najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Iz Gradske uprave obaveštavaju građane da će u utoraak, 9. juna godine biti obavljen tretman suzbijanja krpelja na teritoriji grada Kikinde.
Upozoravaju se pčelari da je preparat opasan za pčele. Dejstvo preparata traje jedan dan.
U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika (jaka kiša, jak vetar i sl.), tretman će se odložiti za naredni povoljan dan.
U kabinetu za tehničko obrazovanje u Osnovnoj školi „Jovan Popović“ otpao je deo maltera sa plafona. Malter je tom prilikom, naneo lakše ogrebotine učeniku Gimnazije „Dušan Vasiljev“. Kako saznajemo od direktora Gimnazije Aleksandra Aćimova odmah su preduzete sve mere:
-Pozvao sam dečakove roditelje, koji je bio uznemiren, da dođu i više puta tokom dana smo se čuli. Kako je roditelj naveo dečak ima lakšu povredu, a mi smo ispoštovali protokol, učenike udaljili iz kabineta i sačinili slžbenu belešku o tome šta se desilo. Učionica je zaključana i u njoj se neće održavati nastava.
Direktorica OŠ „Jovan Popović“ Jelena Krvopić dodaje da je učenik i ranije pohađao ovu školu:
-Angažovaćemo stručnjake da utvrde šta se desilo i u kakvom je stanju plafon. Kabinet će morati da se sanira pre nego što se u njemu ponovo bude organizovala nastava.
Gradonačelnik Mladen Bogdan prisustvovao je u Beogradu potpisivanju ugovora za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, zahvaljujući kojima će još tri porodice rešiti svoje stambeno pitanje i započeti novo poglavlje života u Novim Kozarcima i Nakovu.
Krov nad glavom dobio je i Danijel Gatarić iz Novih Kozaraca:
-Imam suprugu i dete od godinu dana. Pronašli smo kuću u Novim Kozarcima i zahvaljujući pomoći Ministarstva uselićemo se u svoj dom. U sklopu kuće je i bašta gde ćemo uzgajati voće i povrće.
Program Ministarstva za brigu o selu već je dao značajne rezultate na teritoriji Kikinde, gde je do sada veliki broj porodica dobio svoj dom. Tokom nedavne posete Ruskom Selu, ministar Milan Krkobabić istakao je da su useljavanje mladih porodica u prazne kuće i oživljavanje sela najbolji pokazatelj da srpsko selo ima budućnost.
-Grad Kikinda će, u saradnji sa nadležnim Ministarstvom, nastaviti da pruža podršku svima koji žele da pokrenu postupak za kupovinu kuće na selu, da zasnuju porodicu, rade i grade svoj život. Različiti su razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju da učestvuju na konkursu i uvek nas raduje što mladi ljudi prepoznaju vrednosti života u našim selima – poručio je ovom prilikom gradonačelnik Mladen Bogdan.
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović uručili su 46 rešenja u okviru programa podrške razvoju starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti. Vlada za ovaj program izdvojila više od 13 miliona dinara. Među onima koji su dobili sredstva su i sugrađani: Mirna Rackov, opančarka, Smiljka Bulatović koja se bavi trukovanjem, Olivera Has Arađanski i Sanela Has Milovanov koje se bave alvarskim zanatom, Željko Zeljković, sapundžija i Ljubica Erdeljan.
Sredstva su namenjena za nabavku opreme i repromaterijala što će omogućiti sertifikovan zanatlijama da budu konkurentniji na tržištu, a da pritom sačuvaju autentičnost svojih proizvoda.
-Od grnčara i opančara, preko tkalja, sarača i kazandžija, do proizvođača suvenira i umetničkih predmeta, svi su čuvari veština koje su stvarane generacijama. Naš je zadatak da obezbedimo da te veštine imaju budućnost. Srbija koja čuva svoje korene jeste Srbija koja sigurno gradi svoju budućnost -dodao je ovom prilikom premijer Macut.
