Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Tokom božićnih praznika izmenjeno radno vreme

Aleksandra Djuran januar 5, 2024

Neradni dani za Božić su nedelja, 7. i po preporuci Vlade Srbije ponedeljak, 8. januar pa će radno vreme javnih službi i maloprodajnih objekata biti prilagođeno prazniku. Već sutra, na Badnji dan trgovinske radnje „Univereksporta“, „Ideje“, „Maksija“ i „Lidla“ radiće do 18 sati. Nedelja je neradna, a ponedeljak, 8. januar sve prodavnice prehrambene robe rade uobičajenim radnim vremenom.

Tokom praznika dežura ambulanta u Svetosavskoj 53. Na Badnji dan radi do 18 sati. U nedelju i ponedeljak radno vreme biće do 20 časova. Febrilna ambulanta u Mikronaselju i tokom praznika biće dostupna od 8 do 16 časova. Dežura i Dečiji dispanzer koji će raditi od 9 do 17 sati.

U Opštoj bolnici u ponedeljak, 8. januara, drugog dana Božića, rad u Opštoj bolnici Kikinda biće organizovan kao rad za praznik.To znači da će raditi dežurne službe, a pacijenti koji tog dana imaju zakazan ambulantni pregled biće blagovremeno obavešteni o novom terminu. Građanima će 24 sata biti dostupna apoteka u Bloku GA 4.

JP „Kikinda” tokom božićnih praznika radiće po izmenjenom rasporedu. Parking se neće naplaćivati u ponedeljak. Službe vodovoda i kanalizacije dežuraće tokom praznika 24 sata, a za sve informacije i eventualne kvarove, dostupan je broj pozivnog centra 062/88-44-888.

Kompanija FCC komunalni otpad odnosiće prema ustaljenom rasporedu.

Glavna, ali i ostale ispostave Pošte biće zatvoren na Božić, a i drugog dana Božića 8. januara glavna Pošta radi od 7 do 15 časova.

Od sutra do utorka autobusi „Autoprevoza“ prevoziće putnike po nedeljnom redu vožnje.

„Velika zemlja – priča o našim selima“ nova knjiga Vladislava Vujina

Aleksandra Djuran januar 5, 2024

Kada je 2017. godine povodom manifestacije „Noć muzeja“ u Narodnom muzeju Kikinda organizovana izložba „Velika zemlja – priča o našim selima“, mnogi posetioci su pitali zašto se, sve ono što su videli i pročitali ne „pretoči“ u knjigu. I bili su u pravu, priča Vladislav Vujin, viši kustos istoričar u Narodnom muzeju.

-Izložba je i bila koncipirana kao „ulazak“ u jednu „veliku knjigu“, bolje reći novine sa velikim plakatima dizajniranim poput „šarenog“ magazina uz mali broj eksponata pošto naš muzej „pati“ od nedostatka predmeta vezanih za okolna sela. Uz osnovne podatke o selima, posetioci su na izložbi mogli da vide i pročitaju bitne, ali i potpuno nebitne, ali svakako zanimljive, smešne, tužne , tragične i zaboravljene priče iz lokalnih istorija svih mesta koja čine opštinu odnosno grad Kikindu – kaže Vujin.

Priče su poređane po azbučnom redu devet sela: Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan. Vremenski period koji je u ovim pričama obrađen završava se u prvim godinama nove kolonizacije posle Drugog svetskog rata.

-Pošto velikokikindske novine iz neshvatljivih razloga uglavnom nisu brinule, pisale, o dešavanjima u okolnim selima, kao osnovni izvor za izložbu sada i knjigu služile su novine koje su izlazile u Beogradu između dva svetska rata „Vreme“ i „Pravda“ i Novom Sadu „Zastava“. No, tada smo došli do problema. Prestonički mediji su izveštavali tek kada se u našim selima dogodilo nešto ružno. Neka pljačka, nesreća, ubistvo ili samoubistvo. Pozitivnih vesti gotovo i da nema. Baš kao i danas. Crna hronika prodaje novine. Zato je valjalo potražiti i druge izvore. O većini naših sela pisane su knjige u kojima se mogu pronaći zanimljivi podaci. Zatim tu su i tekstovi vrednih autora i istraživača prošlosti sela koji su objavljivani u Glasniku Istorijskog arhiva Kikinda „Attendite“. O prošlosti iz XIX veka dobar izvor bila je knjiga Vase Stajića „Velikokikindski dištrikt“. Na kraju tu su i podaci, predmeti i fotografije iz istorijske i etnološke zbirke Narodnog muzeja Kikinda – pojasnio je Vladislav Vujin.

