децембар 6, 2025

Aleksandra Djuran

lagundzin

Pomoć Pokrajine za rasadničku proizvodnju dobio i „Vikumak“ iz Iđoša

Aleksandra Djuran jul 9, 2023 0

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dodelio je ugovore ukupne vrednosti 90 miliona dinara iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine. Ugovore o bespovratnim sredstvima uručio je potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo  Vladimir  Galić, a među onima koji su dobili novac  je i rasadnik „Vikumak“ iz Iđoša čiji je vlasnik Radivoj Lagundžin. Njemu su pripala sredstva za unapređenje rasadničke proizvodnje.

 

-Odobreno nam je 200.000 dinara za kupovinu traktorskog atomizera za prskanje. Na našem rasadniku imamo jedan koji je star i bilo je vreme da kupimo novi. Traktorski atomizer za prskanje koristimo prilikom zaštite sadnica herbicidima i pesticidima – saznajemo od Lagundžina.

Rasadnik „Vikumak“ jedini je na teritoriji grada koji  proizvodi šumski sadni materijal, sadnice za poljozaštitne pojaseve i remize. Kod nadležnog sekretarijata svake godine konkurišu za sredstva i do sada su dobili traktor, sistem za navodnjavanje i razne priključne mašine neophodne u rasadničkoj proizvodnji.

-Šumski rasad uzgajamo na 1,2 hektara. Imamo sadnice hrasta, topole, jasena, javora i bagrema. Najtraženiji su bagrem, hrast i topola koji i najbolje uspevaju na našoj zemlji – dodaje naš sagovornik.

Pored pomenutog  „Vikumak“ u ponudi ima i druge sadnice.

-U ovo doba godine najtraženije su višegodišnje cvetnice i kontejnerske sadnice koje se nalaze u velikim saksijama. Kupuju se i perene i razni četinari – napominje Radivoj Lagundžin.

Iđoški rasadnik je porodični posao. Narednog meseca obeležiće dve decenije rada.  Pored proizvodnje sadnog materijala, bave se i izvođenjem radova u šumarstvu, pretežno pošumljavanjem, kao i ostalim radovima u hortikulturi, poput uređenja dvorišta i parkova i postavljanja tepih travnjaka.

igor knjiga

Prva knjiga sugrađanina Igora Popova promovisana u Rumuniji

Aleksandra Djuran jul 8, 2023 0

Umetnički rukovodilac u Akademskom društvu za negovanje muzike „Gusle“ i specijalista vaspitač za tradicionalnu igru, Igor Popov, svoju prvu knjigu „Običaji i igre Srba u Pomorišju“ promovisao je u Temišvaru, u Svečanoj dvorani Saveza Srba u Rumuniji.  Izdavač ove jedinstvene monografije i organizator promocije je Savez Srba u Rumuniji i Vlada Rumunije. Mentor je bila dr Olivera Vasić, a recenzenti su etnolog dr Vesna Marjanović, etnokoreolog dr Vesna Karin i pokojna dr Selena Rakočević.

-Knjiga je, zapravo, deo mog specijalističkog rada iz 2012. godine. Ima dva dela i u prvom su obrađeni običaji i obredi Srba u Pomorišju, dok je drugi deo posvećen igri i plesovima ovog kraja i on sadrži notne zapise i kinetograme. U Rumuniji većina mesta poseduje svoju monografiju, međutim, nema puno pisanih dela o igrama iz Pomorišja i sada su one sabrane na jednom mestu – kaže Igor Popov.

Tokom 15 godina terenskog istraživanja zabeleženo je 50 igara. Knjiga može da posluži i kao naučna literatura, ali može da bude interesantna i običnim ljudima koji žele više da saznaju o običajima Srba u Rumuniji. Podaci koji se nalaze u delu odnose se na period od polovine 19. veka do danas.

-Svake godine u okviru Etno kampa mi istražujemo teren Pomorišja i misija je da sve igre koje smo zabeležili i istražili na neki način oživimo i to u kulturno-umetničkim društvima Srba u Rumuniji. Sa društvima u Čanadu, Aradu, Velikom Sentpeteru, Fenlaku  „Gusle“  sarađuju godinama, tako da bi nove koreografije našle mesto u njihovim repertoarima – dodaje Popov. –  U Pomorišju se obeležavaju seoske slave, organizuju balovi, razne svečanosti, slavlja. Svaki događaj počinje tako što se odigra šest igara koje su okosnica igračkog repertoara Pomorišja i to je običaj koji je sačuvan odavnina.