Ministarka Mesarović je precizirala da država podržava ljude koji čuvaju istoriju i tradiciju naše zemlje:
-U vremenu globalizacije i masovne proizvodnje, kada se često gubi autentičnost i vrednost ručnog rada, ljudi koji se bave starim zanatima čuvaju nešto što nema cenu, a to su duh, tradicija i prepoznatljivost Srbije.
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević rekla je da je na predlog Ministarstva Vlada Srbije usvojila uredbu kojom je od 1. aprila cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak povećan sa 13.247 na 18.000 dinara.
-Nakon što je povećan iznos minimalne zarade, ustanovili smo da određene porodice gube pravo na dečji dodatak. Da se to ne bi dešavalo, timovi Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Ministarstva finansija sastali su se da vidimo na koji način možemo da prevaziđemo to što se desilo i odlučili smo da cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak podignemo sa oko 13.000 na 18.000 dinara – izjavila je Žarić Kovačević.
Mesna zajednica Sajan sutra, subota, od 8 sati, biće domaćin Međunarodnog festivala kuvanja u kući Kolping u Sajanu.
Već narednog dana u ovom mestu, od 6.30 sati, biće organizovano takmičenje u sportskom ribolovu za odrasle na ribnjaku u Sajanu.
U Kikindi je organizovana tribina pod nazivom „Penzioneri, oslonac svakog društva“. Cilj skupa bio je upoznavanje korisnika sa ključnim informacijama iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, ali i dobijanje povratnih informacija o njihovim potrebama i interesovanjima radi unapređenja društvenog standarda koji fond PIO obezbeđuje.
Sa najstarijim sugrađanima razgovarao je direktor Fonda PIO, Relja Ognjenović. On je istakao da je direktan kontakt sa korisnicima ključni zadatak rukovodstva ove institucije.
-Naša misija je da dođemo i obiđemo penzionere i da sa njima razgovaramo o problemima koje nisu mogli da reše. Na nama je da im budemo na usluzi jer je naš najvažniji posao da budemo tu za njih. Najstariji nam pomažu svojim iskustvom i ukazuju šta je neophodno kako bi živeli bolje. Obišao sam i rekonstruisanu zgradu Fonda PIO u Kikindi, koja je jedna od devet koja je potpuno preuređena u prethodnom periodu. Na ovaj način pokazujemo da brinemo i o našim korisnicima, ali i o zaposlenima – naveo je Ognjenović i dodao da će tribinama u lokalnim samouprava biti obuhvaćeno oko 30.000 penzionera.
Predsednik Saveza penzionera Srbije, profesor dr Andreja Savić, pohvalio je aktivnosti Udruženja penzionera i brigu lokalne samouprave o najstarijima.
–Udruženje penzionera u Kikindi jedno je od najagilnijih članica u republičkoj porodici. Socijalni dijalog i živa reč, u kojem učestvujemo omogući će nam da zajedno dođemo do predloga, primedbi i sugestija. To se odnosi kako na statusna pitanja penzionera, tako i na šira pitanja od značaja za njih – istakao je Savić i podsetio da je ovo godina jubileja, 80 godina od osnivanja republičke organizacije.
Skupu je prisustvovao veliki broj penzionera, što je pohvalio gradonačelnik Mladen Bogdan.
-Naši najstariji sugrađani imaju energiju i mudrost koja je važna svakom gradu. Trudimo se da penzionerima izlazimo u susret, da im pomognemo da prevaziđu teškoće i izazove koje donosi treće doba. Zauzvrat dobijamo savete od ljudi punih životnog iskustva – zaključio je Bogdan.
Penzioneri su imali pitanja, među kojima je najviše bilo o povećanju penzije, ali i o tome kako da dođu na pregled kod lekara specijaliste gde su duge liste čekanja, na koji način mogu da ostvare pravo na besplatno banjsko lečenje.
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ organizovala je Dan polja strnih žita i obilazak makro ogleda ozimih strnina na oglednom polju „Kinđa“. Ovo je bila prilika da se na jednom mestu susretnu poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, i da pogledaju stare i nove sorte jesenjih kultura. Predstavljeno je 66 sorti pšenice, među kojima je 13 novih sorti, 15 sorti ječma, od kojih je osam novih i četiri sorte tritikalea.
