Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Dominacija kikindskih enigmata na „Olimpijskom kvizu“

Aleksandra Djuran avgust 15, 2023

Vanja Tomašev iz Kikinde pobednik je dvadesetog izdanja „Olimpijskog kviza“, zvanične takmičarske discipline u okviru 148. „Nevesinjske olimpijade“. Jedan od najboljih kvizaša u Srbiji, pobednik jednog ciklusa „Slagalice“, u Nevesinju se takmičio treći put, a do sada je u svojoj kolekciji imao dve srebrne olimpijske medalje. Tomašev je u finalu bio bolji od Vladimira Šmrkića, profesora informatike iz Nevesinja, osmostrukog pobednika ovog kviza. Treće mesto osvojio je naš sugrađanin Slavko Bovan, koji je u sedam nastupa izborio isto toliko finala na kojima je osvojio dve zlatne, dve srebrne i tri bronzane medalje. Četvrto mesto osvojio je debitant, Srđan Matković iz Gacka.

Na kvalifikacionom testu, od 50 pitanja iz opšte kulture, Tomašev je imao 37 tačnih odgovora, Bovan i Šmrkić po 35, a Matković 32. Finale je proteklo u viteškom nadmetanju te je mnogobrojna publika u dvorani Kulturnog centra „Nebojša Glogovac“, uživala i vatreno bodrila sve takmičare. Autor i voditelj kviza bio je Dragan Grahovac, direktor Radio Nevesinja.

Interesantno je napomenuti da su sva četvorica finalista članovi Enigmatskog kluba „Kikinda“.

Za dane vikenda jedna osoba poginula u saobraćajnoj nesreći

Aleksandra Djuran avgust 15, 2023

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode, dve sa materijalnom štetom i dve sa nastradalim licima u kojima je jedna osoba poginula, a dve su zadobile lake telesne povrede. Nastala je i materijalna šteta u iznosu od 720.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog tehničke neispravnosti, radnje vozilom i neprilagođene brzine.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 25 učesnika u saobraćaju i izdato je 230 prekršajnih naloga. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno je 10 vozača,četiri osobe zadržane u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu.

Takođe, otkriveno je 22 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 187 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 51 ostalih prekršaja.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_n

Sećanje na kikindske Jevreje

Aleksandra Djuran avgust 14, 2023

Na Jevrejskom groblju održana je komemoracija povodom 82 godine od deportacije kikindskih Jevreja koji su poslati u koncentracione logore. U znak sećanja vence su položili predstavnici Jevrejske opštine u Kikindi, SUBNOR-a, jevrejske opštine Novi Sad, Beograd i Srbije i porodice stradalih.

U noći između 14. i 15. Avgusta 1941. godine, nemačke okupacione vlasti naredile su kikindskim Jevrejima da se okupe u dvorištu Sinagoge, a nakon toga usledila je deportacija. Nedužni ljudi, njih 360, odvedeni su u logore na Banjici i Starom sajmištu. Većina ih je streljana u okolini Beograda pod izgovorom odmazde za nemačke vojnike koji su ubijeni.

U Kikindi je pre Drugog svetskog rata živelo 500 Jevreja, a nakon oslobođenja bilo ih 16 istakla je Jana Knežević, sekretarka Jevrejske opštine Kikinda .

-Jevreji u Kikindi bili su pošteni, marljivi i vredni, a bavili su se trgovinom, zanatstvom, bili su majke i očevi, braća i sestre. Deportovanjem u logore dehumanizacija Jevreje doživela je vrhunac. Živimo u nestabilnim vremenima i važno je sačuvati sećanje na prethodne zločine koji su se desili, naročito protiv manjinskih zajednica, kako se ne bi dogodili u budućnosti– rekla je Jana Knežević.

Kikindski rabin bio je prva žrtva od strane nacista. Tokom rata jevrejski narod bio je zadužen za čišćenje ulica, kopanje rovova, iskopavanje masovih grobnica.

Danas u Kikindi ima petnaestak članova jevrejske zajednice.

-Dosta ljudi iselilo se u Izrael. Iskoristili su priliku da žive sa svojim narodom. Mi, koji živimo u Kikindi, trudimo se da radimo i negujemo suživot sa drugim manjinskim narodima. Sarađujemo sa ostalim udruženjima i trudimo se da negujemo kulturu sećanja – zaključila je Jana Knežević.

Preminuo 75-godišnjak, pozlilo mu u vožnji

Aleksandra Djuran avgust 13, 2023

J.Š. (1948) iz Novog Sada preminuo je u poslepodnevnima satima u svom automobilu. Zajedno sa suprugom bio je u Kikindi i pozlilo mu je u vožnji. Skrenuo je sa puta i počeo da usporava automobil koji je udario u drvo u ulici Žarka Zrenjanina ispred kućnog broja 64.

