овог. На вашарима нема свађе око места на ком ћу свирати што ми се често дешава у Новом Саду. Када ме виде, прво се мало зачуде, али након тога су љубазни и лепо реагују – додала је Данијела.

Наредни вашар у Башаиду је 6. августа и уколико сте пропустили овај, отиђите на следећи.

sladoled (3)

Туристичка организација града трећу годину заредом обележила је Светски дан сладоледа. Овим  поводом на Градском тргу окупио се велики број деце  на интерактивном дружењу са члановима дечијег позориштанца „Лане“, а они који су знали највише добили су бесплатан сладолед.

Да уживају у омиљеној посластици затекли смо браћу од стрица старијег Филипа и млађег Вука Булатовића. Вук нам је рекао да воли сладолед и да му је то омиљена посластица. Са друге стране деветогоришњи Филип, који живи у Москви, у сладоелду ужива када је у посети бакама и декама.

-Омиљени слаткиш ми је сладолед и то укус орео и плазма. У Русији се он купује у продавницама, а не овако на кугле као у Кикинди. Овај сладолед је пуно лепши, а и има га више, него онај који једем кући – искрен је Филип.

Исти је случај и са Марком Накракућиним који долази из Чачка.

-Сви сладоледи су ми омиљени. Ипак, највише волим пунч са чоколадним преливом и мрвицама. Ове кугле су огромне и зато га волим – казао је Марко.

Четворочлана породица Ковач такође ужива у летњој посластици, а највише петогодишња Александра.

-Омиљени ми је сладолед од јагоде. Једем га сваки дан док је лето, али прво морам да поједем ручак – открила нам је Александра.

Организована  је и потрага за сладоледом за нешто старију децу који су уз помоћ кодова постављених на туристичким локацијама долазили  до главне награде -сладоледа.

-Лети највише уживамо у сладоледу, а ниједна летња шетња Градским тргом не може да прође без, бар једне кугле сладоледа – истакла је Маријана Мирков из Туристичке организације – Зато смо се и одлучили да обележимо Светски дан сладоледа у чему су нас подржале све локалне сладолеџије које су надалеко познате.

Манифестацију су подржале посласитачрнице „Чери“, „Корзо“, „Сабо“, „Спорт“, „Специјал“ и „Фонтана“. У посластичарници „Ел Кафе“ у Руском Селу омиљена летња посластица поклањана је чији је био рођендан.

maskenbal 1

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ организован је маскенбал читалачког клубића. Ово је уједно била и завршна свечаност клубића с обзиром на то да ће до септембра на заслужену паузу. Фудбалери, ратници, принцезе, виле, спајдермени, краљеви уживали су у интерактивном програму. Дружењу је присуствово и велики фудбалер Роналдо у кога се маскирао Милан Бркин.

-То  ми је омиљен фудбалер и решио сам да будем Роналдо. Мама ми чита и волим приче у којима се деца играју и друже – открио нам је Милан.

Његов другар Урош Чавић био је боксер.

-Бокс је мој омиљени спорт јер су боксери јаки и снажни. Волим да долазим у Библиотеку јер се има пуно радионица  и увек чујемо нову причу – рекао је Урош.

Вила из бајке била је Нина Сабо.

-Волим причу о Пепељуги којој су помогле добре виле и моја жеља је била да и ја будем као оне. Виле живе у краљевству и у причама. Омиљена књига ми је „Снежана и седам патуљака“  – сазнали смо од Нине.

Дуња Бркин Трифуновић истакла је да је маскенбал традиција коју подједнако воле и деца и запослени у Библиотеци.

-Деца радо долазе, а посебна је драж то што се, бар на кратко, претварају у своје омиљене јунаке. Поред причања приче, деца су учествовала у језичким играма  и квизу. – истакла је Дуња Бркин Трифуновић – Поред жеље да деци приближимо књигу, ово је један од видова наше подршке читању. Циљ нам је да оно што прочитају деца знају и да интерпретирају, да издвоје омиљени лик или део приче. Сва наша деца лако науче да читају, али тешко науче да читају са разумевањем.

Наша саговорница додала је и да подршка читању траје од тренутка кад се дете роди, до одраслог доба.

IMG_20230714_142058

И у Кикинду  је стигао врео афрички ваздух под чијим утицајем је читава земља. То језго врелине метеоролози су назвали „Луцифер“. У  претходна два дана наш град је међу најтоплијим  у земљи. Предњачи Чачак где је јуче, како преносе медији, измерено невероватних 46 степени Целзијуса и Неготин, Ћуприја и Крагујевац са 36 степени. У Кикинди је  у среду, 12. јула у 17 часова измерена највиша дневна температура од почетка године 34, 9 степени, подаци су које смо добили од Софије Степанов из Метеоролошке службе.

-Јуче, 13. јула, у 15 часова био је најтоплији део дана. Тада је измерено 34,7 степени – напомиње Софија Степанов – Интересантна је појава, коју смо приметили прошле године, да дневне температуре расту у послеподневним сатима.

Током ноћи киша је на кратко донела пад температуре. У Кикинди је пало 5,3 литра кише по квадратном метру, у Мокрину свега две, а у Башаиду је забележено  11, 4 литара воденог талога по квадрату. Иако је било јаке грмљавине и појачаног ветра, на срећу, веће невреме је заобишло територију града. Једини инцидент, који је пријављен, догодио се у улици Краља Петра Првог испред кућног броја 105. Услед јаког ветра и грмљавине поломила се једна од већих грана стабла пинцике који красе ову улицу.

Спас од високих температура суграђани су потражили у сладоледу, хладним напицима, али је и више него добродошла фонтана.

Из Републичког хидрометеоролошког завода упозоравају на то да ће се сутра (субота) максимална температура кретати од 32 до 36 степени, а у недељу и првој половини наредне седмице још топлије, локално и до 40 степени Целзијуса. Очекују се и тропске ноћи када температура неће падати испод 20 степени.

296148418_4903056699798759_2018478387129040569_n

Од 17. до 21. јула у двориште Културног центра биће претворено у летњу позоришну сцену. Свако вече од 19 сати глумци позориштанца „Лане“ представиће се делом свог богатог репретоара, а улазак ће бити бесплатан.

-Ово је трећа година да организујемо програм „Позориште двориште“. – истакао је Марко Марковљев, директор КЦК –  Претходних година показало се да је ово добра иницијатива да употпунимо садржаје за децу током летњег распуста. Стога смо се одлучили да и ове године малишанима понудимо позориште на отвореном.

У понедељак је на репертоару представа „Мачак и петао“, у уторак „Школа за кловнове“, среда је резервисана за „Весели распуст“, четвртак за „Медведову жендбу“ и у петак је на репертоару „Зунзарина палата“.

Don`t copy text!