Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Пашњаци велике дропље богатији за новог становника: Угрожена врста достигла двоцифрени број

Aleksandra Djuran октобар 28, 2025

Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ и ове године богатији је за једну велику дропљу. Ради се о младој птици, за коју се верује да је мужјак. Уколико се обистине предвиђања то ће бити други мужјак на пашњаку јер се и претпрошле, након осам година, у делу атару Ваверка у Мокрину, појавио мужјак. Ловци удружења „Перјаница“, у чијој надлежности је природно добро боре се за опстанак ове величанствене птице те ловочувари обилазе, чувају гнезда и воде рачуна о броју и стању птица, каже председник удружења Богица Божин.

-Достигли смо двоцифрени број великих дропљи и у резервату их је сада десет. Имамо осам женки и, надамо се, два мужјака. То би значило да би у будућности могли да имамо младе. Пре три године у оквиру ИПА пројекта са Мађарском оградили смо 115 хектара површине на којима се велике дропље шепуре и сада имамо резултате – сазнајемо од Божина.

Једна од највећих птица Европе, велика дропља, сместила се на најочуванијем и највећем степском подручју Србије. Пашњаци велике дропље су специјални природни резерват сачињен од степских, слатинских, ливадских, мочварних и ораничних екосистема, са ретким биљним и животињским врстама. Ово подручје је једино станиште ове птице у Србији и једно од ретких у Европи и свету.

-У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине сваке године на овом простору сејемо биљне културе које су потребне за храњење и гнежђење великих дропљи. Терен редовно одржавамо и косимо и трудимо се да све прилагодимо овој угроженој врсти – истакао је наш саговорник.

У резервату је изграђен визиторски центар чији је циљ да се омогући да посетиоци могу да бораве у овом делу резервата, као и да се организују стручни скупови на којима ће бити омогућено да се путем пројектора приказује све што је везано за тему. Еко салаш „Јарош“ изграђен је у близини северне границе резервата недалеко од Мокрина. Садржи две затворене потпуно опремљене просторије, средишњу терасу и високу кулу за посматрање терена. Укупно може да прими између 30 и 50 посетилаца.

-Ове године опремили смо визиторски центар са соларним панелима тако да сада има струје. Имамо и учионице на отвореном. За следећу годину планирамо да избушимо такозвана влажна станишта односно бунаре који ће такође бити на соларни погон. Циљ нам је да покушамо да вратимо влажна станишта, која су некада постојала, у првобитно стање. У овоме имамо помоћ од надлежних покрајинских и републичких органа – навео је Божин.

Како би Специјални резерват био што доступнији посетиоцима неопходно је урадити и приступни пут. Од асфалтног пута до визиторског центра има два километара неасфалтираног и лошег атарског прилаза. Уколико би се посуо, барем туцаник, значајно би се повећао број оних који би посетили и изучавали ово станиште.

Свадбена игра мужјака почиње средином марта или почетком априла и траје до почетка, односно, краја маја и у „Перјанци“ верују да би већ наредне године могли да имају и принове.

-Пракса је показала да када врста падне испод 20 јединки, не може да се опорави. Ми смо доказали супротно. Пре неколико година имали смо осам дропљи и оне се опорављају. Специјални резерват јединствен је у Европи јер 10.000 година није дошло до ерозије земљишта. Према мишљењу стручњака то је разлог што је велика дропља и даље на овом терену – сазнајемо од Богице Божина.

Велика дропља је једна од најкрупнијих птица наше фауне, импозантан мужјак може да достигне дужину до 100 центиметара, тежину до 16 килограма, а распон крила досеже чак 2,5 метра.

А.Ђ.

У Градском одбору Српске напредне странке обележена слава: Кум Илија Рађеновић

Aleksandra Djuran октобар 27, 2025

У присуству великог броја чланова, симпатизера и пријатеља, уз резање славског колача, у просторијама Градског одбора Српске напредне странке обележена је слава Света Петка. Протојереј Бобан Петровић окупљенима је честитао славу уз речи да је увек изазов шта рећи људима који носе највећу одговорност за добробит града:

-Оживљавајте снагу вере јер нас је она одржала. Нека светитељка Петка краси све нас и њен дух и дух вере нека нас води – рекао је протојереј Петровић.