Na lice mesta ubrzo je stigla Hitna pomoć, a lekarima je preostalo samo da konstatuju smrt. Na automobilu je, kako saznajemo pričinjena neznatna materijalna šteta, a telo preminulog poslato je na Institut za sudsku medicinu u Novi Sad kako bi se utvrdio uzrok smrti.

Fijakerijada u Iđošu okupila stotinak takmičara

Aleksandra Djuran avgust 13, 2023

Obeležavanje „Dana sela“ u Iđošu počelo je Fijakerijadom, na stadionu FK „Borac“, u organizaciji udruženja ljubitelja konja i kuvara „Bistrica“. Najmasovnija manifestacija okupila 70 takmičara u jednopregu, dvopregu, četvoropregu i višepregu, u programu su učestvovale posebne rase konja, mladi konji, kao i jahači.

-Drago mi je što smo oborili rekord i u Iđoš doveli veliki broj ljubitelja konja i konjičkog sporta. Na trećoj Fijakerijadi oborili smo dosadašnji rekord. To je dokaz da nas drugi cene, a mi im uzvratimo tako što redovno učestvujemo na svim manifestacijama na kojima nas pozovu. Na nama je da ljubav prema ovim plemenitim životinjama prenesemo na decu i mlade – rekao je Dušan Sivčev, predsednik udruženja „Bistrica“.

Manifestaciju su posetili gradonačenik Nikola Lukač, koji je i otvorio, i presednik Skupštine Grada Mladen Bogdan. Prvi čovek Grada poželeo je dobrodošlicu svim gostima i iskoristo je priliku da svim Iđošanima čestita Dan sela i crkvenu slavu.

-Hvala vam što čuvate običaje ovih krajeva i promovište konjički sport. Fijakerijada je važna manifestacija za svako selo jer okupi veliki vroj gostiju i oživi ga. Pored druženja i čuvanja tradicije ovo je pravi način da se sela povežu i pomognu jedni drugima u napredovanju – istakao je Lukač.

Fijakerijadu u Iđošu pomogli su lokalna samouprava i Mesna zajednica Iđoš.

Pokrajina pomaže nabavku pčelinjih društava i opreme za pčelare

Aleksandra Djuran avgust 13, 2023

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je novi konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke novih pčelinjih društava i nabavku opreme za pčelarstvo, košnica i kontejnera u Vojvodini u 2023. godini, radi unapređivanja pčelarske proizvodnje i proizvodnje meda. Predviđeno je ukupno 10 miliona dinara, a rok za predaju prijava je 24. avgust.

Pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstava koja su u aktivnom statusu, i to fizičko lice koje je nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzetnik koji je nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Pravo imaju i pravno lice, odnosno privredno društvo nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva, zemljoradnička zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva i složena zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Za bespovratna sredstva na ovom konkursu mogu da apliciraju fizička lica, preduzetnici i pravna lica čije je gazdinstvo registrovano na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kao i žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva ili fizičko lice i osnivač pravnog lica koji je mlađi od 40 godina.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 300.000 dinara, odnosno 350.000 dinara za podnosioce prijava. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 50.000 dinara.

Na drugom konkursu nemaju pravo da apliciraju korisnici koji su u prvom konkursu potpisali ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

300511437_3195724570685918_1125743085359716226_n

„Gusle“ organizuju treći dečiji etno-kamp

Aleksandra Djuran avgust 13, 2023

Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“ organizuje treći dečiji etno-kamp. Petodnevne radionice, od 21. do 25. avgusta, namenjene su deci uzrasta od šest do 12 godina, a prijavljivanje je u toku.

– Prošle godine kamp je okupio 120 mališana, ne samo članove „Gusala“, već i decu iz osnovnih škola i vrtića. Radimo na očuvanju narodne tradicije i ulozi dece u tom zahtevnom poduhvatu. Na nama je da ih upoznamo sa kulturom i običajima, a sve to uz zanimljive radionice – istakla je Magdalena Popov, umetnički rukovodilac.

U okviru radionice slikanja učesnici će imati priliku da nauče neobično slikanje jutenih džakova tehnikom pranja, da rade gipsom, crnim pastelom i upoznaju se sa drugim zanimljivim načinima slikanja. U pevačkim radionicama učiće da pevaju dečije, pop-rok hitove i tradicionalne pesme. U folklornoj radionici naučiće tradicionalne igre, a u tradicionalnoj kuhinji spremaće stara, zaboravljena jela našeg podneblja. Biće tu i tradicionalne društvene takmičarske igre, poput bacanja kamena s ramena i još mnogo toga, poručuju iz „Gusala“.

