najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Poljoprivredna stručna služba sutra, 31. oktobra u 11 časova organizuje predavanje „Prerada voća i povrća na gazdinstvima kao izvor dodatnih prihoda“.
Pokrovitelj je Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, a održaće se u prostorijama PSS u ulici Kralja Petra Prvog 49.
U organizaciji udruženja „Kekend“ u prostorijama KUD-a „Eđšeg“ sutra (petak) od 18 časova je takmičenje mladih talenata „Tini Csillag“ odnosno „Mlade zvezde“. Nadmetanje slavi jubilej, deceniju od kako se održava.
Ove godine predstaviće se 30 takmičara iz čitave Vojvodine od predškolskog uzrasta do osmog razreda osnovne škole. Učesnici recituju, govore odlomke iz proznih dela, glume, plešu, pevaju, sviraju. Povodom „Halloweena“ svi koji se predstave imaće maske koje će žiri ocenjivati i za najbolje dodeliti prigodne nagrade.
U petak, 31. oktobra počinje povrat 50 odsto školarina studentima, na osnovu izmena Zakona o visokom obrazovanju, izjavio je danas prvi potpredsenik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.
On je istakao da će svim studentima novac preko studentskih kartica leći tokom novembra, saopštilo je Ministarstvo finansija. Poručio je da nije potrebno prijavljivanje za isplatu, već se ona obavlja preko spiskova koje dostavljaju visokoškolske ustanove.
Pravo na povrat školarine imaju svi samofinansirajući studenti koji studiraju na visokoškolskim ustanovama za prvi put upisane bodove, odnosno predmete. Refundacija će biti rađena sukcesivno.
Srednjoškolci iz Narvika, njih 10, sa dvoje profesora, tokom tri dana borave u našem gradu. Nakon što su kikindski gimnazijalci letos bili u Norveškoj, njihovi vršnjaci su im uzvratili posetu . Ponovna razmena učenika dogovorena je prilikom posete delegacije Norlanda Vojvodini u septembru, a pod pokroviteljstvom Pokrajinske Skupštine, grada Kikinde i KCK i Pokrajine Norland i grada Narvika.
Nora Ostensen je prvi put u Kikindi i sa nama je podelila svoje utiske:
-Jako je lep grad i uzbuđena sam što sam u prilici da se upoznam sa svim znamenitostima i osobenostima vašeg grada. Volim da putujem i za mene je ovo veliko iskustvo. Kikinda i Narvik su prijateljski gradovi već dugo i drago mi je što je moja generacija dobila priliku da obnovi i učvrsti bratske veze između dve zemlje.
I Martin Rantanen je istakao koliko mu se sviđa naša sredina.
-Grad je prelep. Ima puno starih zgrada koje svedoče o prošlosti. Prijateljstvo dva naroda nastalo je tokom Drugog svetskog rata kada su naše dede pomogle Kikinđanima, koji su bili zatočeni u nemačkim logorima, da prežive. Na nama je da održimo dugogodišnje prijateljstvo ovakvim posetama i razmenama – kazao je Martin.
Gimnazijalci su, sa svojim profesorima, krajem avgusta boravili u Narviku i jedva su čekali priliku da uzvrate gostoprimstvo, napomenuli su Ana Momčilov i Ognjen Đomparin.
-Norveška je prelepa zemlja i potpuno drugačija od Srbije. Tokom boravka tamo puno toga smo naučili o kulturi, običajima, ali i načinu života. Ipak, najvažnije je što smo upoznali vršnjake i, nadam se, stekli prijatelje za ceo život – ispričala je Ana.
Prijem za učenike i profesore upriličio je gradonačelnik Mladen Bogdan, zajedno sa članovima Gradskog veća Marijanom Mirkov i Tihomirom Farkašem. Prvi čovek grada poželeo im je dobrodošlicu i izrazio nadu da će gosti iz Norveške opet doći kod nas.
-Hvala vam što ste se odlučili da prevalite dug put i prvi put dođete u Srbiju i Kikindu. Dugogodišnje prijateljstvo bratskih gradova traje više decenija i krase ga čvrste veze i dobri odnosi. Prva Povelja o bratimljenju potpisana je 1966. i to je bio prvi ovakav dokument koji je naš grad potpisao. Obnovili smo Deklaraciju o prijateljstvu 2017. godine i time još jednom potvrdili koliko nam je ona važna. Želja nam je da naše prijateljstvo ostane trajno, a podsetiću da je „rođeno“ u strahotama i stradanjima tokom Drugog svetskog rata kada je pružena maksimalna podrška internircima iz Srbije da prežive i dožive kraj rata. Večno smo zahvalni bratskom norveškom narodu što je pokazao hrabrost. Važno je da sačuvamo sećanje, ali i da unapredimo naše odnose u godinama koje dolaze i upravo razmenom učenika u tome ćemo i uspeti – precizirao je gradonačelnik Bogdan koji je na poklon dobio i knjigu o prirodnim lepotama Norveške.
