Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Pašnjaci velike droplje bogatiji za novog stanovnika: Ugrožena vrsta dostigla dvocifreni broj

Aleksandra Djuran oktobar 28, 2025

Specijalni rezervat prirode „Pašnjaci velike droplje“ i ove godine bogatiji je za jednu veliku droplju. Radi se o mladoj ptici, za koju se veruje da je mužjak. Ukoliko se obistine predviđanja to će biti drugi mužjak na pašnjaku jer se i pretprošle, nakon osam godina, u delu ataru Vaverka u Mokrinu, pojavio mužjak. Lovci udruženja „Perjanica“, u čijoj nadležnosti je prirodno dobro bore se za opstanak ove veličanstvene ptice te lovočuvari obilaze, čuvaju gnezda i vode računa o broju i stanju ptica, kaže predsednik udruženja Bogica Božin.

-Dostigli smo dvocifreni broj velikih droplji i u rezervatu ih je sada deset. Imamo osam ženki i, nadamo se, dva mužjaka. To bi značilo da bi u budućnosti mogli da imamo mlade. Pre tri godine u okviru IPA projekta sa Mađarskom ogradili smo 115 hektara površine na kojima se velike droplje šepure i sada imamo rezultate – saznajemo od Božina.

Jedna od najvećih ptica Evrope, velika droplja, smestila se na najočuvanijem i najvećem stepskom području Srbije. Pašnjaci velike droplje su specijalni prirodni rezervat sačinjen od stepskih, slatinskih, livadskih, močvarnih i oraničnih ekosistema, sa retkim biljnim i životinjskim vrstama. Ovo područje je jedino stanište ove ptice u Srbiji i jedno od retkih u Evropi i svetu.

-U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine svake godine na ovom prostoru sejemo biljne kulture koje su potrebne za hranjenje i gnežđenje velikih droplji. Teren redovno održavamo i kosimo i trudimo se da sve prilagodimo ovoj ugroženoj vrsti – istakao je naš sagovornik.

U rezervatu je izgrađen vizitorski centar čiji je cilj da se omogući da posetioci mogu da borave u ovom delu rezervata, kao i da se organizuju stručni skupovi na kojima će biti omogućeno da se putem projektora prikazuje sve što je vezano za temu. Eko salaš „Jaroš“ izgrađen je u blizini severne granice rezervata nedaleko od Mokrina. Sadrži dve zatvorene potpuno opremljene prostorije, središnju terasu i visoku kulu za posmatranje terena. Ukupno može da primi između 30 i 50 posetilaca.

-Ove godine opremili smo vizitorski centar sa solarnim panelima tako da sada ima struje. Imamo i učionice na otvorenom. Za sledeću godinu planiramo da izbušimo takozvana vlažna staništa odnosno bunare koji će takođe biti na solarni pogon. Cilj nam je da pokušamo da vratimo vlažna staništa, koja su nekada postojala, u prvobitno stanje. U ovome imamo pomoć od nadležnih pokrajinskih i republičkih organa – naveo je Božin.

Kako bi Specijalni rezervat bio što dostupniji posetiocima neophodno je uraditi i pristupni put. Od asfaltnog puta do vizitorskog centra ima dva kilometara neasfaltiranog i lošeg atarskog prilaza. Ukoliko bi se posuo, barem tucanik, značajno bi se povećao broj onih koji bi posetili i izučavali ovo stanište.

Svadbena igra mužjaka počinje sredinom marta ili početkom aprila i traje do početka, odnosno, kraja maja i u „Perjanci“ veruju da bi već naredne godine mogli da imaju i prinove.

-Praksa je pokazala da kada vrsta padne ispod 20 jedinki, ne može da se oporavi. Mi smo dokazali suprotno. Pre nekoliko godina imali smo osam droplji i one se oporavljaju. Specijalni rezervat jedinstven je u Evropi jer 10.000 godina nije došlo do erozije zemljišta. Prema mišljenju stručnjaka to je razlog što je velika droplja i dalje na ovom terenu – saznajemo od Bogice Božina.

Velika droplja je jedna od najkrupnijih ptica naše faune, impozantan mužjak može da dostigne dužinu do 100 centimetara, težinu do 16 kilograma, a raspon krila doseže čak 2,5 metra.

A.Đ.