Igor Popov je, koristeći se zapisima sa terena, postavio i koreografiju „Srpske igre iz Pomorišja“ koju su prvi izveli članovi „Gusala“. Nakon toga, postavljena je u Velikom Sentpeteru, Čanadu, Fenlaku i Aradu.

-Igre su teške, zahtevaju dobre sastave i dobre ansamble. Traže puno vežbanja i jedne su od najtežih igara što se tiče koraka, stila i same igračke tehnike. KUD „Plavi delija“ iz Velikog Sentpetera do sada je, sa ovom koreografijom, osvojio puno nagrada, a jedna od najznačajnijih je srebrna plaketa na Evropskoj smotri srpske dijaspore 2019. godine – saznajemo od našeg sagovornika.

O knjizi su, pored autora, govorili dr Kristina Planjanin Simić , književnica Javorka Markov Jorgovan, Saša Jašin i direktor ADZNM „Gusle“ Zoran Petrović, a podršku je dao i počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji dr Slavomir Gvozdenović.

Posebnu notu promociji su dali članovi ADZNM „Gusle“ iz Kikinde i KUD-a „Plavi delija“ koji su prikazali tradicionalne igre i pesme koje su Srbi iz rumunskog Pomorišja vekovima igrali i pevali. U Kikindi je promocija planirana za 26. jul.

 

bvs bazen 2

Škola plivanja na bazenima u Banatskom Velikom Selu

Aleksandra Djuran jul 7, 2023 0

Na otvorenim bazenima SC „Jezero“ u Banatskom Velikom Selu od 10. do 28. jula biće organizovana Škola plivanja. Vodiće je Dragana Pecarski, sportski direktor Plivačkog udruženja „BVS“, a mogućnost da savladaju osnove plivanja imaće deca od pet do 10 godina.

-Školu plivanja u Banatskom Velikom Selu organizujemo drugi put. Odlično iskustvo iz prošle godine opredelilo nas je da i ove godine pomognemo deci da nauče osnove i zavole ovaj sport – ističe Dragana Pecarski – Škola plivanja je besplatna, a podršku nam je pružio grad. Prošle godine pedesetak deca naučilo je osnovu  i steklo iskustvo kako da se ponašaju u dubljoj vodi.

Škola plivanja organizovaće se ponedeljkom, sredom i petkom od 19 sati. Broj telefona za prijavljivanje i informacije je 069/68 -19 -09.

gojko i cerka

Posle više godina, konačno solidan rod kajsija

Aleksandra Djuran jul 7, 2023 0

U kikindskim voćnjacima počela je berba kajsija. Napokon, posle više godina, voćari koji imaju kasnu sortu kajsija  mogu  da se nadaju solidnom prinosu. Od 2019. godine nije bilo pravog roda. Problem su bili kasni mrazevi krajem marta, pa čak i u aprilu tako da su kajsije proteklih sezona izmrzle od 50 do 100 odsto. To nam potvrđuje i Gojko Raca iz Nakova koji  je ovo voće zasnovao na jutru zemlje.

-Ovo je šesta godina da imam voćnjak i prva da ću imati solidan rod. Sve ove godine štete od mraza, ali i leda bile su takve da roda maltene nije ni bilo. Prošle godine rod je bio 500 kilograma, što je minimalno s obzirom na to da imam 370 stabala – kaže Raca.

Podizanje voćnjaka odnosno kupovina sadnica i sistema za navodnjavanje, kao i ograđivanje parcele, koštali su oko 4.000 evra. Investicija se ni posle šest godina nije isplatila.

-Već sam bio odustao od voćnjaka. U prve četiri godine strogo sam vodio računa o agrotehničkim merama tako da sam radio zimsko prskanje i orezivanje, prolećno prskanje, kompletnu prihranu, košenje, a roda nema. Prošle godine orezao sam grubo voćnjak i zaštitio ga četiri, pet puta samo protiv monilije tako da ove godine nisam očekivao rod. Ne možete ni da zamislite koliko sam bio iznenađen kada sam video da su stabla u proleće dobro ponela, a i rodila. Ove godine siguran sam da će prinos biti između sedam i osam tona što je mnogo više od mojih očekivanja – iskren je naš sagovornik.