Pored kulturnih i istorijskih znamenitosti na teritoriji grada Norvežani su posetili i Novi Sad i Melence.
Već narednog meseca delegacija lokalne samouprave posetiće Narvik. Ovom prilikom biće odneta i monumentalna skulptura „Kikinđanka“ koja će biti još jedan podsetnik na bratstvo dva grada.
A.Đ.
Goran Mikulić iz Plandišta predstaviće svoju knjigu „Invalid-skripta o moždanom udaru, sportu i rokenrolu“ 6. novembra u 19 sati u velikoj sali Kulturnog centra. Promociju, pored KCK, organizuje i kikindsko udruženje Srba u regionu i dijaspori „Koreni“, čiji je Mikulić i član.
-Knjiga je zasnovana na autobiografskom iskustvu, kada mi je jedna rutinska operacija bruha
okrenula život naglavačke-kaže autor. -Naime, tokom oporavka od operacije, otkačio se tromb i doživeo sam moždani udar, koji mi je trajno promenio život. Petnaest dana nisam nikako mogao da govorim. Danas sam relativno funkcionalan, a pre svega toga sam bio sportista i muzičar, igrao košarku za KK Novi Sad, Vršac i rodno Plandište, bavio se muzikom i živeo sportskim životom. Jedna nesrećna okolnost mi je zauvek promenila život i ja sam odlučio da to pretočim u knjigu koja će biti neka vrsta mentalnog razgibavanja i putokaz svima kako se boriti uprkos ograničenjima. Ja danas, uprkos teškoćama jer se u hodu oslanjam na štap, pokušavam da živim što normalnije i želim da pružim nadu svima koji se suočavaju sa zdravstvenim problemima da nastave da se bore. Knjiga je pisana pomirljivim tonom, bez gorčine i mislim da će biti zanimljiva svima koji je pročitaju. Sav prihod od prodaje ići će u humanitarne svrhe- dodaje Mikulić uz podatak da je već imao uspešne promocije u Pančevu, Sečnju i Beogradu, uz odličan odziv publike, a za njegovu životnu priču su se zainteresovali i filmski stvaraoci iz Turske i namera im je da snime film po ovoj knjizi.
N. Savić
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, juče su presretačem zaustavili četrdesetogodišnjeg srpskog državljanina D.Đ. koji se na državnom putu Kikinda–Zrenjanin vozilom marke „folksvagen tuareg” slovačkih registarskih oznaka kretao brzinom od čak 205,7 kilometara na čas, i to na delu puta gde je ograničenje brzine 80 kilometara na čas.
– Daljom kontrolom utvrđeno je da vozač ne poseduje saobraćajnu dozvolu za navedeno vozilo. Zbog toga je isključen iz saobraćaja, protiv njega je podneta prekršajna prijava zbog nasilničke vožnje, a sačinjen mu je i prekršajni nalog jer nije imao potrebnu dokumentaciju – navodi se u saopštenju MUP-a.
U MUP-u podsećaju da je u poslednje vreme zabeležen veći broj teških saobraćajnih nezgoda koje su uznemirile javnost.
Oktobar, mesec pravilne ishrane, usmeren je na edukaciju stanovništva o pravilnoj ishrani, kao jednom od najznačajnijih faktora u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti. Cilj je da se najšira populacija, a posebno deca i mladi informišu, ali i da steknu pravilne navike u ishrani. Dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene i Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje navodi da je najvažnija uravnotežena ishrana.
-Optimalan energetski, kao i unos životnih namirnica, sastava i zdravstveno-bezbedna hrana čine pravilnu ishranu. Namirnice se dele u sedam grupa i potrebno je da sve one, u određenoj srazmeri, budu zastupljene. Njihov odnos predstavljen je piramidom zdrave ishrane i u bazi su žitarice, sledeći nivo su voće i povrće, slede meso, mleko i prerađevine i tek na vrhu piramide su šećeri i ulja – istakla je dr Brusin Beloš.
Centri za sitost i glad u mozgu tačno znaju koliko nam hrane treba. Međutim određene okolnosti poput stresa i navika preuzetih iz porodice mogu da dovedu do toga da se unosi više ili manje hrane u odnosu na ono što nam je zaista potrebno. Dugoročno tako nastaju gojaznost ili pothranjenost.