Bez ikakvih pretenzija da bude naučno štivo, već da služi za zabavu i sećanje kroz zabavu, „Velika zemlja -istorijska slikovnica o našim selima“ je kompilacija kratkih istorija, „upakovana“ u plavetnilo severnobanatskog horizonta sa mnoštvom fotografija, koja, bez sumnje, može predstavljati zanimljivo štivo za sve naše bivše i sadašnje sugrađane.

Danas se priprema hrana za Božić i obeležava Tucindan

Aleksandra Djuran januar 5, 2024

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Tucindan, praznik pred Badnji dan, kada se priprema hrana za Božić. Dva dana pred Božić je Tucindan ili Tucje, dan kada se kolje i priprema pečenica.

Praznik je nazvan Tucindan jer se nekada prase ili jagnje „tuklo“, odnosno udaralo krupicom soli ili ušicama od sekire, pa se onda, tako ubijeno ili ošamućeno, klalo i redilo. U gradovima meso se kupuje, po selima prase ili jagnje nameni se znatno ranije i hrani posebnom hranom. Uz to, neko još kolje i ćurku, gusku ili kokoš.

Prema narodnom verovanju, na današnji dan se ništa ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva. S druge strane, trebalo bi vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

Ovo je i dan Svetog Nauma Ohridskog Čudotvorca, učenika i nastavljača dela Kirila i Metodija, koji se za života proslavio isceljiteljskim moćima. Jedan je od utemeljivača medicine na našem tlu.

Korinđaši donose radost u domove i Gradsku kuću i čuvaju običaj od zaborava

Aleksandra Djuran januar 5, 2024

Na Badnje veče na teritoriji Grada dočekuju se korinđaši. Ne postoji dete u Kikindi i okolini koje ne zna bar dve recitacije i rado korinđa. Recitovanjem pesmica, deca domaćinima žele srećno Badnje veče, berićetnu godinu i puno zdravlja za sve ukućane. I ove godine Gradska kuća otvoriće vrata korinđašima od 16 do 18 sati. Dočekaće ih gradpnačelnik Nikola Lukač sa saradnicima i darovati ih slatkišima i voćem. Prošle godine bilo ih nekoliko stotina, a cilj je da se od zaborava sačuva običaj koji se zadržao jedino u Kikindi i okolini i jedan je od retkih koji se i dan danas prenosi sa kolena na koleno.

Osim dece koja jedva čekaju Badnje veče i domaćini su ti koji se vesele ovom običaju. Korinđaši se dočekuju sa radošću i veseljem. Domaćini pripreme poklone kojima ih daruju, a domaćice pripreme suve šljive, smokve, jabuke, pomorandže, orahe. Svaki od darova ima simboliku. Orah je posvećen precima, bombone su simbol slatkog života, jabuka simbol zdravlja, tako da deca dobiju sve ono što mi je potrebno za rast.

Sa druge strane, deca kroz recitacije domaćinima nagoveste zdravlje, napredak u kući i porodici. Neke od recitacija koje se govore stare su više od sto godina prenose se sa generacije na generaciju, a neke se i menjaju shodno savremenom dobu.

Korinđanje je običaj koji je stavljen na nacionalnu listu za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.

U bašaidskoj školi u toku sređivanje učionica u prizemlju

Aleksandra Djuran januar 5, 2024

U Osnovnoj školi „1. oktobar“ iz Bašaida zimski raspust biće iskorišćen za uređenje učionica. Mirko Vlajkov, direktor kaže da je u toku krečenje učionica.

-Odlučili smo da vreme kada đaci nisu u školi iskoristimo i okrečimo četiri učionice u prizemlju. U njima se nastava odvija za učenike nižih razreda i nisu krečene sigurno 15 godina. Materijal je škola kupila od sopstvenih sredstava, a naš domar obavlja molerske radove – rekao je Vlajkov i dodao da su u školi rešeni da svaku priliku iskoriste kako bi krečili deo po deo zgrade.

U proteklom periodu u ovu školu uložena su znatna sredstva čime je omogućeno da učenici i zaposleni imaju bolje uslove za rad.

-Na konkursima koji budu raspisani apliciraćemo za sredstva za digitalnu učionicu koja će biti opremljena računarima. Imamo prostor koji se ne koristi i u njemu bi učenici nižih razreda na pravi način mogli da savladaju gradivo iz predmeta digitalni svet – saznali smo od Vlajkova.