Kišno proleće dobrodošlo je kajsijama. Gojko Raca ima sortu „roksana“ koja je među najtraženijim i kasna je sorta.

-Plodovi su krupni i lepi, šest kajsija ide u kilogram. Pune su slasti i ko ih kupi dođe po još. Cena je 150 dinara kilogram i na veliko i na malo i imamo narudžbine više dana unapred. Sada kada je počela berba ona je svakodnevna. Za sada uspevamo da oberemo sve zrele plodove supruga, ćerkica, majka, tašta i ja, međutim moraću da tražim radnike – napominje Raca.

Berba će sigurno trajati još dvadesetak dana, a sat je 300 dinara. Osim kajsija Raca u istom voćnjaku ima i orahe koji su takođe solidno rodili. Praksa je da se zajedno zasade orasi i kajsije na jednoj parceli jer orah tek u 25-oj godini počinje da daje pun rod, a do tada su kajsije već završile svoj vek.

 

Ekonomska 2

Najveće interesovanje za Tehničku školu i Gimnaziju „Dušan Vasiljev“

Aleksandra Djuran jul 7, 2023 0

Završen je i prvi i drugi krug upisa u srednje škole. U četiri  srednjošolske obrazovne ustanove u Kikindi  bilo je  570 mesta. Najviše srednjoškolaca i ove godine upisala je  Tehnička škola gde je na osam obrazovnih profila  bilo  mesta za 210 učenika.

-Jedina smo škola u Severnobanatskom okrugu koja je upisala sva odeljenja u punom obimu u prvom krugu – saznajemo od direktorice Milanke Halilović – To nam govori da su smerovi atraktivni, da imamo dobre profesore i da škola nudi odlično obrazovanje. Možemo da se pohvalimo i da među upisanim učenicima prvih razreda imamo i 41 đaka koji su došli iz opština u okrugu.

Tehnička škola u području rada elektrotehnika ima obrazovne profile: elektrotehničar informacionih tehnologija , elektrotehničar računara i elektrotehničar za dijagnostiku na vozilima. Na smeru mašinstvo kao četvrogodišnji smer je tehničar za kompjutersko upravljanje na CNC mašinama. Trogodišnji smer je kombinovano odeljenje automehaničari i zavarivači. Na smeru saobraćaj  četvorogodišnji smer je tehničar drumskog saobraćaja i trogodišnji je vozač motornih vozila.

Upisom su zadovoljni i u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“ za koju se odlučilo 111 učenika od planiranih 120. Oformljena su po dva odeljenja društvenog i prirodno- matematičkog smera s tim da je 61 đak upisan u društvenom i 50 u prirodno-matematičkom smeru, saznajemo od direktorice Mirjane Dražić.

-Ove godine upisali smo najviše prvaka u odnosu na proteklih pet godina. Imamo čitavo odeljenje više nego prošle godine što je odraz naše angažovanosti da promovišemo školu. Veliku ulogu u tome imali su i uspesi naših đaka koji svake godine sa republičkih takmičenjenja donose značajna priznanja. Pored toga, i roditelji i učenici shvatili su značaj državne mature i prednosti gimnazija iz kojih će moći da se upiše bilo koji fakultet. Ove godine  svi učenici jednog odeljenja prirodnog smera upisali su željene fakultete i većina ih je na budžetu – napomenula je Mirjana Dražić.

U Ekonomsko -trgovinskoj školi od 120 ostalo je slobodno 15 mesta i to  na smerovima konobar i kuvar.

-Upisali smo 30 đaka na smeru ekonomski i isto toliko na smeru turistički tehničar. Upisana su 22 buduća kuvara, 15 trgovaca i devet konobara – rekla je Tanja Radovanov, direktorica Ekonomsko-trgovinske škole.

U Srednjoj stručnoj školi “Miloš Crnjanski” takođe je bilo mesta za 120 novih đaka na tri četvorogodišnja i jednom trogodišnjem smeru. Upisano ih je 95. Direktor Milorad Karanović napominje da je najmanje interesovanje bilo za kombinovano trogodišnje odeljenje.

-Na smeru pekar i operater prehrambene industrije upisano je 17 uenika. Po 24 đaka imamo u odeljenjima gde su tehničar za hemijsku i farmaceutsku industriju, dok je na smeru medicinska sestra -tehničar upisano maksimalnih 30 đaka – precizirao je Karanović.