-Žetva ječma počeće već tokom vikenda, čim se prosuši zemlja. Vršidba pšenice započeti za desetak dana – saznajemo od savetodavca PSS Zorana Simića. – Za ozime kulture godina je bila puna problema. Nedostatak padavina je hroničan problem koji prati proizvodnju prethodnih nekoliko godina. Tokom oktobra prošle godine nije ih ni bilo, tako da su svi rokovi setve nikli u isto vreme. Zima je bila povoljna za ozime kulture. Već na početku proleća, u martu, imali smo 35 litara kiše manje u odnosu na višegodišnji prosek, april je prošao bez efektivnih padavina s obzirom na to da je palo četiri litra vodenog taloga po kvadratu, a maja je bilo 22 litre u dva kišna dana što je nedovoljno da bi se obezbedio prosečan prinos ozimih strnina
Pod ozimim strninama je više njiva u odnosu na prošlu godinu. Pšenice ima više na uštrb, najpre kukuruza, a potom i suncokreta.
-Prinosi ječma biće puno bolji od pšenice. Kada je reč o žitu ima parcela na kojima roda uopšte neće biti i već se kosi kao seno tako da će rod biti šarenolik. Na oglednim poljima očekujem prosečan prinos od oko pet tona po hektaru. Osim suše, imali smo i temperature u minusi početkom maja. Trajao je tri sata i zahvatio je dva metra. Klas se nalazio na pola metra i kod pšenice koje nisu otporne na minuse prinos će izostati i do 50 odsto. I pored toga što su poljoprivrednici zasnovali više njiva pod strninama kako bi imali bolju proizvodnju, godina im nije išla na ruku – dodao je Simić.
Branislav Kockar, poljoprivrednik pod pšenicom ima više parcela u odnosu na prošlu godinu.
-Sejali smo i uljanu repicu koja je i prva zasnovana, ali sa zakašnjenjem. Nakon toga posejali smo ječam i na kraju pšenicu. Njihovo stanje nije zadovoljavajuće. Ječam je najbolje podne op sušne uslove, a pšenica najlošije. Padavine kojih nije bilo umnogome će uticati na prinos, a pšenicu ćemo kositi za dve nedelje. I pored loših prinosa, biće žita za otkup jer ima više parcela pod ovom kulturom. Koliko ćemo otkupiti znaćemo kada krene žetva, a ista situacija je i sa kvalitetom zrna – naveo je Kockar.
I na parcelama poljoprivrednika Stojana Padejčeva žetva će početi za desetak dana:
-Zrna su mekana i štura i ova godine ne obećava. Nedostatak padavina, ali i mraz su uzeli svoj danak. Na pojedinim parcelama polovina klasa uopšte nema ništa i mnogi su već pokosili žito za senažu. Ne očekujem bolje prinose, ukoliko bude više od dve tone po jutru to će biti uspeh. Pod strnim usevima imam oko 80 jutara, od čega je 12 pod uljanom repicom koju smo ove godine počeli da uzgajamo. Na žalost, repica je takođe imala loše nicanje. Oko 50 jutara je pod kukuruzom i 60 je pod suncokretom. Nadamo se da će bar prolećne kulture ove godine imati dobar rod.
Direktor PSS Mladen Đuran podsetio je da je kikindska jedna od retkih poljoprivrednih službi koji već više od dve decenije u kontinuitetu organizuje Dan polja.
-Pored toga što poljoprivrednici mogu da pogledaju ogledna polja, imaju priliku i da se edukuju, ali i da uporede različite sorte i hibride. To je od višestrukog značaja jer im pomaže u budućoj proizvodnji. Zadovoljni smo posetom proizvođača, ali i sortimentom koji smo prikazali– zaključio je Đuran.
Lokalna samouprava i ove godine pomaže lokalne poljoprivrednike i ove godine obezbeđena su sredstva za subvencije subvencije, rekao je član Gradskog veća Đorđe Tešin koji je prisustvovao ovoj manifestaciji.
