Kulturno umetničko društvo „Eđšeg“ u subotu, 9. septembra, biće domaćin 7. Međunarodnom susretu horova. Program počinje u 18 sati u sali društva, a kikindskoj publici predstaviće se sedam horova iz Novog Kneževca, Nove Crnje, Ruskog Sela, Sajana, dva kikindska hora kulturno-umetničkih društava „Eđšeg“ i „Sunčana jesen“, kao i hor iz Mađarske.
Cilj manifestacije je promocija našeg grada, tradicionalnih pesama, upoznavanje i razmena iskustava. Ulazak na susret horova je besplatan, a iz KUD-a „Eđšeg“ pozivaju sugrađane da prisustvuju ovom događaju.
Članice udruženja „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela kraljice su ajvara u Kikindi. Njihov ajvar pripremljen na takmičenju „Izađi mi na teglu“, održan na Gradskom trgu, ocenjen je kao najbolji. Novka Pavić iz udruženja „Orhideja“ istakla je da su uspele u nameri da odbrane titulu koju su osvojile prošle godine.
-Tajna dobrog ajvara je dobra volja, dobar šporet, kvalitetna paprika i ljubav. Trudile smo se da ajvar skuvamo onako kako ga pripremamo za naše porodice. Zajedno sa mnom u takmičenju su učestvovale Marija Pilipović i Ljiljana Keri. Drago mi je što ćemo ponovo biti deo nacionalnog takmičenja. Sada znamo šta nas očekuje i potrudićemo se da dobijemo glavnu nagradu, šporet „smederevac“ – rekla je Novka Pavić.
Drugo mesto pripalo je ekipi KUD-a „Eđšeg“, a treće su bile članice udruženja „Jedinstvo“ iz Ruskog Sela koje su 2020. godine bile nacionalne pobednice. Žiri u sastavu Radovan Subin, Nada Krstonošić i Mladen Bogdan jednoglasno je doneo odluku o pobedničkom ajvaru.
-Ukus, kompaktnost i boja su tri komponente koje smo bodovali. Bilo je teško odabrati pobednički ajvar jer su svi bili odlični. Odlučile su nijanse i presudilo je to što je najbolji ajvar bio gust, komapktan i ima lep ukus – dodao je Radovan Subin.
Predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan prvi put bio je deo gastronomskog žirija i otkriva nam da nije bilo nimalo lako.
-Ajvar je jedan od zaštitnih znakova srpske kuhinje i zovu ga i srpski kavijar. Svi uzorci bili su sjajni. Čestitam pobednicama, ali i svima koji su učestvovali u takmičenju što dokazuje da smo grad dobrih ljudi, ali i grad koji čuva tradicionalnu kuhinju – precizirao je Mladen Bogdan.
Dodeli nagrada prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač koji je i tokom dana posetio sve ekipe. Članice udruženja „Orhideja“ i KUD-a „Eđšeg“ dobile su priliku da predstavljaju naš grad na nacionalnom takmičenju koje će 7. oktobra biti održano u Beogradu.
Na Gradskom trgu je u toku takmičenje u kuvanju ajvara u okviru karavana pod nazivom “Izađi mi na teglu”. Učestvuje deset ekipa i to „Suvača“, KUD „Eđšeg“, „Zdravi rezanci“, „Dora“, „Babin ajvar“ i „Pirueta“ iz Kikinde, kao i udruženja žena „Novi Kozraci“, „Nakovčanke“, „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela i „Jedinstvo“ iz Ruskog Sela. Matilda Dukai iz ruskoselskog udruženja „Jedinstvo“ nada se da će ove godine ponoviti uspeh iz 2020. kada su bile pobednice nacionalnog takmičenja.
-To je potvrda da pravimo odličan ajvar. Ne postoji tajna, najvažnije je da se pravi sa ljubavlju. Važno je i druženje, razmena iskustva što nudi ovo takmičenje – rekla je Matilda Dukai.
Ekipa „Pirueta“ Baletske škole imala je pomoćnice, mlade balerine. Ingrida Vojvodić Crnomarković ističe da su prvi put na ovom gastronomskom takmičenju.
-Ova manifestacija odlično se uklapa u projekat koji radimo „Kad se mnoge ruke spoje“. Složno pravimo ajvar, a naš će biti poseban s obzirom na to da će imati tajni sastojak, umetnost – napomenula je Ingrida Vojvodić Crnomarković.
