јануар 26, 2026

Aleksandra Djuran

saobracajna-policija-1

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда није било саобраћајних незгода.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 19 учесника у саобраћају и издата су 184 прекршајнa налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено седам возача, није било задржаних особа.

Такође, откривено је 14 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 107 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 75 осталих прекршаја.

Stefan-Decanski

Српска православна црква и њени верници 24. новембра,  славе Светог краља Стефана Дечанског, који се у народу назива још и Мратиндан.

Заједно са светим Савом и кнезом Лазаром чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

Такође, постоји и изрека: “Свети Мрата, снег за врата”, којом је означен почетак зимског, хладног и снежног периода године.

Верује се, да ће ако на данашњи дан домаћин преузме послове у кући на себе, укућанима кренути набоље. С друге стране, ако се домаћин понаша размажено и зановета, година ће бити лоша.

mokrin-slava-2025-(5)

Црквена и варошка слава Свети Архангел Михаило у Мокрину прослављена је свечано. У цркви је одржана света Литургија којој су присуствовали мештани, представници Савета Месне заједнице, градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа Жељко Раду и Мирослав Дучић који је ове године био и кум славе.

-Захвалио бих се на указаној части да будем кум ове године и свим Мокринчанима честитам славу. Представници села и сви ми из локалне самоуправе имамо заједничку мисију, да допринесемо да се Мокрин развија и заједнички ћемо радити на томе– рекао је Дучић.

И градоначелник Младен Богдан честитао је свим мештанима славу села.

-Похвалио бих ангажовање Савета Месне заједнице на томе што су агилни и раде за своје село. Ова година била је пунa изазова, више него било која. Иако су поједини покушали, нису успели да нас зауставе да радимо и градимо, нису у томе успели. Још јаче и боље потрудићемо се да развијамо наш град и села, да Мокрин има лепши Варошки трг и Омладински дом, место окупљања будућности села. Сви којима је развој села на првом месту су ту, а на локалној власти је да пажљиво ослушкује захтеве мештана и да се заједно са њима потрудимо да радом и одговорним понашањем те захтеве и реализујемо – прецизирао је градоначелник Богдан.

Ово је била прилика и да се резимира шта је током године урађено у Мокрину. Све се ради у циљу унапређења живота мештана, а посебан фокус био је на удружењима која окупљају велики број деце, рекао је председник Горан Ристић.

-Ове године асфалтиран је део улице Бранка Радичевића. Радове је са четири милиона динара финансирала компанија НИС Нафтагас. У току је уградња пречистача пијаће воде као и део замене азбестних цеви кроз село и у наредних пар година очекујемо да ће се завршити замена на комплетном водоводу. Ових дана биће завршена комплетна документација са дозволама и пројектом за реконструкцију новог челичног крова на сали Омладинског дома. Локална самоуправа финансира их са 2,7 милиона динара, након чега ће започети уређење ентеријера коју финансира Месна заједница са 1,6 милиона динара. За следећу годину у овом простору у плану је замена плочица у сали, уређење фасаде и паркинг места испред саме зграде – навео је Ристић.

Овом приликом истакнуто је и да је годинама уназад највећи проблем дивља депонија која је сваке године све већа. Месна заједница је определила 200.000 динара за уређење, а до краја године средствима Покрајинског секретаријате за заштиту животне средине и града уложиће се 12 милиона динара за рекултивацију дела депоније. Следеће недеље почиње и насипање  некатегоризованих путева. Око 350 кубика чврстог материјала биће насуто на неколико локација у селу као и на прилазу вртићу, за шта ће се утрошити 990.000 динара.

-У наредној години планирамо да санирамо и део пешачких стаза и да изградимо нове. Наша жеља је и да израдимо пројекте за замену крова на Дому културе, за терен за мали фудбал и рукомет и за нову пијацу. Циљ је и да наше село добије амфитеатар и фонтану на  Варошком тргу и да проширимо вртић. Трудићемо се и да Вашариште постане лепше- закључио је Ристић.

Председник Савета МЗ Мокрин посебно се захвалио ДВД -у и КУД-у „Мокрин“. Чланови Добровољног ватрогасног друштва ове године учествовали су на државном првенству  са три екипе и освојили два трећа и једно друго место. Добровољно ватрогасно друштво окупља 80 деце и 40 одраслих и једно је од најмасовнијих у Мокрину.

