Roman „Autosekcija” kikindskog pisca Srđana Srdića, našao se u finalu izbora za dodelu
NIN-ove nagrade. U finalu se nalazi se ukupno pet, od prvobitnih 188 romana, a pored romana
Srđana Srdića u izdanju „Partizanske knjige” iz Kikinde, za najznačajnije srpsko književno
priznanje nominovane su i knjige „Pesma o tri sveta” Vladimira Pištala (Agora), „Pakrac” Vladana Marijevića (Laguna), „U zemlji Franje Josifa” Ljubomira Koraćevića (KOV) i „Poslije zabave” Steva Grabovca (Imprimatur).
Roman „Srebrna magla pada” Srđana Srdića je u januaru 2018. već bio deo finalnog izbora kao jedan od pet najboljih romana objavljenih u toku 2017. Ime ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade biće poznato u ponedeljak, 29. januara.
Pešaci godinama unazad predstavljaju jednu od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju, a samo tokom prošle godine u saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji poginula su 134 pešaka.
Čak četvrtina pešaka poginula je na površinama na kojima bi njihova bezbednost trebalo da bude neprikosnovena, kao što su pešački prelazi, autobuska stajališta, zone škola i trotoari.
Kako bi se unapredila bezbednost pešaka, Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na vozače motornih vozila da povećaju opreznost i smanje brzinu kretanja vozila, pre svega u zonama pešačkih prelaza i zonama škola.
U protekloj godini na teritoriji Policijske uprave ukupan broj krivičnih dela smanjen je za 13 odsto i to visokotehnološki za 73,17, privredni 35,8 i opšti 8,5 procenata. Sa druge strane zabeleženo je povećanje ekološkog kriminaliteta za 70,59 odsto jer su zaposleni policajci koji se bave ovom oblašću, istakao je Pavle Rajkov, načelnik PU Kikinda.
-Stanje bezbednosti na teritoriji Policijske uprave je povoljno. Imamo smanjenje dela u oblasti javnog reda i mira, saobraćajnih nezgoda i poginulih na putevima, a u narednom periodu prioritet će nam biti usmeravanje saobraćaja. Ustanovljno je da su brzina i manipulisanje sa vozilom najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda – kazao je Pavle Rajkov.
Rasvetljavanje krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocima je 54 odsto. Od najtežih krivičnih dela prošle godine bilo je jedno ubistvo, tri ubistva u pokušaju i jedno teško ubistvo.
-Registrovano je jedno silovanje, 23 teške telesne povrede i jedno razbojništvo i iznuda. Sva teška krivična dela su rasvetljena, osim ubistva među migrantima koje se dogodilo 27. oktobra u ataru Horgoša. Radimo na ovom slučaju i očekujem najkasnije do aprila da ga rešimo – naveo je naš sagovornik.
Trend je smanjenja krivičnih dela nasilja u porodici sa 120 pretprošle na 118 prošle. Izrečene su 602 hitne mere i to: 413 privremenih zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu i prilazi joj i 189 mera privremenog udaljenja učionica iz stana. U 78 procenata žrtva nasilja je žena. Smanjen je broj krivičnih dela i ostalih događaja u školama i u svih 49 obrazovanih ustanova dežura 69 policijskih službenika.
Foto: službena FB stranica MUP-a
-Prekršaji javnog reda i mira smanjeni su osim u Kanjiži, Adi i Novom Kneževcu. To će u narednom periodu biti prioriteti. Manje je i saobraćajnih nezgoda i imali smo ih 352, za 68 manje nego pretprošle godine, a manje je i poginulih i prošle godine bilo ih je pet, za sedam manje u odnosu na 2022 – dodao je Pavle Rajkov.
Realizovana 101 dislokacija migranata
Tokom prošle godine dislocirali smo 2.552 migranta koji su bili smešteni u divljim kampovima i naseljenim mestima uz državnu granicu. Formirana je radna grupa, a na terenu koju pokriva Policijska uprava Kikinda, žandarmerija, Jedinica za obezbeđenje i SAJ.
-Nemamo puno migranata na terenu i sve koje zateknemo duž granice sankcionišemo prema važećima zakonima – zaključio je Rajkov.