U Gradskom odboru Srpske napredne stranke obeležena slava: Kum Ilija Rađenović

Aleksandra Djuran oktobar 27, 2025

U prisustvu velikog broja članova, simpatizera i prijatelja, uz rezanje slavskog kolača, u prostorijama Gradskog odbora Srpske napredne stranke obeležena je slava Sveta Petka. Protojerej Boban Petrović okupljenima je čestitao slavu uz reči da je uvek izazov šta reći ljudima koji nose najveću odgovornost za dobrobit grada:

-Oživljavajte snagu vere jer nas je ona održala. Neka svetiteljka Petka krasi sve nas i njen duh i duh vere neka nas vodi – rekao je protojerej Petrović.

Stanislava Hrnjak, predsednica GrO SNS istakla je da u vremenu materijalizma i velike tenzije svakog dana treba raditi na veri i duhovnosti.

-Srpska napredna stranka je velika politička porodica, okuplja članove, simpatizere, ali i sve koji su svesni da je naša zemlja Srbija blago koje moramo da čuvamo. Prolazimo kroz brojne izazove, ali uvek pokazujemo da smo spremni da zajedništvom odgovorimo na sve njih. Sveta Petka je zaštitnica žena koje svakodnevno pokazuju koliko su hrabre i dostojanstvene, što naše članice i dokazale u prethodnom periodu. Važno je da jačamo zajedništvo i važno je da nas rešenost i produhovljenost vodi u budućnosti. Imamo jedni druge, porodice, tradiciju, veru, stranku koju želimo da čuvamo. Čuvajući jedni druge, sačuvaćemo naš narod – precizirala je Stanislava Hrnjak.

Kum slave bio je Ilija Rađenović.

-Veliko je zadovoljstvo biti kum slave i drago mi je što je ove godine meni pripala ta čast. Naša stranka je velika porodica, a krsna slava obeležava se u krugu porodice i sa prijateljima. Poštujemo tradiciju i običaje i obeležavamo je svake godine – naveo je Rađenović.

I mesni odbori Srpske napredne stranke u selima takođe su na pravi način obeležili Svetu Petku.

Pronađen Aleksa Popov iz Mokrina nakon više od dva dana potrage: Komunikativan, svestan i promrzao

Aleksandra Djuran oktobar 27, 2025

Aleksa Popov (82) iz Mokrina pronađen je jutros oko sedam časova. Kada je pronađen Aleksa je bio svestan, ali promrzao. Trenutno se nalazi u Opštoj bolnici jer ima promrzline pošto je doživeo hipotermiju. Deda Aleksu pronašao ga je Raša Kranjac takođe iz Mokrina, zaposlen u kompaniji FCC koji je video traktor u njivi koja se nalazi u blizini deponije na Teremijskom drumu. Odmah je javljeno porodici koji je došla na licu mesta.

-Traktor je bio zaglavljen u sredini njive, a tata je bio van njega nekoliko duži dalje – priča ćerka Olivera Popov. – Kada smo ga pronašli bio je svestan i komunikativan. Vrlo brzo stigli su i zaposleni u Hitnoj pomoći koji su ga pregledali i odvezli u Bolnicu. Hvala svima koji su se priključili u potrazi i koji su se odazvali našem apelu da ga pronađemo. Sada mu predstoji oporavak i nadam se da će sve proteći u najboljem redu.

Podsetimo da je Aleksa Popov u subotu poslepodne traktorom otišao u atar i pošto se do uveče nije vratio porodica je krenula da ga traži. Kako nisu uspeli da ga pronađu, pute društvenih mreža uputili su apel da koji je urodio plodom. Kiša koja je padala u subotu i nedelju dodatno je otežala potragu.

– Naša potraga bila je usmerena ka potesu Ritić u Mokrinu gde se nalaze tatine njive. Policija, ali i meštani Mokrina, Kikinde, Iđoša, lovci i mnogi dobri ljudi priključili su nam se da ga što pre pronađemo. U nedelju je i pet dronova nadletalo prostor gde smo verovali da se nalazi, sve u nadi da ćemo ga što pre naći. Pretpostavljam da je do Kikinde stigao jer je bio mrak i nije mogao da se orijentiše na koju stranu da krene. Praktično, on je obišao svoje njive i produžio prema Teremiji. Najvažnije je da se sve dobro završilo – zaključila je ćerka Olivera.

Za dane vikenda iz saobraćaja isključena 22, a zadržano devet vozača

Aleksandra Djuran oktobar 27, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi u danima vikenda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode u kojima jedna osoba zadobila lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 450.000 dinara.

Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog vožnje pod dejstvom alkohola, neprilagođene brzine i radnje vozilom.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 25 učesnika u saobraćaju i izdato je 189 prekršajna naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja su zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključena 22 vozača, od kojih je devet vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,2 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 29 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 92 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 91 ostalih prekršaja.