Станислава Хрњак, председница ГрО СНС истакла је да у времену материјализма и велике тензије сваког дана треба радити на вери и духовности.

-Српска напредна странка је велика политичка породица, окупља чланове, симпатизере, али и све који су свесни да је наша земља Србија благо које морамо да чувамо. Пролазимо кроз бројне изазове, али увек показујемо да смо спремни да заједништвом одговоримо на све њих. Света Петка је заштитница жена које свакодневно показују колико су храбре и достојанствене, што наше чланице и доказале у претходном периоду. Важно је да јачамо заједништво и важно је да нас решеност и продуховљеност води у будућности. Имамо једни друге, породице, традицију, веру, странку коју желимо да чувамо. Чувајући једни друге, сачуваћемо наш народ – прецизирала је Станислава Хрњак.

Кум славе био је Илија Рађеновић.

-Велико је задовољство бити кум славе и драго ми је што је ове године мени припала та част. Наша странка је велика породица, а крсна слава обележава се у кругу породице и са пријатељима. Поштујемо традицију и обичаје и обележавамо је сваке године – навео је Рађеновић.

И месни одбори Српске напредне странке у селима такође су на прави начин обележили Свету Петку.

Пронађен Алекса Попов из Мокрина након више од два дана потраге: Комуникативан, свестан и промрзао

Aleksandra Djuran октобар 27, 2025

Алекса Попов (82) из Мокрина пронађен је јутрос око седам часова. Када је пронађен Алекса је био свестан, али промрзао. Тренутно се налази у Општој болници јер има промрзлине пошто је доживео хипотермију. Деда Алексу пронашао га је Раша Крањац такође из Мокрина, запослен у компанији ФЦЦ који је видео трактор у њиви која се налази у близини депоније на Теремијском друму. Одмах је јављено породици који је дошла на лицу места.

-Трактор је био заглављен у средини њиве, а тата је био ван њега неколико дужи даље – прича ћерка Оливера Попов. – Када смо га пронашли био је свестан и комуникативан. Врло брзо стигли су и запослени у Хитној помоћи који су га прегледали и одвезли у Болницу. Хвала свима који су се прикључили у потрази и који су се одазвали нашем апелу да га пронађемо. Сада му предстоји опоравак и надам се да ће све протећи у најбољем реду.

Подсетимо да је Алекса Попов у суботу послеподне трактором отишао у атар и пошто се до увече није вратио породица је кренула да га тражи. Како нису успели да га пронађу, путе друштвених мрежа упутили су апел да који је уродио плодом. Киша која је падала у суботу и недељу додатно је отежала потрагу.

– Наша потрага била је усмерена ка потесу Ритић у Мокрину где се налазе татине њиве. Полиција, али и мештани Мокрина, Кикинде, Иђоша, ловци и многи добри људи прикључили су нам се да га што пре пронађемо. У недељу је и пет дронова надлетало простор где смо веровали да се налази, све у нади да ћемо га што пре наћи. Претпостављам да је до Кикинде стигао јер је био мрак и није могао да се оријентише на коју страну да крене. Практично, он је обишао своје њиве и продужио према Теремији. Најважније је да се све добро завршило – закључила је ћерка Оливера.

За дане викенда из саобраћаја искључена 22, а задржано девет возача

Aleksandra Djuran октобар 27, 2025

На подручју Полицијске управе у Кикинди у данима викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде у којима једна особа задобила лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 450.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због вожње под дејством алкохола, неприлагођене брзине и радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 189 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја су због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена 22 возача, од којих је девет возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 29 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 92 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 91 осталих прекршаја.