Radionice su besplatne, a brojevi telefona za prijavu su 063/808- 71 – 81 i 064/818 – 31 – 91.

366327143_670504111773904_4497281229743014516_n

Kikindi milion dinara za Strategiju razvoja sporta

Aleksandra Djuran avgust 13, 2023

U Vladi Republike Srbije potpisani su ugovori o sufinansiranju projekata za realizaciju izrade razvojnih dokumenata regionalnog razvoja. Gradu Kikindi odobreno je milion dinara za finansiranja Strategije razvoja sporta. Ugovor su potpisali Dragan Pecarski, član Gradskog veća, i Edin Đerlek, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije, zadužen za ravnomerni regionalni razvoj. On je podsetio na to da je Vlada Srbije u aprilu usvojila Program o podsticaju regionalnog rasta za 2023. godinu, na predlog kabineta na čijem je čelu.

Prema njegovim rečima, u okviru tog programa, dve ključne mere su sufinansiranje izrade strateških razvojnih dokumenata i sufinansiranje infrastrukturnih i razvojnih projekata za podsticanje regionalnalnog razvoja.

– Sa ovim poslednjim, potpisali smo ugovore vredne 299 miliona dinara. Država je do sada puno uradila na ravnomernom regionalnom razvoju, pri čemu je, u prethodnih deset godina, uloženo tri hiljade milijardi dinara za te namene. Mudrom i odgovornom politikom uspeli smo da, posle toliko vremena, smanjimo trend rasta disproporcija, odnosno razlika između regiona, što je ogroman uspeh – zaključio je Edin Đerlek

Buč u Banatskoj Topoli praznik svih meštana

Aleksandra Djuran avgust 12, 2023

Povodom Dana Banatske Topole i crkvene slave u centru sela organizovan je 14. „Topolski kotlić“ koji je okupio 22 ekipe. Takmičenje u kuvanju riblje čorbe ove godine imalo je više prijavljenih ekipa u odnosu na prošlu, a pehare, medalje i vredne nagrade uručili su gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

Prvo mesto osvojio je Jožef Maka iz Banatske Topole koji je i inače seoski šampiona u kuvanju ovog specijaliteta.

– Godinama kuvam riblju čorbu i, osim u Vojvodini, takmičim se i širom Srbije, u većim gradovima. Gde god da odem, pozovem organizatore da dođu i budu gosti na „Topolskom kotliću“ jer je važno da promovišemo naše selo i našu najveću manifestaciju. Nema velike tajne kada se kuva riblja čorba. Najvažnije je da je riba sveža, da ima dosta luka i da je paprika kvalitetna. Iako svi mi, takmičari, ističemo da je važno učestvovati, volimo i kada pobedimo. Ipak, najbolje od svega je druženje – istakao je Maka.

Drugo mesto zauzeo je Peter Sabo iz Zrenjanina, a treći je bio Dragan Terek iz Kikinde. Sva trojica dobila su kotlić i pehare, a žiri je dodelio još šest utešnih nagrada.

I Tihomir Stojić iz Zrenjanina saglasan je da je najvažnije da je šaran za čorbu svež.

– Uz kvalitetnu ribu i dobru papriku čorba ne može da bude loša. Riblju čorbu kuvam dvadesetak godina i drugi put sam na takmičenju u Banatskoj Topoli. Drago mi je što ovako malo mesto uspe da okupi veliki broj takmičara. Veliku ulogu u tome ima odlična organizacija – rekao je Stojić.

Porodično su se takmičenju priključili članovi porodice Berta iz Banatske Topole. Beata nam je otkrila da su do sada bili dva puta drugi i jednom treći.

– Dan sela je prilika da se okupe meštani i da se vrate oni koji više ne žive ovde. Svi koji su otišli u veće gradove ili van granica naše zemlje jedva čekaju buč kako bi se svi okupili na jednom mestu. Za dobru riblju čorbu najvažniji sastojak je ljubav prema kuvanju, a nakon toga dolazi i sve ostalo – kazala je Beata Berta.

Predsednik žirija bio je Imre Sabo, vitez kulinarstva iz Sente.

– Ocenjivali smo boju, gustinu, potkovicu od ribe koja ne sme da bude raskuvana i ukus. Moram da priznam da Banaćani, iako nemaju reku, bolje kuvaju riblju čorbu u odnosu na stanovnike Bačke. Nije bilo lako odabrati najbolju čorbu, presudile su nijanse – napomenuo je Sabo.