Zajedničkom akcijom policije: Rasvetljene krađe u Apatinu, Kuli, Somboru, Senti i Kanjiži

Aleksandra Djuran oktobar 25, 2025

Pripadnici policijskih uprava iz Subotice, Kikinde i Sombora u zajedničkoj akciji, rasvetlili su seriju teških krađa koje su se u proteklim nedeljama dogodile u više gradova u Bačkoj. Policija je uhapsila D. K. (2003) i S. A. (2006) iz Subotice i B. V. H. (2007) iz okoline grada, dok će protiv jednog sedamnaestogodišnjaka biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Osumnjičenima se na teret stavlja da su u više navrata razbijali stakla na objektima mobilnih operatera u Apatinu, Kuli, Somboru, Senti i Kanjiži, iz kojih su odnosili telefone i tehničku robu. Kako je istraga pokazala, i sa gradilišta u Somboru ukrali su alat, tehničku opremu i građevinski materijal, dok su u Subotici, sa dva gradilišta, otuđili čak 19 klima uređaja. Krađe su organizovali i Paliću, gde su sa jednog gradilišta odneli građevinske mašine i alat, dok su na periferiji Subotice provalili u kuću i ukrali televizor i alat.

Tokom pretresa stanova i drugih prostorija koje su osumnjičeni koristili, policija je pronašla deo ukradenih predmeta. Trojici uhapšenih određeno je zadržavanje do 48 sati, nakon čega su uz krivičnu prijavu sprovedeni u Osnovno javno tužilaštvo u Somboru. Sudija za prethodni postupak odredio im je pritvor do 30 dana.

Povodom 80 godina od kolonizacije svečana akademija i dodela priznanja u Novim Kozarcima

Aleksandra Djuran oktobar 24, 2025

Povodom značajnog 80 godina od kolonizacije, u Novim Kozarcima je upriličena Svečana akademija koju su organizovali Mesna zajednica Novi Kozarci i Matica srpska. Na tribini su govorili dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar Matice srpske, Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine i mr Pavle Orbović, istoričar iz Gradskog muzeja Vrbas. Kako je istakao Marko Čavka, potpredsednik Saveta Mesne zajednice, program je bio podeljen na više delova.

-Nismo zaboravili ni zaslužne pojedince i udruženja, te smo im podelili priznanja za doprinos razvoju sela i postignute rezultate u različitim oblastima. Cilj je da se setimo vremena kada su naši preci posle Drugog svetskog naselili ove krajeve. Ostavili su svoja ognjišta, pošli u nepoznato kako bi izgradili novi život – naveo je Čavka.

Na svečanosti su nastupili pevačka grupa KUD „Petar Kočić“ i učenici OŠ „Ivo Lola Ribar“, a organizovana je i izložba Kulturnog centra Novog Sada posvećena Branku Ćopiću.

U Novim Kozarcima nedavno je, u okviru obeležavanja značajnog jubileja, održan i prigodan program kraj spomenika kolonistima u ovom mestu koji je izradio Zdravko Mandić i nazvao ga je „Svome rodu i potomstvu“. Spomenik je postavljen 1988. i od tada do nedavno nije urađena značajnija rekonstrukcija i zaštita.

-Na spomeniku su polja u kojima su uklesani nazivi mesta iz kojih su se doselili naši preci iz Bosne i Hercegovine. Veličina polja označava koliko je ljudi došlo iz kog mesta i sada je posle više decenija ponovo zasjao pravim sjajem – pojasnio je Čavka.

Priznanja su dodeljena posthumno Vladi Protiću, Stevi Jarčeviću, Ljubanu Marinu i Miloradu Majkiću. Pojedinačne nagrade pripale su profesoru dr Manjulov Manetu Miladinoviću, Braci Azariću, Miloradu Stuparu i Dragi Jankoviću. Priznanja su pripala i svim udruženjima u selu koji su ih svojim radom proteklih decenija zaslužili: udruženju žena „Novi Kozarci“, FK „Sloboda“, Karate bodibilding klub „Sloboda“, KUD „Petar Kočić“, Lovačko udruženje „Fazan“, Ribolovačko udruženje „Zlatni karaš“, Galerija „Zdravko Mandić“, konjičko udruženje „Zelenac“, udruženje penzionera i Dobrovoljno-vatrogasno društvo.

Događaju je prisustvovala i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

Dan SSŠ „Miloš Crnjanski“: Izmaštali lepšu školu

Aleksandra Djuran oktobar 24, 2025

Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ obeležila je 64 godine postojanja i rad. U obeležavanje Dana škole uključili su se i učenici, a poseban doprinos dali su đaci sa smera arhitektonski tehničar. U okviru projekta „Maštamo lepšu školu“ koju je pomogao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine-nacionalne zajednice, oslikan je deo hodnika.