Заједничком акцијом полиције: Расветљене крађе у Апатину, Кули, Сомбору, Сенти и Кањижи

Aleksandra Djuran октобар 25, 2025

Припадници полицијских управа из Суботице, Кикинде и Сомбора у заједничкој акцији, расветлили су серију тешких крађа које су се у протеклим недељама догодиле у више градова у Бачкој. Полиција је ухапсила Д. К. (2003) и С. А. (2006) из Суботице и Б. В. Х. (2007) из околине града, док ће против једног седамнаестогодишњака бити поднета кривична пријава у редовном поступку.

Осумњиченима се на терет ставља да су у више наврата разбијали стакла на објектима мобилних оператера у Апатину, Кули, Сомбору, Сенти и Кањижи, из којих су односили телефоне и техничку робу. Како је истрага показалa, и са градилишта у Сомбору украли су алат, техничку опрему и грађевински материјал, док су у Суботици, са два градилишта, отуђили чак 19 клима уређаја. Крађе су организовали и Палићу, где су са једног градилишта однели грађевинске машине и алат, док су на периферији Суботице провалили у кућу и украли телевизор и алат.

Током претреса станова и других просторија које су осумњичени користили, полиција је пронашла део украдених предмета. Тројици ухапшених одређено је задржавање до 48 сати, након чега су уз кривичну пријаву спроведени у Основно јавно тужилаштво у Сомбору. Судија за претходни поступак одредио им је притвор до 30 дана.

Поводом 80 година од колонизације свечана академија и додела признања у Новим Козарцима

Aleksandra Djuran октобар 24, 2025

Поводом значајног 80 година од колонизације, у Новим Козарцима je уприличена Свечана академија коју су организовали Месна заједница Нови Козарци и Матица српска. На трибини су говорили др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине и мр Павле Орбовић, историчар из Градског музеја Врбас. Како је истакао Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице, програм је био подељен на више делова.

-Нисмо заборавили ни заслужне појединце и удружења, те смо им поделили признања за допринос развоју села и постигнуте резултате у различитим областима. Циљ је да се сетимо времена када су наши преци после Другог светског населили ове крајеве. Оставили су своја огњишта, пошли у непознато како би изградили нови живот – навео је Чавка.

На свечаности су наступили певачка група КУД „Петар Кочић“ и ученици ОШ „Иво Лола Рибар“, а организована је и изложба Културног центра Новог Сада посвећена Бранку Ћопићу.

У Новим Козарцима недавно је, у оквиру обележавања значајног јубилеја, одржан и пригодан програм крај споменика колонистима у овом месту који је израдио Здравко Мандић и назвао га је „Своме роду и потомству“. Споменик је постављен 1988. и од тада до недавно није урађена значајнија реконструкција и заштита.

-На споменику су поља у којима су уклесани називи места из којих су се доселили наши преци из Босне и Херцеговине. Величина поља означава колико је људи дошло из ког места и сада је после више деценија поново засјао правим сјајем – појаснио је Чавка.

Признања су додељена постхумно Влади Протићу, Стеви Јарчевићу, Љубану Марину и Милораду Мајкићу. Појединачне награде припале су професору др Мањулов Манету Миладиновићу, Браци Азарићу, Милораду Ступару и Драги Јанковићу. Признања су припала и свим удружењима у селу који су их својим радом протеклих деценија заслужили: удружењу жена „Нови Козарци“, ФК „Слобода“, Карате бодибилдинг клуб „Слобода“, КУД „Петар Кочић“, Ловачко удружење „Фазан“, Риболовачко удружење „Златни караш“, Галерија „Здравко Мандић“, коњичко удружење „Зеленац“, удружење пензионера и Добровољно-ватрогасно друштво.

Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.

Дан ССШ „Милош Црњански“: Измаштали лепшу школу

Aleksandra Djuran октобар 24, 2025

Средња стручна школа „Милош Црњански“ обележила је 64 године постојања и рад. У обележавање Дана школе укључили су се и ученици, а посебан допринос дали су ђаци са смера архитектонски техничар. У оквиру пројекта „Маштамо лепшу школу“ коју је помогао Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу, националне мањине-националне заједнице, осликан је део ходника.