-Većina se hrani onako kako su ih naučili roditelji ili se rukovode onim što su negde pročitali. U našem okruženju ishrana je, uglavnom, nepravilna. Zato u Vojvodini ima više od 50 odsto odraslih gojaznih osoba u odnosu na broj stanovnika. Kada pričamo o deci gojazna je četvrtina – dodaje naša sagovornica.
U Vojvodini u ishrani najviše preovlađuju masnoće i šećeri.
-Jede se prilično masna hrana, pogotovo zimi i puno se jede slatkiša, što kupljenih, što onih koje majke i bake naprave. Ova dva faktora najviše doprinose gojaznosti. Na ovu bolest utiče i nepravilna frekvencija uzimanja obroka. Postoje osobe koje ne jedu ništa do poslepodne i onda odjednom unesu 2.000 kalorija što je previše i što uzorkuje usporavanje metabolizma. Takođe kod nas se previše jede meso, a unosi se i puno soli koja je glavni etiološki faktor u nastanku povišenog krvnog pritiska. Neophodno je pet obroka dnevno, tri glavna i dve užine koje su voće i povrće – precizirala je dr Sanja Brusin Beloš.
Pored nepravilne ishrane i manjak fizičke aktivnosti i kod dece i kod odraslih dovodi do gojaznosti. Pri Zavodu za javno zdravlje radi ambulanta za dijetetiku koja se bavi poremećajem ishrane. Od prošle godine Fond PIO preuzeo je finansiranje lečenja onih koji imaju problema bez obzira na to da li su odrasli ili deca. Oni u naznačenu ambulantu dolaze sa uputom.
-Do sada smo imali više od 200 pregleda. Pored gojaznih, kojih je najviše, imamo pothranjene, ali i osobe sa specifičnim poremećajima u ishrani. Lečimo i pacijente sa povišenim masnoćama, sa šećernom bolesti koji nemaju gojaznost, sa gihtom. Prvi pregled je klinički i obave se merenja i razgovor. Tada dajemo uput da se uradi krvna slika i na osnovu nje računamo energetske potrebe i sačinjavamo individualni plan ishrane. Želim da pohvalim naše pacijente jer se većina pridržava onoga što im preporučimo. Gojaznost je bolest, iako smo mi prilično tolerantni prema njoj, a ne bi trebalo da budemo – zaključila je dr Sanja Brusin Beloš.
Povodom meseca pravilne ishrane i Svetskog dana hrane, koji je 16. oktobra, Zavod je raspisao likovni konkurs na temu zdrave hrane. Pristigao je veliki broj radova iz vrtića i osnovnih škola iz Severnobanatskog okruga, a žiri koji su činili Aleksandra Vukosavljev i Katarina Tubin odabrao je najbolje. Po tri nagrade dodeljene su deci predškolskog uzrasta i isto toliko za učenike osnovnih škola, kao i jedna specijalna nagrada.
A.Đ.
U četvrtak, 30. oktobra, u Crvenom krstu biće organizovana treća akcija dobrovoljnog davalaštva krvi u ovom mesecu. Podsećamo da dragocenu tečnost mogu dati sve zdrave, odrasle osobe, starosti od 18 do 65 godina kod kojih se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni njih niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.
U saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine akcija će trajati od 8.30 do 13 sati.
Specijalni rezervat prirode „Pašnjaci velike droplje“ i ove godine bogatiji je za jednu veliku droplju. Radi se o mladoj ptici, za koju se veruje da je mužjak. Ukoliko se obistine predviđanja to će biti drugi mužjak na pašnjaku jer se i pretprošle, nakon osam godina, u delu ataru Vaverka u Mokrinu, pojavio mužjak. Lovci udruženja „Perjanica“, u čijoj nadležnosti je prirodno dobro bore se za opstanak ove veličanstvene ptice te lovočuvari obilaze, čuvaju gnezda i vode računa o broju i stanju ptica, kaže predsednik udruženja Bogica Božin.
-Dostigli smo dvocifreni broj velikih droplji i u rezervatu ih je sada deset. Imamo osam ženki i, nadamo se, dva mužjaka. To bi značilo da bi u budućnosti mogli da imamo mlade. Pre tri godine u okviru IPA projekta sa Mađarskom ogradili smo 115 hektara površine na kojima se velike droplje šepure i sada imamo rezultate – saznajemo od Božina.
Jedna od najvećih ptica Evrope, velika droplja, smestila se na najočuvanijem i najvećem stepskom području Srbije. Pašnjaci velike droplje su specijalni prirodni rezervat sačinjen od stepskih, slatinskih, livadskih, močvarnih i oraničnih ekosistema, sa retkim biljnim i životinjskim vrstama. Ovo područje je jedino stanište ove ptice u Srbiji i jedno od retkih u Evropi i svetu.