Mina Balint, učenica drugog razreda smera arhitektonski tehničar istakla je da su njeni vršnjaci, ali i učenici starijih odeljenja rado odazvali pozivu da ulepšaju prostor.

-Hodnici ispred učionica na prvom spratu sada su puno lepši. Boravimo svakodnevno u ovom prostoru i rešili smo, uz pomoć profesorice Sandre Galić koja predaje stručne predmete, da ga naslikamo – kazala je Mina.

Anja Karanović, učenica četvrte godine dodala je da su svi rado podržali ideju da se hodnik oplemeni.

-Puno vremena provodimo u školi i važno nam je da prostor bude što lepši. Zajedno sa drugaricama oslikala sam sva četiri godišnja doba i pored prirode tu su i životinje. Sada je puno životnije u odnosu na ranije kada su iscrtani ormari bili bele boje – napomenula je Anja.

Na tri različita crteža su oslikana sva četiri godišnja doba, zgrade iz perspektive, kao i citat Meše Selimovića „Nije čovek ono što misli, već ono što čini“.

-Pored pomenutog projekta oslikavanja hodnika koji sada izgledaju po meri naših učenika, naša škola ove godine dobila je sredstva za još dva projekta – istakao je direktor Milorad Karanović. – Odobreno nam je sedam miliona dinara za rekonstrukciju dela krova iznad školske zgrade. Ovih dana završava se javna nabavka za izbor izvođača i očekujemo da radovi budu završeni do kraja ove godine. Dobili smo sredstva i za tehničku dokumentaciju za izradu gromobranske instalacije za brzo startovanje koji će pokriti širi krug škole i ulice tako da će učenici i zaposleni biti zaštićeni od atmosferskog pražnjenja.

Pored oslikavanja, upriličena je i priredba u amfiteatru zgrade. SSŠ „Miloš Crnjanski“ ima 16 odeljenja i 370 učenika.

A.Đ.

Od početka godine potpisano 16 ugovora za kupovinu kuća na selu na teritoriji grada

Aleksandra Djuran oktobar 24, 2025

U Ministarstvu za brigu o selu potpisana su još dva ugovora za kupovinu kuća u mesnim zajednicama na teritoriji našeg grada. Ugovore sa korisnicima bespovratnih sredstava potpisali ministar Milan Krkobabić i gradonačelnik Mladen Bogdan.

Sabina Dukai iz Ruskog Sela nastaviće da živu u ovom mestu, ali sada u svojoj kući.

-Imam troje dece i zajedno sa njima u narednom preiodu uredićemo naš dom. Kupila sam kuću zahvaljujući sredstvima u iznosu od 10.000 evra koje sam dobila na konkursu Ministarstva. U kući ima manjih ulaganja, ali sve je to beznačajno u odnosu na činjenicu da smo rešili najvažnije pitanje, krov nad glavom – istakla je Sabina Dukai.

I Ruskoselac Aleksandar Mikalački takođe će ostati u svom rodnom mestu.

-Za sada ću živeti sam, ali se nadam da ću u svojoj kući uskoro imati i suprugu i deci. Kuća je u dosta dobrom stanju i ulaganja koja planiram su minimalna. Malo po malo sve ću skockati – dodao je Mikalački.

Država i lokalna samouprava nastavljaju da ulažu u razvoj sela, oživljavanje seoskih sredina i stvaranje uslova da mlade porodice ostanu i grade svoju budućnost tamo gde su im koreni. To je jasan pokazatelj da Srbija misli na svoje ljude i na ravnomerni razvoj svakog dela zemlje, istakao je ovom prilikom gradonačelnik Bogdan.

-Danas zajedno polažemo kamen temeljac za novi početak ovih porodica. Svaka kuća je znak da narod ostaje i gradi svoj život s ponosom. Zajedno ćemo živeti, raditi i razvijati naša sela – za našu decu, za našu Srbiju – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

Ove godine preko programa kupovine seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji grada 16 osoba je dobilo sredstva. Od početka, do danas, otkupljeno je 145 kuća u mesnim zajednicama. U budžetu Ministarstva za brigu o selu u 2025. godini opredeljeno je 750 miliona dinara za ovu namenu. Mogu da konkurišu punoletni državljani Republike Srbije koji nemaju navršenih 45 godina života i pripadaju sledećim kategorijama: pojedinac, samohrani roditelj, bračni par, vanbračni partneri. Maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za kupovinu je 1,2 miliona dinara.