U toku čišćenje seoskih divljih deponija

Aleksandra Djuran januar 4, 2024

U toku je čišćenje divljih deponija na teritoriji Grada. U ovaj posao biće uloženo ukupno šest miliona dinara. Kako je istakla Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, pet miliona opredelio je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne, a milion dinara izdvojeno je iz gradskog budžeta.

-Deponije koje su obuhvaćene projektom su u Novim Kozarcima, Sajanu i Ruskom Selu. Radovi se obavljaju u Novim Kozarcima i Sajanu, a u Ruskom Selu deponija je očišćena krajem prethodne godine. Završetak posla očekuje se do kraja januara – kaže naša sagovornica.

Da se očiste divlje deponije u ova tri sela odlučilo se po prioritetu.

-Najveći broj prijava za bespravno odlaganje otpada stigao nam je iz pomenutih mesnih zajednica. Meštani su prijavljivali da se smeće odlaže na mestu koje nije predviđeno za to. Osim toga, za Rusko Selo, Sajan i Nove Kozarce bila je spremna projektna dokumentacija za uklanjanje deponija – dodala je Miroslava Narančić.

I ovom prilikom Miroslava Narančić apelovala je na sve da otpad ne odlažu na divljim deponijama.

-Za neadekvatno odlaganje otpada isključivo smo mi odgovorni. Svake godine znatna sredstva izdvajaju se da se smetlišta u selima i gradu očiste. Na žalost, svedoci smo da vrlo brzo, ponovo nastanu divlje deponije. Neophodno je da svi podjednako vodimo računa o životnoj sredini, jer našu okolinu ne čuvamo samo za nas, nego i za našu decu – precizirala je Narančić.

Serbia, Vojvodina. Farmer in tractor cultivating field in spring season.

Veći agrarni budžet i nove mere, najavljene iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu

Aleksandra Djuran januar 4, 2024

Agrarni budžet u 2024. godini opredeljen je u iznosu od 1.004.000.000 dinara, što je više u odnosu na prošlu godinu. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo podržaće sve mere koje su dale rezultate, ali i uvesti nove, izjavio je pokrajinski sekretar Vladimir Galić.

-Nova mera u ovoj godini biće unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku za nepoljoprivedne poslove. Pojedina domaćinstva, koja se bave seoskim turizmom, prodaju i poljoprivredne proizvode. Sa 20 miliona dinara osnažićemo takva gazdinstva da razvijaju ovu granu privrede – pojasnio je Galić.

Najviše sredstava, 507 miliona dinara, opredeljeno je za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, prvenstveno za nabavku poljoprivredne mehanizacije, kupovinu opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda, elemenata za podizanje zasada voća, vinove loze i hmelja, zatim biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru odnosno plastenike, kao i za opremanje stočarskih farmi , za nabavku opreme za pčelarsto. Za organsku proizvodnju planirano je 16 miliona, a za realizaciju investicija za unapređenje ruralne infrastrukture i usluga 35 miliona dinara. Za sprovođenje godišnjeg odgajivačkog programa u stočarstvu biće izdvojeno 50 iliona dinara.

-Nastavljamo sa podrška poljoprivrednicima mlađim od 40 godina, za šta je opredeljeno 200 miliona dinara . Cilj je da mladi steknu ekonomsku nezavisnost i dobiju mogućnost da dalje napreduju i opredele se da ostanu na selu – dodao je Galić.

Za uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima predviđeno je 96 miliona dinara. Za savete i informacije poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi izdvojiće se 100 miliona.

VUČEVIĆ EKSKLUZIVNO NAJAVIO: Pokrećemo inicijativu o obaveznom služenju vojnog roka. EVO KOLIKO BI TREBALO DA TRAJE

Aleksandra Djuran januar 4, 2024

Ministar odbrane Miloš Vučević najavio je u gostovanju na Hepi televiziji ukidanje suspenzije vojnog roka u Srbiji.

„Ono što je veoma bitno, a tiče se vojske Srbije i bezbednosti oružanih snaga, to je da je odlukom Vlade i predsednika Srbije, od januara plata veća za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, rekao je Vučević.

Dodao je da je Vojska Srbije 2023. godinu završila daleko jača što se tiče vojne opreme i nivoa obučenosti ljudi.

„Sve to će biti jedna od ključnih tema kada se krajem meseca budemo podnosiili izveštaj predsedniku. Krajem januara imaćemo jedan dugačak i detaljan sastanak. Ono što želim da kažem ekskluzivno, Generalštab VS će danas pokrenuti inicijativu ka predsedniku Srbije, kao vrhovnom komandantu, a potom kroz širu raspravu ka Narodnoj skupštini, da se ukine odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka, odnosno da reaktiviramo zakon koji definiše obavezno služenje vojnog roka“, izjavio je Vučević.