Културно уметничко друштво и током ове године имало је значајан број наступа. На захтев градоначелника Младена Богдана, у најбољем светлу представили су своју државу, град и село гостовањем у братском граду Силистра у Бугарској.

А.Ђ.

 

cigra-rodjendan-2025-(3)

Удружење „Чигра“ прославило је 23. рођендан. У просторијама Друштво за помоћ ментално недовољно развијених особа окупили су се корисници, њихови родитељи и пријатељи. Овом приликом најављено је и да је почела продаја слика насталих на ликовној колонији.

-Kолонијa „Хумани уметници за Чигру“ организована је девети пут. Учествовало је двадесетак  уметника који су нам оставили слике различитих формата и мотива. Новац који добијемо продајом утрошићемо да унапредимо рад удружења, помогнемо члановима и купимо оно што је неопходно за децу и младе са сметњама у развоју. Најважније нам је да уредимо фасаду која је у лошем стању  – истакла је Загорка Новаков, председница „Чигре“.

 

Колонија је финансирана преко пројекта удружења грађана која су од посебног значаја за град. Слике се могу погледати сваког дана, а помоћ који се прикупи овим путем помоћи ће да се створе бољи услови за рану стимулацију, групни рад, социо-едукативни и терапијски програм и радионице. Ово друштво континуирано ради на социјализацији и инклузији својих чланова.

-Обележиће се и 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом, а неће изостати ни традиционална изложба новогодишњих и божићних украса у удружењу – додала је Загорка Новаков.

Радионице у „Чигри“ организују три пута недељно. Ово друштво има 25 чланова од три до 50 година са којима ради тим стручних сарадника.

А.Ђ.

arandjelovdan

Српска православна црква данас слави Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатом као Аранђеловдан.

Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света.

На иконама се арханђео Михаило представља и са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци, јер према народном веровању, он у часу смрти узима људску душу.

Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе Светог Михаила да се, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер се жито припрема за душе предака, а не за душу свеца, који је пред Богом жив.

Аранђеловдан је једна од најчешћих српских слава, а да ли ће трпеза бити посна или мрсна, зависи од тога на који дан пада.

Верује се да се на Аранђеловдан небо отвара за молитве, и да ће се верницима испунити и највеће, најважније жеље, ако се помоле из душе, искрено и са захвалношћу.

akademija-prvi-sv-rat

Поводом обележавања 107 година од ослобођења Кикинде у Првом светском рату и уласка Српске војске у град у Културном центру организована је свечана академија под називом „Одлучујуће победе српске војске 1918-те“.

Генерал мајор Милорад Ступар, саветник председника Србије за војна питања и председник Удружења ратних добровољаца Србије 1990-1999. окупљенима је представио историјске чињенице о ослобађању Војводине 1918. године, као и шта је претходило уједињењу Војводине са Краљевином Србије.

-Банат је ослободила Моравска дивизија, Бачку је ослободила Дунавска дивизија, а Срем Дринска дивизија прве армије. Међу војницима је била и 21.000 српских добровољаца из Срема, Бачке, Баната, Босне и Далмације који су се предавали на руском фронту. У Румунији су формиране прва и друга добровољачка јединица која се борила на страни Румуна, па у Добруџи постоји и споменик српском војнику. После тога су ове јединице пребачене на Солунски фронт који је пробијен 15. септембра 1918. године српском војском. Српска војска, поред тога што је ослободила Војводину, омогућила је и да се остваре политички захтеви српског народа да се уједине. Опредељење је било припајање Србији.  – рекао је генерал мајор Ступар.

Стање у јужној Угарској у то време представио је пензионисани пуковник Сретен Егић.

Окупљене је поздравио и председник Скупштине града Душан Попесков.

-Дан ослобођења Кикинде је изузетно важан датум у нашој историји. Ниједан народ на кугли земаљској није дао толики данак у крви у борби за слободу. Наша дужност, као потомака, је да се сећамо и да не дозволимо да се забораве храброст и јунаштво наших предака – додао је Попесков.