Мина Балинт, ученица другог разреда смера архитектонски техничар истакла је да су њени вршњаци, али и ученици старијих одељења радо одазвали позиву да улепшају простор.

-Ходници испред учионица на првом спрату сада су пуно лепши. Боравимо свакодневно у овом простору и решили смо, уз помоћ професорице Сандре Галић која предаје стручне предмете, да га насликамо – казала је Мина.

Ања Карановић, ученица четврте године додала је да су сви радо подржали идеју да се ходник оплемени.

-Пуно времена проводимо у школи и важно нам је да простор буде што лепши. Заједно са другарицама осликала сам сва четири годишња доба и поред природе ту су и животиње. Сада је пуно животније у односу на раније када су исцртани ормари били беле боје – напоменула је Ања.

На три различита цртежа су осликана сва четири годишња доба, зграде из перспективе, као и цитат Меше Селимовића „Није човек оно што мисли, већ оно што чини“.

-Поред поменутог пројекта осликавања ходника који сада изгледају по мери наших ученика, наша школа ове године добила је средства за још два пројекта – истакао је директор Милорад Карановић. – Одобрено нам је седам милиона динара за реконструкцију дела крова изнад школске зграде. Ових дана завршава се јавна набавка за избор извођача и очекујемо да радови буду завршени до краја ове године. Добили смо средства и за техничку документацију за израду громобранске инсталације за брзо стартовање који ће покрити шири круг школе и улице тако да ће ученици и запослени бити заштићени од атмосферског пражњења.

Поред осликавања, уприличена је и приредба у амфитеатру зграде. ССШ „Милош Црњански“ има 16 одељења и 370 ученика.

A.Ђ.

Од почетка године потписано 16 уговора за куповину кућа на селу на територији града

Aleksandra Djuran октобар 24, 2025

У Министарству за бригу о селу потписана су још два уговора за куповину кућа у месним заједницама на територији нашег града. Уговоре са корисницима бесповратних средстава потписали министар Милан Кркобабић и градоначелник Младен Богдан.

Сабина Дукаи из Руског Села наставиће да живу у овом месту, али сада у својој кући.

-Имам троје деце и заједно са њима у наредном преиоду уредићемо наш дом. Купила сам кућу захваљујући средствима у износу од 10.000 евра које сам добила на конкурсу Министарства. У кући има мањих улагања, али све је то безначајно у односу на чињеницу да смо решили најважније питање, кров над главом – истакла је Сабина Дукаи.

И Рускоселац Александар Микалачки такође ће остати у свом родном месту.

-За сада ћу живети сам, али се надам да ћу у својој кући ускоро имати и супругу и деци. Кућа је у доста добром стању и улагања која планирам су минимална. Мало по мало све ћу скоцкати – додао је Микалачки.

Држава и локална самоуправа настављају да улажу у развој села, оживљавање сеоских средина и стварање услова да младе породице остану и граде своју будућност тамо где су им корени. То је јасан показатељ да Србија мисли на своје људе и на равномерни развој сваког дела земље, истакао је овом приликом градоначелник Богдан.

-Данас заједно полажемо камен темељац за нови почетак ових породица. Свака кућа је знак да народ остаје и гради свој живот с поносом. Заједно ћемо живети, радити и развијати наша села – за нашу децу, за нашу Србију – рекао је градоначелник Младен Богдан.

Ове године преко програма куповине сеоских кућа са окућницом на територији града 16 особа је добило средства. Од почетка, до данас, откупљено је 145 кућа у месним заједницама. У буџету Министарства за бригу о селу у 2025. години опредељено је 750 милиона динара за ову намену. Могу да конкуришу пунолетни држављани Републике Србије који немају навршених 45 година живота и припадају следећим категоријама: појединац, самохрани родитељ, брачни пар, ванбрачни партнери. Максимални износ бесповратних средстава предвиђен за куповину је 1,2 милиона динара.