Smerova koji su bili na raspolaganju u sve četiri srednje škole sastavljen je u dogovoru sa Gradskom upravom,Filijalom nacionalne službe za zapošljavanje i Regionalnom privrednom komorom. Direktori ističu i da su dobro planirali upis s obzirma na to da će se u pojedinim srednjim školama u Adi, Senti i Novom Kneževcu gasiti deo odeljenja jer nemaju dovoljan broj upisanih.

 

 

 

IMG_20230706_100050

U dvorištu CSU niče Trening centar

Aleksandra Djuran jul 6, 2023 0

U dvorišnom delu Centra za stručno usavršavanja, gde se nalazi Park nauke, počela je izgradnja novog objekta. Trening centar odnosno učionica budućnosti imaće 150 kvadrata i upotpuniće aktivnosti i sadržaje kikindskog CSU. Ovo je najveća investicija od 2010. godine od kada je otvoren Centar.

-Trening centar moći će da koriste kompanije, ali i svi ostali koji imaju potrebu za dodatnim obrazovanjem, prekvalifikacijama i dokvalifikacijama – ističe Dejan Karanović, direktor CSU –  U našem gradu otvoren je veliki broj fabrika i biće ih još. Suočeni smo sa nedostatkom  radnika u pojedinim branšama i ovaj centar biće pravo mesto za obuke tako da će se još više smanjiti broj nezaposlenih.

Sredstva za izgradnju, 20 miliona dinara, dobijena su na konkursu Ministartsva prosvete. Posao će biti podeljen u dve faze.

-Ove godine završićemo grube radove, a naredne je planirano da kompletna investicija bude završena. Za opremanje budućeg Trening centra konkurisaćemo na IPA projektima prekogranične saradnje sa Rumunijom i Mađarskom. I naša premijerka Ana Brnbić zalaže se za dualno obrazovanje i sektor informacionih tehnologija, što nam je i dalo ideju za otvaranje centra za dodatno obrazovanje – napominje naš sagovornik.

Cilj je da se oforme i IT inkubatori. Pojedincima koji se bave informacionim tehnologijama biće ponuđen prostor, logistika i oprema kako bi otvorili firme u našem gradu.

 

-Zgrada koja se gradi imaće prizemlje i jedan sprat. Biće modernog izgleda i sa opremom koja će zadovoljiti sve potrebe budućih korisnika –  dodao je Karanović.

U proteklih nekoliko godina Centar za stručno usavršavanje dobio je 46 miliona dinara na projektima. Novac je iskorišćen za opremanje Parka nauke, Mejkres kluba, kao i aktivnosti vezane sa Centrom za promociju nauke i Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje.

358506897_830495405378757_3279754390801969484_n

Počinje mehaničko uništavanje ambrozije

Aleksandra Djuran jul 6, 2023 0

Oko 10 odsto stanovništva koje je alergično ili osetljivo na korove trava i drugih biljka alergično je na polen ambrozije. Stoga se već nekoliko godina mapiraju lokacije  na teritoriji Grada na kojima je raspostranjena ova biljka.


-Polen ambrozije može da rasprostire u krugu od 100 kilometra, tako da će uništavanje ovog korova početi ovih dana i trajaće do oktobra. Polen nam stiže i iz susedne Rumunije, a na nama je da na našoj teritoriji kontrolišemo i mehanički tretiramo ambroziju– saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za  zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. – Obuhvatićemo površinu od oko 160 hektara na teritoriji grada, a pre mehaničkog uništavanja sva mesta su mapirana i zna se tačno gde je potrebno kositi.

Sugrađani treba da uređuju lokacije ispred svojih objekata i da se jednako brinu  o površinama u gradskom građevinskom rejonu i u ataru, odnosno da se ova korovska biljka uništi i na njivama pod usevima.
-Svi vlasnici, korisnici, pravna lica, preduzetnici, poljoprivrednici, staraoci i upravljači javnim putevima i vodotokovima, kao i fizička lica, u obavezi su da uništavaju ovu korovsku biljku uz primenu agrotehničkih mera, mehaničkim ili hemijskim putem. Ambrozija će se uništavati uz raskrsnice, saobraćajnice i na zapuštenim lokacijama – dodaje Miroslava Narančić.