-U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine svake godine na ovom prostoru sejemo biljne kulture koje su potrebne za hranjenje i gnežđenje velikih droplji. Teren redovno održavamo i kosimo i trudimo se da sve prilagodimo ovoj ugroženoj vrsti – istakao je naš sagovornik.
U rezervatu je izgrađen vizitorski centar čiji je cilj da se omogući da posetioci mogu da borave u ovom delu rezervata, kao i da se organizuju stručni skupovi na kojima će biti omogućeno da se putem projektora prikazuje sve što je vezano za temu. Eko salaš „Jaroš“ izgrađen je u blizini severne granice rezervata nedaleko od Mokrina. Sadrži dve zatvorene potpuno opremljene prostorije, središnju terasu i visoku kulu za posmatranje terena. Ukupno može da primi između 30 i 50 posetilaca.
-Ove godine opremili smo vizitorski centar sa solarnim panelima tako da sada ima struje. Imamo i učionice na otvorenom. Za sledeću godinu planiramo da izbušimo takozvana vlažna staništa odnosno bunare koji će takođe biti na solarni pogon. Cilj nam je da pokušamo da vratimo vlažna staništa, koja su nekada postojala, u prvobitno stanje. U ovome imamo pomoć od nadležnih pokrajinskih i republičkih organa – naveo je Božin.
Kako bi Specijalni rezervat bio što dostupniji posetiocima neophodno je uraditi i pristupni put. Od asfaltnog puta do vizitorskog centra ima dva kilometara neasfaltiranog i lošeg atarskog prilaza. Ukoliko bi se posuo, barem tucanik, značajno bi se povećao broj onih koji bi posetili i izučavali ovo stanište.
Svadbena igra mužjaka počinje sredinom marta ili početkom aprila i traje do početka, odnosno, kraja maja i u „Perjanci“ veruju da bi već naredne godine mogli da imaju i prinove.
-Praksa je pokazala da kada vrsta padne ispod 20 jedinki, ne može da se oporavi. Mi smo dokazali suprotno. Pre nekoliko godina imali smo osam droplji i one se oporavljaju. Specijalni rezervat jedinstven je u Evropi jer 10.000 godina nije došlo do erozije zemljišta. Prema mišljenju stručnjaka to je razlog što je velika droplja i dalje na ovom terenu – saznajemo od Bogice Božina.
Velika droplja je jedna od najkrupnijih ptica naše faune, impozantan mužjak može da dostigne dužinu do 100 centimetara, težinu do 16 kilograma, a raspon krila doseže čak 2,5 metra.
A.Đ.
U prisustvu velikog broja članova, simpatizera i prijatelja, uz rezanje slavskog kolača, u prostorijama Gradskog odbora Srpske napredne stranke obeležena je slava Sveta Petka. Protojerej Boban Petrović okupljenima je čestitao slavu uz reči da je uvek izazov šta reći ljudima koji nose najveću odgovornost za dobrobit grada:
-Oživljavajte snagu vere jer nas je ona održala. Neka svetiteljka Petka krasi sve nas i njen duh i duh vere neka nas vodi – rekao je protojerej Petrović.
Stanislava Hrnjak, predsednica GrO SNS istakla je da u vremenu materijalizma i velike tenzije svakog dana treba raditi na veri i duhovnosti.
-Srpska napredna stranka je velika politička porodica, okuplja članove, simpatizere, ali i sve koji su svesni da je naša zemlja Srbija blago koje moramo da čuvamo. Prolazimo kroz brojne izazove, ali uvek pokazujemo da smo spremni da zajedništvom odgovorimo na sve njih. Sveta Petka je zaštitnica žena koje svakodnevno pokazuju koliko su hrabre i dostojanstvene, što naše članice i dokazale u prethodnom periodu. Važno je da jačamo zajedništvo i važno je da nas rešenost i produhovljenost vodi u budućnosti. Imamo jedni druge, porodice, tradiciju, veru, stranku koju želimo da čuvamo. Čuvajući jedni druge, sačuvaćemo naš narod – precizirala je Stanislava Hrnjak.
Kum slave bio je Ilija Rađenović.
-Veliko je zadovoljstvo biti kum slave i drago mi je što je ove godine meni pripala ta čast. Naša stranka je velika porodica, a krsna slava obeležava se u krugu porodice i sa prijateljima. Poštujemo tradiciju i običaje i obeležavamo je svake godine – naveo je Rađenović.
I mesni odbori Srpske napredne stranke u selima takođe su na pravi način obeležili Svetu Petku.