A.Đ.

KORENI ZOVU: Aleksa odbio posao od 50.000$ u Americi za svoj Niš

Aleksandra Djuran oktobar 24, 2025

Postoje putovanja koja te odvedu daleko, samo da bi ti na kraju pokazala koliko ti je važan povratak. Tako je bilo i sa mladim Nišlijom, Aleksom Stankovićem koji je sa 29 godina tri puta prelazio okean tražeći prilike i iskustvo. Put je počeo skromno — posao u McDonald’su, pa odlazak na bazene istočne obale SAD. Kao dvadesetogodišnji spasilac u Frederiksburgu u saveznoj državi Virginije, suočio se sa strogim pravilima rada i nedostatkom podrške od strane poslodavca, ali je iz svake teškoće izvlačio lekciju i novu snagu za napredak.

U Merilendu dobija drugu šansu – radi naporno, traži dodatne zadatke i ubrzo biva primećen, proglašen je jednim od najboljih spasilaca sezone. Sledeće godine vraća se u SAD već kao menadžer bazena, sa više odgovornosti i stalnom brigom da sve funkcioniše besprekorno. Tokom rada Aleksa sazreva i shvata da bez sistema, discipline i tima nema pouzdanih rezultata – to su navike koje će poneti sa sobom i koje će mu kasnije pomoći da se ostavri u otadžbini.

Treći odlazak više nije bio putovanje bez cilja – već je znao šta hoće, putovao je, obilazio velike gradove i krstario Karibima, ali je osećaj da nešto nedostaje postajao sve jači. Pred sam početak pandemije stiže ozbiljna ponuda iz SAD, šest meseci rada vredno 50.000 dolara, radna viza spremna, ali u tom trenutku donosi odluku koja menja sve – odlučuje da se vrati i ostane u Srbiji. Počinje ispočetka kao trener u Nišu, bez garancija, ali sa verom da može da gradi ovde.

Rad i znanja prikupljena u Americi brzo daju rezultate. Danas iza njega stoji više od 100 zadovoljnih klijenata i razvijen onlajn program koji povezuje trening, ishranu i organizaciju vremena. Klijenti su iz Srbije, Evrope i Amerike, ali on ostaje u Nišu, koristi redovno cenjeno iskustvo iz mlađih dana koje je naučio u SAD da bi pomogao ljudima. Kaže da ga je Amerika naučila sistemu i disciplini, ali da mu je Srbija vratila ono što se ne može kupiti – pripadnost, smisao i motiv da radi od srca.

„Novac je važan, ali nije sve. Ako sve uložimo u finansije, lako ostanemo prazni iznutra. Ja sam želeo više: smisao, doprinos i ljude oko sebe,” kaže Aleksa. Povratak nije bio lak, zahtevao je hrabrost da se krene bez garancija, da se sve gradi iznova, da se veruje sebi čak i onda kada se ne zna gde vodi put.

Ali bio je vredan. Danas to potvrđuju rezultati, ali pre svega osećaj, da ono što radi ima težinu, da pripada, da stvara tamo gde je ponikao. Njegova priča je primer da se iskustvo stečeno u inostranstvu može utkati u lokalnu sredinu, da iz Niša mogu nastajati velike priče, i da ponekad najveći korak napred počinje upravo povratkom kući.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Priča koja Aleksa Stanković podelio sa nama i na Jutjubu, podseća nas da svet ne mora biti beg, već iskustvo koje obogaćuje. Povratak iz inostranstva nosi svoju težinu, ali i ogromnu vrednost, priliku da ono najbolje što smo usvojili tamo, ugradimo ovde. Srbija dobija kada se ljudi puni znanja, energije i vere vraćaju kući i odavde prave razliku.

Piše: mr Jasmina Dragutinović

Prvi Internacionalni folklorni festival u nedelju u Ruskom Selu: Jefimija prelo zvala

Aleksandra Djuran oktobar 24, 2025

Udruženje „Jefimija“ iz Ruskog Sela organizuje u nedelju, 26. oktobra, prvi Internacionalni folklorni festival „Jefimija prelo zvala“. Defile učesnika je u 17.30, a koncert počinje u 18 časova u sali Osnovne škole „Gligorije Popov“.

Pored domaćina nastupaju i kulturno umetnička društva „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, „Izvor“ iz Nakova, „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, „Mokrin“, „Scena“ iz Banatske Topole i ŽPG „Melizmi“.

Ulaznica se naplaćuje 350 dinara.