Kolika je koncentracija polena u vazduhu sugrađani mogu da prate preko dve palinološke stanice u našem gradu. Njihova funkcija je da mere i identifikuju polen u vazduhu, što je veoma važno kako građanima koji imaju probleme sa polenskim alergijama, tako i lekarima za adekvatnu blagovremenu terapiju. Stanica prati polenska zrna u vazduhu tokom perioda cvetanja drveća, trava i korova od kraja februara do oktobra, a monitoring obavlja departman za biologiju i ekologiju novosadskog Prirodno matematičkog fakulteta. Rezultati svakodnevno mogu da se prate na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i na sajtu Grada.

djaci naslovna

Prijem za đake generacije: Oni su ponos Kikinde

Aleksandra Djuran jul 5, 2023 0

Đaci generacije osnovnih i srednjih škola  bili su gosti Gradske kuće. Čestitajući im završetak jednog životnog razdoblja i početak novog gradonačelnik Nikola Lukač dodao je da je uspeh koji su postigli  na ponos kako njihovih roditelja, tako i Grada. Prvi čovek grada je posebno apostrofirao da bi voleo da se svi koji odlaze na fakultet, po završetku školovanja vrate u rodni grad. Zajedno sa članicom Gradskog veća Valentinom Mickovski uručio im je poklone lokalne samouprave.

-Vi ste budućnost Kikinde i Srbije i zadovoljstvo je biti u vašem društvu. Biti najbolji nije lako, ali vi ste trudom, radom, zalaganjem, učenjem i posvećenošću dali sve od sebe da to postignete – rekao je Lukač – Na nama je da damo sve od sebe da svim učenicima omogućimo najbolje uslove za rad, da prolaze kroz đačko doba nesmetano i bezbrižno, a vi nas motivišete da budemo još bolji i još odgovorniji. Na vama je da nam sutra pokažete put kako bi zajedničkim idejama Kikinda i Srbija bile još bolje mesto za život. Želim vam da, pre svega, budete dobri ljudi, da se borite za sebe, za svoju školu, da budete ponos svojih roditelja, nastavnika i grada.

Anđelija Knežević, najbolja je učenica Gimnazije „Dušan Vasiljev“.

-Puno znači da se trud koji smo svi ulagali prepozna i nagradi. Svi mi pamtićemo ovaj prijem koji pokazuje da Grad misli na nas. Školovanje nastavljam u Bremenu u Nemačkoj gde sam dobila punu stipendiju za studije psihologije – saznajemo od Anđelije Knežević.

Nikola Radujko, đak je generacije OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina, a upisao je Tehničku školu, smer elektrotehničar računara.

-Uz rad, učenje i volju postižu se dobri rezultati. Čast mi je što sam primio poklon od gradonačelnika , a ovaj gest pokazuje da Grad  stoji iza nas i da nas podržava – rekao je Radujko.

Prijemu je prisustvovalo svih 17 učenika generacije, a Valentina Mickovski istakla je značaj postignutih rezultata.

-Da bi razvijali talenat i podsticali đake da što bolje uče, ulažemo u obrazovanje, ne samo u infrastrukturu, nego i u modernizaciju nastave – zaključila je Mickovska.

Učenici generacije na poklon su dobili mobilne telefone.

 

Sagorevanja engl

Knjige autora „Partizanske knjige“ na svetskim jezicima

Aleksandra Djuran jul 5, 2023 0

Knjige troje autora kikindske izdavačke kuće „Partizanska knjiga“ do kraja godine biće objavljene u prevodima na tri svetska jezika.

Roman „Kaplarovo igralište“ Vladimira Bulatovića u prevodu na arapski objaviće iranski izdavač „Ana Pol Publišing Haus“. Ovo je ujedno  prvi prevod neke od knjiga ovog autora.

Roman Jugoslav Ane Vučković, pored ogromne popularnosti na domaćem i regionalnom tržištu i već tri prevoda na engleski, nemački i makedonski jezik, pojaviće se u prevodu na grčki, ali i malteški.Tako će Ana Vučković postati prva srpska autorka čija knjiga je prevedena na ovaj egzotični evropski jezik.

Zbirku priča „Sagorevanja“ Srđana Srdića, objaviće isti grčki izdavač, a reč je o delu već objavljenom u Engleskoj 2018. godine. Za sinopsis ove knjige Srdić je svojevremeno nagrađen stipendijom Fondacije „Borislav Pekić“.

Podršku prevodima dela autora „Partizanske knjige“ pružilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Don`t copy text!