Tradicionalnu kulinarsku manifestaciju organizovali su Udruženje ljubitelja prirode – Klub „Mrena“ i Mesna zajednica Banatska Topola, uz pomoć lokalne samouprave.

– Iako su bili najavljeni, prijatelji iz Rumunije nisu mogli da dođu, sa njima bi takmičenje bilo još kvalitetnije. Najvažnije je da smo ispunili očekivanja takmičara u pogledu kvaliteta ribe, ali i da niko nije imao zamerku na organizaciju. Takmičarske ekipe došle su iz Kikinde, Nakova, Banatskog Velikog Sela, Bočara, Novog Miloševa, Mihajlova i drugih mesta – dodao je Marko Tintor, predsednik kluba „Mrena.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Banatska Topola Nedeljko Cimeša naveo je da je, pored velikog broja učesnika, Banatska Topola bila dobar domaćin velikom broju gostiju.

– Ovo je bila prilika i da popričamo o planovima do kraja godine. U septembru nas očekuju radovi na adaptaciji Doma kulture, kako bi meštani, nakon više godina, ponovo dobili mesto za okupljanje. U planu je i izgradnja dva parkinga i, ukoliko to uradimo, bićemo zadovoljni – precizirao je Cimeša.

Opredeljenje lokalne samouprave je da ulaže u razvoj svih sela na teritoriji Grada.

– Svaka mesna zajednica nam je podjednako važna jer je naš prioritet da se sela ravnomerno razvijaju. Sa meštanima Banatske Topole obeležavamao Dan sela, pomažemo im da se „Topolski kotlić“ održi i da bude još bolji. Ovo je prilika i da porazgovarmo sa Topolčanima, da čujemo njihovo mišljenje i njihove ideje o razvoju sela i njegovom boljem funkcionisanju – naveo je Mladen Bogdan.

Sutra i prekosutra ovo selo postaje mesto hodočašća mnogobrojnih vernika jer se proslavlja seoska slava Velika Gospa. Rimokatolička crkva, podignuta 1899. godine u centru sela, smatra se najvećim svetim mestom u Banatu s obzirom na to da je poznata po pojavljanju Bogorodice na zidu crkve.

U delu atara kiša i led obrali rod

Aleksandra Djuran avgust 12, 2023

Nevreme je donelo nevolje i poljoprivrednicima čije se njive nalaze u delu atara od Kikinde prema Nakovu. Dva plastenika i parcelu na otvorenom na pomenutom potesu ima i povrtar Dragan Vukobrat kojem je led potukao sve što je zasnovao na otvorenom.

– U dva minuta ostao sam bez godišnje proizvodnje. Potpuno je uništeno pola jutra pod paprikom, krastavci kornišoni zasnovani na 1.400 metara kvadratnih, kao i paradajz. Led je napravio štetu na oba plastenika. Na više mesta probušio je spoljnu foliju – priča Vukobrat. Tokom oluje i kiše Vukobrat je bio na njivi.

– Sve se dogodilo veoma brzo. Dok sam radio u povrtnjaku primetio sam crne oblake i vir. Odjednom je počeo da pada led i otrčao sam do automobila da se sklonim. Nikada nisam doživeo ovako nešto. Pomislio sam da će led upotpunosti izbušiti automobil i da će me vetar odneti. Led je padao, ne duže od dva minuta, ali i to je bilo dovoljno da potuče sav rod u ovom delu atara. Skoro četrdeset godina bavim se poljoprivredom i po čitav dan sam u polju i ovo je prvi put da su oblaci došli iz pravca Ruskog Sela. Uvek je nevreme stizalo iz pravca poljoprivrednog gazdinstva „Kinđa“ – kaže naš sagovornik.

Vetar i led porušili su i 100 metara špalira krastavaca, a maltene nijedan list na povrću nije ostao ceo.

– Ovakav intenzitet nevremena nikada nisam osetio. Njiva izgleda kao da je mašina za branje prošla kroz nju, ništa nije ostalo, nijedan list – pojašnjava Dragan Vukobrat.

Naš sugrađanin krastavce kornišone proizvodi za poznatog kupca, firmu „Maminger“, i oni su osigurani. Dodaje da je na polovini branja i da je do sada vratio ono što je uložio. Ne zna da li će mu biti priznata šteta. Papriku nije osigurao i tu ne može ničemu da se nada. U plastenicima ima papriku i drugo povrće, međutim, ono neće moći da vrati ni ono što je uloženo u proizvodnju.

I na potesu poznatijem kao Oluš, led, kiša i vetar orkanse jačine pokosili su sunckret na delu njiva. Šteta na ovim njivama je stoprocentna i vlasnicima ne preostaje ništa osim da uzoru njive.