Predato i oduzeto 1.162 komada oružja
Prošle godine obavljena je revizija svih izdatih dozvola za nošenje oružja, a u okviru dobrovoljne predaje predato je 640 komada raznog oružja, 48.741 komad metaka, 101 minsko – eksplozivno sredstvo i 3,81 kilogram baruta. U okviru 6.224 revizije držanja oružja oduzeto je i predato još 522 komada raznog oružja.
Smederevo, 14. maja 2023.- U pratnji ministra unutranjih poslova Bratislava Gaiæa i pripadnika MUP Srbije predsednik Aleksandar Vuèiæ prisustvuje danas u Duvanitu, nedaleko od Smedereva prikazu neregistrovanog oruja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava, koje su od 8. maja graðani predali policijskim stanicama. FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIÆ / nr
-Apelujem na građane da obrate pažnju jer 6. marta ističe rok da sa starih pređu na novi oružani list. Pored kontrole policije neophodno je i lekarsko uverenje. Oko 2.000 komada oružja je na starom registracionom listu – rekao je Rajkov.
Plivanje za Časni krst na Bogojavljenje, 19. januara, dan kada se Isus Hrist krstio u reci Jordan, organizuje se i ove godine na Starom jezeru u Kikindi i u Novim Kozarcima na jezeru „Strelište“. U organizaciji MZ Novi Kozarci, Pravoslavne crkvene opštine i udruženja građana, Kozarčani će 11. put organizovati plivanje za Časni krst.
U Novim Kozarcima plivanje će tradicionalno biti organizovano u 11 časova. Prijavljivanje, na broj telefona 064/44-63-731, traje do četvrtka, 18. januara. Lekarski pregled za sve učesnike je obavezan.
U Kikindi se pliva jubilarni, 10. put, a organizatori su Ronilački klub „Orka“ i Srpska pravoslavna crkva. Stojan Bogosavljev iz “Orke” napominje da se očekuje dosta zainteresovanih, a broj telefona za prijavljivanje je 063/384-792. Dogaj je na Starom jezeru i počinje u podne. Iako je zvanično završeno 15. januara, uvek ima onih koji se odluče u poslednjim danima da plivaju tako da će njima biti omogućeno da plivaju, ukoliko prođu lekarski pregled.
Na Bogojavljenje se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost jer štiti od nečistih sila. Nikada se ne kvari. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.
Viši sud u Beogradu odbacio je još jednu žalbu Koalicije Srbija protiv nasilja, saopšteno je iz Gradske izborne komisije (GIK).
Nakon što je Gradska izborna komisija odbacila prigovor Dobrice Veselinovića i Vladimira Obradovića kao izjavljen od strane neovlašćenog lica, ova izborna lista je podnela žalbu sudu.
Ovog puta kao podnosioca ovog pravnog sredstva naveli su ispravno Koaliciju Srbija protiv nasilja, podnosioca izborne liste broj tri, a ne Veselinovića i Obradovića.
Kako je naveo predsednik GIK-a Zoran Lukić, time je Koalicija Srbija protiv nasilja priznala da je rešenje GIK-a o neovlašćenom licu kao podnosiocu prigovora bilo ispravno i u potpunosti zasnovano na zakonu.
Lukić je dodao da su ovog puta napravili još veću procesnu grešku, u pogledu roka za podnošenje žalbe, pa im je Viši sud žalbu odbacio kao neblagovremenu.
U galeriji „Tera” sutra, 17. januara, u 19 sati biće otvorena izložba ,,Balkanske priče” autorke Katarine Popović.
Katarina Popović je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na smeru konzervacija i restauracija slika i umetničkih dela na papiru. Deo studija provodi na Akademiji likovnih umetnosti “Jan Matejko” u Krakovu. Njen master rad je fokusiran na tehnike prenosa zidnih slika na primerima iz Poljske. Trenutno završava doktorske studije iz oblasti Multimedijalne umetnosti na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, istovremeno se baveći umetničkom keramikom u svom ateljeu u staroj zgradi Jugošpeda, kao deo firme Polyhedra.
Aktivno učestvuje u različitim omladinskim razmenama u okviru Erazmus programa u Holandiji, Italiji, Sloveniji, Danskoj i Poljskoj. Takođe prisustvuje na umetničkim rezidencijama, stručnim konferencijama i izložbama kako u zemlji tako i širom Evrope.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodila se jedna saobraćajna nezgode u kojoj je pričinjena materijalna šteta u iznosu od 30.000 dinara. Saobraćajna nezgoda dogodila se zbog radnje vozilom .