А.Ђ.

oslobodjenje-prvi-sv-rat-(1)

Поводом Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату, 20. новембра, положени су венци на спомен костурницу на Железничком гробљу, на спомен плочу бригадиру Ристићу и на споменик краљу Петру I Карађорђевићу. Дужну пошту прецима одали су представници Града Кикинде, Војске Србије, и борачких организација.

Већ током вечери 18. новембра претходнице српске војске почеле су да улазе у наш град. На челу коњичке извиднице ушао је капетан Милан Гудовић, а коначно 20. новембра 1918. у 11 сати у Кикинду, као ослободиоци, ушли су припадници чувеног српског пешадијског Гвозденог пука на челу са бригадиром Драгутином Ристићем и потпуковником Михајлом Ковачевићем. На спомен плочу чувеном бригадиру венац су положили градоначелник Младен Богдан и председник Скупштине града Душан Попесков. Градоначелник  је рекао да је овај датум важан и због чињенице да је први пут српска војска крочила у Кикинду.

-Пре 107 година су испуњени снови српског народа са овог простора да дочекају српску војску и српску заставу, да доживе ослободиоце. Од самог оснивања Кикинде постојала је тежња Срба да се припоје матици, а водећи рачуна о сународницима других националности. Ослобођењем је  и остварена је тежња српског народа у Банату и читавој Војводини да се уједини са Србијом, што је и изгласано 25. новембра на присаједињењу на којем су били и наши преци – истакао је градоначелник Богдан.

Важно је чувати културу сећања на све оне који су се борили, али и дали животе за слободу, рекао је први човек града и додао:

-Сви треба да будемо заједно када се обележавају важни датуми, без обзира на политичке разлике и мишљења.  Неопходно је да млађе генерације сазнају више о учешћу Кикинђана и добровољаца у Првом светском рату

У спомен костурници сахрањено је 184 војника из Србије, Русије и Румуније. Од тог броја 64 је из ондашње Краљевине Србије, 61 је руски, а 21 румунски војник. Међу палим борцима је и 24 Кикинђана.

А.Ђ.

slepi-kozarcanke-(2)

Чланице удружења жена „Нови Козарци“ организацији слепих „Северни Банат” донирале су средства прикупљена на овогодишњој Питијади. Како је истакла председница удружења жена Боја Ољача сваке године новац од продаје пите кромпируше за Гиниса поклања се онима којима је најпотребнији. Ове године одржана је 15. Питијада.

-Наше удружење основано је 1976. године са мисијом да помогне старим и немоћним особама у Новим Козарцима, а како године пролазе ми се трудимо да помоћ пружимо свима. Поред хуманитарног рада желимо да очувамо и промовишемо обичаје, умеће  и стваралаштво жена са села, али и да сачувамо традицију које су донеле наше баке 1945. године када су се доселиле у ове крајеве – навела је Боја Ољача.

Јагода Накрајкућин, председница организације „Северни Банат“  захвалила је Козарчанкама и истакла да свака помоћ добро дође.

-Чланице удружења жена показале су хуманост и доброчинство. Обрадовале су нас и традиционалним јелима питом кромпирушом и колачима које често представљају на свим манифестацијама на којима учествују – напоменула је Јагода Француски.

Удружење слепих „Северни Банат“ има 150 чланова.

А.Ђ.

smart

На јесењој седници Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа у Кикинди додељене су награде појединцима и привредним друштвима који су својим пословним резултатима обележили прошлу и ову годину.

Награду за регионалног лидера добио је Жива Бајшански, директор и власник „Бајша Аграра“ из Кикинде.

За посебан допринос развоју привреде региона у сектору пољопривреде награђена је фирма „Нинков“ доо из Башаида, док је исто признање у сектору услуга припало предузећу за информатички инжењеринг „BUS Computers“ из Кикинде.

Као и сваке године додељене су и јубиларне награде Привредне коморе, а овогодишњи лауерати су кикиндско приватно трговинско предузеће „Royal Trade“ за три деценије рада, док су поводом 20 година постојања награде припале „Лабинпрогресу“ из Новог Кнежевца, кикиндском „Роломонту“, привредном друштву „Војвођанин“ из Мокрина и башаидском „Ћорић аграру“.

Don`t copy text!