Ekipe je obišao gradonačelnik Nikola Lukač koji je ovom prilikom istakao da je Kikinda osmi put domaćin gastronomskom nadmetanju.
-Takmičenje je važno jer čuva tradicionalno jelo, koje je deo naše kulture, od zaborava. Ovo je ujedno i promocija Kikinde, ali i umeća naših domaćica koje itekako umeju da skuvaju odličan ajvar. Svi se potajno nadamo da ćemo i ove godine imati prvake na nivou čitave zemlje, kao što je to bilo pre tri godine – precizirao je Lukač.
Ekipa koja napravi najbolji ajvar predstavljaće Kikindu na nacionalnom takmičenju u Beogradu u oktobru. Organizator je Udruženje građana “Bašta mašta”, a gastronsko nadmetanja odražava se u više gradova Srbije.
U Galeriji „Tera“ u petak, 8. septembra, u 20 sati biće otvorena izložba „Grafike i terakote“ autora Milana Blanuše.
Milan Blanuša je u kontinuitetu aktivno prisutan na domaćoj umetničkoj sceni na kojoj decenijama ostaje dosledan autentičnom jeziku medija, paralelno u crtežu, slici, grafici ali i skulpturi insistirajući na pitanjima posvećenim otuđenom čoveku koji preživljava u otuđenom globalnom – korporativno -kapitalističko – konzumersko orijentisanom društvu. Vizuelne poruke na radovima pojačane su citatima, rečima ili rečenicama te tako predstavljaju intimnu belešku umetnika koji nije samo svedok već i zabrinuti učesnik vizuelnih predstava koje stvara.
U dvorištu Muzeja „Đura Jakšić“ u Srpskoj Crnji u petak, 8. septembra u 19 sati biće održana promocija knjige Petra Pece Popovića „Treća strana ploče“. Muzički gost biće Miodrag Šomi Ždrnja.
U sredu ujutro oko 6.30 sati, vozeći suprugu na porođaj 34-godišnji muškarac i njegova trudna žena doživeli su saobraćajnu nezgodu. Naime, na raskrsnici ulica Karađorđeva i Generala Drapšina na vozilo marke „pežo“ naleteo je moped kojim je upravljao šezdesetogodišnjak. Moped se kretao ulicom Generala Drapšina iz pravca Nakova, a do nezgode je najverovatnije došlo zbog neustupanja prvenstva prolaza, tačnije moped se nije zaustavio na znak stop.
Kako saznajemo trudnica je imala zakazan carski rez, na vreme je stigla u Bolnicu i danas je rodila zdravu devojčicu koja joj je treće dete. Vozač mopeda zadobio je lakše povrede, a mladi supružnici, na svu sreću, nisu povređeni.
Zbog planiranih radova na elektro mreži u petak, 8. septembra bez struje će od 9 do 11 sati biti domaćinstva u Bikaču u ulici Jovana Popovića od Petefi Šandora prema Bašaid.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave, dr Aleksandar Martinović prvi put u ovoj funkciji boravio je u našem gradu. Radnu posetu iskoristio je da, zajedno sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem i načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Miroslavom Dučićem, obiđe Gradsku kuću odnosno salu u kojoj se održavaju sednice gradske Skupštine i venčanja, a koju je neophodno adaptirati i uvesti sistem za elektronsko vođenje sednice. U pratnji domaćina ministar Martinović posetio je i Budišinovu palatu, koju je neophodno renovirati. Tokom šetnje Gradskim trgom, čelnici Kikinde ukazali su na zgrade kojima je neophodna rekonstrukcija spoljne fasade.
-Hvala gradonačelniku Lukaču i načelniku Dučiću koji su me upoznali sa svim projektima, problemima i izazovima sa kojima se suočavaju. I Kikinda, kao i ostale lokalne samouprave, suočava se sa deficitom, pre svega , IT stručnjaka tako da smo razmatrali načine njihovog radnog angažovanja. Dogovorili smo da Uslužni centar početkom naredne godine preraste u jedinstveno Upravno mesto uz finansijsku podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Cilj je da građani na jednom mestu ostvare svoja prava, da ne moraju da idu od kancelarije do kancelarije i od šaltera do šaltera i da jednim dolaskom obave sve zbog čega su došli. Važno je da ubrzamo administrativne postupke za građane, ali i da olakšamo posao zaposlenima u Gradskoj upravi – istakao je ministar Martinović.