Naveo je da je predlog Ministarstva odbrane da vojni rok ne bude duži od četiri meseca.

„Zašto pokrećemo ovu inicijativu? Zato što je izvršena procena bezbednosti u državi. Posle 13 godina mi imamo potrebu za popunjavanjem rezervnog sastava. Nama je 13 generacija izašlo iz sastava VS, nije bilo obaveznog vojnog roka. Naše bezbednosne potrebe su da imamo nove regrute koji su uvek spremni da čuvaju državu. Razumemo bezbednosne rizike. To nije samo potreba koja je karakteristična za Srbiju, mnoge evropske države aktiviraju obavezni vojni rok“, objasnio je Vučević.

Izvor: Dnevnik.rs

Roman Srđana Srdića „Autosekcija“ u širem izboru za NIN-ovu nagradu

Aleksandra Djuran januar 4, 2024

Roman „Autosekcija“ Srđana Srdića u izdanju „Partizanske knjige“ ušao je u širi izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine. Od ukupno 188 romana primljenih na konkurs, odabrano je 38 koji su ušli u širi izbor.

-Ovo se dešava peti put, objavio sam isto toliko knjiga i svi moji romani ušli su u najuži izbor, od 15 dela, koja su nominovana za NIN-ovu nagradu. Videćemo šta će se desiti i, bez obzira na sve, zadovoljan sam što je roman ušao i u širi izbor. Roman „Autesekcija“ čitaoci su odlično ocenili, ali meni su prethodne dve knjige „Srebrna magla pada“ i „Ljubavna pesma“ najdraže. One su iziskivale znatno više truda, napora, rada i znanja da bi bile napisane i subjektivan sam kada su one u pitanju – rekao je Srdić.

U NIN-u će 11. januara, biti objavljen uži izbor, s kratkim prikazima romana. Najuži krug i razgovor sa finalistima biće objavljen sedam dana posle toga, a članovi žirija: Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Žarka Svirčev, Milena Đorđijević i Goran Korunović, predsednik, saopštiće ime dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade 29. januara.

„Autosekciju“ urednik izdanja, Ivan Radosavljević, opisuje knjigu kao „zabavnu mimo svakog očekivanja, ispovednu megatiradu u čiji autofikcijski vrtlog, bujicu, pisac uvlači sopstvene lekare, kolege pisce, domaće i strane, tupave kritičare, samuraje i lokalne pse (pa čak i jednog, nesretnog, urednika sa visokim vojnim činom), ne bi li raskrinkao i jasno izložio pogledu i razumevanju (sopstvenom, koliko i čitaočevom) sumorni totalitet svoje situacije”.

318844156_708499423877671_5741791476130087646_n (1)

Da raspust ne bude smor, Muzej organizuje radionice o životu u prošlosti

Aleksandra Djuran januar 4, 2024

Narodni muzej i ove zime organizuje „Zimski raspust u u muzeju“ u okviru kog će deca više saznati o životu ljudi u dalekoj prošlosti. Programi su od 9. do 12. januara, od 11 do 13 sati i namenjeni su deci od 7 do 12 godina, saznajemo od Dragana Kiurskog, muzejskog pedagoga.

-Za sve koji reše da deo raspusta provedu u Narodnom muzeju osmislili smo četiri radionice iz oblasti arheologije. Ovo će biti prilika da se deca upoznaju sa sadržajem arheološke izložbe stalne postavke muzeja, otkriće kako su živeli ljudi u kamenom i metalnom dobu, na koji način su pripremali hranu, koje materijale iz prirode su koristili u izradi predmeta za svakodnevnu upotrebu, kako su se odevali. Na jednoj od radionica ćemo dramatizacijom i filmom pokušati da prikažemo život praistorijskog čoveka. Osim toga, deca će imati priliku da pomoću gline izrađuju posude iz praistorije – kaže naš sagovornik.

Posebnog prijavljivanja za program neće biti, svako ko je zainteresovan treba da u utorak, 9. januara u 11 časova. Cilj programa je približavanje deci tema iz arheologije, multisenzorni doživljaj života u praistoriji, razvoj kreativnosti, olakšavanje razumevanja života u dalekoj prošlosti i podsticanje učenja kroz igru. Programe su osmslili i realizovaće ih Dragan Kiurski i Katarina Dragin, takođe muzejski edukator. Cena jedne radionice je 150 dinara.