-Lokalna samouprava je partner poljoprivrednicima i novac, u iznosu od 20 miliona dinara koji se izdvaja, za cilj ima unapređenje proizvodnje. Sredstva su ove godine uvećana za sedam miliona i dodali smo tri nove mere. Saglasnost očekujemo od Ministarstva poljoprivrede i odmah nakon toga ćemo raspisati konkurs – napomenuo je Tešin.
A.Đ.
Medaljom Crvenog krsta Srbije nagrađen je Vladimir Madžar, dugogodišnji potpredsednik kikindske humanitarne organizacije, za višegodišnju podršku, unapređenje rada kroz posebna ulaganja znanja i stručnih sposobnosti i ličnog rada, a na predlog Crvenog krsta Kikinde.
Na sednici Upravnog odbora Crvenog krsta uručeno je i priznanje „Zlatni znak Crvenog krsta Srbije“ istaknutoj volonterki dr Gordani Bistričić, za višegodišnju podršku, dobrovoljni rad i doprinos u ostvarivanju ciljeva, javnih ovlašćenja Crvenog krsta i ukupnih programskih zadataka u okviru zdravstveno-vaspitne delatnosti.
Priznanja „Srebrni znak Crvenog krsta Srbije“, dodeljena su Ljiljani Bogosavljev i Eržebet Cucić za izuzetan stvaralački rad, posebna ulaganja znanja i stručnih sposobnosti, kao i lični rad u okviru programa „Briga o starijima“ čime se izuzetno doprinosi podizanju kvaliteta i nivoa ostvarenih rezultata u okviru socijalno-humanitarne delatnosti. Istim priznanjem nagrađene su i Jelena Rosić, za podršku i dobrovoljni rad u organizaciji u Nakovu koji predstavlja doprinos ostvarivanju ciljeva, javnih ovlašćenja i programskih zadataka, Jeleni Matić, za podršku i dobrovoljni rad u OŠ „Vasa Stajić“ u Mokrinu, za doprinos i promociji humanitarnih vrednosti i solidarnosti među decom i mladima, Eriki Kormanjoš, za podršku i rad u zdravstveno-preventivnom programu, Dragici Stojanović Žigić, za dobrovoljni rad kao članice Nadzornog odbora, Gordani Rackov, za rad u OŠ „Sveti Sava“ u Kikindi, za doprinos ostvarivanju ciljeva, javnih ovlašćenja i programskih zadataka Crvenog krsta. „Srebrni znak Crvenog krsta Srbije“ dodeljen je i Aniti Budai Đemant, za podršku i dobrovoljni rad u u OŠ „Mora Karolj“ u Sajanu, za promociju humanitarnih vrednosti i solidarnosti među decom i mladima.
Ovom prilikom dodeljene su i zahvalnice istaknutim pojedincima volonterima, za podršku u okviru promocije volonterizma, dobrovoljnog davalaštva krvi, programskih zadataka i humanitarnih vrednosti i solidarnosti među decom i mladima, kao i Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“, Ronilačkom klubu „Orka“ i pekari „Testoteka“ .
Saobraćajna policija podseća da se tokom juna značajno povećava broj organizovanih prevoza dece na izlete, ekskurzije i rekreativne nastave. Bezbednost dece mora biti apsolutni prioritet svih učesnika – prevoznika, vozača, organizatora i roditelja. Organizovani prevoz dece može se obavljati isključivo vozilima koja ispunjavaju propisane tehničke uslove, uz ispravnu dokumentaciju i vozače koji ispunjavaju zakonske kriterijume.
Saobraćajna policija će sprovoditi pojačane kontrole autobusa, tehničke ispravnosti i psihofizičkog stanja vozača pre polaska.
-Apelujemo na organizatore da planiraju putovanja odgovorno, a na vozače da poštuju brzinu, vreme upravljanja i odmore. Bezbednost dece zavisi od svih nas – kažu u MUP-u.
Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 99 saobraćajnih nezgoda, u kojima nije bilo poginulih, a povređeno je 57 lica. Na teritoriji Policijske uprave Kikinda nije bilo saobraćajnih nezgoda prethodnog dana.