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, podneti su zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka protiv 20 učesnika u saobraćaju i izdato je 105 prekršajnih naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 11 vozača, od kojih su četiri osobe zadržane u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance. Takođe, otkriveno je 18 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 52 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 45 ostalih prekršaja.
Kikinda je prošle godine postala bogatija za 422 bebe. To je 72 novorođenčeta manje u odnosu na 2022. godinu, saznajemo u Matičarskoj službi u Kikindi.
-Od ukupnog broja rođenih bilo je 199 devojčica i 223 dečaka. Najviše beba rođeno je u avgustu, 45. Najveći broj žena koje se porode u kikindskoj Bolnici imaju prebivalište na teritoriji grada Kikinde, ali ima ih i iz Novog Miloševa, Srpske Crnje, Tobe – kaže Marina Isaković, zamenik matičara.
U 2022. godini najpopularnija muška imena bila su Mihajlo i Luka, a tu su i Uroš i Jovan. Od ženskih imena najčešće je bilo Anđela i Mila, a prate ih Sofija i Teodora. Pojedini roditelji odlučili su se za retka imena.
– Od retkih, nesvakidašnjih imena izdvojila bih Arija, Aleksija, Jakov, Despot, Leon i Tesa. Kada nam stigne prijava rođenja iz Bolnice ukoliko su roditelji u braku, izvod šaljemo na kućnu adresu majke, a ukoliko nisu u bračnoj zajednici potrebno je da otac u Matičarskoj službi prizna dete i izvod dobija u roku od pola sata – dodaje naša sagovornica.
Prema statistici, najviše venčanja bilo je u septembru 16, a najmanje u januaru.
-Bilo je 179 sklopljenih brakova. To je za 28 venčanja manje nego pretprošle godine. Najviše venčanja bilo je u Kikindi, potom slede Rusko Selo i Mokrin – istakla je Marina Isaković.
U 2023. godini preminule su 822 osobe što je u odnosu na 2022. manje za 120 osoba Najviše ih je umrlo u Kikindi, Mokrinu i Ruskom Selu. Najviše sugrađana izgubili smo u januaru 174.
Projekat ,,Podsticajno roditeljstvo kroz igru”, odnosno ,,Razigrano roditeljstvo”, počeo je da se realizaciju 2022.godine u 29 lokalnih samouprava ,među kojima je bila i PU ,,Dragoljub Udicki”, Centar za socijalni rad i Dom zdravlja,odnosno Savetovalište za bebe i decu. Kao primer dobre prakse Kikinda je bila domaćin stručnog skupa, akreditovanog od strane Ministarstva prosvete, pod nazivom „Razigrano roditeljstvo – okvir za planiranje saradnje sa porodicom“.
-Cilj skupa je da zajedno vidimo šta smo u proteklih četiri godine uradili, a tiče se programa. Razgovarali smo o vodiču „Razigrano roditeljstvo“ profesorke Ivane Mihić koji je za nas praktičare bio vodilja. Novim znanjima i veštinama na nama je da učinimo sve da još od jaslica pomognemo roditeljima i da ojačamo njihove kompetencije da bi se što kvalitetnije, u slobodno vremenu, igrali sa svojom decom. Čuli smo primere dobre prakse u radu i potrudićemo se da ih što više vaspitača implementira u svom radu – istakla je Jadranka Spasić, predsednica Saveza udruženja medicinskih sestara predškolskih ustanova Srbije.
U kikindskoj Predškolskoj ustanovi 20 vaspitača, dva stručna saradnika, na čelu sa direktoricom Kristinom Drljić, od novembra 2022. godine učestvuju u projektima i obukama na mentorskim susretima i radionicama koje su realizovane od strane koordinatora projekta. Prvi su u Banatu koji su uveli nove osnove programa.
-Drago nam je što smo ugostili stotinu vaspitača sa zajedničkim ciljem da praktičari razmene iskustva i šire znanja. Prvi dan je početka drugog polugodišta i mi smo ga započeli na najbolji mogući način. Zajednička igra roditelja i deteta, kao temelj učenja i razvoja dece na ranom uzrastu, učešće dece u rutinama porodičnog okruženja, prepoznavanje, praćenje neverbalnih signala sasvim malih beba, pružanje podrške deci u ovladavanju veštinama tokom razvojnih perioda svakog deteta, odgovaranje na inicijativu dece od strane roditelja, su ono što obuhvata projekat ,,Razigrano roditeljstvo”. Kontinuiran, višemesečni rad kroz obuke, rezultirao pružanju podrške roditeljima u svojoj najodgovornijoj ulozi, roditeljstvu, ličnim i profesionalnim usavršavanju sada već edukovanim praktičarima u našoj ustanovi, jačanju saradnje vrtića i porodice – napomenula je Kristina Drljić.