А.Ђ.

КОРЕНИ ЗОВУ: Алекса одбио посао од 50.000$ у Америци за свој Ниш

Aleksandra Djuran октобар 24, 2025

Постоје путовања која те одведу далеко, само да би ти на крају показала колико ти је важан повратак. Тако је било и са младим Нишлијом, Алексом Станковићем који је са 29 година три пута прелазио океан тражећи прилике и искуство. Пут је почео скромно — посао у МцДоналд’су, па одлазак на базене источне обале САД. Као двадесетогодишњи спасилац у Фредериксбургу у савезној држави Виргиније, суочио се са строгим правилима рада и недостатком подршке од стране послодавца, али је из сваке тешкоће извлачио лекцију и нову снагу за напредак.

У Мериленду добија другу шансу – ради напорно, тражи додатне задатке и убрзо бива примећен, проглашен је једним од најбољих спасилаца сезоне. Следеће године враћа се у САД већ као менаџер базена, са више одговорности и сталном бригом да све функционише беспрекорно. Током рада Алекса сазрева и схвата да без система, дисциплине и тима нема поузданих резултата – то су навике које ће понети са собом и које ће му касније помоћи да се оставри у отаџбини.

Трећи одлазак више није био путовање без циља – већ је знао шта хоће, путовао је, обилазио велике градове и крстарио Карибима, али је осећај да нешто недостаје постајао све јачи. Пред сам почетак пандемије стиже озбиљна понуда из САД, шест месеци рада вредно 50.000 долара, радна виза спремна, али у том тренутку доноси одлуку која мења све – одлучује да се врати и остане у Србији. Почиње испочетка као тренер у Нишу, без гаранција, али са вером да може да гради овде.

Рад и знања прикупљена у Америци брзо дају резултате. Данас иза њега стоји више од 100 задовољних клијената и развијен онлајн програм који повезује тренинг, исхрану и организацију времена. Клијенти су из Србије, Европе и Америке, али он остаје у Нишу, користи редовно цењено искуство из млађих дана које је научио у САД да би помогао људима. Каже да га је Америка научила систему и дисциплини, али да му је Србија вратила оно што се не може купити – припадност, смисао и мотив да ради од срца.

„Новац је важан, али није све. Ако све уложимо у финансије, лако останемо празни изнутра. Ја сам желео више: смисао, допринос и људе око себе,” каже Алекса. Повратак није био лак, захтевао је храброст да се крене без гаранција, да се све гради изнова, да се верује себи чак и онда када се не зна где води пут.

Али био је вредан. Данас то потврђују резултати, али пре свега осећај, да оно што ради има тежину, да припада, да ствара тамо где је поникао. Његова прича је пример да се искуство стечено у иностранству може уткати у локалну средину, да из Ниша могу настајати велике приче, и да понекад највећи корак напред почиње управо повратком кући.

Поглед редакције портала Српски Угао

Прича која Алекса Станковић поделио са нама и на Јутјубу, подсећа нас да свет не мора бити бег, већ искуство које обогаћује. Повратак из иностранства носи своју тежину, али и огромну вредност, прилику да оно најбоље што смо усвојили тамо, уградимо овде. Србија добија када се људи пуни знања, енергије и вере враћају кући и одавде праве разлику.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Први Интернационални фолклорни фестивал у недељу у Руском Селу: Јефимија прело звала

Aleksandra Djuran октобар 24, 2025

Удружење „Јефимија“ из Руског Села организује у недељу, 26. октобра, први Интернационални фолклорни фестивал „Јефимија прело звала“. Дефиле учесника је у 17.30, а концерт почиње у 18 часова у сали Основне школе „Глигорије Попов“.

Поред домаћина наступају и културно уметничка друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца, „Извор“ из Накова, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Мокрин“, „Сцена“ из Банатске Тополе и ЖПГ „Мелизми“.

Улазница се наплаћује 350 динара.