Pomenuto Ministarstvo početkom 2024. godine raspisaće javni poziv za finansiranje projekata od lokalnog značaja.
– Na predstavnicima Kikinde je da odrede za koju zgradu ćemo opredeliti sredstva za rekonstrukciju fasade. Deo fasada u centru je uređen, a deo je potrebno sanirati i u tome može da pomogne Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Spremni smo da, ili u potpunosti, ili da značajnim delom, isfinansiramo uređenje jednog objekta u centru – precizirao je Martinović.
Razgovaralo se o lokalnoj putnoj infrastrukturi, kao i o mogućnostima da se u naš grad dovedu investitori koji će obezbediti nova radna mesta.
-Kikinda je solidno razvijena, ima investitora koji su otvorili svoje pogone, ali uvek je dobro imati jednog ili dva nova poslodavca. Potpuno nova Industrijska zona, koja je komunalno i infrastrukturno opremljena, omogućava da se investiranje brzo realizuje. Grad Kikinda, kao i čitav Okrug, u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave imaju sigurnog i pouzdanog partnera za svaku buduću saradnju. Naš cilj je zajednički da unapredimo život svih građana ovog dela Banata – zaključio je ministar Martinović.
Gradonačelnik Lukač dodao je da se ne propušta prilika da se svakom ko poseti naš grad ukaže na njegove lepote, potencijal, ali i probleme.
-Zajedno sa Vladom, nadležnim ministarstvima i pokrajinskim sekretarijatima rešavamo probleme i zalažemo se da Kikinda bude još lepša i bolja. Efikasnost Gradske uprave, što je i naše strateško opredeljenje, od naredne godine biće unapređena zahvaljujući Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Razgovarano je o uređenju fasada na zgradama u centru, o Budišinovoj palati i unapređenju gradskog jezgra. Zalažemo se za očuvanje arhitekture, za uvođenje e -parlamenta i još bolju komunikaciju sa svim sugrađanima na teritoriji grada. Bolje mesto za život i rad i bolja budućnost u Kikindi i Srbiji je naš zajednički cilj – zaključio je Lukač.
Pohvale za gradsko rukovodstvo
Ministar Martinović dodao je da je prijatno iznenađen činjenicom da se iz gradskog budžeta finansiraju sva udruženja i manifestacije pripadnika svih nacionalnih manjina.
-Želim da pohvalim gradonačelnika Lukača i njegove saradnike na tome što su sve manjine ravnopravno zastupljene. U Gradskoj upravi zaposlen je i koordinator za romska pitanja, a ne treba ni posebno isticati da Srbi i Mađari žive u slozi i da zajedno rade na prosperitetu. Stalo nam je do strateškog partnerstva Srbije i Mađarske koja se pokazala kao veliki prijatelj naše zemlje u izazovnim i teškim situacijama. Predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Srbije neguju nikad bolje odnose između dva naroda u Srbiji, ali i između dve zemlje – rekao je Martinović.
Utisci o Kikindi
Kikinda je lep, čist i uredan grad, prepun zelenila, utisci su dr Aleksandra Martinovića.
-Ovakav trg ima malo koji grad u Srbiji i na nama je da ga očuvamo i sačuvamo. Kikinda je barokni grad sa zgradama koje su stare, ali solidno očuvane. Po mom, skromnom mišljenju Kikinda je jedan od najlepših gradova u Vojvodini – izjavio je ministar Martinović.
Promocija 38. „Dana ludaje“ nastavljena je danas u Zrenjaninu i Novom Sadu. Prve komšije redovni su gosti na najdugovečnijoj kikindskoj manifestaciji, a bez sumnje tako će biti i ove godine. V.d. direktorica Turističke organizacije Zrenjanina Sanja Petrović istakla je da Zrenjanince i Kikinđane veže dugogodišnje prijteljstvo.
-Svake godine unapređujemo i radimo na tome da ojačamo naše odnose i veze. Svake godine domaćini smo narandžastom karnevalu i sa radošću dočekujemo „Dane ludaje“ koja ima isto godina i tradiciju kao i naša najveća manifestacija „Dani piva“ – rekla je Sanja Petrović.
Nataša Pavlović, direktorica Turističke organizacije Vojvodine dodala je da je kikindska manifestacija od velikog značaja za Vojvodinu.