Skupu su prisustvovali vaspitači iz Vojvodine, Zemuna, Kragujevca, Petrovca na Mlavi i Makedonije, tako da je koji su predstavili svoja dobra iskustva.
Najviša priznanja za ostvarene rezultate
Proteklih godina puno se ulagalo u projekat „Razigrano roditeljstvo“. Pilot program je u vrtiću „Kolibri“, a predškolska ustanova u Kikindi prepoznata je kao neko ko može na pravi način da ga usvoji. Za svoj rad nagrađena je i zlatni medaljama i priznanjima od strane stručne javnosti na Međunarodnom sajmu obrazovanja.
Fabriku vode posetili su gradonačelnik Nikola Lukač, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i član Gradskog veća Nebojša Jovanov. Sa stručnjacima iz JP „Kikinda“ obišli su izgrađen objekat i upoznali se sa budućom tehnologijom prerade pijaće vode. Objekt je izgrađen, tehnologija je implementirana i postrojenje za preradu pijaće vode stiglo je do faze probnog rada.
Kako je ovom prilikom istaknuto završeno je predispitivanje tokom kog je izvođač radova pregledao sve merno regulacione linije koje su postavljene. Stručnjaci firme „Setek Inženjeringa“ iz Beograda koja je nadzor ispred KFV banke i stručni nadzor AG Institut iz Novog Sada dolaziće svakog utorka i proveravati deo po deo čitavog postrojenja. Krajem februara počinje faktičko ispitivanje koje podrazumeva punjenje rezervoara sirovom vodom što će takođe pratiti oba nadzorna organa.
Tehnologija kojom će se prečišćavati voda počeće da se dokazuje u narednom, probnom, periodu i tada će se ustanoviti tačan protok i pritisak. Prečistači će regulisati boju u vodi koja je žuta zbog prirodnih organskih materija, kao i količine arsena, ugljen dioksida, bora, natrijuma i metana. Najveći izazov biće prirodne organske materije jer Kikinda nema reku i voda dolazi iz basena ispod grada. Postojaće četiri tačke uzorkovanja vode i to na ulazu u postrojenje, nakon što prođe kroz filter, nakon izlaza i dodatnog hlorisanja. Voda će se nakon prečišćavanja ispitivati laboratorijski i to će raditi kikindski Zavod za javno zdravlje, laboratorija u okviru Javnog preduzeća i eksterne laboratorije. Kada voda bude imala kvalitet, odnosno parametre propisane Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti pijaće vode, pušta se u mrežu. Tada je ispoštovati i kvantitet odnosno količinu neophodne za potrebe građana, a procene su da jedan građanin u proseku troši pet kubika vode mesečno.
Gradonačelnik Lukač rekao je da je zadovoljan dinamikom radova i dodao da je siguran da će sugrađani kvalitetnu pijaću vodu imati u roku kada je to i planirano.
Lokalna samouprava finansira zamenu vodovodne mreže i u najvećem delu ona je završena, a u martu će se uraditi i preostali deo. Pošto ovi radovi budu gotovi potrebna je sanitarna saglasnost i kada nadležni u Pokrajini kažu da voda ima sve parametre tada može da se pusti u mrežu i da je građani koriste. Očekivanja su da će to biti početkom aprila. U tom slučaju tokom maja fabrika vode biće predata JP „Kikinda“ na upravljanje.
U fabriku vode uloženo je 11,5 miliona evra, a sredstva su obezbedili KFV banka, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Kapacitet dovoljan
Maksimalni kapacitet fabrike je 150 litara u sekundi što je više nego dovoljno za broj stanovnika. Postoji deset vodozahvata i izbušena su još dva koja treba da se opreme u ovoj godini. U zgradi su izgrađena dva rezervoara ukupnog kapaciteta 3.500 metara kubnih koji su rezerva u slučaju da grad ostane bez struje, građani neće ostati bez vode.