-Ponosna sam što već 38 godina u Srbiji imamo programe koji slave ludaju. Pozivam sve da posete Kikindu od 14. do 17. septembra i vide manifestaciju koja privlači veliki broj turista. Već sada imamo zainteresovane koji se raspituju o sadržajima i svemu što će moći da vide u Kikindi. Ubeđena sam da će i ove godine ona biti uspešna i da će osvojiti srca mnogobrojnih posetilaca među kojima su i strani turisti – napomenula je Nataša Pavlović.
Karneval predškolaca iz vrtića „Pčelica“, pite od ludaje, članovi „Gusala“ koji su deo karavana, instrumentalisti Milan i Vid Vašalić izazvali su ogromnu pažnju kako komišija iz susednog grada, tako i Novosađana. Sa njima su bili zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i sekretarka Sekretarijata za finansije Ilinka Đilas.
-Koliko su „Dani ludaje“ značajna manifestacija ne samo u Kikindi, nego u čitavoj zemlji i regionu, dokaz je prestižna nagrada „Turistički cvet“ kojom smo nagrađeni 2017. godine i na koju smo ponosni. Raznovrsnim programima razvijamo turizam naše Kikinde, a svake godine je sve više posetilaca, ne samo iz Srbije, nego i iz Rumunijei Mađarske. Svako ko dođe može naći sadržaj koji će ga privući, a niko ne ostaje ravnodušan na duge i teške ludaje koji se mogu videti na centralnoj bini. Takmičenje je međunarodnog karaktera, a od prošle godine naša manifestacija deo je Svetske asocijacije proizvođača bundeva što nam je otvorilo prozor u svet – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.
Agencija za bezbednost saobraćaja objavila je javni poziv za subvencionisanu dodelu zaštitnog rama za upotrebljavani traktor. Zainteresovani treba, najkasnije sa 30. septembrom, da podnesu zahtev. Modeli i tipovi traktora za koje će se dodeljivati subvencionisana sredstva su: IMT 533, IMT 539, IMT 540, IMT 542 i IMT 549.
Uslovi koje fizička lica kao podnosioci zahteva za subvencionisanu dodelu zaštitnog rama za upotrebljavani traktor moraju da ispune su:
-pravilno popunjen zahtev sa ličnim podacima,
-potvrda da je lice izmirilo sve obaveze po osnovu poreza na imovinu,
-fotokopija saobraćajne dozvole ili drugog dokumenta kojim se potvrđuje da je vozilo registrovano (u slučaju opravdanih razloga kao što su prestanak pravnih lica ili smrti fizičkih lica od kojih su kupili vozilo kao i gubitak računa zbog čega imaoci neregistrovanih traktora nisu u mogućnosti da pribave odgovarajući dokaz o vlasništvu, poreklu vozila i dokaz o izmirenim carinskim i poreskim obavezama za vozilo, potrebna je izjava potvrđena potpisima dva svedoka i overena od strane nadležnog organa o posedu od 5 godina za traktor koji je star najmanje 10 godina),
-fotografija prednje strane traktora za koji se podnosi zahtev,
-dokaz o izmirenim troškovima propisanih administrativnih taksi u iznosu od 1.040,00 dinara,
-potvrde koje se dostavljaju uz zahtev za subvencionisanu dodelu zaštitnog rama ne mogu biti starije od 30 dana od dana podnošenja zahteva,
-sva dokumenta koja se dostavljaju uz zahtev moraju da glase isključivo na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili overenoj kopiji.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je opredelilo 125 miliona dinara za ovu namenu, a zaštitni ram jedna je od glavnih mera kako bi se smanjio broj onih koji stradaju usled prevrtanja. Ujedno on pomaže da povrede vozača traktora, ukoliko dođe do nezgode, budu minimalne. U našoj zemlji, u protekle tri godine, u saobraćajnim nezgodama u kojima su učestvovali traktori, izuzimajući nesreće van puteva na njivama, u šumama i livadama, poginula su 83, a povređene su 542 osobe.
Javni poziv sa pratećim formularima za podnošenje zahteva se nalazi na sajtu Agencije. Zahtevi za subvencionisanu dodelu zaštitnog rama podnose se u zatvorenoj koverti na adresu: Bulevar Mihaila Pupina br.2, 11.070 Novi Beograd, sa naznakom „Zahtev za subvencionisanu dodelu novog zaštitnog rama“.
